Hvala. Gospodine predsedniče, uvažene kolege poslanici, ono što je uočljivo u raspravi oko budžeta za 2012. godinu, dakle posebno od strane stručne javnosti, a rekla bih i danas ovde u parlamentu, jeste dosta uravnotežen i racionalan pristup, odnosno rekla bih kao da su konačno svi kritičari Vlade, dakle u poslednje tri-četiri godine, priznali da postoji svetska ekonomska kriza, a da ona deluje i na naše društvo i na našu ekonomiju i da u takvim uslovima ni naša Vlada, kao ni druge vlade, nema baš veliki manevarski prostor, ili neki beskrajan niz ekonomskih mera kojim bi mogla da interveniše u takvoj ozbiljnoj krizi, kakvoj smo svedoci.
S tim, što rekla bih i to i zbog javnosti, naša Vlada sa mnogo više uspeha kontroliše i deficit budžeta i javni dug, što ne uspeva mnogim vladama ni u okruženju, ni vladama u mnogo razvijenijim zemljama.
Istovremeno, ako pratimo pre svega u stručnoj javnosti, dakle mislim na raspravu koja se vodi među ekonomistima, rekla bih da ne postoji konsenzus. Koji je to model ekonomske politike koji najbrže stabilizuje ekonomske prilike u ovako velikoj krizi i otvara neke perspektive za razvoj? O tome se još vode i vodiće se rasprave, ali mislim da je u suštini, u temelju, u bazi svih tih rasprava u stvari pitanje na koji sloj društva treba prebaciti teret krize, odnosno ko to može, ili treba da plati cenu ovako teških ekonomskih uslova?
Predloženi budžet za 2012. godinu govori o tome da naša Vlada taj problem, koji to delovi stanovništva snose posledice krize, na najuspešniji način rešava, pre svega, štiteći interese najvećeg dela stanovništva Srbije? Naime, očigledno je da predloženi budžet ima i razvojnu dimenziju, ali i da je socijalno odgovoran.
Sa druge strane, obezbeđuje ono što je važno za građane i stabilnost cena i drži kontrolu inflacije na projektovanih 6-8%. Takođe, vrlo je važno, obezbeđuje redovno finansiranje obaveza prema inostranstvu. Naime, u ovakvim uslovima dužničke krize, nije nebitno, naprotiv, vrlo je važno da se sačuva rejting urednog platiše, a to Srbija jeste i to garantuje ovako predloženim budžetom.
Kada kažem da budžet ima i razvojne karakteristike, tome u prilog idu činjenice da su ukupne subvencije u budžetu za 2012. godinu veće za 10% nego što je to visina subvencija u ovogodišnjem budžetu. Dakle, radi se o ozbiljnoj podršci i privredi i poljoprivredi, ako se tome dodaju još i investicije u infrastrukturu, stvarno nije laka ocena da ovaj budžet u datim okolnostima ima i razvojne karakteristike.
Pored toga, hoću da naglasim da politika podsticaja, posebno politika podsticaja u poljoprivredi, već smo čuli, ali mislim da treba zbog građana to ponoviti, da poljoprivreda dobija skoro 30,3 milijarde dinara. To je za 9,2 milijarde više nego što je bilo novca u ovogodišnjem agrarnom budžetu, a da samo za subvencije će biti izdvojeno 26,6 milijardi dinara, što je skoro 50% više nego što je obezbeđeno u budžetu za ovu godinu. Naravno, znamo to i možemo i meriti kada je bilo više, a kada manje subvencija. Znači, subvencija je bilo i do sada, ali čini mi se da je glavni problem u subvencijama u agraru bio i u tome što nisu mogli na adekvatan način da se prate rezultati, dakle, uloženog novca. Da li se postižu ciljani rezultati? Da li su građani uopšte dovoljno informisani? Mislim da zapošljavanje određenog broja stručnjaka iz oblasti agrara treba upravo da doprinese tom cilju.
Dakle, efikasnom korišćenju subvencija od strane poljoprivrednih gazdinstava. Ovaj budžet daje pretpostavke da ostvarimo i takav jedan cilj. Subvencije znače da ostaju premije i za mleko, znači pet dinara po litru, i za junice umatičene, ali subvencije predviđaju i dotacije u ratarstvu 14.000 dinara po hektaru. Predviđena podrška privredi, poljoprivredi i investicijama u infrastrukturi daju realne pretpostavke da projekcija Vlade, ponoviću ono što je rekao premijer i drugi poslanici, dakle te projekcije nisu samo vladine, nego i MMF i Fiskalnog saveta. Dakle, da ta projekcija da u 2012. godini možemo očekivati rast društvenog bruto proizvoda za 1,5% je relativno realna i takva ulaganja i u privredu i u poljoprivredu, infrastrukturu treba da proizvedu i povećane investicije i stabiliziranje, pre svega, tržišta radne snage, dakle, povećanje zapošljavanja i na kraju unapređenje životnog standarda građana.
Kada tako govorimo o toj drugoj dimenziji budžeta, da imamo pred sobom odgovoran budžet, to se ogleda pre svega u obezbeđivanju neophodnih sredstava za redovne isplate penzija, ali i za zarade u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, policiji, u čitavom javnom sektoru.
