Pre svega ću da iznesem jedno malo zapažanje u dobijanju mišljenja i da kažem da, kada je Zakon o kinematografiji bio u pitanju, da je predstavnicima Vlade bilo neobično teško da troše svoje nežne ruke da otkucaju imena, makar u onom delu što mi zovemo uslovno –preambula mišljenja, pa da pobroje poslanike. Vi ste to uradili i zahvaljujem se, već su samo napisali poslanička grupa Napred Srbijo – SNS. U čitavom tekstu mišljenja nismo bili udostojeni, nego smo bili jedna celina kompaktna i lepa, za vas samo poslanička grupa.
Ovde ste napisali ko je sve predložio amandmane i moram da priznam da nisam izgubila mnogo, to što nisam stigla ranije da vidim mišljenje jer smo radili u prepodnevnom delu, tako da ću obrazlaganje ovog prvog amandmana gde tražimo da se doda novi član 1, gde sam namerno, potpuno u načelnoj raspravi izostavila ključnu stvar kao savet za rad Agencije za privredne registre, a to je da se ona registruje kao uprava a ne kao agencija.
Čitava načelna rasprava je bila tako intonirana, gde sam Zakon o javnim agencijama nazvala krivim tornjem u Pizi koji tone. Pošto u zakonu krivi toranj u Pizi ne može da bude turistička atrakcija i da se kao takav čuva, nego treba da se ispravi, a ne da se sa tim krivim tornjem usaglašavaju svi ostali zakoni, posebno ne ovaj vaš, koji se bavi značajnim poslovima javnih registra. Upravo dodavanjem člana 1, sad to sumiramo u osnovnom određenju vaših nadležnosti i funkcija nazivajući vas i zakon sam, kao zakon o upravi za registre. Jedino tako sve ono što ste predvideli kao nadležnosti mogli bi u skladu sa zakonima Republike Srbije obavljate, ukoliko to obavljate kao organ uprave u sastavu, gde država ima direktnu nadležnost, ali i odgovornost za vođenje ove vrste registara.
Čime ovo obrazlažem? U čitavom ostatku zakona, u svim daljim odredbama reč "agencija" zameni rečju "uprava" u odgovarajućem padežu. Znači, javne agencije se osnivaju po tom važećem zakonu koji je vrlo loš i neprecizan za poslove razvojne, stručne ili regulatorne od opšteg interesa. Regulatorne agencije znamo koje su i za njih smatram da moraju da ostanu kao agencije, zato što ne treba da bude direktnog političkog upliva u njihov rad, ali se politički upliv nikada ne može izbeći, zato što je način izbora njihovih tela – organa nadzora, savetodavnih itd, takođe, sa političkim izvorištem i pozadinom.
Ova vrsta posla vođenja javnih registara ne može da se podvede ni pod razvojne, ni pod stručne poslove, tako da uopšte nema uporišta da poslove koje želite da preuzmete, vodite kao javnu agenciju.
Šta je zanimljivo? Javnim agencijama mogu da se povere javna ovlašćenja, ali samo sledeća. Citiram Zakon o javnim agencijama – donošenje propisa za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodne skupštine i Vlade, rešavanje u prvom stepenu u upravnim stvarima, izdavanje isprava i vođenje evidencija i tako dalje i tome slično. Poslovi vođenja registara apsolutno ne mogu da budu u okviru ovoga.
Iskoristiću priliku da već u prvom amandmanu potpuno otvorim karte prema vama i da vas pripremim za raspravu koja neće biti ni malo prijatna ni građanima, a ni vama. Vrlo korektno ću izneti primedbe, kao što sam ih iznosila u načelnoj raspravi. Ali, pošto sam uspela da pogledam Predlog zakona o budžetu, već na prvom amandmanu pitam – kako je moguće da za uvođenje ovih novih vaših nadležnosti poslova u obrazloženju teksta zakona bude da za to nisu potrebna nikakva finansijska sredstva? Da li hoćete da mi objasnite šta znači – specijalizovane usluge u razdelu 20 Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, gde tražim pažnju javnosti, se pod kategorizacijom 424 "ekonomske klasifikacije" pojavljuje Agencija za strana ulaganja sa 508 miliona i nešto?
