Narodni poslanik Mirko Čikiriz ima reč.

Vrlo ću kratko. Ja sam, naravno, protiv odbijanja ovog amandmana. Mislim da su postupci koje vode ova tužilaštva prilično složeni predlogom koji je predložila Vlada i ministarstvo. Ne kaže se da veštacima obavezno pripada naknada u duplom iznosu, već da može upravo zbog složenosti i obimom veštačenja pripasti im duplo veća naknada u odnosu na one jednostavnije predmete.

Mislim da je i ovo prilika samo da se kaže da su upravo ova tužilaštva i ovi specijalni sudovi i Tužilaštvo za ratne zločine i za organizovani kriminal postigli dosta dobre rezultate, da posebno Tužilaštvo za organizovani kriminal čeka još dosta posla. Činjenica je da smo mi imali zaista u procesu raspada Jugoslavije velike zločine na svim stranama, da su po pravilu genezu zločina pratila tri nivoa

zločina. Prvo da smo imali vođe psihopate, da smo imali neposredne izvršioce, a između njih tihe i mirne, često jako i obrazovane, građane koji su podržavali tu vrstu zločina.

Sa vođama su se uglavnom tužilaštva obračunala ili su procesuirani, a takav je slučaj i sa neposrednim izvršiocima, ali mislim da ove između koji su podržavali genezu zločina još uvek nije dotakla u psihičkom smislu sva drama koja se odigravala na prostorima bivše Jugoslavije, ali takođe ni činjenice da su mnoge pravosnažne presude pokazale jasnu genezu zločina.

Čini nam se da je to najvažniji zadatak koji čeka ovo društvo, da u potpunosti dođe do jednog normalnog otrežnjenja i da mi u budućnost gledamo kroz poštovanje ljudskih prava, kroz proces pristupanja ove zemlje EU i kroz odnose u kojima će se sporovi rešavati na miran način, a ne oružanim putem kao ranije.

Narodni poslanik Milorad Buha ima reč.

Što se tiče amandmana kolege Radovanovića, mislim da je u pravu i stav je SRS da je neprihvatljivo i ekonomski, odnosno finansijski necelishodno povećavati iznose do dvostrukog iznosa za nagrade predviđene za veštačenje, prevođenje i tumačenje kod onih krivičnih dela koje vodi javno tužilaštvo posebne nadležnosti, kako ste ovde naveli. Mislim da tu nema opravdanja, jer posao veštačenja, posao prevođenja i posao tumačenja je jedan stereotipan posao. Nema razlike u složenosti tog posla, u obimu tog posla, po čemu bi to moglo preći u dvostruku nagradu.

Kakva je razlika između krivičnog dela silovanja i posla tumača, prevodioca, veštaka i onih dela koje ste kvalifikovali u nadležnost javnog tužilaštva posebne nadležnosti? Gotovo nema nikakve. To je suština. Sad govorimo sa materijalnog aspekta. Sa finansijskog aspekta vi jako dobro znate da je jako teško planirati obim ovih nagrada. Teško se može proceniti koliko će takvih slučajeva biti u toku godine, pa puta neka prosečna naknada za ove usluge. Onda na kraju, suma sumarum, da vi u ministarstvu i u krajnjem slučaju u sudovima dođete do nekog relevantnog podatka o nekom novčanom iznosu koji ćete planirati za ovo. E, zbog toga vi u praksi imate neizmirene obaveze i to su milionski iznosi koje ne izmirujete u okviru budžetske godine, već to prenosite na sledeću godinu. Ne planirate u onoj godini, pa iz nekih vanrednih rashoda itd. Onda u računovodstvu napravite zbrku i imate ogromnih problema.

