Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici, poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Narodni poslanik Momo Čolaković.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade i predstavnici ministarstva, uvaženi narodni poslanici, Zakon o budžetu je jedan od najznačajnijih akata koje donosi ova skupština i zbog toga izaziva posebnu pažnju kako u Parlamentu, tako i u široj javnosti.
Naša poslanička grupa PUPS je sa posebnom pažnjom proučila predlog budžeta za 2012. godinu i u vezi sa tim želim da iznesem stavove naše poslaničke grupe. Konstatovali smo sledeće: budžet se donosi u vreme teške ekonomske svetske krize, takođe, donosi se u vreme krize evro zone, nalazimo se u okolnostima ekonomskih teškoća, pada industrijske proizvodnje, ogromne nezaposlenosti i nedovoljnog rasta BDP. Na drugoj strani, imamo nerazvijene socijalne dimenzije države u kojoj nema mnogo solidarnosti, a još manje socijalne pravde. Već sada imamo preko 1.700.000 penzionera, preko 700 hiljada nezaposlenih lica i veliki broj socijalno ugroženih domaćinstva. Ne treba zanemariti činjenicu da nam u narednoj godini, u 2012. godini, predstoje izbori na svim nivoima. Uz ove okolnosti treba dodati da nam je država na granici prezaduženosti.
Kada sve ovo imamo u vidu onda je razumljivo zašto Vlada kasni sa predlogom Zakona o budžetu i zašto se moraju tražiti kompromisi u zadovoljavanju prioriteta pri donošenju ovog zakona. Uz to treba imati u vidu potrebu dogovaranja sa MMF. U ovakvim okolnostima, Vlada je utvrdila Zakon o budžetu za 2012. godinu i mi danas o njemu raspravljamo.
Šta su osnovne karakteristike ovog predloga po nama. Prvo, malo je para na raspolaganju, oko 750 milijardi, a velike su potrebe, kao što vidite 890 milijardi. Znači, potrošićemo više nego što stvaramo i u tome smo svi složni da to nije dobro. Međutim, poslanička grupa PUPS ima razumevanja za ovakav predlog.
Drugo, kod mnogih korisnika došli smo do smanjenja u odnosu na ovu godinu, što je po nama pozitivno. Tu ističemo posebno smanjenje troškova kod predsednika Republike, kod Vlade, kabineta potpredsednika dr Jovana Krkobavića, pojedinih ministarstava. Smatramo da su to pozitivna kretanja. Smatramo da nije dobro, što je došlo do smanjenja kod Ministarstva za zdravlje i socijalnu politiku.
Treće, ističemo pozitivno što Predlog budžeta ima karakteristike razvojnog karaktera sa namerom da se nastave ključni investicioni projekti, neki i da se završe, posebno kada je u pitanju razvoj i unapređenje poljoprivrede i podsticaj industrijske proizvodnje. To su po nama ključna elementa za bolje sutra. Zbog toga smatramo da je budžet i razvojni, bez obzira što to, moramo se složiti sa tim, i nije dovoljno.
Četvrto, posebno cenimo i podržavamo što je budžet socijalnog karaktera i što uvažava činjenicu da je mnogo onih koji žive ispod socijalnog minimuma, pre svega nezaposleni, socijalno ugrožene kategorije građana, deca i veliki broj penzionera. Iz tih razlog smatramo da je Zakon o budžetu i socijalnog karaktera.
Poslanička grupa PUPS posebno ističe podršku da se budžetom obezbede sredstva za redovnu isplatu penzija u skladu sa Zakonom o penzijsko-invalidskim osiguranju, koji smo usvojili pod kraj 2010. godine.
Dakle, naše je mišljenje da treba na drugačiji način regulisati neka pitanja kada je pitanju budžet Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja, posebno za ona sredstva koja se ne odnose direktno na isplatu penzija. Navešću samo jedan primer. Skoro 60 milijardi usmerava se u Fond penzijsko-invalidskog osiguranja, a ta sredstva se automatski odmah prebacuju Fondu za zdravstvo. Takvih primera ima još. Mislimo da nema posebnih razloga za takvim načinom usmeravanja sredstava.
Treba reći i to da od 1. januara sledeće godine u Fond PIO uključuju se i značajan broj vojnih penzionera. U tom sklopu uvećavaju se obaveze i sredstva vezana za isplatu penzija iz Fonda PIO.
Sve ovo, po nama, garantuje da će se Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju u celini primenjivati i da će u 2012. godini stečena prava svih milion i 700 hiljada penzionera biti poštovana.
Iz svih ovih, a verovatno i drugih, razloga poslanička grupa će, prvo, podržati Zakon o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu u celini, podržati odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove Fonda PIO, Fonda za zdravstvo i Nacionalne službe za zapošljavanje. Podržaćemo i ostale prateće zakone koji se predlažu u cilju ostvarivanja i realizacije Zakona o budžetu. Zahvaljujem na pažnji.

Reč ima narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Predsednice Narodne skupštine, predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ne treba biti ekonomski stručnjak da bi se došlo do zaključka da je privreda Srbije u katastrofalnom stanju. Za to postoje ekonomski, ali i politički razlozi. Kada je stanje takvo ni budžet ne može biti mnogo bolji.
Prema zvaničnicima Ministarstva finansija, treba imati u vidu da najveći deo rashoda budžeta predstavljaju zakonske obaveze koje se odnose na plate, penzije, socijalna davanja i kamate na dugove države.
Kada govorimo o kamatama na dugove države, treba reći da su rashodi na osnovu otplate kamata 59,2 milijarde dinara. To je skoro jedan celokupan budžet AP Vojvodine.
Sa druge strane, treba imati uvidu i to da otplata glavnice ovih dugova iznosi oko jednu trećinu budžeta.
Sa druge strane, citiram predstavnike Ministarstva finansija, umanjeni su kapitalni izdaci za 3,2 milijarde dinara i Fiskalni savet upozorava da postoji opasnost da javni dug na kraju ove godine pređe granicu od 45% bruto domaćeg proizvoda i da bi to moglo približiti 55% BDP.
Ekonomski stručnjaci upozoravaju da zbog nastavka recesije i osporavanja ekonomske aktivnosti, prilivi po osnovu nekih poreza su precenjeni u Predlogu budžeta.
Rast unutrašnjeg i spoljnog duga je karakteristika privrede Republike Srbije. Kada uzmemo u obzir i činjenicu da je alarmantan pod prometa na malo od 17%, onda znamo i to da moramo govoriti i o daljem rastu sive ekonomije i snažnom opadanju životnog standarda stanovništa Republike Srbije.
Što se tiče prihoda planiranih na porez na dodatu vrednost trebamo reći da se predviđa rast od čak 6%. Ne znam koliko je to dovoljno, da bi se ovo ostvarilo potreban je rast od projektovanih 1,5% BDP, a ukoliko se projektovani rast ne ostvari budžet će postati neodrživ.
