Hvala.
Gospođo predsednice, poštovani gospodine premijeru, dame i gospodo narodni poslanici, zaista je bilo lepo čuti optimistične tonove u ovoj sali u vezi rasprave o budžetu. Manje je lepo to što taj optimizam dolazi isključivo iz redova vlasti. Još je manje lepo što taj optimizam nema pokrića zato što realan život pokazuje nešto sasvim drugo. Dovoljno je samo da izađemo iz ove sale i odmah će nam biti jasno na koji način ta realnost opovrgava svaku vrstu optimizma koja se ne utemeljeno širi kada se raspravlja o ovom budžetu.
Kada se uporede ovaj predlog budžeta za 2012. godinu i budžet za 2011. godinu onda se mogu učiti krucijalne stvari. Prvo, prihodi se nešto ne uvećavaju.
Međutim, rashodi se i te kako uvećavaju. Deficit je poprilično stabilan, a javna potrošnja je nedodirljiva i prema ovom predlogu budžeta.
Kaže se o tome nešto da je namera bila da ovaj budžet bude socijalan i da ima i neke elemente razvoja. Kako se očekuje da ovaj budžet bude socijalan, ukoliko se ne forsiraju oni delovi budžeta, kao što je privreda, ekonomija, poljoprivreda, od kojih se očekuje da stvore neku novu vrednost, dakle, da napune budžet, pa da se onda iz budžeta finansiraju i oni koji nisu u mogućnosti da stvaraju nove vrednosti i koji u stvari predstavljaju tu socijalnu kategoriju? Dakle, tu je već neka vrsta kolizije između toga kako je budžet koncipiran.
Mi smo čuli o tome dovoljno da se ovde radi o jednom kontinuitetu ekonomske politike. Upravo to je problem, što ekonomska politika koja je vođena unazad nekoliko godina, dala je rezultate one koje je dala i koje mi sada živimo. Dakle, definitivno je budžet neodbranjiv.
Pažljivo sam slušala obrazlaganje gospodina premijera i zaista sam očekivala od njega da da neke jasne razloge zašto se odlučilo da se ova javna potrošnja kao sveta krava i dalje toliko neguje, a zna se koliki je u stvari javni dug, zna se da se dug, u stvari, prenosi za budućnost, zna se da se socijalni mir čuva samo nekim demagoškim potezima i samo time što se govori o tome da će ovaj budžet da zaštiti one najnemoćnije i najsiromašnije mislim da se ne postiže ništa u realnom kreiranju ekonomske politike. Pokazalo se – bez ozbiljnih reformi i prekida tog lošeg kontinuiteta, ne možemo očekivati da ikada prevladamo ovu krizu u kojoj se nalazimo.
Mi ne možemo večito da očekujemo da nas neko drugi pomaže, da neko drugi ima razumevanja, da uzimamo nove kredite. Valjda bi trebalo i mi nešto da se potrudimo i nešto da uradimo da bismo postigli pozitivne efekte u smislu privrednog rasta i u smislu daljeg ekonomskog napretka. Ali, ako vi pogledate, privrednog rasta nema. Međutim, ima i te kako rasta nezaposlenosti. Ako ima rasta nezaposlenosti, kako onda možemo da govorimo optimistično o bilo kom delu ovog budžeta? Pri tom, svesni smo toga da je ta javna potrošnja, što se tiče neke budžetske potrošnje koja nije toliko jasna i očita, kada se radi o ministarstvima, već kada se radi o agencijama i sličnim delovima budžeta, dakle, budžetskih korisnika, onda stvarno dolazimo do te situacije da se zapitamo zašto toliko negujemo 130 agencija, a pri tom stvaramo još jednu novu agenciju – Kancelarija za stručne i operativne poslove u pregovaračkom procesu koji nosi 24 miliona dinara. Dakle, pored tih 130, evo nama još jedna agencija, a pri tom, samo nekog upoređivanja radi, da vam napomenem da Nemačka ima šest agencija.
Dakle, evo vama prilike za štednju, a pričalo se o tome da se radi na štednji, da ovaj budžet ima i tu komponentu - zašto se ne ukinu te silne agencije? Zašto se ne prepolove? Evo, na primer, Hrvatska ima 47 agencija a namerava da prepolovi taj broj. Ako može Hrvatska, koja je dostigla taj nivo razvoja da će uskoro biti deo EU, zašto ne bi mogla Srbija da pokaže neki svoj potencijal u tom smislu da reformiše samu sebe i da se prisili na štednju? Ako se pogleda i tih 100 agencija u proseku se pomnoži sa 24 miliona dinara, vi dobijete dve milijarde. To je jako velika svota. A da ne pričam o upravnim okruzima koji takođe nose jako velika sredstva, jako velike izdatke, da ne pričam o upravnim okruzima na KiM itd, itd.
Posebno bih istakla da, ukoliko nema povećanja budžeta za poljoprivredu, a nema, dozvolićete, prošle godine je budžet bio 2,7 a danas je 2,1, ukoliko nema povećanja budžeta za ekonomiju, zašto ima povećanja za Ministarstvo za KiM, ili zašto ima povećanja budžeta za Ministarstvo vera i dijasporu? Dakle, sve se to jednostavno poveže i u tom kontekstu se raspravlja o tome da li se ovde radi o socijalnom budžetu, da li se radi o razvojnom budžetu, da li se radi o štedljivom. Ja vam kažem – ne, jednostavno ne.