Posebno ću se zadržati na socijalnoj zaštiti u užem smislu te reči, onako kako je ona određena u budžetu. Mislim da budžet vodi računa, dakle način na koji su budžetirana sredstva namenjena socijalnoj zaštiti, pre svega onim kategorijama stanovništva koja bez organizovane podrške države ne mogu da obezbede ni minimum socijalne sigurnosti. To je uloga države, odnosno centralnog nivoa vlasti, da garantuje minimum socijalne sigurnosti građanima koji iz različitih razloga sami ne mogu to da obezbede.
Podsetiću da smo mi ove godine usvojili nov Zakon o socijalnoj zaštiti koji nam ozbiljno, na bolji način štiti najsiromašnije građane, posebno višečlana domaćinstva, posebno siromašne, stare preko 60-65 godina i bolje targetiranje, malo relaksiraniji kriterijumi za one koji mogu da uđu, da imaju novčanu socijalnu pomoć. Već se u ovih nekoliko meseci 2011. godine vidi kroz činjenicu da dodatno štitimo još 30.000 najsiromašnijih građana. Danas tu osnovnu socijalnu pomoć u Srbiji dobija 200.000 građana.
To su ozbiljna budžetska sredstva. Na mesečnom nivou to je 950 miliona. To je jedna od mera kako se borimo protiv onog apsolutnog siromaštva i onih društvenih grupa koje su u stalnoj pretnji da budu potpuno marginalizovane i isključene.
Budžet za socijalnu zaštitu predviđa i podršku manje razvijenim opštinama da preuzmu odgovornost da u zajednici razvijaju socijalne usluge. Pre svega se misli na pomoć u kući, za stare i za osobe sa invaliditetom, na dnevne boravke za decu sa smetnjama u razvoju, ali i na različita prihvatilišta, sklonište za žrtve nasilja. Mislim da je to jako važno jer mi već 10 godina reformišemo sistem socijalne zaštite sa idejom da se decentralizuje, ali očigledno bez podrške sa nacionalnog nivoa mnoge opštine ne bi mogle da preuzmu odgovornost u socijalnoj zaštiti.
Posebno bih podsetila da novim Zakonom o socijalnoj zaštiti smo uveli novo pravo, pravo za roditelja koji ne bude dete sa smetnjama u razvoju koje zbog toga nije moglo da ostvari radni odnos, pri tom to dete nije smešteno u dom, u instituciju socijalne zaštite. Na taj način pokušavamo da deca ostanu u porodici, u prirodnom okruženju, razvijajući usluge u zajednici, ali i kroz novo novčano pravo za te roditelje, kada ispune starosnu granicu po Zakonu o PIO roditelj koji je neposredno brinuo o svom detetu može da ostvari minimalnu penziju i da taj iznos, tu naknadu koristi do kraja života.
Sigurno je da ovako koncipiran budžet, kada se radi o socijalnoj zaštiti, kao što sam već rekla, smanjuje društvenu marginalizaciju najugroženijih i smanjuje društvenu isključenost.
Razumem da postoji određen skepticizam povodom datih projekcija posebnog rasta BDP. Stvarno je vrlo teško u uslovima krize precizno planirati te osnovne parametre ekonomskog razvoja. Mislim da je Vlada o tome vodila računa i da će voditi računa da se deficit ne uveća preko dozvoljenog limita jer sigurno da ostvarivanje ove stope rasta bi vodilo uvećanju deficita.
Vlada i do sada, koliko to pratim, analizira, uvažava mišljenje i stavove Fiskalnog saveta, ali mi smo danas ovde čuli u raspravi i one kritičare rada Vlada ili ovog budžeta koje je do stavova i mišljenja Fiskalnog saveta drže samo onda kada im odgovara, a kada im ne odgovara skloni su da te stavove potpuno ignorišu.
Mislim da je jako važno za građane da znaju da se iz deficita koji je predviđen ovim budžetom, odnosno zaduživanja pre svega, finansiraju razvojni projekti, a iz budžetskih prihoda ono što su zakonska prava. Mislim na penzije i zarade u javnom sektoru. U tom smislu mislim da nije korektno da se plaše i penzioneri i zaposleni da u slučaju manjeg privrednog rasta, odnosno većeg deficita, da mere koje Vlada predlaže ili bi uradila da to jeste zamrzavanje penzija, zarada ili uvećanje PDV koji bi pogodio sve građane, mislim da Vlada na raspolaganju i druge mehanizme, pre svega to je i dalje smanjivanje troškova administracije. Vidimo da je taj napor urađen i u ovom budžetu. Ponoviću taj podatak, ove godine su troškovi administracije iznosili 3,7% budžeta. Za 2012. godinu su planirani na 3%. Tome sigurno može doprineti bolja naplata poreza i doprinosa. O tome ćemo se izjasniti već ove nedelje kroz usvajanje izmena i dopuna zakona. Tome bi svakako doprineo i novi zakon o javnim nabavkama u smislu većih ušteda.
Slažem se takođe da je potrebno nastaviti poresku reformu, ali u pravcu većeg oporezivanja onih koji imaju više, onoga što je luksuzna roba, jer ova Vlada je sa takvim programom, socijalno odgovorne vlade, dobila poverenje i namerava da ga ponovo zatraži od građana. Dakle, postoje različiti način za smanjenje deficita a da to ne bude na teret najvećeg broja građana. O tome upravo govori predloženi budžet i zato će poslanički klub ZES podržati ovaj budžet.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Marija Bugarčić.

