Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, jako mi je drago da ste vi ušli u jednu polemiku sa poslanikom, da želite da pohvalite i vaš rad i rad Agencije i službe, da to sve ide elektronski, da je to dosta ubrzano itd.
Gospodine ministre, želim da vam objasnim da privrednih subjekata u Srbiji skoro više nema. Oni se svi pogasiše, ugušiše. Mi sada pokušavamo da kroz neke amandmane učinimo neki zadnji trzaj da baš sve ne propadne. Meni je jako drago što vi dajete optimističke izjave svaki dan i govorite da imate izuzetne rezultate. To je lepo.
Vi ste, gospodine ministre, pojedine gradove potpuno uništili ekonomski. Vi ste privredu potpuno uništili. Džabe ćete vi da pogrešite kod jedne čipsare u privatizaciji i da priznate grešku, kada ona sada duguje 15 milijardi, dok onaj koji je nju kupio, kako je kupio i uništio, a sada seljaci nemaju gde da prodaju krompir, seljaci iz pet opština, gde čovek koji ima 400 hektara krompira na Pešteru, ostavio ga je da mrzne po ovom mrazu i ne zna šta će sa njim, a vi ne znate šta ćete sa fabrikom koja je bila jedna od najboljih na Balkanu.
Da li vi znate da ste jednu od najboljih putarskih firmi lokalnu "Niskogradnju" uništili, prodali ste čoveku kome ja, koji ga poznajem 20 godina, ne bih dao kokošku da čuva, a vi ste mu dali firmu. On je došao u firmu sa lopatom, izudarao radnike i sada spor traje, a firma je propala, zaduženja, krediti, obaveze i sada je firma nabila milijarde dugova. Šta sada sa njom da radimo? Znate li da tamo nema nikog da okrpi rupe na putu, jer nema firme? Dolazi "Štrabart", pa kad mu iskoči bolji posao, on ode u drugi grad, nađe veći posao. Nema ko da baci so, da očisti sneg, gospodine ministre.
Vi ste uništili gigante. Jedan PIK "Takovo" je uništen potpuno. Sada mi vi objasnite, mi koji smo veliki proizvođači rakije u Srbiji, kuda ćemo sad rakiju kada se sve destilerije sa srpskim brendom, uzmimo podrume "Takovo", "Čačanku", "Srbijanku", ne postoje više te firme. Šta će sada seljaci da rade, da idu da prodaju na flašu po ulici?
Ljudi su isekli prohrom i prodali Nemcima na kilo i zaradili milione. Tu su sada otvorili "Ideu", otvorili prodavnice nameštaja, itd. Prošetajte malo po Srbiji, ako hoću ja ću besplatno da vas sprovedem, pa da vidite šta ste napravili. Firme koje su bile srpski brend, ne postoje više, nema ih nigde, ali je bitno da se mi elektronski dopisujemo, mi smo srećni, sve ide.
Kada se raspravlja o ovoj temi u parlamentu, na kraju godine, pogledajte – 10-ak poslanika. Gospodine ministre, propala privreda. Da li ste videli neke gradove o kojima pričate da postoje, a sada kada se pravi budžet, oni su u velikoj krizi, izdvajaju se ogromna sredstva da prežive, a ja slušam hvalospeve o njima u toku godine. Jedan politički obračun prema određenim sredinama je bio i on još uvek traje.
Gospodine ministre, vi ste umetnik. Uništiti jedan PZP "Beograd", to je bila umetnost. To je bila najbolja putarska firma u jugoistočnoj Evropi. Uništiti PZP "Niš", PZP "Kragujevac", PZP "Vranje", uništiti "Vojvodinaput", "Bačkaput", da li se vi nekada zapitate – šta to vi radite? Sad ćete nam pričati da Agencija za privredne registre funkcioniše idealno, poreska uprava, itd. Tako je, poreska uprava vam najbolje funkcioniše, ali odra narod, odra privrednike, neće privrednici više da postoje, ostaće vam samo poreska uprava i vaši uterivači dugova koji idu iz dana u dan. Znate li koliko objekata danas treba da plati porez na imovinu, a svi su prazni, ne radi niko ništa? Znate li kolike su kamate, 23%?
Pre neki dan pitam vašeg izuzetno velikog stručnjaka, jednog od direktora – kako, direktore, sada da rešimo nešto ako ne radi godinu dana, nema posla, nema interesa da se to radi, a on kaže – jedino da izbegnete plaćanje je da porušite objekat. To je njegova ideja.
