Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice Skupštine, poštovani gospodine predsedniče Vlade, pre nego što krenem sa analizom budžeta, želeo bih, radi javnosti, da kažem nekoliko reči o  konstatacijama koje su iznesene od nekih govornika, koje se tiču privatizacije.
Dakle, sva pomenuta preduzeća, o kojima je govorio poslanik pre mene, su privatizovana u periodu kada je dotični gospodin bio ministar u Vladi i nemaju nikakve veze ni sa periodom kada je gospodin Cvetković bio direktor Agencije, a ja ministar za privatizaciju, niti kasnije, kada je gospodin Cvetković postao ministar finansija, a kasnije predsednik Vlade. Dakle, ako kritikujete da je nešto pogrešno urađeno u trenutku kada ste vi bili u Vladi, onda kritikujete sami sebe. Zaista bi bilo već jednom vreme da se vrlo jasno i precizno taj period koji se uporno pokušava monulitno da pokaže od 2000. godine na ovamo, podeli po pojedinim podperiodima odgovornosti, makar kada je privatizacija u pitanju i doći ćemo zaista do potpuno drugačijih rezultata u odnosu na one koji se godinama unazad vrlo svesno i vrlo tendenciozno poturaju.
Sada ću govoriti o budžetu. Zanimljiva je naknadna pamet mnogih govornika koji su imali jednaku priliku i odgovornost da zajedno sa Demokratskom strankom učestvuju u kreiranju ekonomske politike i zanimljivo je, zaista, čuti predloge koji se tiču suštinske fiskalne konsolidacije, o čemu Demokratska stranka govori već proteklih deset godina. Ali, ovde ću vas podsetiti da za suštinsku fiskalnu konsolidaciju je potrebna i suštinska politička podrška i suštinski politički konsenzus.
Ako govorimo o radu Vlade na čijem čelu je gospodin Cvetković i ako govorimo o budžetu za 2012. godinu, onda taj budžet ne možemo izolovano posmatrati u odnosu na kompletnu ekonomsku politiku koju je Vlada vodila od 2008. godine na ovamo. Činjenica jeste, koliko god se to nekom sviđalo ili ne, da je Vlada gospodina Cvetkovića napravila najradikalniji rez u pravcu fiskalne konsolidacije, tačnije smanjenje javne potrošnje. To je bio prvi instantni odgovor koji je uradila Vlada 2008. godine, onog časa kada je svetska ekonomska kriza zakucala i na vrata Srbije i kada se privreda Srbije, zajedno sa finansijskim sistemom, suočila sa velikim problemima.
Podsetiću vas da, upravo zahvaljujući takvoj fiskalnoj konsolidaciji, mi nismo imali krizu finansijskog sistema, naše banke nisu bile pred bankrotstvom, niti su se desila katastrofalna proročanstva mnogih političara, nego naprotiv, završili smo i 2008. i 2009. godinu bez dramatičnih posledica. Završili smo tako da danas, kada pogledate mesto Srbije u poređenju sa okruženjem, onda možete zaključiti da je Srbija lider, ali u pozitivnom smislu, po nivou budžetskog deficita, drugim rečima, sve okolne zemlje imaju veći budžetski deficit, izuzev Srbije, činjenica je da Rumunija ima manji budžetski deficit zbog njihovog zaista konsenzusom dogovorenog ulaska u suštinsku fiskalnu konsolidaciju, o tome ću nešto kasnije.
Kada pogledate nivo direktnih stranih investicija, sve okolne susedne zemlje imaju niži nivo direktnih stranih investicija, Srbija je tu istinski lider, kada pogledate nivo javnog duga meren procentom, u odnosu na bruto društveni proizvod. Srbija takođe ima najniži nivo javnog duga. Neću vam pominjati da Rumunija ima krizu duga, da se Mađarska zahvaljujući pomoći međunarodnog monetarnog fonda spasila od bankrotstva, neću vam govoriti o tome da danas mnogi predviđaju da Hrvatsku čeka grčki scenario, a naravno svi ste upoznati kroz kakve probleme danas prolazi Grčka, Italija i mnoge druge prezadužene zemlje.
Fiskalno pravilo od 45%, koji su ovde neki kritikovali, predlagali, da se to podigne na 55%, nije slučajno izabrano i nije nekom palo na pamet da 45% proglasi kao gornju granicu duga, nego je ta gornja granica duga u odnosu na bruto društveni proizvod izmerena u odnosu na kapacitet privrede Srbije, a moramo zaista svi zajedno da se složimo da mi nismo završili ekonomsku tranziciju i da nas suštinsko-fiskalno prilagođavanje tek čeka.