Uvažena predsednice, poštovani predsedniče Vlade, uvažene koleginice i kolege, slušajući današnju raspravu o budžetu stekla sam utisak da ja i ogromna većina građana Srbije i predstavnici vlasti ne živimo u istoj zemlji. Ja i većina građana Srbije živimo u zemlji sa najmanjom platom, sa najmanjom penzijom, sa ogromnim javnim dugom, sa najvećom stopom nezaposlenosti i prema tome nemamo baš mnogo razloga za optimizam.
Pre nego što bilo šta kažem o Predlogu zakona o budžetu, htela bih da vas podsetim, gospodine Cvetkoviću, ovaj parlament interesuje, a i većinu građana Srbije interesuje ne kako će se trošiti njihov novac u narednom periodu već kako se trošo njihov novac u poslednjih osam godina.
Naime, ovaj parlament još od 2003. godine nije dobio na uvid završni račun, nije imao priliku da vidi završni račun, pa samim tim ni da obavesti građane Srbije kako se trošio njihov novac. To je već praksa poslednjih osam godina.
Moje koleginice i kolege su pričali do sada i govorili o anomalijama ovog predloga zakona o budžetu. Pokušaću da u ovom kratkom vremenskom periodu, koji mi je preostao, ukažem na još neke nedostatke.
Pitala bih vas, gospodine Cvetkoviću, da li Vladi nešto znači izveštaj Fiskalnog saveta koji je nezavisno regulatorno telo i koji negira u većoj meri skoro svaki vaš pasus?
Javni dug na početku ove Vlade je iznosio 33% BDP a krajem novembra ove godine to iznosi 44,8 BDP. Ono na čemu je LDP sve vreme insistirala prilikom donošenja poslednjih četiri budžeta je smanjenje javnih rashoda, reforma penzionog sistema, temeljnu reformu poreskog sistema. Bez temeljne reforme poreskog sistema nema ni suzbijanja sive ekonomije. To smo govorili poslednje četiri godine i to ćemo i dalje govoriti, a svega toga nema u predlogu ovog budžeta.
Kolega Đurić je napomenuo da ću nešto više pričati o agrarnom budžetu koji je u Predlogu zakona o budžetu 2,6%. On je na prvi pogled nešto veći u odnosu na prošlogodišnji agrarni budžet, ali to je samo privid, sa prošlogodišnje 22 milijarde podignut je na 30,3. Da li je to dovoljno? Mislimo da to nije dovoljno i da je trebalo znatno više učiniti za razvoj agrara u ovoj zemlji.
Ne može se poljoprivreda tretirati kao strateški cilj jedne države sa ovako malim izdvajanjima iz budžeta. Za subvencije u 2012. godini se sredstva u iznosu od 26,6 milijardi dinara odvajaju. Ovim novcem je predviđeno da će se isplatiti novi podsticaji koji će iznositi 20,8 milijardi dinara, a za ostatak biće pokrivena sredstva za regresiranje ratarske proizvodnje iz 2011. godine, kao i obaveze koje nastale u poslednjem kvartalu ove godine.
Pre svega, tu mislim na premije za mleko, podsticaj za organsku proizvodnju, podizanje višegodišnjih zasada i sredstva za genetsko unapređenje stočarstva. Razlika od 26,6 do 30,3 milijarde dinara, prema ovom planu, trebalo bi da se iskoriste za finansiranje mera selekcije i kredita u stočarstvu. I dok Ministarstvo za poljoprivredu isplati prošlogodišnje dugove po poljoprivrednom gazdinstvu, ove godine je isplaćeno do 30 hektara, a u januaru mesecu 2012. godine nam predstoji ona razlika od 30 do 100 hektara. To je po 14 hiljada dinara po svakom hektaru. Videćemo da svi ovi podsticaji sve ove subvencije, neće ništa novo i nikakv boljitak doneti poljoprivrednim proizvođačima.
Ako je poljoprivreda srpska izvozna šansa i najznačajnije je područje za razvoj, njeni potencijali, priznaćete, da su neiskorišćeni i ovim budžetom 2012. godine. Stopa pada poljoprivredne proizvodnje u Srbiji prošle godine je bila 1,5% u BDP. Agrarni budžet, u jednoj zemlji kao što je Srbija, sa 2,6% koliko iznosi trenutno, da bi poljoprivredni proizvođači osetili neki boljitak, morao bi da bude 10% i za to se LDP zalaže i zalagaće se i budućem periodu.
` Takođe, ono što bih napomenula u predlogu ovog zakona o budžetu, tiče se namenskih transfera lokalnim samoupravama i postavila bih pitanje Vladi da li su celishodni trenutni kriterijumi za preraspodelu ovih transfera? Kako je moguće da jedna Jagodina, kad je toliko razvijena opština, kada ima dovoljno sredstava čak i da plaća posredovanje bračno, dobije 358.408.930 dinara, a ima 71. 185 stanovnika, a jedno Užice koje ima oko 80.000 stanovnika, dobije 228 miliona 505 hiljada 418 dinara? Da li je to zbog toga što je gradonačelnik Užica bio od prvih glasnogovornika koji je govorio da Zakon o fiskalnoj decentralizaciji nije dobar i da li su zbog toga građani Užica i gradonačelnik Užica kažnjeni da dobiju manje sredstava iz namenskih transfera budžeta? Hvala

Zahvaljujem, gospođici Bugarčić.