Ne predviđaju se uštede na rashodnoj strani u dovoljnoj meri, pa će se država verovatno i dalje zaduživati.
Sve ovo sam rekao, a većina ovih konstatacija su bili citati od ili ekonomskih stručnjaka ili predsednika Fiskalnog saveta ili funkcionera Ministarstva finansija. Sve ovo sam rekao i citirao da bismo konstatovali u kakvom je danas položaju Srbija, odnosno kakav je Predlog budžeta.
Sa druge strane, moramo imati u vidu da je cilj SVM uvek bio da se predlog budžeta podrži. Svih ovih godina, od kada je Ustav Republike Srbije na snazi, imali smo problem sa finansiranjem AP Vojvodine. Pre svega smo imali problem sa strukturom predviđenih sredstava za finansiranje AP Vojvodine, odnosno sa planiranim sredstvima za kapitalne investicije na teritoriji pokrajine.
Svih ovih prethodnih godina nekako smo uspeli dogovoriti se, najčešće uz prihvatanje nekih amandmana SVM. Jedino pre dve godine nismo se uspeli dogovoriti pošto je, po našem dubokom ubeđenju, taj predlog budžeta bio protivustavan i glasali smo protiv tog budžeta.
Ove godine se prvi put desilo da nam je bilo omogućeno da razgovaramo o tada još nacrtu budžeta pre nego što je taj tekst bio usvojen od strane Vlade Republike Srbije. Izgleda da smo se tek sada uspeli izboriti za to da pravovremeno, blagovremeno razgovaramo o budžetskoj projekciji za sledeću godinu. Ubeđen sam da je to u značajnoj meri doprinelo da ovaj predlog budžeta bude u skladu sa Ustavom što se tiče pozicija AP Vojvodine u ovom predlogu budžeta.
Moram da kažem to, nadam se da neće naškoditi gospodinu Nikeziću, da imamo sa njim odličnu saradnju u ovih prethodnih nekoliko meseci i da su i ti otvoreni razgovori doprineli tome, da ovaj budžet bude prihvatljiv za nas, što se tiče pozicija Vojvodine u ovom tekstu.
Istovremeno, treba da kažem da je Vojvodina prethodnih godina, od 2007. godine pa na ovamo, uskraćena za određena sredstva. Tačnije rečeno, Vojvodini za ovih pet godini nije doznačeno oko 64 milijarde dinara, koliko je minimalno Vojvodina treba da dobije po članu 184. Ustava Republike Srbije.
To znači da iz tih sredstava Vojvodina ili Srbija na teritoriji Vojvodine mogla da izgradi oko 60 kilometara auto-puta. To znači da je od tih sredstava koje je Vojvodina probala da dobije na osnovu Ustava Republike Srbije od 2007. godine, pa do danas, mogla izgraditi oko 20 zgrada narodnog pozorišta u Subotici. To znači da je od tih sredstava koje je Vojvodina trebalo da dobije po Ustavu mogla izgraditi oko 120 zatvorenih bazena na teritoriji AP Vojvodine. To znači da je Ustav bio poštovan od 2007. godine do 2012. godine, svaka opština u Vojvodini bi danas imala 2,5 zatvorenih bazena.
Mislim da su ti podaci proverljivi, da se ti podaci mogu proveriti i da se radi o tome, da je Vojvodine prethodnih pet godina u velikoj meri opljačkana. To znači da je i Ustav prekršen svih ovih prethodnih godina.
Zbog čega kažem da je Ustav prekršen? Zbog toga što, kada se budžet donosi, razgovaramo o budžetskoj projekciji, govorim o planovima Republike. Na kraju godine ili u toku godine, tek se može ustanoviti da li je ta budžetska projekcija bila realna ili ne.
Kao što sam malopre rekao, prethodnih godina osim jedne, budžetska projekcija je uvek bila takva da je Vojvodini bilo omogućeno dobijanje onih sredstava koje minimalno po Ustavu treba da dobije, ali se na kraju ipak uspostavilo, da je svake godine Vojvodina opljačkana, ukupno, kao što rekoh, za oko 64 milijarde dinara, što iznosi jednogodišnji budžet AP Vojvodine.
Istovremeno, treba reći i to da je prethodnih 10-11 godina na KiM odlazilo oko 50 milijardi dinara. Za razliku od sredstava planiranih za Vojvodinu, sredstva za KiM su se i realizovale u dosta velikoj meri. Mislim da je to jedan podatak koji treba da znaju građani Republike Srbije. To nije drugačije ni prema ovom predlogu budžeta. Naravno, tu ne govorim samo o sredstva Ministarstva za KiM, govorim o ukupnim sredstvima koja su doznačena KiM prethodnih 10-11 godina.
Naravno, ne sporim da država ima obavezu da finansira određene srpske institucije i nacionalne zajednice na teritoriji KiM. To čine sve ozbiljne države u regionu, finansiraju svoje sunarodnike na ostalim teritorijama, ali to ne znači da ne treba reći da je oko 50 milijardi dinara svake godine odlazilo na KiM prethodnih godina.
Kao što sam malopre rekao, Predlog budžeta u odnosu na Vojvodinu odgovara ustavnom minimumu. To je bio jedan od preduslova da bismo mi glasali za Predlog budžeta za 2012. godinu.
Postojao je još jedan preduslov za to, a taj preduslov se ticao poljoprivrede. Proletos je bio protest poljoprivrednika iz Vojvodine zbog toga što se subvencije nisu isplaćivale do 100 hektara kako je to bilo predviđeno. Tada je paorima, poljoprivrednim proizvođačima obećano da će dobiti subvencije do 100 hektara za 2011. godinu do kraja januara 2012. godine. To je predviđeno ovim predlogom budžeta i veoma je dobro što je to predviđeno. Isto tako je dobro što su te stavke za subvencije poljoprivrednim proizvođačima predviđene za 2012. godinu. To ne treba i ne sme da bude drugačije zbog toga što je proizvoljni ciklus započeo za sledeću godinu u poljoprivredi i bilo bi veoma neozbiljno kada bi se pravila igre menjale u toku utakmice. Zbog toga, raduje nas da su te subvencije planirane i za 2012. godinu.
Ima raznih podataka o tome u kojoj meri je povećan budžet Ministarstvu poljoprivrede za sledeću godinu. Ima tu raznih podataka i u tome da je budžet tog ministarstva povećan, odnosno da je Agrani budžet povećan za oko 15 milijardi dinara. Ali, moramo reći da će konačna suma zavisiti od toga kako će se ostvariti prihodi samog Ministarstva poljoprivrede, koji su planirani u visini oko 26 milijardi dinara.
Bez obzira na ove detalje, sigurno jeste da Agrarni budžet neće biti manji sledeće godine, nego što je 2011. godine bio. Znači, taj naš preduslov za glas budžetu je ostvaren.