Dakle, budžet za 2012. godinu ima tri osnovne karakteristike koje su bile identične i sa budžetom za 2011, 2010. i 2009. godinu. Prva je da se radi o nastavku fiskalnog prilagođavanja. Ušteda do granice da dalje uštedu u budžetu jednostavno nisu moguće ukoliko ne želite da uskratite prava koja su zakonom definisana.
Ako hoćete da smanjite izdatke prema penzionom sistemu i Penzionom fondu, ako hoćete da smanjite izdatke koji su ovde neki pominjali, naravno, to nije predlog Demokratske stranke, ako hoćete da smanjite druga socijalna davanja koja je takođe neko ovde pominjao, zaboravio sam ko, ako želite da smanjite drugi nivo koji je definisan zakonom, ako želite da smanjite prava, vi morate promeniti zakone. Nema više mogućnosti da se naprave značajnije uštede bez zadiranja u prava koja su zakonom definisana.
Druga karakteristika budžeta jeste da je on sve vreme anticikličan. Kada neko kaže da smo imali budžetski deficit 45 milijardi, a sada imamo 153, on u suštini ne razume čemu služi budžetski deficit, verovatno se nije potrudio ni da pročita budžet, ali u to neću ulaziti. Budžetski deficit je osnovni instrument ekonomske politike. Ako imate pozitivnu ekonomsku konjukturu, onda možete da imate i budžetski suficit. Ako imate negativnu ekonomsku konjukturu, vaša ekonomija je u krizi, čitav svet oko vas je u krizi, ko će da stimuliše privrednu aktivnost, ako država ne povećava nivo kapitalnih investicija?
Činjenica je da je maltene procenat kapitalnih investicija ili javnih investicija identičan procentu budžetskog deficita, zapravo, govori da je kompletan budžetski deficit upravo usmeren ka stimulaciji ukupne privredne aktivnosti. Dakle, druga karakteristika ovog budžeta jeste anticikličnost. Ta anticikličnost se ne vidi samo kroz nivo javnih investicija, nego pogledajte iznos subvencija, pa posebno subvencije u poljoprivredi, o čemu ćemo posebno razgovarati, naravno i onaj deo koji se odnosi na stimulaciju koju je Vlada Republike Srbije vrlo vešto i, rekao bih ekonomski efikasno iskoristila, stimulacije ili subvencije privatnim finansijskim organizacijama koje su se odnosile na sniženu cenu kreditiranja, što je bio jedan od glavnih odgovora ekonomske politike u 2009. i 2010. godini.
Treća karakteristika ovog budžeta, što se može reći da je karakteristika svih budžeta, ali rekao bih i karakteristika stanja u kome se mi kao zemlja nalazimo, to je njena socijalna komponenta i socijalna dimenzija. Danas trećinu prihoda transferišemo ka Penzionom fondu. Ako se pogleda procenat u odnosu na javne rashode, to nije trećina, to je značajno više, to je skoro 40% ukupnih javnih rashoda. Kada svemu tome dodamo onaj državni ili budžetski deo koji se izdvaja za socijalnu pomoć ili socijalnu zaštitu od 12%, onda je jasno da više od 45 - 46% budžeta ima tu izraženu socijalnu komponentu.
Dakle, budžet je istovremeno i anticikličan, drugim rečima stimulativan, razvojni. Možda je razvojni teška reč, ali je pravi i, rekao bih primereni odgovor ekonomskoj krizi u kojoj se nalazimo kao zemlja, zahvaljujući svetskoj ekonomskoj krizi koja je svuda oko nas. Sa druge strane, budžet i te kako vodi računa o onim slojevima stanovništva koji zahtevaju ovu podršku od budžeta.
Podsetiću vas da je budžet i mehanizam preraspodele, pa samim tim ta socijalna komponenta budžeta mora da bude naročito izražena.
Ako pogledamo samo strukturu budžeta, pre nego što krenemo na analizu prihoda i rashoda, treba da vidimo na čemu se ova budžetska projekcija zasniva. Tu su ključna tri parametra. Prvi parametar je projektovana stopa rasta. U ovoj godini ćemo imati rast približno na nivou od 2%. Taj rast je u septembru korigovan. Prvobitna projekcija je iznosila 3,5%. Korigovan je kao posledica drugog talasa krize koja je počela da ima svoje dejstvo u Srbiji negde od polovine ove godine na 2%. Mi ćemo imati 2% rasta do kraja godine. Govorim o 2011. godini.
U 2012. godini predviđen je rast od 1,5%. Imajući u vidu očekivane druge makroekonomske parametre, o čemu je govorila i Centralna banka, smatram da je rast od 1,5% realno utemeljen.