Dajem reč narodnom poslaniku Mileti Poskurici.

Počeo bih sa konstatacijom da je teško govoriti o tome da je to uravnoteženi razvojno socijalni budžet, jer danas osnovna misao građana Srbije jeste, oni koji rade, posebno u privatnom sektoru, da li će i koliko dugo ostati na radnom mestu i da li će dobiti platu, a oni koji su blizu penzije pet, šest, deset godina, da li će se u vreme kada u penziju dođu, penziju i dobiti? Nema jasnih garancija, zakone možemo donositi, mi ih donosimo, menjamo, prilagođavamo, ali sve je veći broj korisnika socijalnih usluga, za iznose koji su ponuđeni i smanjenje svake pojedinačne naknade.
Međutim, neću se na tome preterano zadržavati, pokušaću da ukažem kako bi to možda moglo biti u prosveti i zdravstvu drugačije sa ovim istim parama. Očigledno je da postoji jedno inerciono ponašanja ministara koji, čak i u uslovima objedinjenih ministarstava, kakvo je Ministarstvo nauke i prosvete, ili onako stabilne konstitucije kakvo jeste ministarstvo, doduše sa novim ministrom, Ministarstvo zdravlja, ne može unutar same raspodele sredstava koje za ovo potonje Ministarstvo zdravlja jesu manja nego što su bila, pred sobom imam uporedne budžete zadnje tri godine, pa da ih nekako tako preusmeri i da ne dolazimo pod upit da li će zdravstvena zaštita građana biti sve skuplja i sve više ići po džepu.
Sudeći po onome što je ovde predloženo, vidimo da je manje para, nego ranije, iako je inflacija otišla, sasvim je jasno 2009. i 2010. godine dato za sanitarni nadzor, za nadzor u oblasti lekova, dato je manje i za primarnu zdravstvenu zaštitu, ali se obilato nastavlja finansirati Batut i druge institucije tog ranga koje, osim što vrše prenete nadležnosti ministarstva, mogu i same da zarade od prodaje svojih usluga na tržištu. Tako je enormna razlika u platama koja postoji između lekara na klinikama i institutima za javno zdravlje i ona postaje upadljiva. Bahato je ponašanje nekih direktora i to je i javnosti jasno.
Setili ste se Torlaka, posle afere vakcina koja je odnela mnogo para, gde su mnogi drugi instituti mogli biti spašeni, recimo Institut za strna žita u Kragujevcu, koji je mogao biti spašen samo delom para koje su otišle za vakcine, a ne da se ljudima koji su spaljivali diplome, 57 zaposlenih, sa preko 100 godina tradicije u radu, oduzme zemlja, oduzme imovina i obeća da će im nekada neki dugovi koje je sklopila država u njihove ime, a ugovori su kod mene, sve je jasno, ljudi morati da izgube radno mesto, izgube prestižnost u sposobnosti da stvaraju nove sortne kulture i itd, da vreme provode na ulici umesto u institutu.
Ovo je jedan od problema koji sam zakačio, i to slučajno, pošto je reč o jednom institutu kakav je Torlak. Naravno, direktne veze nemaju.
Ide se na prevenciju, a gasite savetovalište za dijabetes. Milion dinara svake godine, verovatno za promotivnu kampanju. To je jedna besmislica. Ugasili ste jednu ozbiljnu instituciju i ministar to ne pokušava da popravi. Prosto, kao da u mandatu, osim što poslanicima drži pridike kako treba da izlažu u mandatu, i da sačuva ono što je do njega došlo. Prosto, ima inerciono ponašanje, a valjda je zadužen za ono što je zatekao, da to tako treba do kraja da sprovodi, bez da išta od toga promeni.
Kada govorimo o fondu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i stavke koje sam ovde propratio 2008. do 2012. godine, vidimo da se za izdavanje za lekove za, recimo, davanje na recept od 20 milijardi i 59 miliona do 24, 46. To je od 2008. do 2012. godine i to je četiri godine. Već sada 20 milijardi duguje RZZO farmaceutskim kućama, veledrogerijama itd, nekome duguje i u Srbiji je na tržištu nestašica ozbiljnih lekova. Da li se to vraća 1999. godina i 2000. godina, kada smo išli na dežurstvo i nosili u džep lekove? Ono najosnovnije – aminofilija, laseks, nitroglicerin itd. Toga nema ni danas. Jučerašnji izveštaj iz novina, a uostalom ne trebaju vam novine, svako ko radi u zdravstvu zna da nečega čudnog i jeftinog nema.
Zašto nije promenjena i drugačija politika, bržeg i efikasnijeg uvoza? Zašto zakon nije promenjen kako treba? Ništa nije nepromenljivo, kada se vidi da stvari izmiču kontroli.
Lečenjem u inostranstvu. Umorni smo od gledanja kako deca i roditelji mole da im se deca operišu u inostranstvu. Razni javni prihodi, razni dokazi, nekada vi to uplaćujete, pa pogledajte ovo dole što je bilo na Kosovu oko manastira, pokupio neko pare, a svi smo redom uplaćivali. Vrlo je sumnjivo na taj način davati novac. Samo četiri stotine miliona ide za takve vrste usluga i ništa se nisu pet godina menjali.
Ako pogledamo davanja za Crveni krst, manja su nego što su bila, kao da ne znamo da nam javne kuhinje i Crveni krst, nažalost, sve više i više trebaju, jer je to takođe realnost u Srbiji.