Narodni poslanik Dejan Radenković ima reč.

Poštovana predsednice, uvaženi predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o budžetu koji je pred nama nije idealan, ali je realno moguć. U ovom trenutku malo je verovatno da bi bilo koja druga skupštinska većina podnela bitno drugačiji predlog od ovoga koji je pred nama. U zemlji koja pretenduje da bude odgovorna i koja je zasnovana na vladavini prava i elementarnoj socijalnoj pravdi, nije moguće preseći preko kolena i reći – mi ćemo donet budžet koji je bitno drugačiji od ovoga i kako mnogi vole ovde da kažu – značajno štedljiviji.
U ovom trenutku, veći deo budžeta je rezultat nekih ranije emitovanih prava i načina na koji se ta prava ostvaruju. Manevarski prostor za smanjenje javne potrošnje, što jeste neki imperativ u srednjem roku, je ograničen. To smanjenje se može sprovoditi isključivo postupno i uz uvažavanje svih interesa svih grupa u našem društvu, a ne samo onih koje su glasne u iznošenju svojih zahteva.
Poslanička grupa SPS-JS smatra da ako hoćemo da razložno analiziramo naš budžet kao krunski rezultat ukupnog fiskalnog sistema i fiskalne politike, bez besmislene i jeftino-dnevne političke promocije, moramo posmatrati celokupan fiskalni sistem i postići konsenzus oko njegove reforme. Mi već sada predlažemo, na primer, da to bude prva tačka na dnevnom redu nove skupštinske većine koja će nastaviti reforme sadašnje većine, bili mi njen deo ili bili konstruktivna opozicija koja ćemo nuditi predloge umesto kritika koje su same po sebi cilj, a to je često prisutno ovde kod nas. Mi znamo da sadašnje stanje nije idealno, ali isto tako znamo da su izazovi koji su se postavljali u prethodne tri godine manje plod naše slabosti, a mnogo više rezultat faktora na koje Srbija nije mogla bitno da utiče.
Srbiju čeka uravnoteženje fiskalnih prihoda i rashoda, a svi znamo da se to može obaviti jedino kroz istovremenu bolju i, usuđujem se reći, pravedniju i efikasniju naplatu poreza i kroz postepeno smanjivanje budžetskih rashoda kao dela bruto društvenog proizvoda. Naš manevarski prostor je sužen i stoga moramo delovati razložno u narednim godinama, što ćemo i činiti.
Hajde da pogledamo grubu sliku državne potrošnje. Ako pogledate koliko izdvajamo na subvencionisanje penzija, zdravstva, obrazovanja, subvencije građanima i velikim sistemima, kao i za minimalno funkcionisanje državnog aparata, mogu u startu reći da je 90% izdataka zacementirano. Borba može da se vodi za preostalih 10% na kratak rok, ako je reč i o tolikoj svoti. Vrlo je lako seći, bez da se vidi da li takve uštede već za nekoliko meseci mogu da povedu ka još većim troškovima.
Da li treba da štedimo na investicijama? Da li treba da se odreknemo minimalnih standarda kvaliteta? Da li neko očekuje da će sposobni kadrovi raditi težak posao reformi sa minimalnim zaradama? Da li treba da sahranimo još neki veliki sistem? Mi jesmo za odlučno smanjenje broja izmišljenih radnih mesta u državnoj administraciji, ali to nisu troškovi gde se mogu ostvariti ogromne uštede.
To je jednostavno moralno pitanje, ali nije pitanje sa kojim će se naše javne finansije ozdraviti. Kao što nije ključan motiv poslanika da se bavi politikom cena usluga u skupštinskom restoranu, tako i naš budžet ne zavisi od stvari koje su popularne kada se govori o troškovima. To je pošteno reći, pa makar to i ne bilo popularno. Mi zaista nemamo ništa protiv, baš kao i naši koalicioni partneri, da dođemo do širokog društvenog konsenzusa o tome kuda treba da idu naše javne finansije i šta nam valja činiti dalje.
Odlično znamo kolika je visina javnog duga, koliki je zakonski dozvoljeni iznos i koliki smo deficit projektovali. Ono što zaista ne verujemo je da su tačne crne prognoze o 2012. godini sa nultim rastom i smanjenom naplatom poreskih prihoda. Ne verujemo ni u to da naš dug može porasti preko 55% bruto domaćeg proizvoda. Ne verujemo da ćemo imati problema sa kursom. Ne verujemo da će kapital pobeći iz Srbije, u stvari nadamo se mnogo boljem.
Još jednom ću ponoviti da nas finansijska tržišta ne percipiraju kao visoko rizična zemlja, a ni po jednom parametru mi nismo visoko zaduženi. Sadašnja većina je uložila velike napore na privlačenju stranih direktnih investicija u periodu kada je to bio jako težak posao. Nismo ni bez razloga projektovali stopu rasta od 3%. Očekujemo da će 2012. godina biti kruna naših napora, i to ne zato što je izborna godina, nego zato što treba vremena da se osete i neke pozitivne posledice strateški orijentisanih politika.
