Zahvaljujem i dajem reč narodnom poslaniku Milisavu Petronijeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, ne znam koji će amandman i da li će Vlada da prihvati, ali sugerišem da obavezno prihvati onaj amandman koji briše stav 6. Stavom 6. ovog predloga zakona predviđeno je da se penzijski osnov sudija koji idu u penziju određuje 85% od zadnje plate. Apsolutno neprihvatljivo. Neprihvatljivo iz više razloga. Prvo, iskače iz jednog sistema PIO, jer Zakon o PIO određuje kako se penzija stiče. Drugo, nema nikakvih razloga da se pravi izuzetak iz opštih pravila, opštih uslova, da bilo ko bude izuzet, pa ni sudija Ustavnog suda, odnosno predsednik.
Kada se malo poslužimo matematikom, iako sistem PIO osiguranja ne poznaje više penzijski osnov od toliko i toliko posto, nego je potpuno drugačiji sistem, ali kada bi se, iako ne može da se primeni, poslužili matematikom, videli bi u nekom od narednih članova, protiv koga smo inače, kao i protiv tog člana 6, da su veoma izuzeti predsednik suda i sudije kada je u pitanju plata. Tako da, predsednik ima 12 koeficijent, a sudija 10,5. Ne govorim o platama, ali govorim u kontekstu ovoga.
Ako posmatramo Zakon o budžetu za sledeću godinu, osnovica je 30.000, ako se ne varam. Ako to pomnožimo sa 10,5, to je 300.000. Čak i da je ona osnovica za nižu klasu, državne službenike koji ne rade u sudu, 17.500, to je negde oko 170.000 ili 180.000. Ako bi se primenilo tih 85%, to bi izašlo iznad svih maksimuma koji su dozvoljeni za penzije. Zato, molim da se dobro obrati pažnja na to i da se prihvati amandman koji vraća u sistem PIO način ostvarivanja penzija.
Previše je naglašeno da kupujemo nepristrasnost, nezavisnost raznih organa. Doveli smo do apsurda Zakon o platama u državnim organima. Kada pogledamo kako on tamo lepo to složi, ispade da je najneodgovornija funkcija u državi predsednik Republike, jer su svi ostali, poslanike i ne računam, oni su odavno već odstreljeni, ispada da bilo gde, u bilo kom organu, koji samo ima naziv nezavistan, samostalan, ima višestruko veću platu od toga.
Izvinite, uvažena gospođo predsednice, vaš šef kabineta ima veću platu od vas. Naravno, vi ne primate platu ovde. Dakle, doneli smo taj zakon do apsurda. Jednostavno, stalno nekom nešto damo zato da bi bio nepristrasan…
(Predsednik: Gospodine Krasiću, nemojte sa lustracijama ometati rad.)
… da bi radio, nezavistan bio, samostalan itd. Još pridodamo i 10%, ako slučajno jedan sudija bude manje, pa tada onda više nije onaj plafon budžeta, nego se probija itd. Šta bi radili sa ostalim delatnostima? Da ne pričam, mogu biti pogrešno shvaćen, da u ovim uslovima ekonomske krize, kada svi treba da dosta učine i urade da bi na najlakši način prošli kroz nju, da svi podelimo taj teret, nema nikakvih opravdanja i nikakvog osnova ni za poseban penzijski osnov, ni za tolike izuzetke u platama. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Krasiću.

Vidi se, Petronijeviću, kada progovori Slobodan Milošević iz SPS kako to istinski deluje.
Predložio bih vam da usvojite amandman gospodina Srete Perića, jer ćete rešiti mnoge probleme. Prvi problem koji rešavate, to je stav 6. ovog člana koji je neprimenljiv.
(Predsednik: Gospodine Krasiću, govorimo o amandmanu 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.)
Da?
(Predsednik: Samo sam htela da kažem, javili ste se po tom amandmanu. Izvolite.)
Jesam, ja sam u materiji, samo što, za razliku od vas, ja sam čitao Predlog zakona. To je mala razlika između vas i mene.