Treći preduslov se ticao sredstava za rad među-akademijske mešovite komisije. Želim da vas podsetim da je na inicijativu političkih stranaka vojvođanskih Mađara u oktobru 2000. godine postignut dogovor između predsednika Republike Srbije i tadašnjeg predsednika Republike Mađarske o osnivanju među-akademijske komisije SANU i mađarske Akademije nauka, sa ciljem da akademije nauka dve zemlje rade na utvrđivanju civilnih žrtava u Vojvodini tokom i posle Drugog svetskog rata, od 1941-1948. godine.
Prva sednica srpskog dela te među-akademske komisije je održana 23. marta 2011. godine, ali su sredstva za rad bila veoma oskudna. Sada je, zahvaljujući amandmanu SVM, koji će biti usvojen, predviđeno 10 miliona dinara za tu među-akademijsku komisiju. Ta sredstva nisu velika u odnosu na budžet Republike. Radi se o minormnim sredstvima, ako posmatramo red veličine republičkog budžeta, ali su istovremeno veoma značajna ta sredstva, da bi ta među-akademijska komisija mogla da funkcioniše.
Želim da vas podsetim da je Republika Mađarska već za ovu godinu obezbedila oko 100.000 evra za rad mađarskog dela te među akademske komisije. To će tako biti učinjeno i za sledeću godinu. Raduje nas što je i Vlada Republike Srbije uvidela da se radi o izuzetno značajnom programu.
Želim da vas podsetim da je naš cilj da nakon okončanja rada te komisije koja se bavi utvrđivanjem civilnih žrtava na naučnoj osnovi, znači, rezultat rada te komisije treba da bude zajednička deklaracija o priznavanju krivice ili o istorijskom pomirenju srpskog i mađarskog naroda. Te deklaracije bi trebale da budu usvojene u parlamentima Srbije i Mađarske.
Moram da kažem i to da je za nas od izuzetne važnosti da Republika Srbija dobije status kandidata za punopravno članstvo u EU. Najosnovniji preduslov za to jeste da Vlada i parlament funkcionišu sledećih meseci, do kraja februara, odnosno do početka marta. Zbog toga što smo prinuđeni da taj ispit koji nismo položili 9. decembra, polažemo i početkom marta, mi želimo šansu Vladi Republike Srbije da učini sve i da ispuni sve kriterijume da bi ta kandidatura mogla da bude realna za Republiku Srbiju, odnosno za građane Republike Srbije. To ne bi bilo ni teoretski moguće kada ne bismo usvojili budžet, kada bismo bili u situaciji ili stanju privremenog finansiranja i u situaciji koja bi značila raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora.
Zbog toga je za nas važno da Vlada radi svoj posao, da budu stvoreni preduslovi za to i nadam se da će ovu mogućnost Vlada iskoristiti i da će ispuniti sve kriterijume za dobijanje kandidature za članstvo u EU, da će Vlada ispuniti sve one kriterijume koji su odavno svima u ovoj državi jasni i nadam se da će ovo naše poverenje rezultirati ozbiljnim radom Vlade i dobijanjem kandidature početkom marta sledeće godine.
Iz svih ovih iznetih razloga mi ćemo podržati Predlog budžeta za 2012. godinu. Još jednom želim da podvučem da se nadam da će Vlada Republike Srbije odraditi svoj deo posla i da neće od nas, od Vlade zavisiti da li ćemo dobiti kandidaturu ili ne. Kriterijumi su odavno jasni u ovoj državi svima i nadam se da će se raditi na ispunjenju tih kriterijuma. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, na osnovu člana 87. Poslovnika radićemo danas i posle 18,00 časova.
Sada određujem pauzu do 15,00 časova, koji minut pre, počećemo u 14,55 časova.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice u popodnevnom delu. Inače, u delu smo sednice kada pravo na reč imaju narodni poslanici koji su predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Samo da podsetim da ćemo danas, na osnovu člana 87. stav 5, raditi i posle 18,00 časova, a do zaključenja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa tačke dnevnog reda koja je otvorena i u toku je.
Narodni poslanik Slobodan Samardžić ima reč.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedavajući Skupštine, mi danas treba da razgovaramo o budžetu, a ovaj budžet koji smo dobili u vidu predloga zakona i u vidu publikacije od 1.000 stranica nikako nije niti sme biti predmet naše rasprave kao isključivi predmet. Nas budžet može da zanima samo u vezi sa stvarnošću, budžet kao povod da se razgovara o stvaranosti Srbije, o stvarnosti jedne države koja se teritorijalno smanjuje, koja se ekonomski raspada iznutra i koja se moralno unižava.
Dakle, mi imamo jedan specifičan zadatak i posebno u skladu sa poslaničkim klubom DSS i njenom odlukom da ne prisustvuje sednicama Skupštine dok se ne sazove sednica o KiM. Mogu da kažem da ovo jeste izuzetak upravo zato što je prilika da se nešto kaže i ovoj državi, dakle, ne samo apstraktno, nego i u vezi sa politikom njene vlade, a povodom budžeta. Budžet može biti dobar instrument i najvažniji instrument delovanja Vlade, to je sasvim izvesno i tako je u svakoj državi. Međutim, ukoliko Vlada pretežni deo svojih aktivnosti vodi na jedan manipulativni način, onda se i sam budžet pretvara u sredstvo manipulacije. To jeste slučaj sa današnjom Vladom, pa i sa ovim budžetom.
Podsetio bih vas samo na to da je svaki budžet koji smo usvajali u ovoj Skupštini prekršio zakon u tom smislu da nije donet u zakonskom roku i da je uvek o budžetu raspravljano posle isticanja zakonskog roka. Ovo je četvrti budžet koji donosi ova Skupština i uvek je bilo tako. Po pravilu je hitan postupak korišćen, kao što je slučaj sada.
Dakle, pored ove četiri rasprave o budžetu po hitnom postupku i prekoračenje zakonskog roka, imali smo i pet rebalansa budžeta tokom ovih tri i po godine. Kad god je Vladi bilo potrebno da uradi neki potez koji je morala da pravda promenom budžeta, uvek se koristila ta manipulativna metoda i imamo i danas takav isti slučaj. Kako je počelo, tako se i završava.
Pre nego što pređem na neke od budžetskih stavki, koje najbolje odražavaju situaciju u državi Srbiji, ukratko bih izložio određene uporedne pokazatelje stanja države gledano sa stanovišta budžeta i makro ekonomskih pokazatelja 2008. i 2011. godine, tj. danas, imajući u vidu ovu projekciju budžeta za 2012. godinu.
