Gospodine Novakoviću, vi pošaljete nekoga da ode do Agencije za privredne registre i da podnese prijavu i on se vrati, vi mu kažete – jesi podneo prijavu? On kaže – jesam. Pa gde ti je dokaz da si podneo? Kaže – ništa mi nisu dali. Kako ti ništa nisu dali? Kažu postoji član 12. stav 1. – potvrda o primljenoj prijavi izdaje se na zahtev podnosioca prijave prilikom neposrednog podnošenja prijave agenciji, neposredno, lično. Znači, ako tražiš, možeš da dobiješ potvrdu, ako ne tražiš, nećeš dobiti potvrdu. Ali, ako je kurir zaboravio da potraži, znači nema potvrde.
Onda vi kao direktor, gospodine Novakoviću, ne znate da li ste ispunili zakonsku obavezu, da li ste na vreme podneli prijavu, da li je konkretna prijava. Sada ovi vaši genijalci iz G 17 plus, Ćirić i kompanija kažu – ne valja ovaj amandman SRS.
Oni se pozivaju na stav 4. člana 12. Predloga zakona i kažu – uvek ćemo da damo potvrdu ali, po logici stvari, treba da postoji neki interes. Zamislite, oni sumnjaju u interes čoveka koji je doneo prijavu i neposredno predao na šalteru, da li on ima neki interes.
Zašto mi insistiramo na ovoj potvrdi o prijemu prijave? Zato što u stavu 3. vrlo lepo ste propisali šta sve treba da sadrži ta potvrda. Jer, kada se čovek obrati opštini preko pisarnice sa nekim zahtevom i da neku dokumentaciju, znate i sami, onaj ljuljne štambilj, konstatuje vreme, datum, broj priloga i vi imate da ste to predali. Ovde je ipak malo ozbiljnije, radi se o maloj debljoj dokumentaciji. Kada se neposredno podnosi prijava sa dokumentacijom, treba da se dobije potvrda, jer potvrda je dokaz da je urađena jedna od radnji u upravnom postupku. Koja je to radnja? Ovo je prva, inicijalna radnja, dokaz da je podneta prijava.
Otkad je zavladala EU u Srbiji, hvala bogu pa je sad izgubila i sada je Srbija pobedila u Srbiji. Gospodine Ćiriću, dešavaju se i te stvari. EU nije baš svemoguća, vidite i sami, do 15. januara teraće nekako, od 15. januara izgleda da će svašta da se dešava, biće neka velika igranka tamo kod vaših prijatelja u Briselu. Pomognite tim ljudima da izvučete te ljude iz krize. Vi ste eksperti. Kako ste nas lepo sredili za ovih 11 godina? Sve "crna trava", odite malo pa napravite to i u Briselu. Proširite se malo. Nemojte samo ovde. Kako se ono kaže – promešaj malo.
Znači, nećete potvrdu da date čoveku, terate ga da mora da kupi kompjuter, da se priključi na internet, da bi elektronskom poštom komunicirao sa vama. Zašto to radite? Koliko je to teško da se na jednom papiru konstatuje šta je sve subjekat registracije podneo? Da li je važno da postoji ta potvrda u pisanom obliku koja je podneta? Važno je. Znate zbog čega? Zato što lokal može da bude u pripremi. Lokal u pripremi a neko dođe da ga kontroliše. Ako ima potvrdu da je podneo prijavu da se upiše u Agenciju za privredne registre, onda taj inspekcijski organ drugačije gleda. Ovako ne. Imamo moćne kompjutere, nećemo da radimo sa papirima, nećemo da damo čoveku, osim ako on insistira, itd, itd. A znate i sami da su ovi vaši biznismeni pola nepismeni, oni do pre tri godine nisu znali ni opštu uplatnicu da popune. To su ti vaši. Do pre pet godina nije kuče moglo da ih ujede a sada voze džipove. Sada imaju pare, svi ih vole, oni su uspešni, mnogo su lepi jer imaju mnogo para, mogu da kupuju lekove. Gospodine Ćiriću, oni koji nemaju pare mogu da koriste čajeve ali da vode računa koju travku stavljaju u čaj, jer nisu sve travke lekovite.
Vi ste naterali ljude da se snalaze na raznorazne načine. Pošto je ova agencija toliko uspešna, šta ih košta da otkucaju jedan papir, potvrdu čoveku da se opravda kod direktora firme da je stvarno predao prijavu sa dokumentacijom, tim pre što ovde ima baš ozbiljne dokumentacije. To nije običan zahtev koji se podnosi opštinskoj upravi.
Pošto niste bili malo pre, ja bih vam preporučio da usvojite amandman Mirka Munjića. On popravlja tekst člana 8. o zabeležbi, a ne bi bilo loše da prihvatite i ovaj moj amandman, mada znam da se vi mnogo gadite kada nešto dolazi sa moje strane.