Znači, taj stav o penzijskom osnovu, to je neprimenljivo. Evo, gospodin Čolaković to prati, on je aktivista u PUPS-u. Vidite, gospodine Čolakoviću, da je ovo pisala neznalica, čovek koji ne zna pravno-politički sistem Republike Srbije. To su ovi eksperti iz Ministarstva pravde. Oni ne znaju da postoji penzijsko-invalidski sistem Republike Srbije, čija je transformacija krenula još od 2003. godine, Gordane Matković itd. Oni ne znaju šta je bod, šta je ovo, šta je ono. Ne znaju ništa. Zašto? Zato što su prismotrom iz Amerike, ovako ih posmatraju. Zašto moraju sudije Ustavnog suda da budu u staklenom loncu? Rešavaju prljav posao sa sudijama, reizbor. To mora da se plati. Moraju da se nagrade oni za taj prljavi posao koji treba da urade.
Sada, molim vas, zašto pravite diskriminaciju kod prvoboraca DOS-a? Da li vi znate pod kojim uslovima je otišao u penziju Slobodan Vučetić? Pod kojim uslovima Zoran Ivošević? Sada Bosa Nenadić neće da ide u penziju. Što je ona zaslužnija od njih dvojice. U njihovo vreme – ispunio si uslove, prestaje ti funkcija i ideš u penziju. Sad se otvorila dr Bosa Nenadić, pa započeti predmeti, pa možete, gospođo, do kraja mandata, kao da je univerzitetski profesor. To pravo iz radnog odnosa da i kada ispuni uslove za prestanak radnog odnosa po sili zakona, zato što je ispunio uslove za starosnu penziju, imale su dve kategorije toleranciju, a kasnije je došla i treća kategorija – zdravstveni radnici. Prva kategorija su bili univerzitetski profesori. Da se završi školska godina, je li tako bilo? Pa, kada je došla demokratija, šta ste radili sa Kostom Čavoškim? Šta ste radili sa Budimirom Košutićem? Ni tu odredbu niste hteli da primenjujete na pravnom fakultetu.
Sada dr Bosa Nenadić do kraja devetogodišnjeg mandata. Malo li je njoj, aman! Od Mikulića više ne mogu da gledam nju, od Mikulića na ovamo, aman! Šta je ona toliko zaslužna? Odredila da je poslanik vlasnik mandata, njegovo veličanstvo, odbornik. Devedeset devet posto građana u lokalnoj samoupravi ne zna ime i prezime kandidata za odbornika, glasa za liste. Da li je ovo možda dug prema tajkunima i organizovanom kriminalu, jer su im dali takav izborni zakon da svaka šuša koja ima pare može da kupi 126? Šta, to je tekovina demokratije? Neće ni jedan iskreni demokrata to da vam podrži. Neće ni jedan.
Šta sa koeficijentima? Šta je falilo dosadašnjim koeficijentima? Šta je falilo dosadašnjoj plati? Zašto se sada pojavila potreba da mora da se menja penzijski osnov, da se omogući duži rad, iako su ispunjeni uslovi za starosnu penziju? Zašto, šta se to promenilo? Šta se to promenilo od 2006. godine do danas? Promenilo se što imamo jednu novu kategoriju – sedim kući i primam platu. Je li tako? Sudija koji nije izabran, nije prošao proveru BIA, da li je taj sudija, koji nije reizabran, pripadnik organizovanog kriminala? Da li je to poruka? Koja je poruka? Zašto ga plaćate? Ako ste sve po zakonu lepo uradili, ne može tako.
Vidite, gospođo Malović, koliko je opasno kada vi uzmete da se igrate sa ovim stvarima. Vi lično kad uzmete da se igrate sa ovim stvarima. Vi ste ucenjeni. Vi ste morali da potpišete rešenje za Karadžića i za Mladića. Uvek ima da vas upozoravamo na to. Vi ste zabeleženi. Vidite pod tim pritiskom šta sve morate da radite. Dali ste banku da uđete u kolo. Hiljadarka vam ne pomaže da izađete iz kola.

