U članu 3. Predloga zakona zatražili smo da se brišu reči "koja se registruju u skladu sa Zakonom o registraciji".
Šta je suština? Suština je da u jednom materijalnom sistemskom zakonu ne treba ponavljati pravne formulacije i ukazivati na određene, takođe, sistemske zakone kojima se utvrđuje određeni postupak, određeni procesni tokovi koji su predviđeni u nekim drugim zakonima.
U obrazloženju kažete sledeće – amandman se odbija iz razloga što predloženom formulacijom adresa za prijem elektronske pošte privrednih subjekata ne bi mogla biti predmet registracije u registar privrednih subjekata. Ne znam odakle vam to. Kaže – jer se Zakonom o privrednim društvima, kao materijalnim zakonom, propisuje predmet registracije. Gledajte, Zakoni o privrednim društvima, kao materijalnim zakonom, propisuje se predmet registracije, a samim tim, i sadržina registra privrednih subjekata. Zašto to u Zakonu o privrednim društvima? Zašto to nije u onom drugom zakonu? Dalje se kaže – dok se zakonom kojim se uređuje postupak registracije uređuju procesna pravila za vođenje postupka registracije, tako da je očigledno da se jednim materijalnim, a drugim procesnim zakonom ne reguliše ista materija.
To je suština na koju smo vam ukazivali i kod drugih zakona i kod ovih zakona o kojima smo malopre razgovarali. Nema potrebe, jer imamo jedan materijalni zakon koji je sistemski zakon. Sve što se tiče određene grane, određenog postupka, određenih radnji, određenih činjenica da ugradimo u taj zakon i onda nemamo razloga da dupliramo, tripliramo itd.
Iskoristiću onaj preostali deo četiri – pet minuta. U obrazloženju za donošenje ovog zakona ste naveli sledeće – imajući u vidu da je zakonom propisano odložena primena zakona, zainteresovane strane su se u proteklih par meseci upoznale sa odredbama novog zakona. Zainteresovane strane. To je opširna formulacija. Moramo reći ko je strane, šta je razlog da su se zainteresovane strane tek sada kada je zakon stupio na snagu i njegova primena je krenula, pa su se onda oni našli, pa su onda nešto razgovarali, pa su se tu usaglasili itd. Malo je vulgarizovano, ali u osnovi je to to. To je nepotpuna formulacija u obrazloženju jednog zakona.
Kaže – izmene i dopune Zakona o privrednim društvima nastale su kao posledica ukazivanja zainteresovanih strana na pojedine nejasnoće koje bi odredbe novog zakona mogle da izazovu u praksi.
Pitam vas, to su zainteresovane strane, a ne znamo koje su. One su to nekome ukazale i taj neko je verovatno preneo to nekome, pa je onaj preneo onome itd. i onda smo dobili određenu potrebu da menjamo zakon. Gde su tu državni organi? Pretpostavljam da su zainteresovane strane, pragmatično gledajući, da to nisu državni organi. Državni organi nemaju potrebe da saslušavaju nekoga, da razgovaraju, nego između sebe kada uoče da postoje neke nejasnoće, da postoje nedoslednosti, da postoje neke određene stvari koje u praktičnoj primeni i izvedbi zakona, materijalizaciji i implementaciji zakona ne odgovaraju pravnoj formulaciji i stvarnoj primeni, onda se tu pristupa izradi i noviranju određenih pravnih propisa kroz javnu raspravu ili bez javne rasprave.
Dalje se kaže – Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima se vrše tehničke ispravke. Kako možemo dozvoliti da se u zakonu desi tehnička greška, pa da je moramo ispravljati? Ovde nije jedna greška, nego su tehničke greške. To znači više grešaka.
Dalje – i pojašnjenja određenih instituta, pa gledajte, instituti i pojašnjenje instituta se pojašnjava, objašnjava u pojmovniku kojim se definišu određeni instituti. Instituti su pravne kategorije, oni su takvi pa takvi. To je teorija. Najverovatnije se ovde ne radi o pojašnjenju određenih instituta, nego se radi o pravnim formulacijama u stvarnoj izvedbi nekog stanja koje je izazvala određena pravna norma, koju sada moramo na određen način tumačiti, ako je kruto postavljena pravna norma koja se ne može drugačije tumačiti, onda je moramo menjati.
S obzirom na vreme, još samo o jednom stavu iz ovog vašeg obrazloženja. Kaže – pojedine nejasnoće su nastale usled usvajanja velikog broja amandmana. Tu vas moramo kritikovati i to vrlo ozbiljno kritikovati.
Šta se dešava, posebno kod donošenja nekih vitalnih i nekih finansijskih zakona? Razne političke stranke koje čine koaliciju, koje čine postojeću vlast, imaju različite stavove u odnosu na koaliciju i onda dolazi do pritiska. Taj pritisak dovodi do toga da nećemo glasati. Šta onda? Ostala koalicija kaže – šta da radimo? Evo vidiš, ovi iz ove stranke, iz one stranke, a nema stranke ni strančice koja ne uslovljava i ne traži svoj zalogaj u kolaču, i još malo više od tog kolača. Onda idemo sa zahtevima i sa amandmanima, i sa finansijskim zahtevima, pa se onda kaže – ja neću glasati za ovo. Onda odstupate od politike koju ste zasnovali – svi smo jedno, i onda nema svi smo jedno, nego smo svi posebni i svako uzima od tog kolača. To je osnov za zloupotrebe, za kriminal, za pljačku, za razna podmetanja koje imate u koaliciji.
Mi dobijamo amandmane koji se ovde usvajaju, koji nemaju životnost, koji izvrću zakonsku formu, zakonske norme, imamo jako lošu praksu i onda kada dobijemo živi zakon, kako ga menjati? Menjamo ga na ovaj način, samo zbog tih pritisaka itd. S obzirom da se radi o statusnom zakonu, u ovom zakonu nije bilo ni mnogo amandmana, nije bilo ni velikih izmena.
To što ste ovde napisali, ne znam koje pisao ovo obrazloženje, to ne stoji, nije usvojeno mnogo amandmana. Onaj ko je radio, radna grupa i radno telo i ministarstvo koje je radilo, napravilo je jako mnogo materijalnih grešaka. Nisu amandmani. Amandmani u pravili, ozbiljni amandmani i dobro formulisana pravila kojima se ide u amandmanske izmene, uvek donese dobrobit u pravnoj formi i dobijamo ozbiljan zakon. Ovaj zakon, u statusnom smislu, nije imao pravu javnu raspravu. Došao je bez ozbiljne stručne rasprave.
Ja koji pratim ovu oblast, nisam znao, završavam, mesec dana pre nego što će doći u ovu proceduru, da on živi, da ga neko radi, da ga neko priprema. Ne moram ga znati kao narodni poslanik, ali moraju razne institucije, odnosno ove zainteresovane strane da ga ozbiljno isfiltriraju, a ne da ga filtriraju tajkuni i neko ko lobira zbog određenog svog finansijskog stanja i odnosa. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Za reč se ne javlja niko.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Za reč se ne javlja niko.
Na član 6. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč će imati gospođa Tabaković.
Samo da kažem, gospodine Buha, ovim je i vreme ovlašćenog predstavnika iskorišćeno.
Izvolite, gospođo Tabaković.