Što se tiče inflacije, inflacija se već sada u ovom trenutku nalazi u koridoru između 6% i 8% i ima jasnu silaznu tendenciju. Deflatorni efekti su vrlo prisutni. Nema objektivnog straha da će u narednom srednjoročnom periodu, odnosno u periodu od godinu dana i više, doći do povećanja inflacije, jer jednostavno pada promet, pada nešto što treba da stimuliše nivo inflacije. Samim tim, inflacija od 6% je realno utemeljena.
Iskoristio bih ovde priliku, ne želeći da upadnem u rizik koje mnoge moje kolege čine, ne praveći razliku između monetarne i ekonomske politike. Ali, činjenica da imamo deflatorne mehanizme, verovatno će uticati i na monetarne vlasti i za nešto drugačiju, verovatno labaviju monetarnu politiku, što će bitno pomoći sveukupnoj privrednoj aktivnosti.
Dakle, zaključujem, da su parametri na osnovu kojih je javni prihod i javni rashod projektovani, da su ti parametri realno utemeljeni. Kad pogledate prihodnu stranu, tu dolazi do korekcije, prostom računicom zaključićete da je korekcija u stvari samo rezultat dostignute inflacije u 2011. godini. I zaista, na prvi pogled izgleda da je tako, jer ako smo imali nivo prihoda od približno sedam milijardi u 2011. godini, a projektovanom 750 milijardi, to vam je povećanje za nekih 6%.
Međutim, ti prihodi su svakako značajno veći u odnosu na 2011. godinu., imajući u vidu da je deo prihoda otišao ka lokalnim samoupravama, zahvaljujući promenama koje smo u ovoj skupštini usvojili Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava i sa druge strane promene se konstatuju i kod promenjenog akciznog ubiranja, odnosno promene Zakona o akcizama.
Ono što je bitno istaći, to je da taj rast akciznih prihoda delimično u budžetu, što je u suštini takođe jedna tehnička preraspodela, pošto je deo akciznih prihoda odlazio direktno ka Javnom preduzeću "Putevi", ali delimično apsorbuje činjenicu da budžet ostaje kratak za iznos novčanih sredstava, govorim o budžetu Republike, za iznos prihoda koji odlazi ka lokalnoj samoupravi. Kad to gledate na nivou budžeta opšte države, tu nema velikih razlika. Tačnije, nema uopšte razlika, jer budžet opšte države, kao što znate, obuhvata budžet Republike, budžet AP, budžet lokalnih samouprava i budžet JP "Putevi".
Očekivani rast PDV treba da bude samo rezultat boljeg i efikasnijeg rada poreske uprave. Siguran sam i ne samo kod PDV, i kod drugih oblika oporezivanja, da apsolutno ima prostora u delimičnom zahvatanju dodatnih javnih prihoda u onoj sferi koja se popularno zove sfera sive ekonomije.
Ako gledate na drugoj strani rashode, taj iznos, povećanje je nekih 25 milijardi dinara, ali ono što bih sada istakao, to je da padaju, pada nivo diskrecionih rashoda, a raste nivo nediskrecionih rashoda. Šta to znači? To je dobro. Rast nivoa nediskrecionih rashoda to je rast onih rashoda koji su zakonom definisani, dakle prava. Rast diskrecionih rashoda to su subvencije i sve ono što je rezultat diskrecione politike pojedinih ministarstava.
Tu želim da kažem i pokušaću da skratim moju priču, pošto vidim da vreme neumitno odlazi, a vreme je resurs koji se ne vraća, tu želim da kažem da ako govorimo o anticikličniosti, pomenuo sam da 4% BDP se odnosi na javne investicije. Naravno, one se ne vide u budžetu Republike, ali u budžetu uopšte države tih 4% možete da pronađete i videćete. Ono što je ovde jako bitno to je da se smanjuju subvencije koje idu ka Železnici. To znači da treba očekivati da će Železnica ući u postupak restruktuiranja i to sa efektima u narednom periodu.
Smanjuje se iznos subvencija prema javnim preduzećima, drugim javnim preduzećima, što ocenjujem kao veoma pozitivno, jer treba očekivati ubrzaniji, efikasniji postupak restruktuiranja javnih preduzeća. Gde se povećavaju subvencije? U poljoprivredi, agrarni budžet povećan je sa 20 na 30 milijardi dinara, ili gotovo 300 miliona evra. Sa druge strane ukupan budžet koji se nalazi na razdelu Ministarstva za poljoprivredu se povećava sa 33 na 49,5 milijardi.
Pomenuo sam već da je socijalno odgovorna politika Vlade pogledana, pre svega, u transferu koji ide ka penzionom fondu i sa druge strane u delu koji se odnosi na socijalnu zaštitu iz državnog budžeta. Prema tome, ono što želim sasvim na kraju da kažem, a to je šta su kritične tačke da se ovaj budžet u narednom periodu i realizuje. Po meni, prva kritična tačka jeste rast privredne aktivnosti i to ne zavisi samo od Vlade, jer danas niko u okruženju ne može da predvidi sa zavidnom dozom preciznosti koliki će biti iznos rasta ili možda stagnacije privredne aktivnosti u evro zoni.