Prema tome, ja vas stvarno ne razumem. Da li vi živite negde u oblacima, umesto ovde da dođete i da pokušate zajedno sa nama ove amandmane da uradimo, da ovo malo uteramo, doteramo, zategnemo koliko može, da ove neuspešne privatizacije pogledamo, da vidimo šta može još da se uradi, da se nešto popravi. Vi nama sad pričate o velikim poslovima, o velikim uspesima, o pohvalama koje dobijate. Od koga vi dobijate pohvale, samo mi to recite? Da li je jedan privrednik vas pohvalio? Jedino Mišković, naravno. On je vaša desna ruka. Neki dan vidim – na svim sastancima je on. Jel on premijer? Ako jeste, slobodno recite. Hajde mi njemu da pišemo amandmane, da sa njim razgovaramo, da ga dovodimo ovde i da nam on odgovara na pitanja. On vam je izbegao da plati sve obaveze prema ovoj državi. On duguje najviše ovoj državi. On duguje najviše srpskoj privredi. On je uništio srpsku privredu, to vam ja potpisujem. On je hteo svugde, mada sam mu ja svojevremeno rekao da prikoči. Sada ste zaustavili građevinarstvo da biste prodali njegove stanove koje je radio za Univerzijadu.
Da li vi znate, slušam jutros u vestima poginuli jadni radnici dole, ginu Srbi, a čija je to firma ministre? Dinkićevog brata od tetke. Znate ko je, pa kod mene je bio direktor taj Zlatanović, isterao sam ga , a on sada vodi investicije, njegova tamo ta familija treba da im se zabrani da se bave građevinom, oterao sam ih, kao ministar. Ali oni sada vode investicije u sportu, oni imaju građevinske firme, oni rade i kanalizaciju i vodovod, i mostove, i hale, i sve. Na šta to liči? Kuda to vodi? Stradaju nedužni ljudi.
Da li ćete tu nešto da preduzmete. Vi sada hoćete da pokrenete građevinarstvo, da pokrenete putnu privredu, da otvarate sada auto-put, sad i Metro ste našli da otvorite uoči Nove godine, izbori su ministre za dva, tri meseca, raspisuju se. Završili ste karijeru. Ovo je jedna od zadnjih skupština, imaće još ova za budžet i kraj. Dolaze drugi. Nemojte sada pričati prazne priče. Pa vas i vaši poslanici neće da slušaju. Neće privrednici da vas slušaju, jer znaju ovo što pričate da nema veze.
Danima nisam hteo da diskutujem ništa. Slušam i gledam kako ovo ide, i šta se ovde zapravo događa. Mi nešto otaljamo neke poslove, pa neće nas Evropa ovakve kakvi smo, pa mi smo doneli te zakone, pa agencije, pa amandmane menjali, pa prilagođavali sve, ali neće. A što nas neće? Što smo ekonomski na kolenima, što se nezaposlenost bliži 30%, što se politizira, što se dele krediti po političkoj osnovi, što vi vodite kampanju za regione već godinu dana, ministre.
Ministre ko vas je ovlastio da vodite kampanju, a privreda ne postoji. Gde god mrdnem ja vas vidim tamo u kampanji, regioni Srbije, vi Kalanovićka i ekipa. Šlemove neke nosite, hajde i mi svi šlemove da ovde stavimo neke plave. Kakav vi šlem nosite, gde to vi učestvujete, plave šlemove….
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, molim vas da i šlemove i ekonomsku situaciju i sve vaše opaske bar malo dovedete u vezu sa temom dnevnog reda, na dnevnom redu je Predlog izmena i dopuna Zakona…)
Sve je ovo u vezi gospođo Čomićka.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče da je u vezi, ne bih vas prekidala. Molim vas da me saslušate. Dužni ste da saslušate predsedavajuću. Devet minuta i 30 sekundi vas vrlo pažljivo slušam, jednom ste upotrebili rečenicu – mi ovde govorimo o Zakonu o agenciji i privrednim registrima, pa je onda bila argumentacija koja je vaše pravo i molim vas, bar malo da dovedete u vezu sa temom dnevnog reda. Izvolite.)
Gospođo Čomić, stvarno ne bih želeo da vam pokvarim dan, pa da još nešto diskutujemo, da se vi nervirate…
(Predsedavajuća: Nema načina da vi meni pokvarite dan ali ima načina da vi i ja poštujemo odredbe Poslovnika.)