Verovali vi građani Srbije ili ne, Agencija za privatizaciju se vratila na državna jasla i na budžet. Sada kada više nema para i za nju je namenjeno 305.188.520 dinara ali i za Agenciju za privredne registre po zaključku Vlade broj 05023-3680/2011-1 sredstva u iznosu od 210.000.00 dinara. Sada bih mogla da napravim šalu i da kažem - dajte pre nego uopšte krenemo u raspravu o budžetu da se izbriše ova namena za vas, jer nama za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna nikakva sredstva ili je kao maločas navođenje grupe sa pojedinačnim imenima članova naše poslaničke grupe i sada, u jednom slučaju sa imenima u drugom bez, ove dve stvari, ovaj zakon potpisuje ista Vlada, ali nema nekog sklada i jedinstva.
Vi kažete – ne trebaju pare, a u budžetu piše – treba para. Čak u odnosu na Agenciju za privatizaciju za koju imam neverovatno čuđenje da se pojavi ponovo u najtežoj situaciji koju imamo zadnjih decenija u smislu nedostatka sredstva što iz naših sopstvenih slabosti i razloga, što zbog odjeka finansijske krize u svetu, drugi talas, ili treći, koji je već se jedna agencija koja je raspolagala ogromnom sumom novca i u vreme dok je imala tu veliku sumu novca, nikom nije polagala račune koje će savetnike angažovati i plaćati u kom postupku ih birati, kome će davati nagradu za proces privatizacije, dok, gospodine Bubalo, to je bilo onako ćutke, nedefinisano 5% naknada za uspeh a kada je on došao, on je to lepo precizirao da se zna. Jednom je gospodin Cvetković i priznao da to ostaje vašoj agenciji za privatizaciju i samo preostali kusur je išao u budžet.
Šta je bila početna suma, a šta je bio kusur? Nikada nismo saznali. Vi ste meni vrlo ljubazno, gospodine Ćiriću, u jednom odgovoru na pitanje – a gde su i ko su bili direktori agencije, kakve su imovinske karte bile onda, kakve su danas i da li plaćaju porez na tu razliku koju znaju građani koji žive u njihovom komšiluku mogli da odgovorite ono što ste imali u vašoj nadležnosti, a to je - ko je privatizovan, koliko, koji broj, stečajevi, raskinuti itd. Ali, suštinu koliko je zloupotrebe bilo iz vremena dok je bilo para, nismo mogli da ukrstimo u vezi sa ovim.
Osnovano tvrdim – zloupotrebe, jer na svakom danu: utorak, četvrtak, mi otvaramo pitanje – zašto nije raskinut ugovor kad se nije poštovao, a što je prodato preduzeće? Danas sam pitala za "Elind" iz Niša, za 64 miliona, zalihe bile 120 miliona, repromaterijal, nenaplaćena potraživanja u zbiru 200 miliona. Koliko je takvih slučajeva? Popeo se broj raskinutih privatizacija sa 25 na 33. I to telo koje je, kada sam ja svojevremeno pitala bilo osnovano parama budžeta, a kasnije se izmigoljilo iz nadležnosti Vlade, pričam principijelno o agencijama i zašto predlažem da ovo bude uprava a ne agencija, rekli sad se finansiraju sami. Šta je ovo danas? Nema para, a sad se vratili ovde. Kažu, štedi se dok se ima a ne kada se nema. E, u vreme te zlatne kiše od akvizicija, privatizacija itd. i tome slično, danas se svi hvataju za glavu i pitaju – da li je moguće da je prošao toliki novac a da nije ostalo ništa? Da se to ne bi desilo, gospodine Obradoviću, vi kao neko ko je obrazovan, dobronameran, uopšte ne sumnjam, vrlo ambiciozan, morao bi da bude i dovoljno profesionalno pošten, pretpostavljam da ste pravnik, ne znam, da kaže da ova vrsta posla, vođenja javnih registara pošto nije direktno izvorište za tu vrstu poslova Zakon o javnim agencijama, koji je inače nakaradan, i svako ga tumači kako njemu odgovara, u smislu kad je dobro tu mi ne treba država, nikome ne polažem račune, kad ne valja, mama država završavaj sve. Vi bi morali da prihvatite jer to vama u stručnom smislu može da bude pravo uporište da radite ove poslove na pravi način, ne kao agencija, nego kao uprava za registre. Zahvaljujem.