Član 6. tretira član 148. osnovnog zakona i mi smo predložili da se taj član 6. izmeni na takav način da se u članu 148. obriše samo stav 3, jer smatramo da je pogrešno brisati ceo član 148. Jer, treba to učiniti tako da u skladu sa članom 145. Zakona o privrednim društvima minimalni iznos osnovnog kapitala iznosi 100 dinara i tvrdim da nema razloga da se brišu i stavovi 1. i 2. tog člana, jer oni regulišu smanjenje osnovnog kapitala u slučaju gubitka kada iz godišnjeg finansijskog izveštaja proizilazi da je u slučaju gubitka neto imovina društva manja od vrednosti osnovnog kapitala. Vrednost osnovnog kapitala može da bude znatno veća od minimalnog iznosa propisanog zakonom i u tom slučaju odredbe stava 1. i 2. ovog člana stvarno ne mogu da se smatraju suvišnim.
Vi imate vaše razloge koje ste naveli u razlogu za odbijanje amandmana i ja moram da ih privatim, jer to jeste naša stvarnost, gde kažete da postoji veliki broj privrednih društva, posebno onih koji su u postupku privatizacije, gde bi ovakva primena člana, kako smo mi predložili, izazvala velike teškoće, jer bi se iskazao negativan osnovni kapital, a interes države nije da se ona ugase. To razumem i mogu samo da žalim što ovakav pristup, koji ne znači otpisivanje nečijih obaveza ni na čiji teret, jer on uvek bude na teret građana Srbije, nije primenjivan i u smislu zaštite nekih drugih strateških delatnosti, grana preduzeća ili makar nasleđenih dobrih pravnih instituta.
Prihvatam vaše obrazloženje, ali ne mogu da kažem da odustajem, jer ostajem pri svom stavu, ali vi ste imali razloge, samo niste iz starta napisali zašto ste ovaj član zakona ovako predložili.

Zahvaljujem, gospođo Tabaković.
Na član 12. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima gospodin Antić Zoran.