Prekinuću, nema nikakvih problema, zadovoljan sam kada ste vi nasmejani i zadovoljni i presrećan i ne bih vam pokvario dan u ovom parlamentu. Prema tome, sešću ja ali vas opominjem da ima hiljade problema. Gospođo Čomić, tu će sesti u vrlo kratkom roku neko drugi. Moraće i ove probleme da reši.
Molim vas, okrenite se problematici koja je aktuelna. Dajte kroz ove amandmane, kroz sve ovo, da nešto popravimo na kraju godine ako može, a može pomalo. Sada imamo Odbor za privatizaciju, neke ljude molimo, teramo, preklinjemo, dajte ljudi da proradi nešto. Dajte da ljudi rade, da prime platu. Džabe je sve to vaše elektronski što ćete pratiti. Džaba što ćete se dopisivati. Džaba što će poreska uprava biti efikasna ali više nema od koga da uzme jer go se ne svlači. Hvala vam puno.

Deset minuta i 30 sekundi iskorišćeno od vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima ministar Nebojša Ćirić.

Gospodin Iliću, nemojte sada da idete. Nemam puno šta sada da kažem kada je gospodin Ilić otišao. Očigledno nije hteo da sasluša odgovore. Hteo sam da mu odgovorim za čipsaru koja je iz Čačka, njegovog rodnog grada, samo da ga podsetim da nikad nije bio kod mene, niti je tražio da dođe po pitanju čipsare iz Čačka, a mi se problemom čipsare jer on zna ko je kupac čipsare iz Čačka, da je čovek koji je bio vlasnik uhapšen, da je to oduzeta imovina i da je ta sada firma u stečaju i da pokušavamo zajedno sa radnicima da objavimo oglas i da probamo da nađemo nekog pravog strateškog partnera za "PIK Čačak".
Što se tiče puteva i ostalih, poznato je koliko i kakvih puteva napravljeno u mandatu gospodina Ilića. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim je predložila da se ispred člana 1. doda novi član 1a.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Obrazloženje ovog amandmana je u suštini istovetno obrazloženju koje je izneto i za prethodni amandman. Tiče se toga da bi trebalo da ovaj organ ustanovimo kao organ uprave, ne kao agenciju. Da ta pojava agencijacije, jeste pojava sa kojom se i Evropa sada muči, svodeći taj broj agencija na neophodne. Zaista nijedna od zemalja u okruženju koja pretenduje da bude uređena i civilizovana država, ne zadržava nivo i oblik organizacije agencija sem u regulatornim telima koje zaista treba da budu nezavisna, poput oblasti telekomunikacija, energetike, ali se sve to svodi na četiri, pet agencija više.
Meni je, zaista ne znam kao da pričamo, ili vi niste očekivali da će predlog budžeta stići na vreme, da ćemo ovo usvojiti prvo. Sada čitam vaše odgovore, odnosno mišljenje na amandmane koje smo podneli i vi u jednom delu kažete – sredstva za red agencije se ne obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije itd, itd. To nije istina, evo sami ste priznali, ja videla, rekla 210 miliona.
Šta je ono što ne vidimo? Kažem, svaki budžet je od jedne do naredne godine zbog promene strukture u ministarstvima i preuzimanja nadležnosti, po onom sistemu premeštanja stolice i nameštaja u stanu, više nemoguć za uporedivost u smislu zaposlenih, troškova i načina finansiranja nekih delova gde nikad nemamo primopredaju dužnosti, popis nerešenih predmeta, problematičnih stvari, da bi mi mogli da radimo uporedivo nešto u vezi sa tim.
Sa druge strane, mi ne dobijamo na vreme izveštaj revizora, niti imamo revidirani izveštaj o budžetu za prethodnu godinu da bi mogli osnovano da pričamo, a koliko to ustvari troše ove agencije. Samo ću ponoviti, kada bi to bio organ uprave u sastavu, nad njim bi država imala direktan uvid i vama bi na primer kao agenciji koja je dosad bila pohvalna i uspešna.
Vodili ste privredne registre, možda bilo zanimljivo da sa takvom infrastrukturom uvedete makar informacije da to ne radi Šabić, koliko je takvih organizacija i agencija osnovano u odnosu na privredne subjekte. Znači, pokušavam da u ovih 1.000 strana pobrojim sve uprave, agencije, organizacije i na 981 strani dođem do neke mere, a onda do sledeće sednice, verujte jutro je.
