Zahvaljujem. Zahvaljujem se pre svega kolegi Petronijeviću na njegovoj doslednosti i podsećanju na sve ono što i on ja ovim i sličnim povodima govorimo o odnosima odgovornosti, lojalnosti u smislu nagrade i naknade za vršenje određene funkcije i što je on na to podsetio vrlo lepo, podržavajući da ne smemo da, a i profesor Mićunović, na svoj način, da dovodimo da baš na ovom zakonu, koji je ustavotvorac, i čuvar jednakosti i pravde i demokratiju stvaramo diskriminatorske uslove. Ali, molila bih da imate na umu i tu diskriminatorsku ulogu u smislu penzionisanja žena i muškaraca sa ovakvim tumačenjem.
U članu 5a, koji smo mi tražili kao dodatak, definišemo još jednu ograničavajuću okolnost koja daje za pravo onima koji u Ustavnom sudu rade, taj tako važan posao, da taj posao rade sa potpunom predanošću. Definišemo da sudija Ustavnog suda zasniva radni odnos u sudu sa punim radnim vremenom dok vrši funkciju i dodajemo još jedan stav, da u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa, sudija Ustavnog suda je dužan da o tome obavesti predsednika Ustavnog suda i posle tog stava 5. dodali smo i stav 6. da sudije Ustavnog suda, koji ne podnese izveštaj o imovini i prihodima u skladu sa zakonom kojim se uređuje sukob interesa, dužnost prestaje po sili zakona danom isteka zakonskog roka za podnošenje izveštaja.
Vi ste u odbijanju amandmana reagovali uglavnom na ovo da Zakon o sprečavanju korupcije odnosno Zakon o Agenciji za sprečavanje korupcije definiše uslove, e sada moraju ti uslovi da se na sudije Ustavnog suda primenjuju kao i na sve druge. A maločas behoše posebni, sad su kao i svi drugi. U smislu sprečavanja uslova za pojavu sukoba interesa i za nepoštovanje zakonskih odredbi koje to definišu, oni moraju da snose više odgovornost od svih drugih.
Prvo, smatramo da sudija Ustavnog suda, da bi mogli valjano da vrše funkciju sa punim angažovanjem i pažnjom i bez sukoba interesa. Apsolutno ne mogu da vrše nikakav drugi posao ni funkciju, pa čak ni posao profesure na pravnom fakultetu. Evo, to ću i da objasnim. Ako sudija istovremeno jeste i profesor. Kad kažem da objasnim, prosto razumite da u Ustavnom sudu lično poznajem dvoje ljudi, izuzetno ih cenim i kao ljude, ali mnogo više od to dvoje poznajem kroz pisanje nekih dokumenata, akata, tekstova i cenim mnogo više njih. Ali cenim i samu instituciju i principijelno podnosim amandmane, želeći da sačuvamo ugled Ustavnog sudije, a samim tim i nečijeg imena i prezimena i tako i dajemo ove amandmane. Kada mi kažete nešto da je Ustav definisao, a postoji zakonom, pa čovek sve stvara.
Znači, na nama je da poboljšamo ono što je uslov za rad sudije Ustavnog suda. Ne samo da imamo poslaničko pravo da podnesemo amandman, nego želim da saslušate obrazloženje i verujem da ćete se, makar i ne priznali javno, složiti sa obrazloženjem koje ću izneti.
To je posebno izraženo, da sudija ne može da posveti punu pažnju ako se bavi i profesurom, kod sudija koji su profesori na fakultetima van Beograda. Trenutno je veći broj sudija angažovan i na fakultetima, tako da Ustavni sud apsolutno i ne uspeva da u razumnim rokovima odluči o predlozima za ocenu ustavnosti vrlo bitnih zakona.
Rad na fakultetima omogućava izvršnoj vlasti i drugim zainteresovanima da utiču na nezavisnost i nepristrasnost sudije raznim načinima, počev od plate, uslova rada itd, kroz imenovanje, unapređenje, dobijanje zvanja, izbor udžbenika, učešća u plaćenim projektima koje radi fakultet i mnoge druge načine koji mogu da pogoduju sudiji ili da ga diskriminišu, a znate, možda čak i bolje nego ja, za konkretne primere takvog načina pogodnosti kojima se ljudi navode na pristrasnost ili diskriminitarstvo kojim se daje do znanja da moraju da budu poslušni.
Koliki taj uticaj može da bude vidi se iz činjenice da pojedine sudije na fakultetima ostvaruju zaradu koja je tri puta veća od zarade u sudu. Ako budete tražili konkretne podatke, znate kao i uvek, sa najzvaničnijeg sajta imam apsolutno sve podatke koliko pojedinačni sudija jeste prijavio primanja i plate. U ovom trenutku neću na to da oduzimam vaše vreme.
Ne treba ispustiti iz vida ni činjenicu da u Srbiji ima, po zakonu, ravnopravnih i privatnih pravnih fakulteta, gde se osim navedenih problema pojavljuje kao mogući problem i sasvim definisan pojedinačan interes vlasnika fakulteta koji je vezan za njegove delatnosti na samom tom fakultetu, a možda i za neke druge.
Kako mandat sudija Ustavnog suda traje devet godina, a po pravilu se ponovo biraju, sudije ipak moraju da se opredele za sudsku ili profesorsku funkciju, tako zbog ili sudijske funkcije ali i profesorske i da zaštite interes studenata ako se opredele za profesuru.