Samo zbog kratkoće vremena, letimično ću da preletim o onome što je moglo da se uradi drugačije i šta je nejasno. Recimo, nisam uspeo da nađem u budžetu, a svake godine mi to promakne da pitam, takmičenje učenika i to mi je jasno, stručno usavršavanje zaposlenih, i srednjih i fakulteta, i osnovnih škola. Tu su sredstva značajno, pa čak i deset puta smanjena. Zar se na tu decu ne polaže? Onda, rastu davanja koja ne mogu tačno da shvatim – individualna pomoć učenicima, a to ima i za studente gde se meri milijardama. Ako je to nešto što je u vezi sa davanjem stipendija, u obezbeđivanju besplatnih doktorskih studija, to je u Ministarstvu nauke, to nije dato u prosveti, na onom razdelu 140 stoji, ali je vrlo nejasno mesto i na šta se odnosi.
(Predsednik: Vreme. Privedite kraju.)
Veoma smo svesni da se za našu decu koju imamo i koju školujemo, i da vidimo da čak i talentovana deca i deca izuzetno visokog proseka ne mogu da ostvare nikakve dodatne stimulacije. Nažalost, samo toliko.

Narodni poslanik Vjerica Radeta ima reč. izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog budžeta za 2012. godinu o kojem danas raspravljamo je izuzetno loš. On zapravo pokazuje koliko je loša štetočinska vlada gospodina Mirka Cvetkovića. Naravno, ne čudimo se mi da je ovo ovako loš predlog budžeta, zato što ovaj budžet nije pisala čak ni ovako loša naša vlada, nego je ovaj budžet došao iz MMF. Gospodin Cvetković kaže, on je zadovoljan što je danas ovde i zadovoljstvo mu je da danas bude sa narodnim poslanicima a trebao je da bude pre 45 dana.
Ali, on pre neki dan kaže u medijima – jeste, malo smo probili rokove vezano za budžet, ali nema veze, važno je da ćemo se uklopiti u rok koji nam je dao MMF. To je sramota da imate takav odnos prema Narodnoj skupštini, a to znači da imate takav odnos prema građanima Republike Srbije.
Kažete da će budžet poslužiti kao osnov za vladine antikrizne mere. To ste možda negde između redova nekim nevidljivim mastilom pisali. Ovo što se vidi, gospodine Cvetkoviću, ne govori o tome. U ovom budžetu ostale su i dalje agencije kao velike štetočine i potrošači novca građana Srbije, ostale su koje kakve kancelarije, ostale su nevladine organizacije i ostao je veliki broj zaposlenih po ugovoru. To je ona prevara koju ste napravili kada ste doneli Zakon o smanjenju, navodno, broja zaposlenih u državnoj upravi, a ostavili ste mogućnost da se zapošljavaju po ugovoru. Pa, u vašem kabinetu, gospodine Cvetkoviću, ima 14 miliona zarade zaposlenih, a 12 miliona ugovori o delu. Koliko imate redovno zaposlenih, toliko ćete zaposliti ili ste zaposlili ispod žita.
Dakle, niste smanjili broj zaposlenih u državnoj upravi i očigledno nemate nameru, naprotiv, predvideli ste novo zapošljavanje, što se lepo vidi kada se pogledaju ove stavke budžeta. Vi ste predvideli još 3.000 novih radnih mesta na grbači građana Srbije. Samo 2.000 radnih mesta je u policiji, i to oko 1.000 u žandarmeriji. Gospodine Cvetkoviću, planirate jednu specijalnu jedinicu od 650 ljudi, a u Srbiji već postoje dve specijalne jedinice, SAJ i Protiv-teroristička jedinica. Je li tako? Tako je, naravno. Trista ljudi u jedinici za obezbeđivanje lica i objekata. Koga ćete to da čuvate sa još 300 novih ljudi? Ajde da ste povećali broj policajaca ovih koji vode računa o građanima, koji su pozornici, ili da ste povećali broj vatrogasaca, a govorite i čitamo svaki dan koliki je to problem.
Naravno, vi ne vodite računa o onom što je interes, što je opšti interes. Vi, gospodine Cvetkoviću, ste na čelu Vlade koja je doprinela tome da 130 ljudi dnevno ostane bez posla. Od 50.000 ljudi, koliko u 2011. godini ostane bez posla, samo je 1.000 iz javnog sektora, a vi i dalje povećavate broj zaposlenih u javnom sektoru. Vi imate budžet gde ste predvideli deficit od 140 milijardi dinara, a imate, gospodine Cvetkoviću, 500 milijardi dinara duga kod tajkuna, što predstavlja tri i po budžetska deficita. Dakle, da naplatite od tih tajkuna koji su napravili ovu vladu, da naplatite ovo što duguju državi, ne da ne bi bilo deficita, nego bi smo ostvarili i suficit i rešili mnoge probleme.
Pre nekoliko dana, ovih dana bila je aktuelna neka tema, kao da se ponovo uvedu đačke užine. Naravno, niko normalan nema ništa protiv toga, ali šta se desilo? Kažete da ne možete u budžetu obezbediti pare za to, nego pozivate društveno odgovorne privrednike, pa ćete onda da molite za đačke užine, te pod navodnicima društveno odgovorne privrednike, a to su zapravo tajkuni koji su budžetu i državi dužni pet milijardi evra. Onda će oni da se pojave kao, Bože moj, brižni, kako kaže Tadić, društveno odgovorni.