Kolega Jojić je ukazao na probleme advokata. To je slično. To je takođe naknada i imate ogromne probleme, kako kod vas u ministarstvu, tako i kod MUP. Za budžetsku 2011. godinu tražili smo na inicijativu advokatskih komora i advokatskih udruženja da se ova naknada za advokate, koje su iz 2008, 2009. i 2010. godine, da se isplati u jednokratnom iznosu, s obzirom da je rebalansom budžeta za tu 2010. godinu planirano milijardu i nešto dinara isplata, ono što je bila stavka u budžetu predviđena za MUP. Međutim, ništa od toga nije napravljeno. Dan danas taj iznos od nekih 100 i nešto miliona narastao je na 200 i nešto miliona. Pitanje je kad i iz kojih sredstava će se to izmiriti. Tako isto i kod ovih, vi znate bolje ove podatke zato što imate sumarne preglede, a mi se informišemo iz sredstava informisanja, iz određenih strukovnih udruženja, koja apeluju na državu da se to izmiruje.

U protivnom, nema interesa, od strane onih koji vrše te usluge, da i dalje nastave to vršiti, s obzirom da oni plaćaju PDV, da su oni u sistemu određenih obaveza izmirenja svojih zarada, plata, naknada radnicima itd. To u sveukupnosti stvara jednu konfuznu situaciju iz koje je kasnije jako teško izaći.

Da se radi o najtežim krivičnim delima, to je u redu, ali simptomatično je to što mi ovoga trenutka nemamo elemente, nemamo ni finansijske okvire za izmirenje naraslih obaveza a, sa druge stane, postavlja se pitanje pravnog karaktera - da li mi imamo pravo da diskriminišemo vršioce usluga na ovaj način? Ako za otprilike isti karakter jednog krivičnog dela imamo jednu naknadu, za druge imamo drugu, onda dovodimo u poziciju diskriminatorskog položaja, u stvari, iste strukture izvršenih obaveza, pa tako jedne plaćamo na jedan način, a druge plaćamo na drugi način, što će sigurno stvoriti jednu konfuziju. Imamo dve vrste, dva karaktera plaćanja što, u svakom slučaju, predstavlja jedan vid diskriminacije. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Izvolite gospodine Jojiću, samo se prijavite.

Vidite i ovde se ništa ne događa nešto suštinski. Ovo je samo jedna novotarija koja samo može da zbunjuje u primeni Zakonika o krivičnom postupku. Opet ovde imamo ove specijalizovane sudove, specijalna tužilaštva, posebne nadležnosti koje su na dan stupanja na snagu ovog zakona u toku, dovršiće se po odredbama Zakona o krivičnom postupku "Službeni list", e sad, pazite, u ovome članu imate više od 10 zakona koji su donošeni, menjani i dopunjavani.

Mislim da je ovo zaista nepotrebno i da je trebalo sve ovo dovesti u redovno stanje, jer drugog nema nego da se mi vratimo tamo gde je upravo naše zakonodavstvo, gde je naša tradicija i gde su naši običaji i na taj način treba čuvati autoritet sopstvenog prava, a ne pošto poto izmišljati razna tužilaštva, specijalne sudove. Mi smo protiv takvih institucija. Vratimo pravosuđe tamo gde je bilo, jer će biti i građanima i sudijama i strankama u postupku daleko, daleko lakše jer, kao što znate, ova reforma pravosuđa je sa dosta pukotina. Ona je nanela dosta velikih problema građanima. Uzmite samo organizaciju sudova i mrežu sudova, i zamislite onaj šumar kao svedok sa Golije treba da dođe u Požegu na sud zato što su šumari podnosili krivične prijave zbog krađe drva i seču šume u Goliji. Šumar krene iz Golije i dođe u Požegu i kad dođe u Požegu na sud i kad se vrati drugi u njegovom odsustvu 80 do 100 kilometara daleko, posekli drugi deo šume.

Drugo, po 150 kilometara, malo ću kasnije govoriti o mreži sudova gde se prave bespotrebni troškovi, putuju sudije, putuju svedoci, putuju okrivljeni, veštaci. Sve to mnogo, mnogo košta, to treba vratiti tamo gde je bilo. Daleko je to efikasnije, celishodnije u odnosu na ovo stanje kako jeste. Zbog toga smatram da ova reforma pravosuđa, nema potrebe da je kritikujem, nije urodila plodom i sve ove novotarije i sva ova, da kažem predviđanja i planiranja ne daju nikakve bolje rezultate nego što je to bilo. Ali, to je ukazano i od EU, a suprotno je i određenim pravilima i rezolucijama UN.