Gospodine Krasiću, zamoliću da vodite računa o načinu kako se obraćate ministarki i svim poslanicima.
Razumem vašu spremnost da na specifičan način učestvujete u raspravi i postoje neke granice mogu da razumem, ali zaista nemojte preterivati i nemojte vređati ljude. Nemojte dobacivati.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić, Miroslav Markićević i Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član 5. podneo je Odbor za pravosuđe i upravu.
Gospodin Momo Čolaković želi reč.

Poštovana predsednice i predsedništvo, poštovana ministarko, predstavnici Vlade, uvaženi narodni poslanici. U obavezi sam da kažem da podržavamo amandman koji je podneo Odbor i da zahvalimo Odboru što je prihvatio inicijativu da se o tome na Odboru razgovara. Pre svega iz dva razloga.
Prvi je, da Ustav precizno govori o tome da se imovinsko-penzijsko osiguranje i sistem uređuje posebnim zakonom i to je urađeno Zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju. Ova odredba, koja je dodata u članu 5. koja reguliše pitanja odlaska u penziju sudije Ustavnog suda je u potpunoj suprotnosti sa tim zakonom i zbog toga mi mislimo da to treba i brisati, kako je i predloženo amandmanom Odbora.
Drugi razlog je da je on potpuno neprimenjiv. Već deset godina Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju i ceo sistem ne poznaje penzijski osnov. Zbog toga mislimo da ovaj amandman treba da prihvatimo i molim Skupštinu da u danu za glasanje da se tako izjasni. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem gospodine Čolakoviću.
Reč ima narodni poslanik Dragoljub Mićunović.

Gospođo predsednice, drage kolege, vi ste videli da se upravo oko ovog amandmana manje-više uzbudilo sve, u svim grupama poslaničkim. Dakle, očigledno imamo posla sa jednom izmenom koja, na neki način, zadire mnogo dublje u pravni sistem nego što je jedno tehničko pitanje oko plata.
Pitanje Ustavnog suda je jedno od krupnih pitanja u rađanju demokratije. Pre 200 godina se još raspravljalo da li je potreban Ustavni sud, koliko će on ograničavati suverenitet narodnih predstavnika ali sa druge strane smatralo se da on treba da ograniči samo volju narodnih predstavnika. No, taj problem postoji i u mnogim zemljama postoje ustavni sudovi, u nekim zemljama ih naravno nema.
Ovde, je ova evropska tradicija, kao da je Ustavni sud čuvar ustavnoga poretka. Ustavni poreci republika nastoje da obezbede ravnopravnost, pravnu ravnopravnost građana. To im je osnovni zadatak. Mi tu nismo imali mnogo sreće već sa prvim ustavo piscem Jovanom Đorđevićem, koji je u Zakon u Ustavu, prvo stavio da neki članovi ne važe za jednog čoveka itd. što je već bilo poremećeno u temelju ono što se naziva jednakost i ravnopravnost građana. Kasnije, ustavni sudovi su donosili razne krajnje kompromitantne odluke, neću sada tu istoriju ovde da izlažem. Ali, jedna stvar je veoma bitna. Ne može se na osnovu privilegije bilo koje uspostavljati pravo na nejednakost građana. Privilegija, to je osobina feudalizma. Demokratija je upravo afirmisala jednakost i to pravnu jednakost, pre svega.
Ovde imamo jedan slučaj da oni koji treba da čuvaju te temelje demokratije Republike, da oni treba da imaju određene privilegije. To je opasan presedan. On bi kasnije mogao da se odnosi na sve druge. Naravno, ovde je bilo raznih predloga, da poslanici mogu, ako su u dva mandata da imaju neke posebne privilegije i penzije, ja sam protiv toga i hvala Bogu to se nije ni odigralo.