Od kad je ova vlada na vlasti, znači od 2008. godine, ovo su podaci od 10. septembra, od kad ste počeli da se zadužujete, gospodine Cvetkoviću, zadužili ste nas za 6.626.942.300 evra. Sad samo nekoliko stvari zašto ste uzimali kredite i kako trošite zapravo narodne pare? Doduše, Tadić kaže pre neki dan da je moralno opravdano zaduživati se.
Dakle, zadužili ste se, između ostalog, za energetsku efikasnost, za Klinički centar, za izgradnju socijalnih stanova, za unapređenje usluga na lokalnom nivou, ma šta to značilo. Dobili ste kredit od Vlade Španije, koji se troši za kupovinu španske robe i usluga. Neverovatno! Pa, za razvoj privrednog sektora privatnog, pa finansiranje budžetskog deficita i duga, i to na kredit, pa regulisanje pristiglih obaveza, pa oslobađanje obaveza domaćih banaka, razvoj javnih finansija, zaduživanje Republike Srbije, JAT, onda kredit Republici Srbiji, istraživanje i razvoj u javnom sektoru itd.
Dakle, od ovih više od šest milijardi evra, gospodine Cvetkoviću, ni jedan dinar zaduženja nije otišao u proizvodnju, a vi kažete da smo mi na prvom mestu po investicijama, kako vi volite da kažete, u regionu. Gospodine Cvetkoviću, navedite jednu značajnu investiciju koja je trenutno aktuelna i koja je u toku.
Ovde smo čuli i da će subvencije za privredu, pa i za poljoprivredu biti veće za 10%. O kojim subvencijama govorite? Gospodine Cvetkoviću, za poljoprivredu nisu isplaćene subvencije za 2011. godinu, a vi obmanjujete narod i poljoprivrednike da ćete za narednu godinu da im date još više. Od čega više? Više od ničeg koje ste im dali prethodne godine.
Šta ste uradili sa penzionim fondom? Između ostalog, nemate više predviđene vojne penzionere u okviru Ministarstva odbrane. Pitam vas, gospodine ministre i predsedniče Vlade, da li vi znate da su u toku tužbe, da ih je veliki broj pravosnažno rešio, gde ste u obavezi da vojnim penzionerima platite 11 milijardi i 985 miliona dinara? Pitam vas odakle ćete to da platite, kada niste predvideli u budžetu? Da li vi uopšte znate i da li imate taj podataka? Naravno, baš vas briga za obaveze.
Da ilustrujemo na nekoliko primera kako ste vi to predvideli u ovom budžetu. Već sam rekla da u vašem kabinetu za plate ide 14 miliona 770 hiljada dinara, a imate u ugovoru 12 miliona i 93 hiljade dinara. Dakle, očigledno da imate isti broj zaposlenih po ugovoru koliko imate i zaposlenih u redovnom radnom odnosu. Imamo Kancelariju za saradnju sa medijima - 62 miliona i 948 dinara, gospodine Cvetkoviću. Šta radi ta kancelarija koja ima, na primer, stalne troškove četiri miliona dinara? Šta su to stalni troškovi? Da li oni ovoliko potroše telefona, struje, vode? To su valjda stalni troškovi. Kancelarija za evropske integracije – 199 miliona i 240 hiljada dinara. Šta će nama ova kancelarija, gospodine Cvetkoviću?
Kakve crne evropske integracije? Valjda je i vama više jasno da nema ništa od tih evropskih integracija. I hvala bogu da nema. Mi iz SRS se odavno zalažemo za to i vodimo ozbiljnu kampanju protiv ulaska Srbije u EU.
Zamislite, imamo službu za upravljanje kadrovima. Gospodine Cvetkoviću, šta vam ovo znači? Kakva je ovo služba koja građane Srbije košta 89.390.000? Avio-služba – 314.516.000 dinara. Znači, kupujete avione, vozikate se avionima i baš vas briga kako je građanima Srbije i od čega će da žive ovi ljudi koji su na ivici egzistencije, milion nezaposlenih. Je li vam palo napamet da oni budu negde u ovom budžetu? Gospodine Cvetkoviću, 300 hiljade dece bez trećeg obroka. Imate li njih u ovom budžetu? Naravno da nemate. Ali, zato imate Kancelariju nacionalnog saveta za saradnju sa Međunarodnim tribunalom, tzv. Haškim tribunalom i sad ovde imamo 48.190.000 dinara. Zatim, Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja – 353.933.000 dinara. Gospodine Cvetkoviću, zašto ovih 350 miliona niste usmerili na ta nedovoljno razvijena područja, već u neku kancelariju koja će se brinuti o tom održivom razvoju?
Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom – 36.154.000 dinara. Ovo je zaista katastrofa. Zatim – Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa. Zamislite – 24.653.000. Kancelarija za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu – 24.7388.000 dinara. Sve gore od goreg. Kome trebaju uopšte sve ove ustanove koje ste vi ovde predvideli? Za šta one služe? Tužilaštvo za ratne zločine ima milion i 200 hiljada za putovanja. Gde će oni da putuju, to niko živi ne zna. Ustavni sud ima ogromne troškove za putovanja. Ministarstvo odbrane, zamislite, dotira međunarodne organizacije sa četiri miliona i 401 hiljadom. Verovatno ove "natovce" što sede po Ministarstvu odbrane u kancelarijama.