Kao što znate, Srbija je sa 85% svoje spoljnotrgovinske razmene vezana za tu evro zonu. Ne zato što nema namere da plasira svoje proizvode u drugim zemljama, nego što činjenice govore da 50% izvoza koje Srbija ostvaruje u Italiji, odgovara kompletnom izvozu koji Srbija ostvaruje u Latinskoj Americi, Africi, Rusiji, Brazilu i svim drugim prijateljskim zemljama. To su činjenice, to znači da sa pomnom i dužnom pažnjom treba posmatrati šta se dešava u evro zoni i meriti kakav je efekat pozitivnih ili pak negativnih kretanja u evro zoni na realizaciju budžeta i uopšte ekonomske aktivnosti, jer podsetiću, niži privredni rast će značiti veći udeo javnih dugova u BDP, što je manji problem. Ali, niži privredni rast će svakako značiti i niže poreske prihode.
Prema tome, veoma je važno da stimulacije koje su definisane kroz javne investicije budu u celini realizovane sa idejom da se taj privredni rast podigne. Ovde su mnogi iskazali zabrinutost za pokriće deficita. Lično, nisam zabrinut za pokriće deficita, jer sam siguran da ovog časa u budžetu ima dovoljno novca za pokriće najmanje 2/3 deficita koji se ovde predviđa.
Vi ste, gospodo, zaboravili da smo mi imali emisiju euro obveznica i taj novac nije potrošen. Ova Vlada je čuvarna, ma šta vi mislili o njoj. Vi ste zaboravili da je ta emisija euro obveznica upravo definisana sa idejom da se u datom trenutku koji je bio umereno, na svetsko ekonomskom nivou, mnogo povoljniji, izvrši valorizacija euro bondova koje je Srbija uradila. Da to radi sada, cena bi bila mnogo veća i pitanje je sa kojim nivoom uspešnosti. Zato niko nije rekao – Vlada je taj dobar posao uradila, što ja lično od opozicije i ne očekujem, pošto evidentno u ovom našem predpolitičkom dobu mi ne možemo očekivati da opozicija kaže koju pohvalnu reč. Kao što je možda svima vama čudno ako neko iz pozicije kaže koju kritičku reč o onome što radi Vlada. Ali, čini mi se da bi to trebalo da bude manir u našem budućem dijalogu, pogotovo ukoliko želimo, i time ću da završim, ukoliko želimo da zaista uđemo u fiskalnu konsolidaciju.
Podsetiću vas šta znači dalje fiskalno prilagođavanje. Nezavisno, dve rečenice, nećete se ljutiti, uvek fale te dve rečenice. Nezavisno od poštovanja fiskalnih pravila, to znači i drugačije definisanje prava, to znači i reforma zdravstvenog sistema, i obrazovnog sistema i reforma javnih preduzeća, i poreska reforma.
Ne treba da budemo samo na rečima, makar kada je opozicija u pitanju, treba biti i na delima, a pogotovu treba biti na delima, jer to je za dobrobit svih nas.
Dakle, DS, Zajedno za Srbiju, odnosno ZES, ta grupa će podržati Zakon o budžetu i sve duge prateće zakone i ja sam siguran da nećemo skorije imati bilo kakav rebalans.

Reč ima premijer Cvetković.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre svega se zahvaljujem na učešću šefovima poslaničkih grupa u diskusiji, a ja sam pažljivo pratio izlaganja i moram da kažem sa zadovoljstvom da je većina izlaganja, odnosno da su se odnosila na budžet.
Naime, bilo je raznih izleta, ali mislim da je preko polovine izlaganja, da se koncentrisalo na ono što se nalazi ispred vas.
U tom kontekstu sam želeo da dam tri ili četiri komentara na ono što je rečeno, imajući u vidu da mi je takav tip izlaganja dao dovoljnu osnovu da imam materijala o čemu bi pričali.
Prvo bih se osvrnuo na konstatacije koje su stigle od narodnih poslanika, gde se kaže da su u budžetu potcenjeni rashodi, a da su precenjeni prihodi, pri tome pozivajući se na fiskalni savet. Istina je, međutim, da smo mi prilikom utvrđivanja prihoda koristili stopu, predviđenu stopu rasta od 1,5% za narednu godinu koju je i sam fiskalni savet prihvatio.
Druga je stvar da li je ona dobro prognozirana ili ne, to ćemo videti, jer suviše je rano govoriti i biti takav pesimista i govoriti da nećemo uspeti da ostvarimo rast od 1,5%. Mislim da ipak hoćemo.