Vi dobro znate šta je sve vama dostavljeno, gde su vam stavljene te primedbe. Veliki broj primedbi je još uvek nerešen, 800 sudija je ostalo neizabrano ili reizabrano i ne kažem da nije bilo slučajeva gde ste morali da intervenišete. Trebalo je negde intervenisati. Ali, procedura reizbora morala je da se poštuje po Ustavu, jer tu nije bilo ni žalbe na odluku. Visoki savet sudstva nije to učinio transparentno, kako je to bilo planirano. Sudije se plaćaju, ne rade. Sudije ne rade, a primaju plate. Tu su problemi veliki i ti eksperimenti koštaju poreske obveznike, gospođo Malović, mnogo. Toliko za sada. Hvala.

Dva minuta i 15 sekundi iskorišćeno od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 7. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Da.)

Narodni poslanik Dušan Marić. Izvolite.

Dame i gospodo, Vlada predlaže da izmene ovog krivičnog zakonika stupe na snagu 15. januara sledeće godine, a mi smo podneli amandman kojim predlažemo da te izmene stupe na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", iz razloga što smatramo da ne postoji ni jedan opravdan razlog da zakon ne stupi na snagu u ustaljenom roku. To bi verovatno bilo negde oko 10. januara, čak pre ovog datuma koji je predvidela Vlada.

Inače, u slučaju ovog zakona napravljena je jedna prava mala zbrka sa datumima. Podsećam, Zakonik o krivičnom postupku, znači, osnovni Zakon, usvojen je 26. septembra ove godine. Nije prošlo ni tri meseca, a mi na dnevnom redu imamo predlog izmena tog zakona, i to predlog koji sadrži neke suštinske izmene zakona. Dvadeset šestog septembra je odlučeno da Zakonik stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku", a da će njegova primena početi tek 15. januara 2013. godine, znači, za godinu i po dana. Sada imamo izmene tog zakona koje će stupiti na snagu 15. januara sledeće godine. To, praktično, znači da će izmene Predloga zakona stupiti na snagu tačno godinu dana pre nego što će početi primena osnovnog zakona.

Sve ove nelogičnosti sa rokovima Vlada - predlagač obrazlaže potrebom efikasnije borbe protiv organizovanog kriminala i potrebu da se procesuiraju ratni zločini. Mi iz SRS nismo protiv toga, naprotiv, podržavamo to. Međutim, za nas su sporne dve stvari.

Prvo je sporno što se ti procesi za ratne zločine i organizovani kriminal vode pred specijalnim sudovima, zato što postupke vode specijalna tužilaštva. Mi, jednostavno smatramo da to treba raditi u redovnim sudskim postupcima. Drugo što je sporno, jeste to što statistika pokazuje da je predmet rada, predmet pravosuđa, srpskog pravosuđa, da su uglavnom zločini koji su počinili Srbi u velikoj meri, a u znatnoj meri zločini koji su počinjeni nad Srbima. Navešću neke vrlo bitne činjenice koje su apsolutno nesporne. Znači, od ukupnog broja postupaka koji se vode pred sudovima za ratne zločine - 61% su postupci koji se vode protiv Srba.

Praktično, kad uporedite statistiku, ne postoji neka bitnija razlika u postupanju srpskog pravosuđa u odnosu na postupanje hrvatskog pravosuđa, bosanskog pravosuđa, slovenačkog pravosuđa i pravosuđa zemalja NATO pakta, koje su učestvovali u ratnim sukobima protiv srpskog naroda.

U Hrvatskoj 98% krivičnih postupaka za ratne zločine, što je predmet ovog zakona, vodi se protiv pripadnika srpskog naroda, a samo 2% protiv pripadnika hrvatskog naroda. U Haškom tribunalu, za koji se svi slažemo da je praktično sud NATO pakta, 73% postupaka se vodi za zločine, stvarne ili navodne zločine koji su počinili pripadnici srpskog naroda, a samo 27% postupaka se vodi protiv Hrvata i protiv Muslimana.