Moramo tu da budemo oprezni. Ne može Ustavni sud dozvoliti sebi da imao nekog ko je tamo sudija, privilegiju u odnosu na druge ljude. Ovo nije bilo koja privilegija. To sada ide u niz drugih jednakosti. Na primer, jednaka nagrada za jednaki rad. Zašto sudija Prvog, Drugog suda, Osnovnog suda koji sigurno utroši mnogo više vremena nego Ustavni sud čekajući neku raspravu itd. koje često nisu na nekom nivou koji rešava neka krupna pitanja. Zato me čudi da je uopšte tako olako, negde tamo pri dnu ovoga člana dodato da će oni ići u penziju sa poslednjom platom itd. To će izazvati revolt građana.
Podržavam amandman koji je odbor dao i pozivam sve poslanike da u ovom slučaju glasaju za Republiku, da glasaju za jednakost pravnu, građana i podržavam taj amandman. hvala.

Zahvaljujem profesoru Mićunoviću.
Grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 5. doda član 5a.
Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem. Zahvaljujem se pre svega kolegi Petronijeviću na njegovoj doslednosti i podsećanju na sve ono što i on ja ovim i sličnim povodima govorimo o odnosima odgovornosti, lojalnosti u smislu nagrade i naknade za vršenje određene funkcije i što je on na to podsetio vrlo lepo, podržavajući da ne smemo da, a i profesor Mićunović, na svoj način, da dovodimo da baš na ovom zakonu, koji je ustavotvorac, i čuvar jednakosti i pravde i demokratiju stvaramo diskriminatorske uslove. Ali, molila bih da imate na umu i tu diskriminatorsku ulogu u smislu penzionisanja žena i muškaraca sa ovakvim tumačenjem.
U članu 5a, koji smo mi tražili kao dodatak, definišemo još jednu ograničavajuću okolnost koja daje za pravo onima koji u Ustavnom sudu rade, taj tako važan posao, da taj posao rade sa potpunom predanošću. Definišemo da sudija Ustavnog suda zasniva radni odnos u sudu sa punim radnim vremenom dok vrši funkciju i dodajemo još jedan stav, da u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa, sudija Ustavnog suda je dužan da o tome obavesti predsednika Ustavnog suda i posle tog stava 5. dodali smo i stav 6. da sudije Ustavnog suda, koji ne podnese izveštaj o imovini i prihodima u skladu sa zakonom kojim se uređuje sukob interesa, dužnost prestaje po sili zakona danom isteka zakonskog roka za podnošenje izveštaja.
Vi ste u odbijanju amandmana reagovali uglavnom na ovo da Zakon o sprečavanju korupcije odnosno Zakon o Agenciji za sprečavanje korupcije definiše uslove, e sada moraju ti uslovi da se na sudije Ustavnog suda primenjuju kao i na sve druge. A maločas behoše posebni, sad su kao i svi drugi. U smislu sprečavanja uslova za pojavu sukoba interesa i za nepoštovanje zakonskih odredbi koje to definišu, oni moraju da snose više odgovornost od svih drugih.
Prvo, smatramo da sudija Ustavnog suda, da bi mogli valjano da vrše funkciju sa punim angažovanjem i pažnjom i bez sukoba interesa. Apsolutno ne mogu da vrše nikakav drugi posao ni funkciju, pa čak ni posao profesure na pravnom fakultetu. Evo, to ću i da objasnim. Ako sudija istovremeno jeste i profesor. Kad kažem da objasnim, prosto razumite da u Ustavnom sudu lično poznajem dvoje ljudi, izuzetno ih cenim i kao ljude, ali mnogo više od to dvoje poznajem kroz pisanje nekih dokumenata, akata, tekstova i cenim mnogo više njih. Ali cenim i samu instituciju i principijelno podnosim amandmane, želeći da sačuvamo ugled Ustavnog sudije, a samim tim i nečijeg imena i prezimena i tako i dajemo ove amandmane. Kada mi kažete nešto da je Ustav definisao, a postoji zakonom, pa čovek sve stvara.