U svakom slučaju, ta stopa bila je osnova za definisanje prihoda i u tom kontekstu, izvedeni iz te stope, oni nisu precenjeni.
Što se tiče opaske da su rashodi potcenjeni, ona je za mene bila iznenađenje, jer je išla paralelno sa konstatacijom da se ovde radi o izbornom budžetu. Ne mogu da zamislim kakav je to izborni budžet gde neko svesno smanjuje svoja prava za rashode u odnosu na ono što čak i opozicija smatra da bi bilo logično da bude.
U svakom slučaju, mislim da se ovom prilikom zahvalim opoziciji, koji su govorili o potcenjenim rashodima, tako što su dali nama praktično neku vrstu uverenja da nismo pravili veštački fiktivne budžete.
Druga stvar je ovde bila problematizovana, i to je jedna priča koja je izvedena iz budžetske stavke pod nazivom prodaja nefinansijske imovine i onda je to vezano za izdavanje obveznica, za tekuću budžetsku rezervu itd.
Ne želim da odgovaram na konstrukciju, jer ona, pre svega se zasniva na pogrešnoj, bazičnoj premisi. Dakle, prodaja nefinansijske imovine nije jednako izdavanje obveznica kao što je narodna poslanica rekla, čak što bi rekao jedan moj prijatelj, kao što mu i samo ime kaže, nefinansijska imovina ne može biti obveznica koja je finansijska imovina, tako da ovo ističem iz razloga što očekujem da će za dan ili dva doći rasprava po amandmanima i u detaljima, pa bih uputio prosto da se zna o čemu pričamo i da ne pravimo konstrukcije na bazično pogrešnim osnovama.
Treća stvar, želeo bih da prokomentarišem pitanje koje je jedan narodni poslanik pomenuo, a radi se o policiji, gde je izraženo zadovoljstvo sa time kako je ona tretirana u budžetu, a ja zaista podržavam u potpunosti taj stav. Ja sam ovde prikupio par cifarskih podataka koje želim da vam saopštim. Dakle, na platama za policiju u originalnom budžetu 2011. godine, bilo je budžetirano 36,3 milijarde dinara i što je kada se svede na broj zaposlenih iznosila neto platu od nekih 48.000 dinara.
Za 2012. godinu ovaj iznos od 36 podignut je na 45,8 milijardi dinara što iznosi prosečnu platu od oko 56.000 dinara ili povećanje za 16% u odnosu na originalni budžet.
Treba imati u vidu da ovo povećanje od 16% nije realna cifra, iz razloga što je to izvedeno kao prosek, međutim, zakon koji je donet, pravi distinkciju između onih koji rade napolju sa oružjem u odnosu na one koji rade kao šalterski ili drugi službenici, pri čemu kod ovih koji imaju posao koji je zahtevan, je predviđena mogućnost većeg povećanja, tako da će neki dobiti manje od ovih 16%, a neki znatno više i to upravo ova kategorija ljudi za koju je zakon koji je donet i trebalo da zaštiti. U tom kontekstu, mislim da je policija zaista dobro tretirana u ovom budžetu.
Četvrta stvar o kojoj sam želeo da govorim to je nivo javnog duga, o čemu su takođe poslanici govorili, ali ja bih pre svega dao neku vrstu svog viđenja, i ne samo svog viđenja, nego i nekih internih rasprava koje smo imali.
Naime, definicija javnog duga koja je u zakonu, jeste u suštini definicija koju bi imalo smisla promeniti i popraviti. Mi smo razmišljali da li da to radimo ili ne i naravno, ta popravka bi išla u pravcu smanjenja javnog duga i zato smo odlučili da to ne činimo, da nam ne bi neko sa strane rekao, jeste, oni su stigli, pa sada menjaju definicijatu, da bi ispalo da nije tačno. Zato smo ostavili sledećoj vladi da ona izmeni definiciju, a ja ću vam sada na prost način objasniti zašto mislim da je bilo potrebno da se promeni.
Prvo, zbog toga što je jedan narodni poslanik rekao, javni dug se računa u bruto iznosu, u momentu kada se vi zadužite, vama javni dug raste. Činjenica da ste kroz to zaduženje došli do para, apsolutno ne utiče na nivou javnog duga prema postojećoj definiciji i vi sada imate jednu situaciju, da mi imamo recimo milijardu evra na račun i imamo da su oni ušli kao naš dug. Šta će se desiti? Mi ćemo u narednom periodu bez dodatnih zaduživanja iz tih para podmirivati dugove koji budu došli za plaćanje, i nama će javni dug da pada. Drugi razlog zašto ima smisla promeniti definiciju jeste u tome što ona sadrži ne samo efektivna zaduženja države, već sadrži i garancije koje je država izdala za razna javna preduzeća itd.