Sledeće, u sudu BiH 10% postupaka za ratne zločine se vodi protiv Muslimana, 20% se vodi protiv Hrvata i to uglavnom za zločine počinjene nad Muslimanima, a 70% postupaka protiv pripadnika srpskog naroda. U Sloveniji taj procenat nešto nepovoljniji, znači 80% krivičnih postupaka za ratne zločine su postupci protiv Srba pred sudovima na KiM 80% sudskih postupaka vodi se protiv pripadnika srpskog naroda i za NATO-pakt sam već rekao.

Mi se takođe svi slažemo i nadam se da se slažu vladajuće stranke, da mi već 20 godina praktično prisustvujemo jednom postupku, jednom kampanji satanizacije srpskog naroda. Do sada je ta kampanja vođena uglavnom kroz medije, međutim, poslednjih godina ta kampanja je u najvećoj meri preseljena u sudnice. Cilj tih procesa jeste da se dokaže da su Srbi i Srbija, država čiji smo mi parlament najveći krivci za izazivanje ratova na prostoru bivše SFRJ a da su Srbi ti koji su u tim ratovima počinili najveće i najteže zločine.

Podsećam da je u tim ratovima poginulo ukupno 100, najmanje 110.000 pripadnika svih naroda, na prostoru bivše Jugoslavije negde oko 500.000 ranjeno, preko pola dva miliona je proterano sa svojim ognjišta. I sada neko nastoji da kroz sudske postupke teret za te strašne zločine uglavnom prevali na leđa srpskog naroda a mi smatramo da vi usvajanjem ovakvih zakona i ovakvom sudskom praksom pomažete toj nečijoj nameri.

Ako se u pravosuđu Hrvatske, u pravosuđu Slovenije, u pravosuđu na KiM, u pravosuđu BiH, ako se u Haškom tribunalu većina postupaka vodi protiv pripadnika srpskog naroda a to se isto događa u sudskom pravosuđu Republike Srbije, onda se nameće jedan zaključak da su oni koji optužuju Srbe kao najveće krivce za izazivanje ratova i kao najveće počinioce najtežih ratnih zločina u pravu, a to, kao što znate, ne odgovara istina. Podsećam da Srbi nisu počeli ni rat u Sloveniji, tamo je rat počeo napadom na vojnike …

Narodni poslaniče, moram da vas podsetim da ste u obavezi da govorite o temi dnevnog reda, amandman po kojem ste se javili za reč, koji je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta, glasi – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" RS, pa vas molim da vaše izlaganje i argumentaciju dovedete u vezu sa amandmanom za koji ste se javili i dobili reč.)

Izmena ovog zakona se odnosi na proširenje ovlašćenja tužilaštva koja se bave posebnim zločinima, znači tužilaštva koja imaju posebne nadležnosti, to su nadležnosti za organizovani kriminal i ratne zločine.

Kroz svoju diskusiju nastojim da dokažem da je usvajanje ovog zakona bespotrebno, da je postojanje javnih tužilaštva koja se bave procesuiranjem ratnih zločina bespotrebno da to treba vratiti u redovnu sudsku proceduru redovnim tužilaštvima i redovnim sudovima i kao argument navodim činjenicu da je kroz praksu, kroz primenu ovih zakona, da se pokazalo da pravosuđe Republike Srbije ide naruku onima koji pokušavaju da dokažu da su Srbija i srpski narod najodgovorniji za ratne zločine koji su se dogodili na prostoru …

(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, sada vas upozoravam da je tema dnevnog reda – izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku i da se amandman, da ga ne bih čitala ponovo, na koji ste se javili, imate pravo, imate vreme, samo imate i obavezu da poštujete član koji vas obavezuje da govorite o temi dnevnog reda. Na bilo koji način dovedite u vezu vašu argumentaciju i temu dnevnog reda.)

Gospođo Čomić, pošto sam rekao suštinu onoga što sam hteo da kažem, zahvaljujem se.