Iskorišćeno je 12 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha, a posle njega narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo, uvaženi građani Srbije, danas razgovaramo o nekoliko sporazuma koji sa aspekta SRS ne odgovaraju suštini problema. Prigovaramo Vladi i državnim institucijama da ne posvećuju dovoljno pažnje prilikom zaključivanja ovih sporazuma ukupnim diplomatskim, ekonomskim, privrednim, finansijskim aspektima između država.
Kada govorimo o odnosima između Albanije i Srbije mislim da je neprihvatljivo bilo koji oblik ugovaranja dok se ne reše svi problemi, između ostalog i ovo što bi trebalo na Savetu bezbednosti za neki dan, vezano za trgovinu ljudskim organima. Mislim da je to bitno i nema nikakvog sporazuma ni dogovora dok se taj spor ne reši. U istorijskom kontekstu mislim da između našeg naroda i albanskog naroda ima jako spornih tačaka koje su bile kroz istoriju vrlo prisutne i neprihvatljivo je u jednom segmentu razgovarati a celokupni odnosi su nedefinisani.
Slična je situacija i sa Makedonijom. Prvo, složio bih se sa prethodnicima da u međunarodnom pravnom smislu naziv Makedonija ne stoji. Zna se šta je Organizacija UN učinila i moramo se pridržavati međunarodnog prava.
U nekim situacijama se dosledno zalažemo za određene rezolucije i određene konvencije, deklaracije, rezolucije itd. i pozivamo se na međunarodno pravo, a ovde odstupamo od međunarodnog prava.
Mislim kršimo dobre prijateljske i bratske odnose sa grčkim narodom koji je bio vrlo dosledan, principijelan u ne priznavanju nezavisnosti KiM, svete srpske zemlje. Ovim sporazumom kršimo te odnose. Zašto se to čini? Prvo, radi se nedoslednosti politike Vlade Republike Srbije. Onog trenutka kada je Makedonija priznala nezavisno KiM državni organi su napravili pravi potez, proglasili su državnog predstavnika odnosno ambasadora Makedonije persona non grata i on je otišao iz države. Takav sled odnosa morao je biti sa svim državama u regionu i u svetu. Persona non grata proglašen je crnogorski i makedonski ambasador. Šta je sa ostalima?
Sada mi ulazimo u jedan segment i kažete u obrazloženju ovog sporazuma sa Makedonijom da je cilj ovog sporazuma uspostavljanje prijateljskih odnosa između dve države i regulisanje određenih odnosa u olakšavanju putovanja državljana ove države.
Ne smemo polaziti sa tog aspekta. Zašto? Zato što su ogromni problemi srpske populacije u Makedoniji. Oni su diskriminisani do kraja. Bio sam predstavnik jedne komisije koja je bila u poseti uz podršku ambasade u Makedoniji i koja nam je dala jasnu sliku o poziciji srpske populacije u Makedoniji. Narod je diskriminisan. Naš narod u toj državi nema onaj obim ljudskih prava koji je neophodan i normalan u savremenim odnosima. Naš narod tamo je uskraćen u pogledu veroispovesti. Srpska pravoslavna crkva nije priznata kao verska zajednica tamo. Verski obradi se obavljaju u privatnim objektima. Pre nekoliko dana i pre pet godina i pre tri godine itd. uhapšen je episkop Braniškovski, zvanični predstavnik SPC. Isto se to čini sa sveštenstvom SPC. Oduzeto je na stotine verskih objekata SPC posle osamostaljenja Makedonije 1991. godine.
S druge strane, naši istorijski kulturni objekti se ruše. Evo, i sada je predsednik Tadić bio kod spomenika koji je podignut 30-ih godina prošlog veka, to je poznati spomenik "Zebrnjak" povodom pobede u Kumanovskoj bici, gde je poginulo preko 20.000 Srba.
Taj objekat se ruši, taj objekat se svesno ruši od makedonskih vlasti. Šta je predsednik Tadić rekao prilikom posete tom objektu? Ni jednu rečenicu o tome zašto to činite, to je istorijski spomenik. Šta ovo smeta? Kome smeta? Zašto ga ruše?
Ruše se groblja, ruše se istorijski spomenici iz bitaka u toku Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rada itd, ali najveći problem je problem Srba u Makedoniji. Diskriminisani su, nisu zaposleni, nemaju onaj obim prava kao što imaju Makedonci ovde. Moramo primeniti sistem reciprociteta, onoliko prava makedonskoj nacionalnoj manjini, koliko srpska populacija ima prava u Makedoniji.
Reći ću vam sa finansijskog aspekta jedan podatak. Godine 2010. državni organi Republike Srbije dali su makedonskoj zajednici preko 100.000 evra. Koliko su dobili u Makedoniji? Nijedan evro.

Narodni poslaniče, molim vas da argumentaciju koju koristite ipak samerite sa sadržajem sporazuma o kome razgovaramo i zakonu o potvrđivanju tog sporazuma.
Sva pitanja koja ste otvorili bar na neki način dovedite u vezu sa sporazumom, inače moram da vas podsetim da ne govorite o temi dnevnog reda.

Govorim u vezi člana 1. koji se odnosi na ravnopravnost građana u smislu međusobnog putovanja iz jedne države u drugu.