Naime, ako poredimo cifre, javni dug Srbije je 2011. godine za 170% veći od duga iz 2008. godine. Potom, mesečne obaveze za servisiranje duga na mesečnom nivou veće su 2011. godine u odnosu na 2008. godinu za 490%. Potom, budžetski deficit na mesečnom nivou je veći 2011. godine u odnosu na 2008. godinu za 779%. To su sve veće cifre. Ima i manjih cifara kada poredimo te dve godine. Naime, prosečna plata je manja, ona je 80% 2011. godine u odnosu na 2008. godinu, a u apsolutnim iznosima to izgleda daleko dramatičnije. Uporedo sa time i ukupan broj zaposlenih Srbije je negde isto na 88% u odnosu na 2008. godinu. U apsolutnim ciframa to je oko 240.000 zaposlenih manje.
Jedine dve ozbiljnije stavke, gde se može reći da su vrednosti otprilike slične, jesu BDP, koji je tu negde kao i 2008. godine, kao i inflacija koja je prema pokazateljima krajnjem 2011. godine slična onoj koja je vladala 2008. godine. Međutim, u pravo ovaj pokazatelj da je BDP gotovo istovetan govori o tome da društvenog razvoja i privrednog razvoja u ovom periodu uopšte nije ni bilo. To su neki uporedni pokazatelji i okviri ove naše rasprave o budžetu.
Dakle, kada smestimo u takav jedan uporedni vremenski kontekst, mi možemo da ocenjujemo i ove makro ekonomske parametre koje je Vlada dala u svojoj projekciji budžeta za 2012. godinu. Podsećam vas, tu je 1,5% razvoja BDP. Potom, pretpostavlja se da će inflacija biti nekih 4,5%, ako se ne varam, a rast zarada 1,2 do 1,3%, rast produktivnisti 0,9% itd.
Znači, ovi glavni parametri koje je Vlada dala za budžet su pozitivni. Oni su iznad nule. Reč je o prihodu, o prihodovanoj strani, pa se na osnovu tih projekcija izveo onaj budžet koji će imati, navodno, 750 milijardi dinara prihoda i 800 i 85 milijardi dinara rashoda, sa deficitom od nekih 125 do 140 milijardi dinara.
Meni je žao što ovde nije predsednik Vlade, prosto da ga podsetim na jednu stvar, ali ću, svejedno što nije tu, ipak reći zbog poslanika i javnosti. Kada smo imali raspravu o poverenju Vladi, 17. decembra 2008. godine, ta rasprava protekla je, razume se, u dijalogu i raspravama o KiM, o trenutku koji je bio jako dramatičan za našu južnu pokrajinu, ali je bilo dosta govora i o ekonomskoj politici Vlade. Gotovo da je ova tema ekonomske politike Vlade bila vremenski izjednačena sa ovom o samom Kosovu, jer upravo i ekonomska politika koju je Vlada vodila do kraja 2008. godine mogla biti sama po sebi dovoljan razlog da se zatraži ostavka Vlade.
Tada je gospodin Cvetković, premijer, izašao sa neverovatnim ciframa, da se, zapravo, planira 3% rasta bruto društvenog proizvoda, jednocifrena inflacija, porast zaposlenosti za nekoliko stotina hiljada radnih mesta itd. Budžet, koji je usvojen nešto kasnije posle ove rasprave, imao je upravo ove parametre i vrlo brzo se videlo, mada se videlo i tada ko je pratio ekonomsku situaciju u zemlji i svetu, da su to krajnje nerealne cifre. Već u januaru mesecu sve cifre su revidirane, Srbija je stagnirala ili, bolje rečeno, nazadovala bar prve dve godine imala je stopu društvenog rasta negativnu, stopu zaposlenosti negativnu, inflaciju koja je bila dvocifrena, koja se smirila poslednje godine itd, itd.
Ovo podsećam iz prostog razloga što je današnja situacija gotovo istovetna. Nema bitnih razlika. Tu se, dakle, dosta ofrlje i onako odokativno operiše sa ciframa, pa smo iz takvog jednog proizvoljnog stava i došli do ovih projekcija koje sam ukratko nabrojao. Razume se, kada se pogleda realnost, a o tome zapravo je i reč, kao što sam rekao na početku, da se budžet uvek poredi i konfrontira sa samom realnošću, ona, zapravo, govori sasvim drugačije i ne samo da je ona drugačija u načinu kako bih i ja interpretirao, nego su mnogi vrlo ozbiljni činioci u ovoj državi dali drugačije ocene ovog budžetu u odnosu na parametre koje sam pomenuo.
Dakle, o rastu od 1,5% bruto društvenog proizvoda teško da može biti reči. Čak je bila pre dva, tri dana data jedna izjava da može biti i pola procenta više, iz prostog razloga što niko ne vidi da će prihodi biti takvi da se takav rast može realizovati. Dakle, u vreme kada u Srbiji proizvodnja pada i kada potrošnja takođe pada, nemoguće je prognozirati rast bruto društvenog proizvoda. I o tome se, između ostalog, vrlo jasno izjasnio i Fiskalni savet kada je rekao da će u prihodima nam ostati najmanje 20 milijardi dinara u startu zato što svi pokazatelji potrošnje pokazuju da ona pada. Prema tome, odakle će se prihodovati za ovaj društveni rashod 1,5%? I, naravno, posledično, svi ovi drugi pokazatelji moraju biti isto tako ili stagnantni ili negativni, kao što je slučaj sa rastom bruto društvenog proizvoda.
Ceo budžet pati od ovakve jedne iluzije, od ovakve jedne, tako da kažem magle kojoj je obavijen i on je dosta neprozračan, ne samo zato što je on obiman i što je zaista njega teško pratiti, već i zbog činjenice da se, zapravo, njime želi ponovo manipulisati javnošću Srbije.
Ukratko ću se zadržati samo na nekoliko stvari. Kada je reč o prihodima, budžet je projektovao rast poreskih prihoda za 3%. Koliko je realno da poreski prihodi skoče 3% u ovoj situaciji kada, kao što sam rekao, potrošnja pada i kada proizvodnja pada.
To je, dakle, nešto sa čime se ne može operisati onako kako je olako operiše Vlada u ovom budžetu, već se mora postaviti na realan način, ali Vlada nije do realnosti i Vladi je više da ove, kako da kažem, ideološke i mistifikatorske projekcije kojoj danas prisustvujemo.
Potom, evidentan je pad carinskih prihoda u državnoj kasi. Prema ovom budžetu, ovom tekstu, on je manji za nekih 14,7% u odnosu za 2011, odnosno za budžetsku projekciju za 2011. godinu, iz nekoliko razloga, razume se. Inače, u apsolutnim iznosima on iznosi negde oko 500 miliona evra. Dakle, pad carinskih prihoda. Glavni element pada carinskih prihoda jeste primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, bolje rečeno trgovinskog sporazuma, onog njegovog posebnog dela. I tu, zapravo, imamo, po pokazateljima koji su zvanični i za 2009. i 2010. godinu, jasne troškove koje su novi u odnosu na prethodne troškove, jer upravo zato što je Srbija sada u prilici ili, bolje rečeno neprilici da polako obara carine na uvoznu robu iz EU, ti prihodi rapidno padaju. Za prošli godinu to je bilo nekih 180 miliona evra manjih prihoda od carina u budžetu, ali ni tih 180 miliona evra otpisujemo za račun naših svetlih evropskih integracija i briljantne budućnosti. U 2009. godini taj pad je bio nešto manji. On je 2010. godine je bio veći, rekao sam oko 180 miliona evra, a ove godine očigledno još veći budući da se iz godine u godinu carine na industrijske poljoprivredne proizvode uvezene iz EU stalno smanjuju.