Znači, na nama je da poboljšamo ono što je uslov za rad sudije Ustavnog suda. Ne samo da imamo poslaničko pravo da podnesemo amandman, nego želim da saslušate obrazloženje i verujem da ćete se, makar i ne priznali javno, složiti sa obrazloženjem koje ću izneti.
To je posebno izraženo, da sudija ne može da posveti punu pažnju ako se bavi i profesurom, kod sudija koji su profesori na fakultetima van Beograda. Trenutno je veći broj sudija angažovan i na fakultetima, tako da Ustavni sud apsolutno i ne uspeva da u razumnim rokovima odluči o predlozima za ocenu ustavnosti vrlo bitnih zakona.
Rad na fakultetima omogućava izvršnoj vlasti i drugim zainteresovanima da utiču na nezavisnost i nepristrasnost sudije raznim načinima, počev od plate, uslova rada itd, kroz imenovanje, unapređenje, dobijanje zvanja, izbor udžbenika, učešća u plaćenim projektima koje radi fakultet i mnoge druge načine koji mogu da pogoduju sudiji ili da ga diskriminišu, a znate, možda čak i bolje nego ja, za konkretne primere takvog načina pogodnosti kojima se ljudi navode na pristrasnost ili diskriminitarstvo kojim se daje do znanja da moraju da budu poslušni.
Koliki taj uticaj može da bude vidi se iz činjenice da pojedine sudije na fakultetima ostvaruju zaradu koja je tri puta veća od zarade u sudu. Ako budete tražili konkretne podatke, znate kao i uvek, sa najzvaničnijeg sajta imam apsolutno sve podatke koliko pojedinačni sudija jeste prijavio primanja i plate. U ovom trenutku neću na to da oduzimam vaše vreme.
Ne treba ispustiti iz vida ni činjenicu da u Srbiji ima, po zakonu, ravnopravnih i privatnih pravnih fakulteta, gde se osim navedenih problema pojavljuje kao mogući problem i sasvim definisan pojedinačan interes vlasnika fakulteta koji je vezan za njegove delatnosti na samom tom fakultetu, a možda i za neke druge.
Kako mandat sudija Ustavnog suda traje devet godina, a po pravilu se ponovo biraju, sudije ipak moraju da se opredele za sudsku ili profesorsku funkciju, tako zbog ili sudijske funkcije ali i profesorske i da zaštite interes studenata ako se opredele za profesuru.
Ako bi se zadržali pravo na bavljenje profesorskim pozivom postoji ozbiljna opasnost da privatni fakulteti počnu da se otimaju za angažovanje baš sudija Ustavnog suda radi podizanja svog rejtinga i to uopšte nije u domenu neke neosnovane pretpostavke. Eventualno, ne posedovanja doktorata. To se lako rešava, imamo primere da neki privatni fakulteti dodele par stotina titula za vrlo kratko vreme.
Da ovo nije puka teorija dokazuje i činjenice da su neke od sudija Ustavnog suda već upisani na doktorske studije na privatnim fakultetima.
Ako bi se moralo odlučivati o nekom zakonu koji se tiče visokog obrazovanja i položaja profesora tada bi se moglo doći u situaciju da sud ne može da odlučuje zato što je većina sudija u sukobu interesa. Jel tako?
Ustav u članu 173. stav 1. dopušta mogućnost da sudija vrši profesuru na Pravnom fakultetu, ali u skladu sa zakonom. To znači da se to pravo mora urediti zakonom, što uključuje da se može i ograničiti ili potpuno uskratiti. Znači, ovaj amandman nije nemoguć.
Međutim, iz navedene odredbe proizilazi da je profesura sporedni posao, a mi u praksi imamo suprotnu situaciju, da sudije zadržavaju radni odnos na fakultetu sa punim radnim vremenom, punom platom i ostalim prihodima, a da sudijsku funkciju vrše kao sporedno zanimanje, što smatramo potpuno neprihvatljivim, a smatramo i da nije u duhu ustavnog rešenja mogućnosti koja je data za bavljenjem profesurom.