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda, na kojem se zasnivaju projekcije budžetskih prihoda i rashoda, je rezultat procena kako domaćih stručnjaka, tako i međunarodnih organizacija. Imajući u vidu da je budžet dokument čija izrada zahteva određeno vreme da bi bio valjan i zadovoljava legitimne interese svih građana Srbije, činjenica da neko krajem decembra revidira stopu rasta i prognozira da će ona biti niža, ne može značajno revidiranje dokumenta koji je već ušao u skupštinsku raspravu, tj. proceduru, i koji treba da izglasamo da bismo izbegli dobro poznati manir privremenog finansiranja, koji je bio česta praksa u vremenu ranijih skupštinskih većina.
Posebno nije moguće menjati budžet samo zato što umesto smanjene projekcije rasta iznose se i crne prognoze u godini koja dolazi. Čak i da su oprezne i crne slutnje tačne, uvek postoji mogućnost rebalansa, jer u turbulentnim vremenima, kada i mnogo razvijenije tržišne demokratije, sa dugom tradicijom, nisu u stanju da precizno odgovore na pitanje – šta nam donosi 2012. godina, ne može se očekivati da Srbija bude zemlja čudotvorac. Jednostavno to nije moguće, nije realno i pošteno očekivati da budemo bolji od najboljih u procenama. Planirani budžetski prihodi i rashodi nisu odraz skupa lepih želja, nego ozbiljne analize i planiranja na imputima koji su nam bili na raspolaganju u vremenu kada je budžet pravljen.
Da li je ovde previše nezasnovanog i opasnog optimizma? Pa jednostavno nije. Predlozi izmena i dopuna zakona koji idu u prilog ovog paketa u današnjoj raspravi su jedan od razloga zašto verujemo u naše projekcije. Planirane reforme treba da omoguće upravo bolju naplatu doprinosa i da stvore svojevrsno partnerstvo države i privatnog sektora. To je nešto o čemu poslanička grupa SPS-JS godinama govori, a to je da naše društvo mora imati konsenzus oko nekih bazičnih pitanja i da onda neće biti jednostavno, kao danas, izbegavati plaćanje doprinosa i obaveza firmi, dovodeći do situacije da neki plaćaju samo kad to žele, a da oni koji pošteno rade svoj posao moraju podneti nepodnošljiv teret.
Međutim, ako ćemo se držati te ideje konsenzusa, koja još nije zaživela nažalost, ali koja će morati da bude naša realnost i kod pitanja koja nisu samo načelne i retoričke prirode, onda jednostavno ne možemo zanemarivati činjenicu da za našu situaciju nema jednostavnih i brzih rešenja. Socijalistička partija Srbije kao državotvorna i odgovorna očekuje da svi relevantni subjekti u našoj državi daju svoj konstruktivni doprinos, umesto da daju velika obećanja, i da oni koji vode državu danas se prikazuju kao nesposobni i korumpirani.
Razlog je vrlo jednostavan, jer mi znamo da ko god bude realizovao upravo ovaj budžet u drugoj polovini godine neće biti u mogućnosti da ispuni velika i jeftina obećanja koja daje danas. Mi, koji smo zagovornici toga da naše društvo mora da se zasniva na vrednosti i na bazičnim konsenzusima, želimo da ukažemo da će najveća šteta biti upravo to da oni koji kritikuju budžet, ako dođu u situaciju da isti realizuju, budu u poziciji da pogaze svoje kritike. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Dajem reč narodnom poslaniku Zoranu Mašiću.

Poštovano predsedništvo, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, svoje izlaganje ću pre svega usmeriti ka agrarnom budžetu, jer mislim da zavređuje i da je vrlo bitno da upravo naši poljoprivredni proizvođači čuju šta je ova vlada za narednu 2012. godinu kroz budžet pripremila kao podsticajna sredstva za unapređenje poljoprivredne proizvodnje i veću konkurentnost naših poljoprivrednih proizvođača na evropskom i svetskom tržištu.
I sam, kada sam prvi put čuo kolika je cifra agrarnog budžeta, sam se iskreno obradovao i ponadao da je stvarno ova vlada na kraju svog mandatnog perioda barem delimično ispunila neka obećanja koja je dala u predizbornom periodu, da će agrarni budžet biti najmanje u visini od nekih 400 miliona evra u prvoj godini vlasti. Međutim, kada se detaljnije pogleda ovaj agrarni budžet, ovako kako je koncipiran, onda se može konstatovati da se pokušalo isfingirati ciframa, da je stvarno agrarni budžet ozbiljno povećan i da će on doprineti unapređenju poljoprivredne proizvodnje i populistički pokušati objasniti našim poljoprivednim proizvođačima da je, eto, zaboga, Vlada napokon shvatila da je i poljoprivredna proizvodnja u ovoj državi jedna ozbiljna privredna grana i da treba više investirati u nju.
Međutim, kada se detaljno izanalizira po stavkama i po upravama i razdeli ono što predstavljaju u pravom smislu sredstva subvencija za poljoprivrednu proizvodnju i ono što je samo fiktivno postavljeno kao subvencija, a u suštini će se koristiti za neke druge namere, onda će se dobiti druga slika. Upravo ću pokušati da upoređujući ovo što je dato u budžetu za 2012. godinu i ono što je dato u rebalansu budžeta za 2011. godinu, upravo da i vama narodnim poslanicima i, pre svega, našim poljoprivrednim proizvođačima prikažem da je istina malo drugačija i da u suštini taj agrarni budžet, prema onim projekcijama koje se odnose na subvencioniranje poljoprivrede, nije gotovo ništa povećan, da je ostao u iznosu koji je bio i prethodne godine.