Još jedan institut koji se pojavio u Zakonu o privrednim društvima kada smo ga usvajali, čini mi se, u maju mesecu, koji na neki način treba da znači neku sigurnost i veću transparentnost u poslovanju privrednih društava, kada se finansijskim izveštajima zahteva od privrednog društva da iskaže eventualno gubitak kapitala i da, kada je u pitanju osnovni kapital prilikom registracije tog društva i podatke koje u agenciji podnosi, nadoknadi taj gubitak u kapitalu.
Ono što nama nije jasno i nismo na neki način dobili ni pravo objašnjenje od strane ministara, od strane Vlade, je zbog čega je ovaj institut toliko sporan? Nama se čini da ovaj institut na neki način i nije loš, da svaka transparentnost, svaka sigurnost u poslovanju i te kako znači svim privrednim subjektima u Republici Srbiji, i da to treba da bude i neka intencija prilikom donošenja zakona. Znači, da potpomognemo, da imamo jasne odnose između privrednih društava. Zbog toga smo smatrali da predlog Vlade da se ovaj institut briše i samo obrazloženje ne stoji.
U obrazloženju ono što nam je ponajviše zasmetalo, to je ono što se kaže da bi otežao položaj poslovanja firmi koje su u privatizaciji. Taj argument sasvim sigurno ne stoji. Mi imamo jako puno podataka da imamo veliki broj spornih preduzeća koja su u postupku privatizacije, da je dobar deo tih preduzeća kupljen za relativno male finansijske iznose, da su jako često ti prospekti netransparentni, a rekao bih i na neki način umanjivali vrednost tog kapitala. Nema razloga da se i na ovaj način omogućava prelivanje tih sredstava iz procesa privatizacije ili umanjenje osnovnog kapitala.

Zahvaljujem, gospodine Antiću.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Za reč se ne javlja niko.
Na član 21. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima gospodin Antić Zoran.

Ne samo ovaj amandman SNS, već i par narednih na koje ne znam da li će moja koleginica da se javi, ali čini mi se da se naslanjaju na ovu intenciju. Znači, odnosi se na istu ovu priču o osnovnom kapitalu i eventualno uknjižavanju nekog negativnog kapitala. Ovim članom, koji je predložila Vlada, faktički privredni prestup, koji je ustanovljen u Zakon o privrednim društvima, se poništava, onemogućava se eventualni postupak utvrđivanja nekog privrednog prestupa, jer se i sam taj institut briše.        
Mi smo, naravno, saglasno sa onom intencijom iz prethodnog amandmana na član 12. i na ovaj član 21, isto tako uložili amandman i sasvim je normalno u duhu činjenice da niste prihvatili prethodni amandman, da niste prihvatili ni ovaj. Hvala.

Na član 22. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospođa Tabaković.

Povodom ovog amandmana ću da iskoristim dva minuta da kažem da izmena Zakona o privrednim društvima, onda kada smo je uradili, nije bila baš najsrećnije rešenje i da nisu njom zadovoljni mnogi privrednici.
Mislim da smo mnoge zakone, koji su bili solidni, kvarili kasnijim rešenjima. Ako postoji problem poput ovog smanjivanja kapitala i knjiženja, on i nije toliko u samom Zakonu o privrednim društvima, koliko je u Zakonu o računovodstvu, koliko je u Zakonu o reviziji i koliko smo zaboravili osnovne postulate sredstava i izvora sredstava i koliko smo u nekim drugim grama društvenog života zaboravili da upoređujemo kako to jedan vlasnik privrednog društva može privatno da bude mnogo bogat, a da prikazuje kontinuirano gubitke i izbegava plaćanje poreza na dobit.
To nije rešenje koje treba da se postigne samo ovim zakonom, niti produžavanjem roka za ovo usklađivanje, već vraćanjem vere u profesiju ekonomista, a na tome mora da poradi zakon i kaznene mere za ne poštovanje profesije, a ne da ostavljamo nešto na nečijoj savesti i da nam veštaci budu u sudovima glavni i da se
njihove procene razlikuju enormno. Tu zaista predstoji ozbiljan posao svima nama, ukoliko želimo u sklad da dovedemo ove vrlo važne stvari.

Hvala.

Na član 23. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 24. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Da li neko želi reč? (Ne.)

(Jorgovanka Tabaković, s mesta: Prihvaćen je.)

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.

To su dobri amandmani koji su prihvaćeni. Zahvaljujem.

Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PREUZIMANjU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA

Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici: Zlata Đerić, Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Mladen Grujić i Dragan Stevanović.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Vlada je prihvatila amandman.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Grujić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Vlada je prihvatila amandman.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.

Vlada je prihvatila amandman.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Ovim smo završili pretres o svim amandmanima, pa zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI ZAKONA O OSIGURANjU

Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić i Dragan Šormaz i zajedno Zlata Đerić i Miroslav Markićević.

Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 2. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

Reč ima gospođa Jorgovanka Tabaković.