U tom smislu se postavlja pitanje: u kom radnom pravnom svojstvu vrše sudijsku funkciju određene sudije i primaju naknadu? Da li je to dopunski rad ili je to ugovor o delu u faktičkom smislu ili je nešto treće, a naročito u kakvom je odnosu obim angažovanja, odnosno posla u sudu i naknade koje primaju za to?
Iz istih razloga sudija Ustavnog suda mora da bude zaposlen samo u sudu i sa punim radnim vremenom. Nije primereno, prosto, nedostojno je da se još poneka, izvinite na žargonskom izrazu, tezga drži uporedo sa ovom funkcijom kojom svi smatramo vrhovnom.
Stav 5. treba menjati tako da u slučaju sumnje da postoji sukob interesa sudija Ustavnog suda je dužan da obavesti predsednika Ustavnog suda. Prema važećem Zakonu, sudija može da traži mišljenje, ali nije obavezan.
Smatramo da prijava sumnje u sukob interesa mora da bude obavezna. Obaveza prijave imovine i prihoda, na šta ste vi jedino odgovorili, mora da bude oštro sankcionisana kada su u pitanju baš sudije Ustavnog suda i to na najstrožiji mogući način, a to je razrešenjem.
Ne prihvatljivo je da sudije Ustavnog suda izbegavaju prijavu imovine, kakvu situaciju imamo sada da, ne znam da li je javnost upoznata i šta sada rizikujem time što ću ih upoznati da šest od 15 sudija nisu prijavili imovinu, odnosno nema ih u registru imovine i prihoda funkcionera, iako je to njihova zakonska obaveza. Podatak od juče.
Posebno se mora postaviti pitanje zašto na takvo kršenje zakona nije reagovala Agencija za borbu protiv korupcije jer je ne prijavljivanje imovine funkcionera krivično delo. Neću da pomenem čime se bavi Agencija za borbu protiv korupcije i šta je preče, lepljenje plakata na određenom mestu na kojem nije predviđeno ili ovo o čemu govorim ili je u istoj ravni pokušaj potkupljivanja dve vrhovne organizacije koje treba da se bave zaštitom institucionalnosti ovog društva i Agencije za borbu protiv korupcije pravom da direktorka bira sama zamenika, određuje broj pomoćnika, daje spoljnim ugovorima da joj se pomaže, kupuje se nova zgrada itd, a ovde to pokušavamo da uradimo neosnovanim i nezakonitim privilegijama i pravima o kojima govorimo svi.
U vezi sa ovim pitanjem moramo da izrazimo zabrinutost zbog toga što se ni postojeći zakon ne poštuje, jer od devet sudija Ustavnog suda koji su podneli prijavu imovine i prihoda, samo dvoje nemaju dodatno plaćene funkcije i poslove, dok ostalih sedam imaju po jedan ili više plaćenih poslova, pored funkcije sudije i, što je najstrašnije, uglavnom, a to uglavnom to je preko 50%, iz budžeta i javnih prihoda.
Pored toga što je to suprotno Zakonu, to je i neprimereno položaju i ugledu sudije Ustavnog suda, a posebno je neprihvatljivo da niko nije preduzeo mere da se to spreči. Ako ne znate, dobićete precizne podatke o svemu ovome.
Ako je ovim zakonom u novom članu 20a zajamčena plata dovoljno da obezbedi nezavisnost sudije, tada bi zabrana dodatnog rada morala da bude apsolutna ne samo da bi se zaštitio ugled Ustavnog suda, nego da se zaštiti najviši pravni autoritet u državi. U tom smislu vas molim da najozbiljnije razmotrite amandman 5a koji smo podneli.
Precizna imena i konkretne podatke ne navodim upravo zato što smatram Ustavni sud najvišim autoritetom čiji integritet želim da zaštitim, a vama kao podnosiocima predloga, možemo da dostavimo te podatke. Hvala.