Evo, da pođemo od funkcije 420, gde se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo, lov i ribolov, gde su između ostalog prikazane i zarade onih koji rade. Neću se tu osvrtati koliki je broj ukupno uposlenih i koliko je radilo po ugovorima raznim, ali ono što se može odmah videti i primetiti jeste da su u budžetu za 2012. godinu u ovoj funkciji subvencije u odnosu na subvencije, ponovo podvlačim, u rebalansu budžeta gotovo za trista miliona manje. Ukupan iznos ove funkcije u 2011. godini je bio 4.079.000.000, a planirano za 2012. godinu je 3.949.000.000.
Znači, za nepunih 150 miliona je manja ova pozicija u budžetu za 2012. godinu, nego u 2011. godini, a sredstva ove funkcije će se koristiti za uspostavljanje sistema meterološko biološke službe izveštavanja u poljoprivredi, čime će se omogućiti pravovremeno sprovođenja elektrotehnički zaštitnih mera u cilju zaštite stabilnosti poljoprivredne proizvodnje, očuvanja prehrambene sigurnosti itd.
Dalje, sredstva ove funkcije će se koristiti za mere selekcije u stočarstvu, radi obezbeđenja i unapređenja genetskog potencijala stočnog fonda, unapređenja proizvodnje mesa, mleka, jaja, vune, meda itd. Onda, sredstva ove funkcije trebala bi da se koriste kao podrška nekomercijalnim gazdinstvima, onim gazdinstvima koja svojom proizvodnjom i tržišnim pozicijama nisu u stanju da prate trendove koje diktira tržište i koja na osnovu plasmana sopstvenih proizvoda ne obezbeđuju zadovoljavajući nivo dohotka. Znači, sa ove pozicije treba da se finansira ovo što sam pročitao, a mislim da ste mogli da uočite da su planirana manja sredstva u 2012. godini nego u 2011. godini.
Sledeći je fond za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje u Republici. U obrazloženju, koje je dalo ministarstvo, a koje je napisano u obrazloženju budžeta, stoji da će se ovaj fond koristiti za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje i da se on obrazuje radi podsticanja razvoja poljoprivredne proizvodnje kroz subvencioniranje poljoprivredne proizvodnje, i to pre svega davanje kredita registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, koja su upisana u registar poljoprivrednih gazdinstava. Znači, za davanje ili subvencioniranje pre svega kamata na kratkoročne i dugoročne kredite.
Takođe, u obrazloženju stoji da su izvori finansiranja ovog fonda sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije za tekuću godinu, sredstva prikupljena od otplate kredita i druga sredstva ostvarena u skladu sa zakonom.
U ovoj funkciji i ekonomskim klasifikacijama ukupno planirana sredstva su za nekih 250 miliona manja za 2012. godinu nego što su bila u 2011. godini. Za 2012. godinu planirano je 2.050.000.000, a u 2011. godini ova pozicija u budžetu je imala 2.333.000.000. Oni koji planiraju da apliciraju za kredite ili da koriste podsticaje kroz ove ekonomske klasifikacije i ovu funkciju, treba sami da vide koliko je ova Vlada i Ministarstvo poljoprivrede stvarno iskreno pristupilo u smislu povećanja sredstava.
Dalje, želim da ukažem na druge pozicije u budžetu i da navedem sredstva koja su planirana za Upravu za zaštitu bilja. Gledano kroz ukupno planirana sredstva, ona su uvećana gotovo za 100% i iznose negde 1.043.000.000, a prošle godine su bila nepunih 700 miliona. Ova sredstva bi trebalo da se troše za zaštitu bilja od zaraznih bolesti, štetočina, kontrolu sredstava za zaštitu bilja i đubriva u proizvodnji, unutrašnje i spoljnom prometu, kontroli primene sredstava za zaštitu bilja, proizvodnji i registraciji sredstava za zaštitu bilja, ishrani bilja, fitosanitarnom nadzoru, inspekciji, semena sadnog materijala i drugih poslova.
Međutim, ono što je simptomatično, u okviru Uprave za zaštitu bilja najviše je povećana EK 424 koja se odnosi na specijalizovane usluge, i to u iznosu od 842 miliona dinara, a ova sredstva treba da se iskoriste radi izmirenja obaveza koje su vezane za dvogodišnje ispitivanje sorti u oglednom polju i laboratorijama u zemlji i inostranstvu za biljne vrste za koje se DUS – testovi ne obavljaju u Republici Srbiji i proširenje referentne kolekcije sorti. DUS – test se koristi, u suštini, kao test kojim se dokazuje uniformnost biljnih vrsti. Svako ko želi da se uradi taj test kao proizvođač semena, on sam finansira i plaća to. Zato mi nije logično da se u ovom iznosu, i ta sredstva su značajnije uvećana u odnosu na prošlu godinu, povećavaju u budžetu za 2012. godinu. Hajde da uzmemo da to nije tako strašno.