Mi danas imamo negde ispod 3%, prosečno gledano, carinu za proizvode iz EU, da je nešto veća za poljoprivredne proizvode, a manja je za industrijske, skoro nula, u odnosu na prosečni stepen carine koju imamo od ostalih uvezenih roba, iz ostalog dela sveta. To se kreće prosečno oko 8,5-9%.
Znači, Srbija se, zarad neke maglovite perspektive odriče nekih 180 do 200 miliona evra, bez odgovarajuće kompenzacije. Podsetiću vas da je cela priča oko kandidature Srbije, do pre nekoliko meseci bila ekonomski, finansijski obrazlagana time kako ćemo sa sticanjem statusa kandidat iz predpristupnih fondova prihodovati negde 300 do 400 miliona evra. To su Đelićeve procene bile prošle godine, do nekih šest meseci neprekidno. Mi smo prihodovali oko 190 miliona evra svake godine, a onda se otvaraju neke nove tri stavke za koje ćemo prihodovati: prvo, poljoprivredna proizvodnja i ruralni razvoj; potom, regionalni razvoj Srbije i pomaganje tih ljudskih resursa.
Mi danas vidimo, sve i da smo dobili kandidaturu 9. decembra prošle godine, da bismo do EU iz tih predpristupnih fondova dobili isto onoliko koliko prošle i pretprošle godine. Zašto? Zato što je njihov budžetski period do kraja 2012. godine ističe, a novca ima onoliko koliko ima. Srbiji će se dodeliti ponovo 190 miliona evra. Ako pažljivo posmatrate, to je otprilike ista cifra kao manjak koji imamo na osnovu ukidanja carine na uvezenu robu iz EU na osnovu trgovinskog sporazuma.
U takvoj situaciji verujte svaka bi država, svaka bi Vlada uzela olovku i papir i počela da računa i pošto mi jednostavno nemamo izvesnost članstva u EU do iza 2020. godine, znači, mi treba da oborimo ove carine do nule do 2014. godine i da taj prihod od carina svedemo takođe na nulu. Eto, to je politika Vlade koja je u čisto finansijskom izveštaju potpuno poražavajuće i negativno. Novac se rasipa zbog jedne ideološke i političke projekcije.
Tu, dakle, imamo, evidentne probleme unije i budžeta u idućoj godini, a to je direktna posledica načina kako ova vlada vodi svoju ekonomsku politiku, pre svega u vezi sa tzv. evropskim integracijama i trgovinskim sporazumom koji, dakako, nije ono što bio 90-ih godina za zemlje centralne i istočne Evrope, jer one su ipak imale neku izvesnost dolaska u status članstva i naknadne kompenzacije za gubitke koji nastaju usled konkurentnosti izvoza i uvoza. To Srbija ne može da očekuje nikako i prema tome takvo jedno preispitivanje je na mestu, ali Vlada to dakako ne misli da radi.
Inače, kada je reč o rashodima tu je najinteresantniji ovaj deo o deficitu koji iznosi nekih 125 do 140 milijardi evra zavisi kako se računa.
Naime, rashodi se mogu jasno prognozirati. Međutim, ono što je problem za ovaj budžet jeste da se pojedini ti deficitarni elementi jednostavno kriju.
Srbija ima svoje obaveze plaćanja koje nije obavila ni 2011. godine koje će svakako preneti na 2012. godinu, ali to nije ukalkulisano u ovaj rashodavni deo, a tj. u deficit. Ako, uzmemo samo obaveze koje imaju centralni organi vlasti, onda javna i komunalna preduzeća, one se kreću na oko 100 milijardi dinara. Njih nigde nema. Potom, zdravstveni fond je dužan nekih 30 milijardi dinara, čega takođe nema ovde.
Prema tome, i ova strana, dakle, ovog budžeta je krajnje nerealna, krajnje nemoguća i za državu krajnje opasna. Naime, država ima u liku njene Vlade razume se koja je ovde najodgovornija, ima određeni izlaz pod znacima navoda iz ove situacije. Ona prosto svoj deficit servisira koliko ga servisira preko zajmova. To je nešto što kada pogledate ovaj budžet na jedan vrlo drastičan način dovodi u pitanje ne da kažem finansijsku stabilnost zemlje nego uopšte njen opstanak kao zdrave ekonomije.
Vidite, naš javni dug iznosi tri četvrtine našeg budžeta, otprilike, a obaveze po kamatama koje moramo da isplaćujemo su negde sedam koma devet do osam posto budžeta. I tu se mi najbolje osećamo, zato što prosto, eto to ćemo da servisiramo, a onaj deficit o kome sam govorio 125 ili 140 milijardi dinara, ponovo ćemo se zadužiti, pa ćemo ga nekako tamo u 2013, 2014. godini isplaćivati. To je ta neodgovorna politika ta akcenoracija duga, troška i akcenoracija zla, ako hoćete za ovu ekonomsku situaciju koja se neprekidno ponavlja i koja zapravo kaže – da dok sam ja na vlasti sve je u redu, a već ćemo videti kasnije šta će biti. Eto, to je dakle, problem najveći sa ovim budžetom i sa ovim dugovima koje zemlja da kako ima.
Znači, sasvim bi bilo normalno da umesto ovoga što sam rekao izvučemo neki prosto jednostavan zaključak. Prihodi su naduvani, precenjeni. Rashodi su potcenjeni, deficit je takva da se ne može plaćati iz realnih prihoda i on se dakle gura u neku drugu, treću godinu, naravno računa se na zajmove. Ne računa se ni na privatizaciju, ni na donacije. To je dakle, jedan vrzin krug, jedno vrzino kolo u kome ćemo se mi kretati sve dok ste vi na vlasti.
Naime, Srbija nema mogućnosti da se tako hazardno ponaša prema sebi kao što se Vlada ponaša prema njoj i nešto se razume mora uraditi, ali to više nije tema za budžet. Budžet samo pokazuje da se nešto mora uraditi kako bi se ova zemlja izvukla iz svoje najteže krize poslednjih decenija. Istovremeno državni sektor raste, administracija buja, troškovi rastu, penzioni fond se povećava, ali i broj penzionera raste u isto vreme kada zaposleni padaju, znači nema osnova za punjenje tih fondova, ali se svejedno projektuje onako kako određeni elementi te Vlade zahtevaju.
