Narodna poslanice, moram da vas prekinem svaki put kada se potpuno udaljite od teme dnevnog reda toliko da bi moje ćutanje i zaborav o tome da treba da vas podsetim, predstavljalo kršenje Poslovnika. Zbog staranja o dnevnom redu, to ne mogu sebi da dozvolim, tako da vas molim o temi dnevnog reda.

Završiću time i onda ću vam dati obaveštenje da je upravo taj šeik Muhamed, jedan od glavnih pomagača šiptarskog terorizma i organizovanog kriminala, upravo boravio 10-ak godina na KiM i da to vaši poslanici nisu hteli da prihvate kao činjenicu. Hvala.

Narodna poslanice, ne mogu ništa drugo da kažem osim da izrazim žaljenje što se tako tvrdoglavo istraje na tome da za vas odredbe Poslovnika ne važe. To je nemerljiva šteta koja se čini ovoj instituciji, koja se čini svemu onome što sam sigurna da se prvo zalaže vaša stranka i da se na ideologiji te stranke treba da zalaže i poslanički klub. Ako svojim ponašanjem hoćete da poreknete sve ono za čega se inače na rečima zalažete, meni je žao što moram to da konstatujem.
Narodni poslanik Dušan Marić ima reč. On je poslednji prijavljeni govornik, ima na raspolaganju devet minuta. Molim vas, o temi dnevnog reda, bez toga da vas upozoravam. Sasvim je jasno da ću Poslovnik primenjivati. Izvolite.