Ima nekih drastičnijih pozicija kroz koje se može videti kako su planirana i gde će se trošiti ta sredstva. Naveden je budžetski fond za vode Republike Srbije. Sredstva su namenjena za finansiranje poslova od opšteg interesa, s tim da na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije AP, sredstva se obezbeđuju od naknada za vode, naknada za korišćenje vodnog dobra, naknada za ispuštanje voda, naknada za odvodnjavanje, naknada za korišćenje vodnih objekata i sistema vodne naknade, ostvarenih na teritoriji Republike Srbije, osim teritorije AP. Sredstva ovog budžeta su namenjena za finansiranje poslova od opšteg interesa, a to su: uređenje vodotokova i zaštita od štetnog dejstva voda, uređenje i korišćenje voda, zaštita voda od zagađivanja, izgradnja, održavanje i upravljanje meliocidnim sistemima, izgradnja održavanje i upravljanje regionalnim i višenamenskim hidrosistemima i ostali poslovi od opšteg interesa.
Sredstva ovog fonda, u odnosu na 2011. godinu, uvećana su za 5,5 milijardi dinara, i to, pre svega, uvećanjem sopstvenih sredstava ministarstva, s tim da EK 451 je uvećana za čak 3.200.000.000 dinara, a da ni reči u obrazloženju nije navedeno gde će se koristiti i za kakve namene ta sredstva. Ovo je, da kažem netransparentno prikazano, a i navođenje pojedinih pozicija, kao što su zgrada i građevinski objekti, sa iznosom od 4.505.000.000 takođe, je nešto što je sumnjivo, u smislu prikazivanja te pozicije.
Dalje, želim da ukažem na slično pozicioniranje budžetskih sredstava kod budžeta fonda za šume Republike Srbije, gde je takođe ovaj fond uvećan za gotovo 750 miliona dinara, i to opet primarno uvećanjem sopstvenog prihoda Ministarstva poljoprivrede.
Ono gde se najdrastičnije može videti odnos Vlade i Ministarstva poljoprivrede prema poljoprivrednim proizvođačima, to je prikaz sredstava u Upravi za agrarna plaćanja, jer se preko te uprave u najvećem delu isplaćuju podsticajna sredstva, znači, subvencije. Taj ukupni iznos planiran za 2012. godinu je manji nego za 2011. godinu. Nije to neko bitno i značajno umanjenje, ali je evidentno. Umanjenje za 2011. godinu je planirano 16.815.037.000, a za 2012. godinu je maltene identično.
Ali ono što je bitnije, to je šta je sve izmireno kao obaveze iz te agencije, koliko će biti preneto za 2012. godinu i jednostavno, kako će ova planirana sredstva pokriti sve te troškove koji se isplaćuju preko Agencije za agrarna plaćanja. To su pre svega subvencije inputa, znači, subvencije goriva ili ono plaćanje po hektaru i to goriva, zatim, sertifikovanog semena i veštačkog đubriva.
Ne izmirene obaveze po tom osnovu prema poljoprivrednim proizvođačima su oko šest milijardi, u izveštaju ste naveli da je ukupan iznos 14 milijardi 806 miliona,a da je isplaćeno samo osam milijardi 584, zaključno sa 28. novembrom 2011. godine. Znači, ostalo je ne izmirenih šest milijardi dinara.
Dalje, ostalo je ne izmireno oko 700 miliona za premije za mleko, ostalo je ne izmireno oko 750 miliona dinara za genetsko unapređenje u stočarstvu. To su sve sredstva koja treba da opterete ovu poziciju u 2012. godini. Jednostavno za to para neće biti, jer prema samo mojim najgrubljim proračunima, ono što je ne izmireno i ono što bi trebalo da se finansira, treba minimum na ovoj poziciji, znači, poziciji Uprave za agrarna plaćanja, trebalo bi da bude 28 milijardi dinara.
Sve u svemu, znači, zbog nedostatka vremena ostaviću nešto i da govorim po amandmanima, ali ono što želim da ukažem to je, da ovako projektovan agrarni budžet, jednostavno nije u skladu sa budžetskim zakonom, niti je od koristi za poljoprivredne proizvođače i na to ukazuje i upravo Fiskalni savet. Tako da na strani 12 u ovom izveštaju Fiskalnog saveta jasno stoji, da se neprecizno i nedovoljno transparentno su planirane potrošnje sopstvenih prihoda, što može ugroziti ostvarivanje fiskalnih ciljeva u 2012. godini. Veliki deo javne uprave, ministarstva, fondova, uprava i zavoda i slično, fakat ostvaruju sopstvene prihode od različitih naknada.
No, analiza Fiskalnog saveta je utvrdila da način na koji se ova sredstva koriste i kako su prikazana u Zakonu o budžetu nisu u skladu sa dobrom praksom upravljanja javnim finansijama, te to može da ugrozi ostvarivanje fiskalnih ciljeva u 2012. godini. Dalje, Fiskalni savet navodi da preko sopstvenih prihoda zaobilaze se ograničenja u planiranju budžeta u 2012. godini gde je neuobičajeno visok rast rashoda iz sopstvenih izvora budžetskih korisnika, gde je došlo do oštrog smanjenja rashoda budžetskih sredstava i oni uočavaju da su neke bitne ekonomske funkcije države, poput subvencija, znači prebačena su na finansiranje iz sopstvenih izvora, što smatraju da nije u skladu sa Zakonom o budžetu gde je slabija kontrola trošenja.
