Mislim da je bilo bolje da je prihvaćen ovaj amandman zato što gospodin Munjić na precizan način definiše zabeležbu. Zabeležba jeste upis, međutim, verovano imamo pogrešan naziv Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Malo je neprecizno. To bi trebalo da bude – zakon o postupku upisa u privredne registre, pa nezavisno od toga kod kog organa. Ne može naziv organa da bude u nazivu zakona koji reguliše postupak upisa.
Pogrešili ste sa ovom definicijom pojma "registracija" i sa definicijom pojma "zabeležbe" u članu 2. tačka 3. koja se odnosi na registraciju i tačka 13. koja se odnosi na zabaležbu.
To je sve upis, upis nekog podatka čije evidentiranje je zakonom propisano i nema tu neke velike komplikacije.
Verovatno se sećate, nekada davno, pre 2004. godine, nadležni organ za evidentiranje i upis privrednih subjekata, u to vreme preduzeća, bio je privredni sud i postojao je poseban zakon o upisu. U osnovi tog zakona postupak je bio regulisan na načelima vanparničnog postupka pretežno, a sada, kada je zapljusnula demokratija i došla Evropa, ti poslovi su postali upravna stvar i ovo je sada upravna stvar i zato vi u nekoliko članova kažete da će se na sve one stvari koje nisu regulisane ovim zakonom shodno primenjivati Zakon o opštem upravnom postupku.
Znači, vi ste preselili jednu oblast, znači nešto što je bio vanparnični postupak preselili ste ga u upravnu stvar i preselili u materiju upravnog prava i ako je to tako onda morate da znate da zabeležba u suštini znači jedan upis gde se nešto evidentira što je značajno za pravni promet, a to što se evidentira može da bude neka činjenica, neki podatak, neki dokument, ali nešto što je uslovnog karaktera.
Znači, postoji uslov u pogledu događaja ili postoji uslov u pogledu nekog roka i nekog vremena. Međutim, u ovom prepisivanju propisa iz EU izgubili su se osnovni principi koji postoje u Republici Srbiji odavno i zato prosto ne mogu da shvatim da ste zadržali koncept da zabeležba, naravno ona jeste upis, na osnovu prijave ili po službenoj dužnosti, to je u redu, ako registrator dođe do saznanja o činjenicama i dokumentima. Šta znači saznanje? Fama? Pa, ne možete na bazi fame. Registrator je došao do saznanja i smatra da to što je čuo treba da dobije karakter zabeležbe. Ne, zato vas je gospodin Munjić ispravio.
Znači, do relevantnih činjenica i dokumenata i onda u nastavku može ovo – koji su od značaja za pravni promet. Znači, on vam je poboljšao tekst. Ako bi ostao ovakav tekst onda bi bukvalno rečeno moglo ono što je malopre rekao Marić, na bazi jednog telefonskog razgovora registrator je došao do saznanja, hajde sada da upišemo zabeležbu. Nemoguće.
Moram da kažem i nešto pohvalno. Dobro je što u onu agenciju ne dozvoljavate lični kontakt sa službenicima, već preko šaltera, mora da se najavi. Verovatno se svi razgovori snimaju i treba da se snimaju svi razgovor. Pobogu, ovo je Srbija, znate i sami. Ta komunikacija, bez obzira na ove naše kritike, ipak vidite i sami da mi naše kritike usmeravamo na ono što treba se kritikuje, ne kritikujemo baš sve.
Ako ste u mogućnosti, pozovite gospodina Ćirića da prihvati ovaj amandman. Ovaj amandman samo pomaže da se jasno utvrdi šta može biti predmet zabeležbe.
Znači, potrebne su relevantne činjenice i dokumentacija a ne telefonsko saznanje - javio mi golub pismonoša, pa na bazi toga što mi je javio golub pismonoša, došao sam do saznanja o činjenicama i o nekim dokumentima. Ovde se čak i ne traži dokument, nego saznanje za neki dokument. Čuo sam da postoji neki dokument, gde je? Đekna, ko zna gde je.
Izvinite, molim vas, zabeležba u vašim evidencijama i u vašim registrima može poprilično da utiče na pravni promet kada je u pitanju taj privredni subjekt, sada pričamo o privrednom subjektu, jer neko će da dođe do interneta, ukuca APR, vidi neku zabeležbu tamo, zabeležba kao rezultat saznanja –j avio mi neko.