Znači, sasvim ukratko, ako neko želi da Srbija ekonomski više ne propada ili da zaustavi ekonomsko propadanje Srbije, ako želi da zaustavi njeno teritorijalno komadanje i njeno moralno poniženje, taj neće glasati za ovaj budžet ove godine i obratno ako glasa neće obratiti pažnju na ove realne pokazatelje. Najmanje što može da učini, neće podržati ni ovu Vladu koja je vinovnik ovako očajnog stanja, iako ona ostane nadalje, pa sve i do prvih izbora Srbiji se ne piše dobro. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Poštovana potpredsednice, ministre poljoprivrede i trgovine, dame i gospodo narodni poslanici, tačno je, može da teče budžetska rasprava i bez ličnog prisustva predsednika Vlade u ovom parlamentu. Ne kažem da je to povreda Poslovnika. Ali ipak, gospodine Petroviću, postoji neki elementarni red. Budžet je najvažniji zakon koji se usvaja u jednoj kalendarskog godini.
To je praktično poslednji veliki zakon koji predlaže ovom parlamentu i usvaja gospodine Cvetković kao predsednik Vlade i vaša Vlada u ovom sazivu. To je plan trošenja državnih, narodnih, građanskih para, kako god hoćete, makar u prvih 6 meseci naredne godine, dok se ne formira nova Vlada posle predstojećih izbora. Ustav i Poslovnik kažu da za budžet mora da glasa 126 poslanika ovog parlamenta. Nije to bez razloga.
Konačno ideja da je budžet takav akt da građani imaju pravo da sa posebnom pažnjom prate njegovo usvajanje, da narodni poslanici imaju posebnu obavezu da se time bave, da premijer bude u parlamentu, da ga obrazlaže, da ga brani, je jedna od osnovnih tekovina moderne, parlamentarne i svake demokratije. Ta činjenica da gospodina Cvetkovića u ovom trenutku nema u parlamentu dosta govori o ozbiljnosti i njega kao premijera, ali pre svega vas kao lidera DS, ne mislim samo vas kao jednog od najuticajnijih ili najuticajnijeg potpredsednika DS, nego pre svega predsednika republike koji je zapravo direktno odlučivao o tome da će gospodine Cvetković biti predsednik Vlade od 2008. godine do 2012. godine. Ne govorim o tome da li je to bio prvi izbor, prosto mi smo zbog čitavog niza okolnosti bili osuđeni da ove četiri godine živimo pod, tako da kažem, političkom upravom gospodine Cvetkovića kao šefa izvršne vlasti.
Sa druge strane možda i nije loše što ste se vi, makar na početku ovog popodnevnog dela našeg rada ovde pojavili. Da ponovim još jednom, kao vrlo uticajni potpredsednik i visoki funkcioner DS možda mnogo bolje možete da odgovorite na neka od pitanja koja interesuju i LDP ali očigledno i druge poslaničke grupe.
Ne znam da li ste pratili, premijer Cvetković u svom današnjem uvodnom izlaganju gotovo uopšte, da ne kažem uopšte nije govorio o politici. To nije uobičajno, njegove kolege širom sveta, pogotovo u protekli tri ili četiri godine, na početku prvog ili ovog drugog talasa krize, pred svoje parlamente, pre svega dolaze sa političkim planovima, kako će se društvo, kako će se država, kako će se državne institucije konačno kako će se građani suočiti sa tim negativnim strašnim posledicama te krize. I kada treba da se uštedi, i kada treba da se stegne kaiš, to je danas manje više dijagnoza svih zapadno evropskih društava, kod nas je to dijagnoza poslednjih makar 30 godina, ili 25 godina koliko pamtim. Pogotovo u tim situacijama, prvo treba da čujemo šta je politički plan. Ako ne šta je politički plan za ovu Vladu koja završava mandat, onda šta je politički plan, pre svega DS kao stranke koja očigledno ima nameru i ambiciju da učestvuje i u narednoj Vladi.
Pogotovo u situaciji, vrlo sam pažljivo posmatrao i poslednje izlaganje predsednika Tadića, tok i ono što je u javnosti pogotovo lansirano posle poslednje sednice Glavnog odbora DS i učinilo mi se da je vaša osnovna intencija makar u periodu do izbora, da razvijate ekonomiju, da radite na ekonomiji. Ponovo smo čuli te fraze da su investicije i da je izvoz naša šansa i zbog toga sam očekivao da u ovom budžetu i u njegovom obrazlaganju i u njegovom tekstu pronađemo uporišta za takvu političku ambiciju.
Pogotovo sam to očekivao nakon što vidim da je predsednik Republike praktično svo svoje vreme ili svu svoju aktivnost posvetio ekonomiji, privredi, otvaranju velikih pogona. Dva ili tri puta mesečno samo obilazi robote i hale u "Fijatu". Na svakom koridoru i onom koji postoji i onom koji je izmišljen u Srbiji, kao što je Koridor jedanaest, svako malo pa se pojavi predsednik Republike. Nekad sa organizovanom izjavom za medije, nekad navodno iznenađen prisustvom novinara ali uvek se nekako namesti zgodna prilika da se pošalje neka ohrabrujuća poruka javnosti. Bez obzira da li je to poruka "ne dirajte mi Mrku" ili je to poruka da ćemo čitavu zemlju premrežiti mrežom modernih auto-puteva. Danas 26. decembra, kao i uvek premijer se takođe time pohvalio da ćemo očigledno i ovu godinu i Vlada i parlament završiti radno. Mi smo suočeni sa ovakvim Predlogom budžeta.
Pri tom, ovo je verovatno jedina zemlja na svetu gde se predsednik Vlade jedne države javno u parlamentu hvali time da kasni više od mesec dana sa predlaganjem budžeta, pa to predstavlja kao poseban prednovogodišnji radni napor i razlog za veliko zadovoljstvo građana, koji će naravno i u ovih nekoliko dana ponovo biti osuđeni na to da gledaju ovu salu, ove hiljade papire koji se nalaze po klupama u ovom parlamentu. Tu silu brojeva, koju apsolutno ne razumeju a da onda ispred ove sale u izjavi medijima, u izjavi novinarima praktično lideri svi parlamentarnih grupa u ovom parlamentu, a posebno lideri parlamentarnih grupa još uvek vladajuće većine, javnosti šalju poruku da brojevi u ovom budžetu nisu tačni, da se ni jedna od ovih projekcija neće ostvariti, da građani samo treba da pristanu na to da moramo da imamo nekakav budžet i da je ovo manje-više tehničko rešenje.