Tako da Ministarstvo poljoprivrede, uočavamo izuzetno visok rast planiranih isplata za subvencije u odnosu na 2011. godinu i to preko budžeta Fonda za vode Republike Srbije, Uprave za poljoprivredno zemljište, budžeta Fonda za šume gde su u suštini ta sredstva fiktivno, kao po osnovu subvencija, povećana za 15,5 milijardi. Faktički ovakvim prikazivanjem je nemoguće tačno predvideti koliko će biti rast izdvajanja za subvencije iz sopstvenih prihoda. U suštini ovakvim trošenjem se zaobilaze fiskalna pravila koja imaju za cilj smanjenja izdvajanja za zarade u odnosu na BDP.
Nažalost, zbog nedostatka vremena nisam uspeo sve prikazati ali na kraju želim da konstatujem da ovo fiktivno povećanje od 16,5 milijardi dinara neće ni po čemu značajno doprineti unapređenju poljoprivredne proizvodnje, a ako se budu poštovale pozicije koje su prikazane u budžetu, u suštini po procenama našim, neće biti dovoljna ni za izmirenje onih osnovnih dugovanja. Zahvaljujem.

Narodna poslanica Jelena Travar – Miljević, ima reč.

Zahvaljujem predsedavajuća. Poštovana predsednice, predsedništvo, danas razgovaramo o budžetu za 2012. godinu i budžet je pravni i politički akt. Pred nama se danas nalazi akt koji oslikava političku, ekonomsku i durštvenu strukturu zemlje. Imajući u vidu da će 2012. i sve prognoze za 2012. godinu predstavljati još jednu tešku godinu, verujem da će se nakon usvajanja budžeta pristupiti donošenju paketa antikriznih mera.

Takođe, složićemo se da neka ministarstva u ovom budžetu imaju više sredstava, a neka manje. Na primer, već u okviru dela koji se odnosi na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja smanjena su sredstva čak i u onom delu koji se odnosi NSZ, ali su sredstva za podršku investicija ostala po dogovoru. Rekli bi da postoji jedan konsenzus da ovaj budžet bude usvojen i da se nastavi tzv. koliko toliko normalno funkcionisanje.

S obzirom, da dolazim iz opštine u kojoj se približno 80% stanovništva bavi poljoprivredom, malo sam više pažnje obratila na sredstva koja se odnose na sprovođenje agrarne politike. Takođe, možda ne rado, ali složićemo se da u prethodnom periodu od formiranja ove vlade nije postojala jedinstvena agrarna politika. Poljoprivreda je u našoj državi može značajno više da doprinese ukupnom ekonomskom rastu, ali njoj je takođe potrebna veća podrška.

Kao što je napisano u obrazloženju, četvrtinu ukupno zaposlenih u Srbiji čine zaposleni u poljoprivredi. Učešće poljoprivrede u nacionalnom BDP nosi oko 10%, dok učešće agro biznisa prelazi 20%. Priznaćemo i da pod jako teškim uslovima, jer je teško privređivati u određenoj oblasti, ukoliko ne postoje jasne smernice i okviri, postoje određeni rezultati.

Svesna činjenice da su od 2008. godine u budžet uvršćene i donacije kroz projekte, jasno se vidi u budžetu da je direktno iz budžeta za poljoprivredu izdvojeno 22 milijarde i 858 miliona. Znači, ne bih se složila da mi imamo značajno povećanje agrarnog budžeta u 2012. godini jer iz budžeta je izdvojeno samo oko 2% direktno za poljoprivredu. Ono što se očekuje od sopstvenih prihoda je mnogo veća cifra, a takođe moram da pomenem da se u 2012. godini javljaju linije primanja od zaduživanja i prihoda od ranijih godina u iznosu od 11,3 milijarde.

Ono što takođe stvara meni lično nedoumicu, jeste član 27. kojim se definiše korišćenje sredstava od zakupa poljoprivrednog zemljišta. Pitam se, da li smo možda danas trebali imati izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Takođe, moram da naglasim da kao što je prethodni kolega rekao, postoje dugovanja iz ove godine prema poljoprivrednicima i samo za subvencije one iznose, kada govorimo o ratarstvu 6 milijardi dinara. Prosto se pitam, odakle će se ove godine naplatiti 13 milijardi više nego prošle i mislim da poljoprivredno zemljište predstavlja resurs o kom treba voditi računa i u njega vraćati. Smatram da poljoprivrednici pomno prate šta će se dešavati ove godine, s obzirom na iskustva ranijih godina i prošlogodišnje iskustvo.

Isto tako verujem, s obzirom da dolazim iz opštine gde se veliki broj bavi poljoprivredom da nisu ni malo naivni, da izuzetno dobro znaju da procenjuju i razmišljaju, da su izuzetno vredni. I stoga smatram, da bi bilo odgovorno dati im realnu sliku o onome što ih očekuje u 2012. godini. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Nemanja Šarović ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Cvetkoviću, vi ste uspeli danas da dokažete još jedanputa da je zemlja apsurd, a ja sam pravo da vam kažem iznenađen i vašim tim obrazloženjima, vi ste uspeli budžet koji se nalazi na hiljadu strana da obrazložite sa pet minuta, posle vam je duže trebalo da replicirate gospodinu Vlahoviću, nakon njegovog izlaganja.