Iskorišćeno je pet minuta i 45 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Mi smo podneli amandman gde se upis zabeležbe vrši na osnovu prijave ili po službenoj dužnosti ako registrator utvrdi postojanje činjenica koje se upisuju u registrator.
U nekim od stavova, odnosno članova koji su kao amandmani usvojeni, videla sam da je nešto slično prihvaćeno, a ovde nije. Znači, taj način dolaska do saznanja, u ovom slučaju mislim da je trebalo da bude usvojen amandman jer potpuno je neodređen pojam reći – došao do saznanja.
Zna se da to može da bude samo na osnovu rešenja o upisu, zakonitom postupku u kojem se utvrđuju činjenice, a te činjenice koje su bitne za pravni promet, kako vi kažete, nisu tek neke, nego zna se koje su važne za upisivanje i zakon ih strogo propisuje.
Iskoristiću ovu intervenciju i priču o amandmanu na član 8. na primedbu koju je maločas onako nežno iznela koleginica Čomić i kaže – da budemo tu svi kada bude dan glasanja, moram da kažem sledeće – bio bi red da budemo tu svi kada se glasa, ali 126 poslanika može da glasa za predlog uz intervenciju opozicije bude bolji, ali više je krivica vlasti što je između pozicije i opozicije iskopan tako dubok rov da čak i glasanje za nešto što je za sve dobro se smatra svojevrsnom izdajom opozicionarstva.
Do koje mere to ide, osetila sam juče i sama kada sam u jednom razgovoru rekla da imam iskreno ljudsko poštovanje za jedan od poslednjih intervjua pokojnog Zorana Đinđića, gde je vrlo hrabro i konkretno izneo istinu o Kosovu i primedbu prijateljima koji ga ne podržavaju na pravi način na onome što je problem Kosova, osvane naslov u novinama "Obožavam Đinđića".
Kao majka troje odrasle dece, žena rođena na Kosovu, vaspitana tamo vrlo konzervativno, prosto mi je neprimereno da neko u javnosti iznose reči "obožavam", jer mogu da obožavam samo svoju decu. To je lična stvar i o tome se ne piše u novinama.
Poštovanje iskreno izneto prema čoveku na ovoj stvari i to je neko našao da pokalja, računajući da će opozicionaru naneti štetu. Ne, neko će u te novine zaviti krompir, ljuske od krompira i baciti, ali je novina kao savez društva izgubila u mojim očima mnogo time što je iskrenost izvrgla ruglu i podsmehu.
Neću promeniti svoje mišljenje, imaću poštovanja za svakog ko uradi hrabru i pametnu stvar, ali moram da vam priznam da danas nije lako biti opozicija u Srbiji. Hvala vam.

Jedan minut i 15 minuta iskorišćeno je od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Radoslav Mojsilović i Srđan Spasojević.
Narodni poslanik Srđan Spasojević ima reč.
Izvolite.