Te garancije u jednom delu, na žalost, država i plaća, to su preduzeća kao što je železnica koja nema mogućnosti da plati, ali isto tako u jednom značajnom delu iz apsolutno ne plaća, to je EPS ili neka druga preduzeća kojima su date garancije, jedino iz razloga da bi oni na bazi državne garancije mogli da ostvare povoljnije kreditne uslove.
U tom kontekstu, deo garancija koji se servisira, nema smisla da bude deo javnog duga.
Konačno, treća stvar koju želim da kažem, jeste da javni dug predstavlja količnik dve cifre, to znamo iz osnovne škole, a podeljeno sa b, pri čemu je a nivo javnog duga, a b vam je nivo BDP.
U ovom trenutku kada razgovaramo, nivo BDP jeste onaj koji je zatečen na 31.12.2010. godine, a kroz nedelju dana kada budemo razgovarali, b neće biti taj, nego će biti onaj koji je zatečen na dan 31.12.2011. godine. Budući da smo mi između 2010. i 2011. godine doživeli rast, nama će sada taj deo u razlomku da bude veći i posledično, dug će biti manji.
Po osnovu ove dve okolnosti, jedna će iz postojećeg toka da plaća ono što je tekuće dospelo i druga da će nam BDP da nam poraste oko deset dana, u smislu formule. Mi ćemo imati pad javnog duga, s početkom naredne godine i naravno on će dalje da raste zbog deficita u budžetu koji neće moći da se pokrije npr. privatizacionim prihodima ili nekim drugim internim izvorima. Prema kalkulaciji koju smo mi napravili on sigurno neće da pređe 45% negde do sredine sledeće godine i onda ćemo se suočiti sa problemom da će ga on nadmašiti. Dotle, ja očekujem da se možda i promeni ta definicija ili da sednemo i da napravimo plan kako ćemo u naredne dve, tri godine da to saniramo, pri čemu, naravno, taj plan ja ne bih sada alaborirao jer sam čuo da taj fiskalni savet je takođe predlagao neke mere. To su mere za koje ova vlada stoji iza njih i da će ona krenuti da ih primenjuje.
Na kraju, ovo je peta a ne treća stvar. Jedan narodni poslanik je rekao da navodno sluša kako se mi međusobno raspravljamo i spomenuo je da ja učestvujem u toj raspravi. Prvo, vi ste mi svedoci da sam sad prvi put uzeo reč, dakle, nisam učestovao u raspravi. Inače, u principu se ne raspravljam sa ljudima, jer smatram da je moj zadatak da ih saslušam, da saslušam njihove argumente i na te argumente da odgovorim. Pri tome, irelevantno je da li su oni iz pozicije, opozicije itd. Svi oni koji krenu da se raspravljaju sa mnom, da me vređaju ili bilo šta, u suštini ih sažaljevam, jer smatram da je bilo kakva uvreda u suštini stvar neke vrste nedostatka argumenata i možda nekog straha. Zbog toga ne želim da se ja ubacujem u bilo kakvu priču da sam ja nekome odgovarao, nazivao ga ovakvim ili onakvim imenima. Ne, a oni koji to meni rade, sa strpljenjem ću da ih saslušam, ako u tome ima argumenata odgovoriti ću, ako nema samo ću se nasmejati. Hvala.

Zahvaljujem gospodinu premijeru.
Obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja zajedničkog načelnog pretresa i jedinstvenog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslanička grupa Manjina, LDP, SPS-JS, SNS, URS, SRS, ZES i Nova Srbija.
Dajem reč narodnom poslaniku Jovanu Damjanoviću.
Dakle, prelazimo na učešće u radu po rasporedu narodnih poslanika, prema prijavama za reč u zajedničkom načelnom i jedinstvenom pretresu o predlozima tačaka od 1) do 10) dnevnog reda.
Izvolite, gospodine Damjanoviću.

Demokratska levica Roma, smatra da je država ozbiljno kroz program i razvojne pozicije ovog budžeta omogućila romskoj zajednici ekonomska istraživanja i veće socijalne stimulacije, kao i kapacitete finansijski ZIP fondova. Smatramo da je ovo vrlo značajno u ovom budžetu. Takođe, unapređenje ljudskih i manjinskih prava, kapaciteti razvojni postoje što će unaprediti ljudska i manjinska prava, jer je to afirmacija države, a i korak ka demokratiji naše države i manjinskih naroda.