Znači, nemamo načina da u onom što država finansira dođemo do uvida u smislu ulaganja, troškovi, korist građana. Vi nam to činite ne transparentnim što se organizujete kao agencija, nego nam čak iznosite neistinit podatak govoreći da to neće da finansira budžet. Znači, insistiram na tome da priroda posla, registar javni mora da bude u svojstvu organa uprave u sastavu i da nad njim država, nezavisno ko je vodi, ima nadležnost. Ovo više nije stvar da li vi imate jedan pogled, mi drugi, da li je to političko određenje na daleku budućnost i svetlu ili manje svetlu, ovo se po definiciji stvari podrazumeva kao posao države. Nije dobra stvar ali moram da napravim upoređenje.
Gospodin Marković, ministar za lokalnu samoupravu se vrlo protivio načinu kao odgovoran ministar na Vladi države Srbije oko primopredaje matičnih knjiga u ovoj ovakvoj komplikovanoj situaciji raspolaganja registrima, kakve su matične knjige. Da je to bilo vlasništvo, kao što vi ovde kažete, a piše, proizvodite baze, pričaćemo i o tome. Da o tome treba da odlučuje neki direktor javne agencije, o tome mi ne bismo ni znali, niti bi čuli, niti bi to bio predmet rasprave, kao što nismo mogli ovde kao Skupština da dobijemo ni podatak o platama koje gospoda prima, a okreni, obrni osnuje budžet i na kraju se vrati na budžet.
Apsolutno nemam ništa protiv poslova koje ćete raditi, imam protiv nedefinisanih stvari, prelazne i završne odredbe i ustanovljavanja nečega u postupku registracije ali, shvatite, država je država svih nas i ne možete državni posao da preuzimate i da ga radite kao Agencija, jer to nije dobro za vas, za mene, za privredu, za našu decu i za našu budućnost. Hvala.

Iskorišćeno je tri minuta od vremena zamenice predsednika poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Radoslav Mojsilović i Srđan Spasojević.
Vlada je prihvatila amandman sa ispravkom.
Nadležni odbori se nisu izjasnili, pa će Skupština u Danu za glasanje odlučivati. Amandman je u pretresu.
Narodni poslanik Srđan Spasojević ima reč.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, drago mi je da ministar Ćirić ima, i uopšte oni koji su prihvatili amandman, sluha za amandmane.
Nova Srbija, kao i uvek, konstruktivno pokušava da popravi zakone, kao što je i predsednik Nove Srbije malo pre rekao, aktivno učestvujemo u tome.
Da ne bude zabune, gospodin Ilić je otišao na Odbor za privatizaciju, tako da nemojte da mislite da je na bilo koji način želeo da ne uđe možda i u neku polemiku i samo jedna sitna digresija. Ko je kakve puteve, ministre, radio ovde nije tema, ali narod će reći na sledećim izborima.

Reč ima ministar Nebojša Ćirić. Izvolite, ministre.

Zahvaljujem se.
Ono što nisam mogao da kažem drugom, reći ću vama. Znate da, bar što se tiče zakona koje moje ministarstvo predlaže, će svaki amandman koji je pravi, ako mogu da kažem, biti prihvaćen. Mi smo od 63 amandmana na sva tri zakona prihvatila 11. Nisam gledao da li je amandman pozicije ili opozicije, nego samo da li je amandman dobar ili ne, ali sam ono što sam rekao za puteve rekao i u smislu – ako možemo da se držimo teme, a to su ova tri zakona, a možemo da razgovaramo i o čipsari i o putevima i o stanovima i o PZP Beograd-Bačka putu i kad je privatizovan i u vreme koje vlade i ko je bio kupac itd, ali mislim da, ne mogu da govorim naravno u vaše ime, govoriću u svoje ime, ovo nije ni mesto ni vreme za to. Zbog toga sam rekao i rekao sam ko je kakve puteve gradio i ko je kako radio. Na kraju krajeva to će za pet meseci građani Srbije reći, ne treba mi da govorimo u njihovo ime. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Meho Omerović.
Vlada je prihvatila amandman sa ispravkom, Zakonodavni odbor se nije izjasnio. Amandman je u pretresu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Izvolite.