Nova Srbija je podnela jedan amandman.
Drago mi je da se ministar vratio, jer je jedino on taj koji može da prihvati na licu mesta amandman. Ovo je jedan zaista konstruktivan amandman.
Molio bih gospodina ministra i njegove saradnike da obrati pažnju na nešto što će sigurno popraviti situaciju.
Malo pre smo pričali o tome da mi iz opozicije želimo neke zakone da popravimo koliko je to moguće.
Naime, podneli smo amandman na član 9. Predlažemo da se menja i da glasi: "Prijava se podnosi Agenciji, neposredno ili preporučenom poštanskom pošiljkom. Kada se prijava podnosi preporučenom poštanskom pošiljkom smatra se da je prijava podneta danom predaje pošiljke u skladu sa zakonom koji se uređuju poštanske usluge."
Obrazloženje za ovaj amandman. Smatramo da je sa aspekta opšte pravne sigurnosti bolje predvideti preporučenu poštansku pošiljku kao isključivi vid poštanske komunikacije sa Agencijom, dakle, ne samo kada je u pitanju slanje finansijskih izveštaja već bilo kojih drugih podataka i podnesaka uopšte. Ovako rešenje je u najboljem interesu samih privrednih subjekata, obzirom da automatski, danom slanja preporučene pošiljke, znaju da li su u docnji ili ne. Ukoliko bi na snazi ostalo rešenje predloženo integralnim tekstom postojao bi bitan element nesigurnosti, jer pošiljalac obične poštanske pošiljke ne bi mogao da sa sigurnošću barata podatkom o datumu i vremenu podnošenja prijave.
Zamolio bih ministra da još jednom obrati pažnju. Suštinski je ovo preciznije. Vlada ne prihvata ovaj amandman i evo obrazloženje: "Amandman se odbija iz razloga što odredba člana 9. stav 1. Predloga zakona ne uskraćuje podnosiocu prijave mogućnost da registracionu prijavu podnese i preporučeno poštanskom pošiljkom". Znači, ne uskraćuje mogućnost. Zašto onda to ne stoji kao obaveza u zakonskom tekstu. "Predlog izmena stava 2. istog člana ne može se prihvatiti jer bi se na taj način već kratak zakonom propisan rok od pet dana za odlučivanje registratoru o prijavi još više skratio, a imajući u vidu opšte poznatu činjenicu da iz pojedinih mesta Republike Srbije poštanske pošiljke putuju više od tri dana".
Kada počinju rokovi? To znači onim momentom prijave ili slanjem pošte ili prijemom onom kome je pošta podneta. Zato ne vidim razloga da ovo obrazloženje stoji ovako. Mislim da je preciznije kako je Nova Srbija podnela amandman i sigurno je da će to otkloniti i pomoći ovim pravnim subjektima da u pravnom prometu imaju jednu precizniju i zamolio bih vas, ne kritikujući one koji nisu obratili pažnju, da se ovaj amandman prihvati.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na član 10. Inače, član 10. reguliše rok za podnošenje prijave. Mi smo ovde ubacili jednu reč i to bi sve izgledalo ovako. Naime, u stavu 1. ovog člana piše da podnosilac prijave je dužan da agenciji podnese prijavu u roku od 15 dana od dana nastanka podataka ili dokumenata koji su predmet registracije itd.
Šta piše u stavu dva? Za prijavu koja je podneta po isteku ovog roka plaća se naknada u skladu sa propisom kojim se uređuju naknade itd. Pa vas sada pitam ministre, da li se plaća naknada za podnošenje registracije u roku? Naravno da se plaća. Ne može da se plaća ista naknada kada se registracija i prijava podnesu u roku i mimo roka. Kao što mi tražimo odgovornost od Vlade, kao što tražimo odgovornost od pojedinaca u Agenciji za privredne registre, recimo, tako tražimo odgovornost i od onih koji podnose prijavu. Pa ako gospodine koji podnosi prijavu to uradi u roku koji propisuje zakon, platiće 500 dinara, ali ako to ne uradi u roku od 15 dana, koliko propisuje zakon, to mora da plati 700 dinara.
To, gospodine ministre, promoviše odgovornost koju Vlada na pokazuje činjenicom da niste prisutni kada govorimo o vrlo bitnim stvarima i kada iznosimo vrlo bitne argumente, zbog kojih bi se možda mogli da unapredite tekst ovog zakona.
Vi ste u obrazloženju, gospodine ministre, napisali da se amandman odbija što dodavanje ove reči ne predstavlja poboljšanje teksta zakona, ma nemojte, jer je ova naknada već dovoljno određena kao naknada koja se plaća za registraciju podataka po isteku zakonom propisanog roka. Gde to piše? Vi ste napisali da će se plaćati naknada kada se rok porobije. Zašto niste onda naznačili da će se plaćati naknada i kada se u roku podnese prijava?
Ovim amandmanom samo smo u zakonu stvorili prostor da u podzakonskom aktu, odnosno aktu koji će doneti upravni odbor ili ne znam već ko u agenciji, može i ima utemeljenje u zakonu da bude različita naknada za one koji su odgovorni i naknada za one koji nisu odgovorni. To je taj reciprocitet. To je odnos SRS, ali i odnos države prema korisnicima njenih usluga kada bi je vodila SRS. Postoje prava i postoje obaveze. Ako od nekog očekujete prava, morate da imate i te obaveze prema njemu. Tu je razlika između vas i nas i mi nemamo dilemu da bismo se potpuno drugačije od vas ponašali na vlasti. Hvala.

Na član 10. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.
Reč ima dr Jorgovanka Tabaković.

Član 10. Predloga zakona predložili smo da se briše. Prvo upis osnivanja pravnih lica i promena podataka, odnosno svih drugih činjenica o kojima se vode registri su prvenstveno od interesa za podnosioca prijave, pa je on taj koji treba da brine o svom sopstvenom interesu, odnosno on treba da brine o zaštiti svojih određenih prava, pa je propisivanje roka, pogotovo u tom trenutku osnivanja drugih nametljivih, prečih poslova ovo suvišno.
Poseban razlog za brisanje člana 10. je razlog sadržan u onom što ste propisali za upis po proteku roka. Baš bih volela da mi objasnite da li opis po proteku roka stvara dodatne troškove? Sad se on obavlja po nekoj drugačijoj proceduri. Šta, zatvorili ste neku posudu i sada treba da dovedemo nekog ko će da otvori i da te prazne podatke unese, a to zahteva vreme, trud itd?
Pošto ne postoje dodatni troškovi i napori da se neuneto unese, ovo mogu da razumem samo kao kaznu koja se izriče bez suda, imajte na umu, gde kadija, sudi, i kaznu stavlja, naplaćuje u svoj džep.
Kad propišete uvećanu naknadu, recite mi gde ste našli uporište u Zakonu o javnim agencijama, gde je propisano da možete da odmerite trošak, odnosno naknadu samo u skladu sa stvarnim troškovima, a iz obrazloženja zakona uopšte ne mogu da vidim kako se to povećava trošak upisa ako se prijava podnese posle više od 15 dana od dana nastanka promene.
Ovo što sam rekla nije mi bila namera da bude duhovito, nego zaista tražim obrazloženje zašto jedan ovakav amandman nije unet, nezakonit, neosnovan. Možda ne razumem. Hajde, objasnite mi.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji ima reč.