Sve u svemu, govorićemo o amandmanima u pojedinostima, katastrofalno loš budžet od kojeg građani Srbije neće imati ništa osim ogromnu štetu. Hvala.

Narodni poslanik Milan Vučković ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je četvrti budžet koji ova vlada donosi. Četiri godine svetske ekonomske krize i možemo da kažemo kao i za svaki prethodni budžet – da je ovo budžet koji čuva standard građana u teškim vremenima, da čuva stabilnost naše ekonomije i otvara perspektive za veći ekonomski rast kada kriza prođe.
Kažu da umetnost i religija potiču od istog korena, imaju mnogo sličnosti. S druge strane, umetnost i ekonomija su potpuni stranci. Čuli smo danas mnogo slobodnih tumačenja, mnogo narodnih poslanika koji su računali na umetnički dojam, što bi se popularno reklo. Želeli su da nas impresioniraju metaforama i tumačenjima. Ali, kada je reč o ekonomiji, nema mnogo prostora za impresije i za umetnost. Reč je o ciframa i treba da kažemo šta nam cifre govore. Kažu da je tehnički budžet, s jedne strane, drugi narodni poslanici kažu da je izborni budžet. Da vidimo šta je od toga tačno.
Kada je budžet na dnevnom redu, ne treba da budemo nerealni i da zamišljamo šta bi trebalo sve finansirati. Neki kažu – treba više u poljoprivredu. Treba. Treba više za zdravstvo, za socijalu, itd, ali to nije realno i to nije ozbiljna rasprava. To je ono – kako mali Perica u školi zamišlja kako bi trebalo finansirati državne potrebe.
Šta je ono što moramo da platimo iz budžeta? Ukupni prihodi budžeta su 750 milijardi dinara. Penzije koje se dotiraju iz budžeta iznose 278,4 milijarde ili 37% prihoda od budžeta. Više od jedne trećine. Plate iznose 218,8 milijardi ili 29% prihoda. Kamate 59,2 ili 7,9%. Ukupno 74%. I šta sad predlažete da radimo? Da li treba da smanjujemo penzije? Da li treba da smanjujemo plate i da otpuštamo policajce, učitelje, profesore, lekare? To nije rešenje.
Kažu da treba izvršiti reformu PIO, samo niko ne kaže kako treba izvršiti reformu penzijsko-invalidskog osiguranja. Mnoge reforme su sprovedene. Još neke su ostale, ali suština našeg penzionog fonda jeste u tome da imamo veliki broj penzionera i relativno mali broj zaposlenih. Dok se ta proporcija značajno ne promeni, ne možemo očekivati manja izdvajanja iz budžeta za penzije. Jer, naša je dužnost da zaštitimo standard onih građana koji su penzioneri.
U 2009. i 2010. godini smo zamrzli plate iz budžeta i penzije, a ove godine povećanja su pratila rast bruto domaćeg proizvoda i rast inflacije. To je plan i za narednu godinu. Dakle, budžet nije izborni, nije predizborni, ne planira veća trošenja od onih koji su predviđeni Zakonom o budžetskom sistemu, između ostalog. Da li treba da nas zabrinjava deficit budžeta od 4,25% bruto domaćeg proizvoda? Elementarna ekonomska nauka, ali i Zakon o budžetskom sistemu nam nalažu da kod recesije treba ići sa povećanjem deficita, kako bi se dodatnim novcem podstakla privreda. To je nešto što vam je kolega Aleksandar Vlahović objasnio na adekvatan način.
Naša procenjena stopa rasta sledeće godine je 1,5%. To nam dozvoljava deficit od 4,5%. Dakle, mi smo ispod te granice za 0,25% i dozvoljavamo izvesnu marginu u slučaju nepredviđenih okolnosti.
S početkom krize velika većina zemalja se opredelila za veći deficit i veće zaduživanje, kako bi dala injekciju ekonomiji i to je dalo rezultate. To je slučaj svuda. Ja vam neću navoditi evropske zemlje, jer ste se bunili šta je Britanija, šta je Nemačka, šta je Francuska. Ali, evo, u BiH, na primer, 2007. godine budžet je bio 0,6, godine 2010. je bio 4,2; Crna Gora 6,7, suficit, onda deficit 4,9 u 2010. godini; slična je situacija bila i kod nas. Srbija se s tim u vezi odlično suočila sa krizom. Izvršeno je prilagođavanje privrede bez velikih rezova.
Setite se samo krize s kraja 2008. godine, povlačenja depozita, poziva, juriša na banke. Danas je štednja na rekordno visokom nivou. Ono što je neverovatno jeste da smo zemlja, jedina po mom saznanju, u Evropi koja je uspela da poboljša sliku, krvnu sliku svoje ekonomije u očima stranih investitora. Probaću sad na brzinu da vam pročitam dugoročne kreditne rejtinge, standarde "en purs" za zemlje u okruženju i, naravno, za Srbiju. Šta se dešavalo? Hrvatska, 21. decembra 2010. godine – kreditni rejting snižen. Slovenija, 20. oktobra 2011. godine – snižen. Makedonija, 1. maja 2009. godine – kreditni rejting snižen. BiH, 30. novembra 2011. godine – snižen. Crna Gora, 31. mart 2010. godine – snižen. Mađarska, 17. novembra – snižen. Mađarska, 30. marta 2009. godine – snižen. Rumunija, 10. novembra 2008. godine – snižen. Bugarska, 30. oktobra 2008. godine – snižen. Grčka, 14. januara 2009. godine, 16. decembra 2009. godine, 27. aprila 2010. godine, 29. marta 2011. godine, 9. maja 2011. godine, 13. juna 2011. i 27. juna 2011. godine – svaki put za jednu lestvicu niže, dakle, snižen. Srbija, 16. marta 2011. godine – povećan. To su činjenice.