Tako je, narodni poslaniče, međusobno putovanje, pa vas molim onda o temi dnevnog reda.

Državni srpskog porekla koji se obraćaju državnim institucijama u Makedoniji su diskriminisani. Oni ne mogu dobiti državna dokumenta Makedonije, ne mogu dobiti državna dokumenta Republike Srbije. Neki su rođeni u Srbiji. Njihova deca su u nekim okolnostima porodila se ovde itd.
Međusobna korespodencija između tih državnih organa ne postoji. To vam mora biti jasno. To smo mi konstatovali. Mi smo pismeno obavestili Skupštinu Srbije, jer smo bili predstavnici Skupštine Srbije kao parlamentarci i ukazali na sve probleme sa kojima se suočavaju naši građani tamo. Imaju ogromne probleme. Ne možemo parcijalno, pojedinačno ići na ovakav sporazum, nesagledavajući njihove probleme. Moramo njih zaštititi.
Prisustvo predsednika države tamo ne znači ništa. Izmanipulisan je kao što su izmanipulisani mnogi ministri koji su odlazili do sada. Bili smo prisutni sa 30 predstavnika udruženja građana, raznih kulturnih, sportskih institucija Srba u Makedoniji, koji su nam otvoreni rekli – ovo je teror nad Srbima, pomozite nam. Evo, samo u nacionalnom smislu ću reći da je 60-ih godina bilo preko 250.000 srpskog življa tamo. Koliko ima sada? Ima 35.000. To je otvorena diskriminacija, asimilacija srpske populacije. To moramo zaustaviti.
Da li zaustavljamo sa ovakvim sporazumom taj nadirući fašizam u Makedoniji? Ne zaustavljamo.

Narodni poslaniče, stvarno vas sada upozoravam po dva osnova. Prvo, da vas podsetim odgovornosti za javnu reč. Vi ste narodni poslanik i izgovorili ste stvari u sali za sednice Narodne skupštine. Molim vas da slušamo sami sebe šta govorimo. Molim vas da pažljivo slušamo sebe šta govorimo. Vaša reč, kao i svakog od drugih 249 narodnih poslanika se jako daleko čuje.
Sada vas opominjem, ne izričem opomenu, ali vas opominjem da prvo govorite o temi dnevnog reda, drugo, da vodite računa o načinu na koji iskazujete svoj stav o bilo kome, sebe radi i poslovničkih odredbi o pravilima ophođenja radi.

Ovo što sam izgovorio, to sam i napisao. To je zvaničan izveštaj jedne komisije koja je bila tročlana i komisije koja je bila tamo.

Narodni poslaniče, o temi dnevnog reda i sledeći put stvarno vam izričem opomenu.

Zadatak državnih organa, kada ulazi u pregovaranje sporazumevanja, je da prikupi sve relevantne podatke, pa između ostalog i podatke vezane za putne i administrativne i lične isprave.
U konkretnom slučaju, Republika Makedonija ne čini ništa da omogući Srbima da uredno, slobodno dobijaju i putne isprave, lične isprave i sve isprave koje se odnose na pojedince i u nemogućnosti su da normalno putuju. To su nam otvoreno rekli. Valjda smem u ovom parlamentu to da kažem, da sam bio zvanično ovlašćen ispred ovog parlamenta i da prenesem taj stav. To sam i napisao. Tražio sam da se zauzme stav, između ostalog i ovog parlamenta, vezano za stanje i poziciju srpske manjine u Makedoniji.
Drugi sporazum o kome želim da govorim je sporazum Republike Srbije i Republike Bugarske o socijalnoj sigurnosti. Ovo je jedna forma sporazumevanja u kojoj opet Srbi nemaju određenu korist. Ko ima tu korist? Ko ima određene obaveze? Ima obaveze Republika Bugarska koje prema odredbama i principima EU mora sklopiti sa svim susednim državama sporazume o socijalnom osiguranju, odnosno socijalnoj sigurnosti.
Da li i mi imamo takvu obavezu? Imamo, ali smo opet tu neprincipijelni. Mi sa Bugarskom imamo, hajde da kažem, u poslednjih dvadesetak godina dosta dobre odnose, ali ovaj princip se mora primeniti ne samo u slučaju Bugarske, nego i kod svih drugih zemalja.
Sklopili smo ugovor sa Hrvatskom. Prema odredbama tog sporazuma hrvatski državni organi su bili u obavezi isplatiti sve penzije, sve invalidnine i sva druga socijalna davanja shodno odredbama potpisanog sporazuma. Koliko su od toga učinili? Gotovo ništa. Slična je situacija sa ugovorom o socijalnom osiguranju sa BiH, sa Crnom Gorom i sa drugim državama sa kojima smo sklopili. Ne primenjujemo, ne materijaliziramo sve te odredbe. To je suština našeg problema. Mi to potpišemo i onda ostavimo stihiji, neka se dešava kako se dešava. Onda, kakva je situacija posle toga? Ostajemo bez materijalnih prava i bez svih finansijskih obaveza koje imaju naši građani.
Sa aspekta SRS neprihvatljiv je način iznošenja. Glasaćemo protiv. Hvala.