Ako bi se zadržali pravo na bavljenje profesorskim pozivom postoji ozbiljna opasnost da privatni fakulteti počnu da se otimaju za angažovanje baš sudija Ustavnog suda radi podizanja svog rejtinga i to uopšte nije u domenu neke neosnovane pretpostavke. Eventualno, ne posedovanja doktorata. To se lako rešava, imamo primere da neki privatni fakulteti dodele par stotina titula za vrlo kratko vreme.
Da ovo nije puka teorija dokazuje i činjenice da su neke od sudija Ustavnog suda već upisani na doktorske studije na privatnim fakultetima.
Ako bi se moralo odlučivati o nekom zakonu koji se tiče visokog obrazovanja i položaja profesora tada bi se moglo doći u situaciju da sud ne može da odlučuje zato što je većina sudija u sukobu interesa. Jel tako?
Ustav u članu 173. stav 1. dopušta mogućnost da sudija vrši profesuru na Pravnom fakultetu, ali u skladu sa zakonom. To znači da se to pravo mora urediti zakonom, što uključuje da se može i ograničiti ili potpuno uskratiti. Znači, ovaj amandman nije nemoguć.
Međutim, iz navedene odredbe proizilazi da je profesura sporedni posao, a mi u praksi imamo suprotnu situaciju, da sudije zadržavaju radni odnos na fakultetu sa punim radnim vremenom, punom platom i ostalim prihodima, a da sudijsku funkciju vrše kao sporedno zanimanje, što smatramo potpuno neprihvatljivim, a smatramo i da nije u duhu ustavnog rešenja mogućnosti koja je data za bavljenjem profesurom.
U tom smislu se postavlja pitanje: u kom radnom pravnom svojstvu vrše sudijsku funkciju određene sudije i primaju naknadu? Da li je to dopunski rad ili je to ugovor o delu u faktičkom smislu ili je nešto treće, a naročito u kakvom je odnosu obim angažovanja, odnosno posla u sudu i naknade koje primaju za to?
Iz istih razloga sudija Ustavnog suda mora da bude zaposlen samo u sudu i sa punim radnim vremenom. Nije primereno, prosto, nedostojno je da se još poneka, izvinite na žargonskom izrazu, tezga drži uporedo sa ovom funkcijom kojom svi smatramo vrhovnom.
Stav 5. treba menjati tako da u slučaju sumnje da postoji sukob interesa sudija Ustavnog suda je dužan da obavesti predsednika Ustavnog suda. Prema važećem Zakonu, sudija može da traži mišljenje, ali nije obavezan.
Smatramo da prijava sumnje u sukob interesa mora da bude obavezna. Obaveza prijave imovine i prihoda, na šta ste vi jedino odgovorili, mora da bude oštro sankcionisana kada su u pitanju baš sudije Ustavnog suda i to na najstrožiji mogući način, a to je razrešenjem.
Ne prihvatljivo je da sudije Ustavnog suda izbegavaju prijavu imovine, kakvu situaciju imamo sada da, ne znam da li je javnost upoznata i šta sada rizikujem time što ću ih upoznati da šest od 15 sudija nisu prijavili imovinu, odnosno nema ih u registru imovine i prihoda funkcionera, iako je to njihova zakonska obaveza. Podatak od juče.
Posebno se mora postaviti pitanje zašto na takvo kršenje zakona nije reagovala Agencija za borbu protiv korupcije jer je ne prijavljivanje imovine funkcionera krivično delo. Neću da pomenem čime se bavi Agencija za borbu protiv korupcije i šta je preče, lepljenje plakata na određenom mestu na kojem nije predviđeno ili ovo o čemu govorim ili je u istoj ravni pokušaj potkupljivanja dve vrhovne organizacije koje treba da se bave zaštitom institucionalnosti ovog društva i Agencije za borbu protiv korupcije pravom da direktorka bira sama zamenika, određuje broj pomoćnika, daje spoljnim ugovorima da joj se pomaže, kupuje se nova zgrada itd, a ovde to pokušavamo da uradimo neosnovanim i nezakonitim privilegijama i pravima o kojima govorimo svi.
U vezi sa ovim pitanjem moramo da izrazimo zabrinutost zbog toga što se ni postojeći zakon ne poštuje, jer od devet sudija Ustavnog suda koji su podneli prijavu imovine i prihoda, samo dvoje nemaju dodatno plaćene funkcije i poslove, dok ostalih sedam imaju po jedan ili više plaćenih poslova, pored funkcije sudije i, što je najstrašnije, uglavnom, a to uglavnom to je preko 50%, iz budžeta i javnih prihoda.
Pored toga što je to suprotno Zakonu, to je i neprimereno položaju i ugledu sudije Ustavnog suda, a posebno je neprihvatljivo da niko nije preduzeo mere da se to spreči. Ako ne znate, dobićete precizne podatke o svemu ovome.
Ako je ovim zakonom u novom članu 20a zajamčena plata dovoljno da obezbedi nezavisnost sudije, tada bi zabrana dodatnog rada morala da bude apsolutna ne samo da bi se zaštitio ugled Ustavnog suda, nego da se zaštiti najviši pravni autoritet u državi. U tom smislu vas molim da najozbiljnije razmotrite amandman 5a koji smo podneli.
Precizna imena i konkretne podatke ne navodim upravo zato što smatram Ustavni sud najvišim autoritetom čiji integritet želim da zaštitim, a vama kao podnosiocima predloga, možemo da dostavimo te podatke. Hvala.