Danas se u Srbiji ne zna, i to je nešto što je pratilo vašu Vladu pune četiri godine, ne zna se ko je vlast, ko je opozicija, vi ste istakli to kao nekakav podatak, zbog koga se treba ponositi, da je ovo četvrti budžet koji donosite, međutim, zaista mislim da građani Srbije koji su u potpunosti osiromašeni, koji su ostali bez posla, koji zaista jedva sastavljaju kraj sa krajem, nemaju nikakvog razloga da slave zbog tog vašeg malog jubileja, mislim da je jasno da nikada gora Vlada nije izdržala duži vremenski period.
Onoga dana kada ste izabrani mi smo i predvideli da će ta vlada dugo trajati, ne zato što je kvalitetna, već pre svega, zbog toga što ne postoji princip oko koga ste vi formirali Vladu, osim puke želje za vlašću i već je tada bilo da nema principa oko koga bi moglo doći do rušenja te vlade.
Mi zato danas imamo i tu potpuno šizofrenu situaciju, da oni koji će glasati kada bude dan za glasanje za ovaj budžet, budu možda oštriji kritičari tog budžeta, od nas koji zaista jesmo opozicija.
Pokušali ste da uvedete neke nove pojmove i demokratske, i ekonomske, itd, pa smo danas čuli za nulti rast na primer, dobro bi bilo da kažete da li onda postoji i nulti pad, jer, čuli smo i za nekakvu tržišnu demokratiju koja, kako reče jedan od prethodnih govornika funkcioniše u Srbiji, ne znam da li ste po tržišnom demokratijom mislili na kupovinu poslanika, koja je karakterisala prethodni period, jer se možda time može obrazložiti to što je narodni poslastičar, koji je govorio prvi, zaista, iako je formalno opozicija, sve vreme je hvalio Vladu.
Čuli smo i pitanje – da li treba da štedimo na investicijama? Bože moj, sada neko iz redova opozicije treba da se tome usprotivi, a vi ste rekli kako je ustvari taj budžetski deficit zbog toga što sav taj deficit ide u investicije i to je zapravo zamena teza.
Da ste vi bili u stanju da napunite taj državni budžet, onda nikada ne biste morali da se zadužujete i da iz investicije pravite i zaduženja, ali tu je uvek moguće i drugo pitanje, kontra pitanje, koje je mnogo pravilnije, da li zbog investicija, pogotovo promašenih, kakve vi već pravite četiri godine, treba uvesti državu u dužničku krizu.
Vi ste gospodine Cvetkoviću, pokušali da promenite kroz vašu diskusiju i neke zakone koje ste donosili, naprimer Zakon o javnom dugu, pa je onoga trenutka kada je vaša Vlada došla u sukob sa definicijom javnog duga, ponovo stradao zakon i vi ste rekli – nije javni dug veliki, nego ne valja zakonska definicija, o tome šta je javni dug, mi smo to mogli da promenimo, a nismo hteli da nam neko ne bi prigovorio.
Ne znam da li ste vi obavešteni gospodine Cvetkoviću, u vreme vašeg mandata je tri puta menjan Zakon o javnom dugu, svaki put da bi se omogućilo da se Grad Beograd dalje i dodatno zadužuje.
Svaki put, dakle, na insistiranje Dragana Đilasa, potpredsednika, odnosno zamenika predsednika Demokratske stranke, i sve je to dovelo do toga, da danas 80% ili čak 90% javnog duga lokalnih samouprava u Srbiji otpada na grad Beograd koji je zadužen sa neverovatnih 82 milijarde dinara.
To je u slučaju Grada Beograda mnogo gori procenat, dakle negde oko 100%, odnosno preko 100% projektovani sopstveni prihodi su se 76 milijardi, već smo zaduženi sa 82, znači otprilike nekih 110% u odnosu na sopstvene prihode već zaduženje, vi kažete – da je zaduženje vaše Vlade negde od 44 do 46%, i kako to navodno i nije mnogo, pa je gospodin Dinkić čak rekao kako jedna Nemačka ima javni dug od preko 80%.
Ne znam da li je vas, vaš koalicioni partner obavestio, ali jedna Nemačka ima izvoz od hiljadu milijardi evra, a sa druge strane, jedna jadna i osiromašena Srbija pod vašom jedanaestogodišnjom vlašću ima ukupno jedva negde oko 10 milijardi. Dakle, ne možete porediti ni na koji način babe i žabe.
Drugu genijalu stvar, koju smo čuli od gospodina Dinkića je to da firmarinu treba u potpunosti ukinuti, ili barem za mala i srednja preduzeća.
Zaista bih želeo da znam gde je to sprovedeno u praksi, dokle ćemo genijalnim planovima Ujedinjenih regiona, slušati neposredno pred izbore, a kada ćemo konačno moći da vidimo i bilo kakve rezultate?
Dobro bi bilo gospodine Cvetkoviću, ja sam to pokušao da nađem u budžetu, nisam uspeo, da vidimo da li je ta inicijativa Ujedinjenih regiona, koji obilaze građani Srbije ubeđuje i kako će mesne zajednice dobiti desetine miliona dinara u narednom periodu, pa su na primer rekli da mesna zajednica "Fontana" na Novom Beogradu, imaće 23 miliona, pa će ne znam mesna zajednica "Ripanj" imati 30 miliona, pa će razne druge mesne zajednice isto imati tako 20, 30 miliona dinara, to gospodine Cvetkoviću, ovde nigde ne piše.