Dame i gospodo, kad sa Republikom Albanijom potpisujete Sporazum o saradnji protiv organizovanog kriminala, protiv međunarodnog terorizma, protiv trgovinom drogom, to vam je, otprilike, kao da sa Somalijom potpisujete sporazum o saradnji u borbi protiv gusara ili da sa Pakistanom potpisujete sporazum o saradnji u borbi protiv Al Kaide i Islamskog terorizma.
Podsećam da je u Republici Albaniji nestalo nekoliko stotina Srba sa KiM, da su ti ljudi tamo ubijeni radi vađenja njihovih vitalnih organa koji su kasnije prodati na svetskom tržištu. U Izveštaju Karle del Ponte se tvrdi da je u pitanju 300 ljudi. Već 10 godina Republika Albanija prikriva ovaj zločin i odbija da otkrije gde se nalaze posmrtni ostaci ovih nesrećnika.
Umesto da razmišlja o prekidanju diplomatskih odnosa sa Republikom Albanijom, što bi, po meni, bilo puno normalnije, Vlada Republike Srbije predlaže da sa tom i takvom Albanijom potpišemo Sporazum o saradnji protiv organizovanog kriminala, uključujući i borbu protiv trgovine ljudima.
Takođe, ponavljam činjenicu da je na kartama bukvalno svih policija sveta sever Republike Albanije označen kao centar koji se nalaze pod kontrolom organizovanog kriminala, da je Albanija označena kao glavni centar za trgovinom drogom u Evropi i kao glavni regrutni centar Al Kaide za evropsko područje.
Postavljam pitanje: Kako da sarađujemo u borbi protiv trgovine drogom sa državom kojoj je trgovina drogom jedna od glavnih privrednih delatnosti? Američka agencija za borbu protiv droge (DEA) u svom izveštaju tvrdi da Albanci kontrolišu 65% trgovine drogom koja se pojavi na svetskom tržištu i 90% trgovine drogom na evropskom tržištu. Kaže: "Albanska mafija iz Republike Albanije kontroliše tržište SAD, Evrope, Bliskog Istoka i severne Afrike".
Izveštaj "Stejt dipartment" o stanju svetskog kriminala: "Albanija je tranzitna država za šverc droge, oružja, ilegalnih migranata i falsifikovane robe." Izveštaj Komiteta za organizovani kriminal UN od pre dve godine: "Pipci albanske mafije, koja svoje izvore, osim u Albaniji, ima i na KiM, kreću se od Pakistana i Turske, preko srednje Evrope, do istočnih obala Amerike i Kanade. Trenutno najunosniji posao albanske mafije je trgovina ljudima, devojkama, mladim ženama, decom i dečjim organima". U ovom izveštaju se tvrdi da je albanska mafija samo tokom 2008. godine u zapadne zemlje prebacila "najmanje 70 hiljada ljude iz Turske, Pakistana, Šri Lanka, Kine" i dr.
Ako Vlada Republike Srbije nije posvetila pažnju ovim izveštajima o tome šta o Republici Albanije misli Vlada SAD, citiram Izveštaj Vlade Republike Srbije o umešanosti Albanije u kriminal na KiM. Citiraću samo jednu rečenicu: "Albanija je najveći centar za pranje novca i trgovinom drogom na Balkanu". Ovo se kaže u Izveštaju Vlade Republike Srbije, koja predlaže da sa Albanijom potpišemo Sporazum o borbi protiv trgovine drogom.
Ista Vlada Republike Srbije predlaže da sa Albanijom sarađujemo u borbi protiv terorizma.
Podesćam na nekoliko činjenica. Republika Albanija je bila i ostala centar, komandni centar oslobodilačka vojska Kosova. Sledeće, Tirana je sedište fronta za nacionalno oslobođenje Albanaca. Radi oslobođenja, kako oni kažu okupiranih teritorija na jugu Republike Srbije, u Makedoniji, u Grčkoj itd. Ovaj front je formirao terorističku organizaciju koja se zove, Albanska nacionalna armija, ANA. E sad, slušajte ovaj zvanični podatak, sedište, komandi centar ANE se nalazi u Tirani. Ovu terorističku grupaciju, organizaciju, kako oni kažu armiju, a u pitanju je zaista armija čiji je deo oslobodilačka vojska Kosova, vode operativci državne bezbednosti Republike Albanije, Gafur Aljilji i Aljban Josif. Takođe ukazujem na činjenicu, da pod svojom komandom ANA ima četiri divizije, četiri divizije terorističke vojske. Jedan od operativnih štabove ANE nalazi se u Prištini. Jedan se nalazi u Prizrenu, a sedište jedne od četiri divizije, a divizija se zove Adem Jašari, čine kosovski zaštitni korpus. Ovo je vrlo bitno i oslobodilačka vojska Kosova nalazi se na teritoriji tzv. republike Kosovo.
Sledeće, Vlada Republike Srbije je potpisala Sporazum o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala i terorizma, sa državom čiji bukvalni politički i mafijaški gospodar Sali Beriša. Na proslavi 130 godina Prizrenske lige izjavljuje sledeće, citiram – mi planiramo da do kraja 2013. godine bude stvorena Albanija u svojim prirodnim granicama.
Što se tiče trgovina ljudskim organima i ove žute kuće. Postavljam jedno pitanje da li neko zaista veruje da se organi Srba sa Kosova i Metohije vađeni u kućama bez struje i vode, u nehigijenskim i nemedicinskim uslovima.Žuta kuća je samo sporadični slučaj. Kidnapovanim Srbima organi su vađeni u za to specijalizovanim klinikama, koje su bile potpuno opremljene za vađenje organa, za čuvanje organa i za njihov brz transport do naručioca. Iz tih razloga sve te klinike su se nalazile na širem području Tirane. To potvrđuje specijalni izvestilac Saveta Evrope, Dik Martin, u čijem izveštaju piše, da su Srbi sa KiM dovođeni u selo Gure. Uzmite geografsku kartu i videćete da se to selo nalazi 25 km od centra Tirane.
U istom izveštaju se pominje i selo Ripe, koje se takođe, nalazi 30 km od aerodroma u Tirani. Karla del Ponte u svojoj knjizi kaže sledeće – u selu Ripe radi vađenja organa izkasapljeno je oko 50 srpskih civila dovedenih sa KiM.
Takođe, skrećem pažnju na činjenicu da je Dik Martin kategoričan, da je njegov izveštaj, citiram – zasnovan na istraživanju ali i na dostupnim dokumentima zapadnih obaveštajnih službi, posle čega je čovek izveo zaključak da su Amerika i zemlje EU znale za te zločine, ali da su citiram – odlučile da jednostavno zažmure pred tim navodima.
Da su vađenje ljudskih organa i trgovina ljudskim organima važan biznis u Republici Albaniji sa kojom mi treba da potpišemo sporazum i da Vlada ga je već potpisala u borbi protiv organizovanog kriminala, vidi se iz izveštaja Grčke Vlade koja kaže – u Albaniji je rasprostranjena trgovina decom i dečijim organima, vađenje organa vrši se u opremljenim klinikama od odakle se uglavnom diplomatskim kanalima prebaciju u Italiju i dalje na zapad radi prodaje. Citirao sam izveštaj Grče Vlade.
Citiram nedavni izveštaj Grče privatne televizije "Alfa" koja tvrdi da je objavila istraživanje i da je došla do saznanja da je u zadnjih sedam godina više od 12 hiljada dece iz Albanije postalo žrtva ilegalnog krijumčarenja, a u većini slučajeva deca ili njihovi organi su prodati za novac. Sa tom i takvom Republikom Albanijom mi treba da uspostavimo saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala, u borbi protiv trgovine drogom, u borbi protiv trgovine ljudima.
Ovaj sporazum će ostati mrtvo slovo na papiru. On će jednino koristiti Republici Albaniji da poboljša svoj imidž u svetskoj javnosti. Svako će reći, pa da je Albanija takva ne bi valjda Vlada Srbije bila luda da sa njom potpiše ovakav sramotan sporazum.

 Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, a pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Ako da, molimo da se prijavite?
Pošto nema prijavljenih zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili zajednički jedinstveni pretres Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o predlozima zakona i sada određujem pauzu koja će trajati nešto malo duže od sat vremena. Podsećam da je rad produžen, tako da ćemo rad u popodnevnom delu nastaviti u 16,30 minuta. Hvala vam.
(Posle pauze.)