Gospodine Petroviću, taško da je ovo tehničko rešenje. Ovo je budžet koji je težak devet milijardi evra. Ovo je budžet koji kaže da ćemo u sledećoj godini kroz različite vrste poreza, doprinosa, različite druge vrste opterećenja i koje trpimo i kao građani, a koje trpi i privreda u našoj zemlji isporučiti državi, Vladi, njenom budžeta, državnoj kasi sedam i po milijardi evra, da ćemo morati iz nekih kredita iz prodaje državnih zapisa i obveznica nekako da namaknemo još milijardu i po evra, da ćemo se zadužiti na ovaj ili onaj način da četiri i po milijarde evra u 2012. godini. Vi ćete reći, verovatno kao i predsednik Vlade da to ne znači da đe naše ukupno zaduženje porasti za toliko. Tačno je neće. Većinu tih obveznica ćemo prodati, zadužićemo se pod kamatnim stopama od sedam, 7,25, 7,5% u narednoj godini, da bismo servisirali stare kredite i to ne mora da bude loše. To bi bilo sjajno, samo kada bismo mogli da vidimo u šta su utrošeni ti krediti iz prethodnih godina.
Da li smo mi bili u pravu kada smo govorili da Srbija ne može da opstane večito tako što će godišnje isporučivati prvo 2,2, pa 2,5, pa ove godine 2,8 milijardi evra, novca koga nema i za koji se zadužuje. Recimo penzijskom fondu, koji u međuvremenu nije reformisan, odnosno ništa u njemu nije reformisano. Da li ćemo na sličan način moći da se zadužujemo i za neke druge, gotovo imaginarne političke ili kvazi-ekonomske projekte u ovoj zemlji?
Premijer se takođe pohvalio tom neverovatnom činjenicom. Mislim da sam dobro zapamtio ili zapisao broj 48% ovog rashodne strane ovog budžeta odlazi na različite oblike socijalne zaštite. To nije razlog ili to nije adut, kojim bi predsednik Vlade bilo koje zemlje, na kraju svog četvorogodišnjeg mandata trebalo da se hvali. To je ipak jedna crna statistika ili crna dijagnoza ovog društva. I ako je već tako onda bi bilo dobro da čujemo koji su planovi, makar za naredne godine. Politički kažem, pre svega, da tu situaciju delimično popravimo. Ti odgovori moraju biti politički. Oni ne mogu biti ekonomski, ne mogu biti knjigovodstveni. Ne može se večito hodati po toj tankoj ivici, da li će deficit biti 4,2, 4,25 ili 4,5%. Da li će se različitim aritmetičkim dosetkama držati udeo javnog duga u bruto društvenom proizvodu na granici od 45%.
Konačno, kakav je odnos vaše Vlade prema fiskalnom savetu koji je takođe, na neki način državni organ, neka vrsta nezavisnog regulatornog tela, koje objektivno treba da pogleda i da kaže građanima ove zemlje da li je ono što Vlada govori kada projektuje osnovne ekonomske ili fiskalne parametre tačno.
Pogledajte ovaj izveštaj koji je pred svim poslanicima. Verujem da ga svi u Vladi imate. Vama u svakom pasusu fiskalni savet kaže da ništa od onog što ste naveli u Predlogu ovog budžeta nije tačno. Da je u ovom trenutku vrlo verovatno da je udeo javnog duga preko 46%, da je usvajanje zakona o fiskalnoj decentralizaciji i sve one uredbe koje su usledile posle toga, a bez reformi drugih segmenata budžeta i države proizvelo vrlo ozbiljnu rupu u ovogodišnjem velikom nacionalnom centralnom budžetu. Postoji jedna potpuno neverovatna rečenica u obrazloženju zakona kada objašnjavate gde ćete naći tu razliku od čini mi se 40 milijardi, kao što smo i rekli polovinom ove godine. Ta rupa će biti 40 ili 43 milijarde već na početku 2012. godine, odnosno za fiskalnu 2012. godinu, pa postoj odgovor da će se deo od 15 milijardi dinara naplatiti iz stečajne mase preduzeća koja su u stečaju. Da li ste vi zaista ozbiljni kada napišete takvu rečenicu u budžetu? Iz koje stečajne mase kojih preduzeća? Iz stečajne mase onih preduzeća koje u međuvremenu preko velikih državnih gubitaških javnih sistema preuzimate, a onda se oni pojavljuju kao sponzori različitih sportskih, kulturnih i drugih manifestacija, sve u predizborne svrhe.
Juče je počelo NBA prvenstvo za ovu godinu. Bilo je mnogo pregovora, mnogo muke, tako je u tržišnoj privredi gde je i sportska liga kompanija ili preduzeće, na kraju su se svi dogovorili. Počela je liga za Božić i svi će na kraju zaraditi. U Srbiji nema tih problema. Sponzor te propale prve košarkaške lige je pre nekoliko dana postalo preduzeće "Agroživ", kompanija koja je preuzela veliko holding društvo Srbija gas, čiji je direktor Dušan Bajatović, poslanik u ovom parlamentu, kompanija koja je danas zadužena za preko 600 miliona evra, kompanija koja bez ičije saglasnosti potpisuje ugovore na narednih deset godina za uvoz ruskog gasa pod fiksiranim uslovima, monopolistički ugovor, bez da postoji odluka makar Vlade, a recimo i ovog parlament za tako nešto. U takvoj zemlji, gde 600 miliona evra, gde 2,8 milijardi evra za penzijski fond ne znači ništa, onda možete da napravite kakav god hoćete budžet, da kažete da je on, šta je bila jučerašnja formulacija? Socijalni sa izvesnim primesama razvojnog i investicionog.
Kada napravite budžet koji u tragovima ima investicione i razvojne mehanizme, onda ne možete da očekujete da se, ne u narednih pet, nego u narednih 50 godina popravi ova crna slika koja kaže da vam 48% budžetskog troška ide na socijalnu zaštitu, a još 15% na odbranu. Šta ostaje za život u ovoj zemlji? Šta ostaje za kulturu, šta ostaje za sport, šta ostaje za obrazovanje, šta ostaje za zdravstvo? Jedna trećina budžeta koji se na kraju neće ni ostvariti sa više od 80 ili 85%.
Nema političkih odgovora na to kakva će ova zemlja biti u narednoj godini, odnosno narednim godinama. To ova vlada, odnosno DS duguje građanima Srbije. To dugujete i zbog toga što vas na tako nešto obavezuju i ove silne stranice Predloga budžeta koje govore o tome gde ćemo se sve zadužiti ili kakve ćemo garancije izdati u sledećoj godini. To pokazuje koji su jedini politički, a onda i ekonomski ili najvažniji ključni, prirodni partneri Srbije koji nam pomažu da i u ovim godinama držimo nekako glavu iznad vode.