Želeo bih da znam da li je tu uključeno u ovaj budžet i ukoliko jeste, da li ćete prvo isplatiti taj novac, ili ćete prvo isplatiti onih čuvenih hiljadu evra, kojima ste obmanuli građane Srbije na prethodnim izborima.
Čuli smo i to od vaših koalicionih partnera da Mađarsku, Hrvatsku i susedne zemlje čeka grčki scenario, i to meni daje za pravo da se zapitam zašto vi onda dalje gospodine Cvetkoviću, gurate zemlju u EU i pokušavate da uvedete evropske standarde, ako su upravo ti evropski standardi nama susedne države, ili one koje su malo dalje, doveli do ruba propasti.
Grčka je član EU punih 30 godina, i pogledajte kakve efekte razorne, ti evropski standardi imaju na njihovu privredu.
Uostalom, mislio sam gospodine Cvetkoviću, da ste vi u potpunosti raskrstili sa tim evropskim integracijama, onoga trenutka kada ste jasno čuli od neprijatelja Srbije, koje vi predstavljate nekakvim evropskim vašim saradnicima, da EU otvoreno traži i Angela Merkel, kao predstavnik najmoćnije zemlje u EU, traži da Republika Srbija ukine ono što oni zovu paralelne institucije i ono što mi zovemo državnim institucijama Republike Srbije, a da Gvido Vestervele traži da Srbija poštuje teritorijalni integritet Republike Srbije, mene čudi, odnosno teritorijalni integritet Kosova.
Mene čudi gospodine Cvetkoviću, da vi niste reagovali na izjavu još jednog od vaših koalicionih partnera, gospodina Balinta Pastora, koji je kao ovlašćeni predstavnik svoje poslaničke grupe rekao, ja sam zapisao i citiraću, povodom toga što Republika Srbija nekih pedesetak milijardi dinara, dakle sa tim novcem podmiruje srpske institucije na Kosovu i Metohiji, on je rekao da to nije neuobičajeno i da sve države u regionu finansiraju svoje sunarodnike na drugim teritorijama.
Molim vas gospodine Cvetkoviću, da li su Srbi sa teritorije Kosova i Metohije vaši i naši sunarodnici na drugim teritorijama, ili AP Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije, a Srbi koji žive tamo, punopravni građani Republike Srbije.
Nažalost, meni je očigledno da je ova vlada u potpunosti na tom putu tihog priznanja i maltene zavrtanja ruke Srbima sa Kosova i Metohije, da pristanu na mirnu integraciju u šiptarsku kvazi državu.
U prilog tome govore i uredbe Vlade koje ste vi doneli 22. decembra, to su uredbe o ovim graničnim prelazima, ne kako ih vi zovete administrativnim, jer koristi se izraz (strana reč), a border je engleska reč, koja označava isključivo granicu i ne može se bilo kako drugačije tumačiti, u krajnjoj liniji, nije ni bitno tumačenje, bitna je suština.
Vi priznajete šiptarske lične karte, priznajete šiptarske vozačke dozvole, priznajete vrhovni sud Kosova, priznajete kosovsku katastarsku agenciju, nećete više izdavati registarske oznake sa oznakama gradova poput Prištine i drugih sa Kosova i Metohije.
Nećete više izdavati registarske oznake sa oznakama gradova poput Prištine i drugih sa KiM. Ja želim da znam da li ćete taj prihod koji ste naplaćivali, ta 24 evra sa tablicama Republike Kosovo a koje budu ulazile, a nesmetano će ulaziti u skladu sa ovom uredbom, da li ste taj prihod uključili u budžet Republike Srbije.
Želim da znam, ne toliko da biste vi saopštili da ćete na taj način možda prikupiti milion, dva, tri ili pet evra, već pre svega zbog toga što je neophodno da građani Srbije znaju koliko 30 Judinih srebrnjaka iznosi po današnjem kursu u dinarima, evrima, ili bilo kojoj drugoj valuti, potpuno je svejedno.
Na kraju, pošto sam već rekao da je Srbija država apsurda i da sa jedne strane rasipate nemilice, a da sa druge nemate za najosnovnije potrebe. Jedna od stavki budžeta je nabavka aviona za potrebe Vlade i za to ste predvideli iznos od 30 miliona evra.
Gospodine Cvetkoviću, u akciji B 92 koja je upravo završena, prikupljeno je nekih 200 inkubatora i to je bilo dovoljno da se reši taj problem na teritoriji čitave Srbije. Da li vas je sramota da odvojite novac za kupovinu aviona za Vladu Republike Srbije, kojim ste mogli kupiti 3.000 inkubatora? Sa druge strane u toj akciji Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo zdravlja, učestvuje sa svega, koliko mi je poznato, pet inkubatora. Da li vas je sramota da predstavljate takvu Vladu i da dalje obećavate građanima Srbije nekakvu bolju evropsku budućnost, iako je sada svakome potpuno jasno da Srbija od Evrope ne može dobiti ništa.

Iskorišćeno 11 minuta i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić. Posle nje, narodna poslanica Marija Bugarčić.