Da li treba da nas zabrinjava javni dug koji se približava granici od 45% bruto domaćeg proizvoda? Najpre treba razjasniti da je to granica koju smo sami sebi postavili da bismo se sačuvali od prevelikog zaduživanja. Sa druge strane, javni dug Nemačke i Francuske iznosi preko 80%. Ako pogledate zemlje evro-zone i zemlje EU, svuda je preko 60% u gotovo svakoj zemlji.
Ovaj budžet, kao što sam već rekao čuva standard onih koji su ugroženi, dakle, onih koji su zaposleni sa niskim primanjima, penzionera, on čuva stabilnost, jer ovo su podaci koji se naslanjaju na ono što sledi u budžetu 2011. godine i omogućava i neki rast u budućnosti, naravno onda kada okolnosti u svetu to budu dozvoljavale. Srbija nije ostrvo, tako da je kriza koja je u Evropi i evro zoni išla u obliku slova duplo ve, najpre 2008. i 2009. ogroman pad, 2010. i početkom 2011. porast i u drugoj polovini 2011. izvestan pad. To je pad koji se dešavao u celoj Evropi i Srbija je pratila takav trend. Mi nažalost, nemamo mogućnosti da se izdvojimo i da imamo ekonomiju koja je potpuno nezavisna od našeg okruženja.
Ali, i pored toga u 2011. godini imamo stagnaciju privatne i javne potrošnje, što je dobro za stabilnost, ali i privredni rast koji je pre svega zasnovan na rastu investicija i taj rast investicija, dakle ukupne investicije u Srbiji u ovoj godini su veće nego sve ostale zemlje bivše SFRJ zajedno. U izvesnoj meri rast je zasnovan i na rastu izvoza.
Koliko smo povezani sa okruženjem jasno nam govore ovi podaci. Mi ne možemo očekivati da 2012. bude godina prevelikog rasta, ali nam je ovo pokazatelj u kojoj meri smo zavisni u kojoj meri smo ranjivi, a i pokazatelj nam je u kom smeru da gledamo kada je reč o budućem ekonomskom razvoju.
Mi 80% svojih proizvoda izvozimo u zemlje EU i zemlje najbližeg okruženja i hteli mi to ili ne, sviđalo nam se to ili ne, Evropa je naša sudbina. Mi smo vezani za evropski kontinent, vezani smo za evropsku ekonomiju. Niko ne može da ubedi i da natera privatnike da izvoze u zemlje EU ako im se to ne isplati niti da izvoze u Kinu, Indiju, Brazil ako im se to ne isplati. Nije država uredila naše ekonomske odnose sa Evropom nego su to uredili ljudi koji se bave privrednom zato što im se najviše isplati da izvoze tu gde izvoze.
Isto tako i kod uvoza je slična stvar. Zbog toga je Evropa naša sudbina i hvala Bogu da je tako, jer je Evropa najprosperitetniji deo sveta ma koliko mana imao i mana koje viđamo svaki dan. Još jedna stvar pa završavam.
Dakle, ono što takođe omogućava i podstiče razvoj u narednom periodu jesu investicije koje su na nivou 4%. Dakle, dolazimo u situaciju da ono što su tekući troškovi finansiramo tekućim prihodima, a ono što su investicije finansiramo ovim deficitom. U tom smislu, pošto je pomenuto danas da je moralno zaduživanje, u tom smislu je moralno opravdano zadužiti se, jer ove investicije će doneti najveću korist budućim generacijama i podizaće kapacitete naše ekonomije u budućnosti.
Takođe, su povećana davanja poljoprivredi od devet milijardi dinara. Mislim da je poljoprivreda nedovoljno iskorišćena i vidim da mere koje preduzima ministar Petrović daju rezultate i mislim da u budućem periodu možemo da očekujemo porast izvoza u poljoprivredi i to značajnijih, koji bi nam pomogao i da imamo malo veći budžet pa da onda dajemo malo više ovamo ili onamo kako to naivno neke kolege danas pokušavaju da prestave.
Dakle, imamo budžet koji čuva standard naših građana, obezbeđuje plate i penzije, što je jako bitno. To nisu ljudi iz svemira, to su naši građani. Oni plaćaju račune, oni imaju svoju decu, svoje unuke i naravno da treba da obezbedimo sredstva za to. On čuva stabilnost ekonomije ne prezadužuje nas, vrlo je vešto izbalansiran, ne traži sredstva sa strane, već se opruža prema guberu. Takođe, kao što sam rekao ovaj budžet podstiče i razvoj, između ostalog, kroz investicije koje sam nabrojao. Zato sam siguran da ovaj budžet treba da usvojimo, da se manimo politikantstva, da može ova rasprava da traje do 12 sati večeras, ali bolji budžet nismo mogli da imamo. Hvala vam.

Narodni poslanik Dragan Stevanović ima reč. Izvolite.