Sto miliona dolara kredita Svetske banke, 383 miliona evra Evropske banke za obnovu i razvoj, još 526 miliona Evropske investicione banke, 115 miliona evra Nemačke razvojne banke itd. Ako su to naši partneri, valjda moramo i politički sa njima da sarađujemo i da se krećemo prema njima, pre svega prema EU u narednoj godini ili vi očekujete da je zaista moguće da Srbija nastavi sa ovakvom svojom generalnom državnom politikom, a da novac iz tih kredita ili nekih novih kredita u narednim godinama i dalje pristižu. Da li stvarno verujete da je moguće da postoji ovakva situacija na severu Kosova, a da i dalje budemo jedan od partnera recimo Nemačke razvojne banke od koje ćemo vući kredite po 2,5 ili 3% godišnje ili ćemo vrlo brzo biti osuđeni da se okrećemo isključivo onom kreditu od 800 miliona dolara od Ruske Federacije koji još ne možemo da realizujemo ili, koliko vidim, novim kreditima koje sada uzimamo od Azerbejdžana i Uzbehistana, pošto ste prvo izmislili Koridor 11 koji ne postoji na evropskoj mapi Koridora, u međuvremenu počeli izgradnju 11 kilometara, a završili dva i po kilometra, ako sam dobro shvatio predsednika Tadića kada je obilazio u pratnji novinara otvaranje te velike investicije, pa ćete onda to finansirati iz ruskih, iz turskih zajmova, iz kazahstanskih zajmova. Ne znam da li će na svaki kilometar tog puta biti i neka statua nekog diktatora preminulog iz neke od tih zemalja, kao što već mesecima krasi Tašmajdanski park u centru Beograda.
Ako je to cena za ovakvu kosovsku politiku, onda to pošteno kažite, ali nemojte građanima da još jednom prodajete maglu ili iluziju, da je moguće da živimo čak ni na ovom kvalitetu života, sa ovakvim budžetskim izdacima za plate, penzije, socijalnu zaštitu, a da ništa ne promenimo u svojoj generalnoj, državnoj, spoljnoj, regionalnoj politici, kako god hoćete.
Ako govorimo o ovih 15% koji odlazi na različite delove odbrane, onda teško da ćemo moći tako malo da izdvajamo u narednim godinama, ako se i dalje zadržavate na ovom konceptu vojne neutralnosti itd. Možda će vam biti čudno, ali ja se u jednom delu slažem sa ovim što je govorio gospodin Samardžić. Naravno, LDP kao izrazito proevropska stranka u Srbiji tu činjenicu da mi, za sada, samo plaćamo cenu primene SSP, iz nje izvlači drugačiji politički zaključak
Naše evropske integracije moraju da se obnove, moraju da budu brže. Mi moramo što pre da steknemo status kandidata i da počnemo pregovore u 2012. godini kako bismo počeli da, kako bih rekao, stičemo i neku vrstu normalne kompenzacije za ono što danas gubimo, recimo, na carinskim prihodima primenom SSP.
Ovo što se danas dešava, ta sve strašnija simetrija u troškovima koje imamo, posledica je naših grešaka. Posledica je toga da SSP nije napravljen tako da se primenjuje na jednu zemlju 10, 15 ili 20 godina, nego da njegova primena traje između tri i pet godina, da za to vreme zemlja uđe u pregovore, da počne da otvara poglavlja, da počne da vuče novac iz strukturnih i svih drugih fondova EU i da na taj način kompenzuje štetu koju ima i plati reforme koje mora da izvrši.
Ništa od toga ne postoji u ovom vašem Predlogu budžeta i ništa od toga ne postoji u tim velikim i silnim izjavama kojima bombarduje javnost naši politički lideri, pre svega, predsednik vaše stranke, istovremeno i predsednik Srbije Boris Tadić.
Možda su teme koje se čuvaju za ulazak u predsedničku kampanju u drugoj polovini sledeće godine, u nekim novim koalicijama, u nekim novim stabilnim uslovima, u situacijama kada neće biti ovde bitno ni da li je 127 ili 135 poslanika, kada ćete možda krenuti putem pravljenja neke druge vrste koalicije koja će vam omogućiti da možda na uspešniji način sprovedete politiku i Kosovo i Evropa, tako što planirate verovatno da nema proevropske opozicije u ovom parlamentu.
Premijer je negde u pauzi, to sam uspeo da vidim u medijima, rekao da neće biti novih zaduživanja.
Molim vas da demantujete ili potvrdite tu izjavu premijera, zbog toga što je to vrlo važno za građane ove zemlje. U jednom trenutku je rekao zaista neverovatnu stvar predsednik Vlade, da smo se sa rezultatima, sa posledicama krize nešto bolje suočili zbog toga što su u međuvremenu pokrenute ozbiljne reforme, pa, između ostalog, i reforma penzionog fonda.
Molim vas da mi odgovorite, da mi objasnite – koje su to reforme u penzionom fondu sprovedene, osim ako ne podrazumevate da je reforma ovo što ćete, nakon što ste u ovaj veliki praznik, državni, penzioni fond, da tako kažem, opšti, pre nekoliko godina utopili novac fondova koji su od tada, manje-više, uspešno poslovali, samostalnih delatnosti, s druge strane poljoprivrede, sada u taj fond, u kome već nema novca, ubacujete i obaveze prema vojnim penzionerima. Time uvećavate i one obaveze koje su nastale u prethodnim godina. Znate da prema tom segmentu, prema toj grupi stanovnika postoje nasleđene obaveze koje su se vrlo neuredno servisirale.
Konačno, veliko pitanje subvencija, LDP na tome uvek insistira, godinama to radimo, situacija nije ništa bolja nego ranijih godina. Šezdeset dve milijarde subvencija ukupno od toga 130 miliona železnici, pre nekoliko dana vam je pokradena oprema na železnici, na nekoliko tačaka, na pruzi Beograd - Bar nisu se obraćali vozovi. Ništa od velike ruske pomoći u toj oblasti. Ima do duše, postoji i ove godine jedna novina u tome, inače najtužnije segmentu budžeta koji pokriva subvencije, a to su subvencije za puteve Srbije, skoro 90 miliona evra. To je polovina subvencija koje su recimo planirane za sektor poljoprivrede, a one će iznositi oko 200 miliona evra.
Vi očigledno pripadate toj školi mišljenja koja kaže da i podsticaj, da je nešto što treba uračunavati, ali se na kraju suočavate sa onim problemom da sredstva podsticaja ne odlaze u unapređenje poljoprivrede i proizvodnje, nego praktično kao neka vrsta socijalne pomoći ugroženi poljoprivrednim domaćinstvima, ali ne sumnjam da će moja koleginica Marija Bugarčić o tome mnogo više govoriti u nastavku.
Konačno, možda poslednje pitanje, osim ovih političkih odgovora koje očekujemo je pitanje šta ćemo sa projekcijom fiskalnog saveta koji kaže da će prihodi na kraju sledeće godine, kada bi ova vaša Vlada vladala do kraja 2012. godine, bili bi manje 350 miliona evra nego što je ova projekcija.
Ako je to tačno, gde ćete naći novac koji nedostaje za servisiranje ovog socijalnog budžeta sa primesama razvojnih elemenata.

Reč ima narodni poslanik Zoran Kasalović.