Subvencije države po projektu civilnog sektora po projekciji fonda, koji sačinjavaju 10% u programima i projektima civilnog sektora omogućava upravo ovih 10%. To je vrlo važno za nerazvijenu granu socijalnih programa i drugih programa koji su u projektu romske zajednice. Tu je bilo problema kada se pišu projekti, nema 10% da se daju subvencije, međutim sad to čini država, to je veliko olakšanje.
Po projekciji Fonda za zaštitu sredine, želim da kažem da fond u ovom budžetu ima velike razvojne kapacitete koji će omogućiti, i te kako romskoj zajednici, implementaciju otvaranje višereciklažnih centara. Predviđeno je Vladom Republike Srbije da se u državi Srbiji otvori 100 reciklažnih cenatara. Od tih 100 reciklažnih centara, 26 dobila je romska zajednica. Četiri ćemo u najskorije vreme početi da gradimo, a upravo fond i ovaj budžet omogućavaju za implementaciju otvaranje i drugih reciklažnih centara, što je vrlo bitan i važan faktor za romsku zajednicu, za zapošljavanje Roma i ne Roma.
Na Demokratskoj levici Roma ostaje da mobiliše romsku zajednicu kroz ovaj razvojni budžetski program kako bi se brže integrisali i ekonomski osnažili. Ovo je po prvi put da je država, a i ovaj budžet, omogućila da romska zajednica može kroz svoje mini firme, fabrike da se zaposli i da imamo bolji ekonomski i socijalni program i razvoj u našoj državi Srbiji.
Kada pogledamo države u okruženju i mnogo razvijenije države nego što je Republika Srbija, koji su u velikom finansijskom i ekonomskom kolapsu, koji su u velikim recesijama, a kada pogledamo Republiku Srbiju nije dobro, ali se još uvek dobro nosi. To je ogledalo Vlade Republike Srbije, kada mnogo bogatiji od nas imaju recesiju i kolaps, a naša država se još uvek nosi, ne kažem da ne može i bolje, ali dobro je. Nadamo se da će biti bolje.
Demokratska levica Roma kao predstavnik romske zajednice u parlamentu Republike Srbije nikad nije bila destabilizujući faktor, niti je radila na destabilizaciji i neće nikad biti faktor destabilizacije Srbije i njenih građana. Upravo će raditi na utemeljenju svih progresivnih i stabilativnih ideja i programa Republike Srbije i njenih građana. Zbog svog ovog današnjeg iznošenja, hoću da kažem da će Demokratska levica Roma glasati za ovaj budžet sa zadovoljstvom. Hvala vam lepo.

Narodni poslanik Riza Halimi ima reč.

Hvala gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, jasno je da je veoma teško obezbediti razvojni budžet u uslovima teške ekonomske krize u kojoj se nalazi država. Takođe je veoma teško u ovim uslovima sprečiti dalje produbljivanje jaza između razvijenih i nerazvijenih područja. Međutim, to ne opravdava neozbiljan pristup Vlade prema nerazvijenim, a pogotovo prema najnerazvijenijim područjima koje je očigledno prisutno i u predlogu ovog budžeta. Prošle godine Skupština je usvojila zakon po kojem je trebala smanjiti broj zaposlenih u državnom aparatu, pa i u administraciji lokalnih samouprava.
U međuvremenu je došlo do znatnog povećanja ovog broja, pa sam tražio informaciju o tome koliko je porastao broj zaposlenih u službi koordinacionog tela pošto je za tri puta povećana pozicija za plate zaposlenih u ovom vladinom organu u toku ove godine. Slična su se povećanja dešavala i po lokalnim strukturama u lokalnih samouprava.
Zbog ovog ponašanja i zbog nedostatka sigurno i budžetske discipline, najveći deo povećanih sredstava za transfere nerazvijenih opština potrošeno je na plate, a ne na razvojnu komponentu.
S druge strane, direktna pomoć centralne vlasti u rešavanju nerazvijenosti uvek i u ovom budžetu je samo simbolična, a tu simboliku, evo, da prezentujem sa onih 92 miliona dinara predviđenih za transfere za nedovoljno razvijene opštine, za finansiranje investicionih projekata, kao i za projekte za smanjenje siromaštva u svim tim opštinama u okviru Kancelarije za održivi razvoj nedovoljno razvijenih opština.
Veoma je indikativno da u okviru nenamenskih transfera opštinama transfer solidarnosti je raspodeljen po veoma neobjektivnim kriterijumima. Naime, opština Preševo, koja je ubedljivo najnerazvijenija opština u državi sa oko sedam puta manjim narodnim dohotkom po stanovniku, sa rekordnom stopom nezaposlenosti od preko 70%, dobija po ovom osnovu znatno manja sredstva od 13 drugih opština koje imaju znatno manji broj stanovnika.
Verovatno se na ovaj način pokušava da se kompenzira navodno višak sredstava ili tzv. ekstra sredstva koja se, navodno, obezbeđuju ovim opštinama, koje se ostvaruju preko koordinacionog tela, iako ove opštine upravo zbog uključivanja u koordinaciono telo ne mogu da konkurišu za sredstva kod većine republičkih investicionih fondova.
Na kraju krajeva, sredstva predviđena preko koordinacionog tela svake godine se smanjuje, a do smanjenja dolazi i rebalansima, a na kraju svake godine deo nepotrošenih sredstava se vraća državnom budžetu. Nažalost, sve teže ekonomsko stanje i nagli porast ekonomskog, uopšte porast siromaštva u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, potvrđuje se masovnim odlaskom Albanaca ovog područja u evropske zemlje, naročito Belgija, Nemačka, skandinavske zemlje, pa i Kosovo, iako je Kosovo znatno nerazvijenije od Srbije.
To znači da se koordinaciono telo Vlade uopšte ne bavi ekonomskim problemima ovog područja niti sa lošom privatizacijom koja se odvijala, a u to vreme je postojalo to administrativno telo, niti sa drastičnim smanjenjem broja zaposlenih u ovom periodu niti se uopšte pokušava da se stvori neki povoljan ambijent za razvoj bar za mala preduzeća. Uostalom, koordinaciono telo se i ne bavi najosetljivijim životnim problemima ovog najnerazvijenijeg područja u državi. Zato sam i podneo amandman i pokušaću taj amandman da obrazložim u pojedinostima. Hvala.

 Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Bajram Omeragić.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Bošnjaka lista za evropski Sandžak će podržati ovaj budžet, ali ne samo iz jednog razloga što zaista ta davanja koja očekuju naši građani u idućoj godini, zdravstvo i socijala i sva davanja koja idu iz budžeta, jednostavno, nama je interes da država funkcioniše na jedan normalan način. Ovaj budžet pokušava da reši nagomilane ekonomske probleme, ali zbog kratkoće vremena želim da ukažem samo na dve stvari.
Prvo, predložili smo amandman da se povećaju sredstva za rad Kancelarije za nedovoljno razvijena područja, za njihov razvoj jer je to normalno u jednoj ovako teškoj ekonomskoj situaciji. U ovim opštinama, kao što znate, po popisu stanovništva blizu milion stanovnika živi. Mislim da će Vlada Republike Srbije prihvatiti naš amandman jer je neophodno da se povećaju sredstva i upute prema nerazvijenim područjima ove zemlje.
S obzirom da je u Sandžaku ekonomska situacija u izuzetno teškom položaju, teška situacija naročito u privredi, u oblasti proizvodnje je naročito teška situacija, više puta sam Vladi predlagao jednu meru a ona je uzročno posledično vezana za nešto što Vlada već radi dugi niz godina, a to je da iz budžeta dajemo 10 hiljada evra za jedno novostvoreno radno mesto kada se radi o stranim kompanijama koje ulažu u Republiku Srbiju, s obzirom da u Sandžaku ne da nemamo stranih investicija. Ovde smo čuli u više navrata da je Republika Srbija lider u privlačenju stranih investicija u odnosu na zemlje našeg regiona, međutim u Sandžaku nemamo ni jednu stranu investiciju i zato sam u više navrata u Vladi predložio jednu meru, ako već nemamo ni jedan evro strane investicije u Sandžaku, ne možemo da povećamo stopu zapošljavanja, dajte da sprečimo stopu rasta nezaposlenosti. Mi smo za par godina izgubili hiljade radnih mesta u Sandžaku.
Predlažem jednu meru koja bi bila efikasna na kratak rok. Ona je opravdana zato što je u Sandžaku izuzetno teška situacija ne samo u privredi. Upravo je uzročno posledično vezana jer oni koji ne ulažu kod nas kažu da ne mogu da ulože tamo gde je najnerazvijenija infrastruktura. U tom smislu mi i glasamo, jer se nadamo da će u ovom periodu biti uloženo u železnicu Raška-Novi Pazar, gasovod, Koridor 11 i sve ono što je predviđeno u ovom budžetu. Upravo mera koja bi značila da firme u Sandžaku koje rade najmanje pet godina i imaju više od 50 zaposlenih, da im se u obliku subvencije ili bespovratnih sredstava da 1.000 evra. Ako strancima damo 10 hiljada za novo radno mesto, dajte da damo u onako slabašnoj privredi 1.000 evra za jedno radno mesto. Na taj način mi smo ublažili otpuštanje u toku 2012. godine.
Naravno, ovo bi bila kratkoročna mera. Nije ovo mera nekog državno intervencionizma, ali država mora da se umeša u situaciji kada na nekom nerazvijenom području nemamo investicija. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednica Judita Popović. Izvolite.