ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 29.12.2011.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

ŠESTA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA

4. dan rada

29.12.2011

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:10 do 20:50

  • TAGOVI

  • Postavljanje pitanja_ traženje obaveštenja/objašnjenja i ukazivanje na povrede Poslovnika (29.12.2011)
  • Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja (2011)
  • Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (pojedinosti) (2011)
  • Predlog zakona o dopunama Zakona o uređenju sudova (pojedinosti) (2011)
  • Predlog zakona o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu (pojedinosti) (2011)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o sudskim taksama (pojedinosti) (2011)
  • Postavljanje poslaničkih pitanja (2011)
  • Glasanje o tačkama Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja (2011)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Petar Jojić, izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Petar Jojić

    Srpska radikalna stranka
    Samo bih, vezano za ovo izlaganje ministra, gospođe Malović. Koji je bio razlog i povod da se postavi takvo pitanje – šta je u pitanju i koji su motivi da se vrši izmena u odnosu na osoblje.

    Vi ste nedavno, u sklopu ovog seta zakona, videli da ste napravili razliku između zaposlenih u administraciji u Ustavnom sudu i da ste predvideli u vašem predlogu zakona da se razlikuje administracija i nameštenici u ovom sudu, ustavnom, od stalih sudova. Tu ste predvideli 30% da bude veća plata administracije, odnosno zaposlenog osoblja, ali reaguju ovi drugi u ostalim sudovima, u Apelacionom sudu, u Vrhovnom kasacionom sudu, u Višem i ostalim sudovima, zašto sad da se pravi razlika? Tu je zabuna.

    Vi ste sada objasnili to i to ste mogli da nam kažete na početku – radi se o tome i tome, treba da se izvrši neka korekcija ili je zato bila neka opravdana potreba ili ne. Ne treba sada SRS optužiti zato što je SRS rekla da se ovi predloženi članovi brišu. Zato smo to predložili, zato što smatramo da su delotvornije i pravilnije regulisane odredbe važećeg zakona, jer ste ga i vi nedavno predlagali i usvojio ga ovaj parlament. Ali u tako kratkom postupku da se često menjaju zakoni, to nama više nije jasno. Hvala.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Dva minuta iskorišćeno od vremena  poslaničke grupe.

    Reč ima ministarka pravde, Snežana Malović.
    ...
    Socijaldemokratska stranka

    Snežana Malović

    Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo uvaženi narodni poslanici, na to pitanje sam odgovorila u načelnoj raspravi, ali kao što sam rekla, smatram svojom obavezom da vam ponovim taj odgovor.

    Postoji više nego jasan cilj zbog čega smo sudsko i tužilačko osoblje i dalje ostavili u ingerenciji Ministarstva pravde, u pogledu određivanja plata i isplate plata, zato što držim za vas da ste neko ko poznaje način funkcionisanja sudske uprave i to nije samo meni poznato, nego je poznato i uvaženim narodnim poslanicima i građanima Srbije, jer vrlo konstruktivno diskutujete o predlozima zakona koji dolaze iz Ministarstva pravde, ali ću vas podsetiti na sam član 70. koji se ovde menja, na njegov četvrti stav koji kaže da poslovi pravosudne uprave koje vrši Ministarstvo pravde nadležno za pravosuđe su, pored ostalih, i davanje saglasnosti na Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu i tužilaštvu.

    Ministarstvo pravde je to koje daje saglasnost na proširenje sistematizacije, koje Ministarstvu finansija predlaže kadrovski plan, a potom Ministarstvo finansija taj kadrovski plan odobrava. Zbog toga je celishodno da svi poslovi, od odobravanja radnog mesta do isplate plata, ostanu na jednom mestu.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Sreto Perić

    Srpska radikalna stranka
    Gospođo Malović, rekli ste - želja nam je da pravda bude podjednako dostupna za sve i što efikasnija. Otprilike, tako je to izgledalo zbog čega smo mi ovde uključeni. Niko to ne spori. Pretpostavljam i duboko verujem da vi sa tom namerom dolazite u ovaj parlament. Naša želja je takođe ista, ali ono što vam ukazujemo mi vam govorimo iz prakse i isključivo konkretne primere. Da li ste vi sad izvršili analizu? Kaže se u članu 70. koji ste vi sada obrazlagali, čl. 70. i 83, na njih se i odnose ovi amandmani kojima predlažemo da se brišu, da su poslovi pravosudne uprave, koje vrši ministarstvo nadležno za pravosuđe, praćenje rada sudova. Dakle, ne govorim sad o Visokom savetu sudstva, nego govorim o Ministarstvu pravde kao pravosudnom organu.

    Da li ste vi izvršili analizu mreže sudova? Šta su pokazale vaše analize? Da li je to dobro ili je ono što čujemo od sudija, od stranaka i, kako reče kolega Petar Jojić, šumar će nam se pretvoriti u svedoka? Ali, eto, da ne lutamo daleko. Da li je tačno ono što nama ukazuju ili vi imate neke druge podatke? Da li obilazite sudove? Da li koristite to svoje zakonsko ovlašćenje i obavezu, pa da vidite da li je to takva situacija? Imali smo na prethodnoj sednici donošenje Zakona o zaduživanju za kupovinu zgrade i za obezbeđenje smeštajnog prostora, odnosno uslova za rad u Prvom osnovnom sudu. U proceduri je još jedan zakon, gde ćemo potvrditi ugovor o zaduživanju, a imamo, već su kolege govorile, po Srbiji mnogo neiskorišćenih... Sud je, odnosno Ministarstvo pravde je bilo investitor tih objekata, da bi se stvorili dobri uslovi za rad pravosudnih organa, a sad to stoji neiskorišćeno.

    Da li imate informaciju, gospođo ministar, da sudije osnovnih sudova ne žele i neće da idu u sudske jedinice? Je li imate takve informacije i da li po tim pitanjima nešto konkretno preduzimate? Nas to zanima. Znači, hoćemo da vam pružimo maksimalnu podršku u iskrenoj i pravoj reformi pravosuđa, a ne u nečemu drugom. Kažete da ste imali uvek dobru nameru. Pitanje je da li je uvek dobra namera? Vi ste jedne prilike rekli da ste 80 zahteva, odnosno 80 predloga prosledili Ustavnom sudu Srbije, da odlučuje o onim zahtevima sudija koji nisu reizabrani. A saopštenje iz suda? Hoćete tačno da vam kažem kad je bilo saopštenje iz Ustavnog suda? Stiglo je samo 11, i to mesec dana nakon vaše izjave da ste poslali 80 zahteva sa konkretno obrazloženim razlozima zbog čega neke sudije nisu imenovane za sudije.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Iskorišćeno je dva minuta i 40 sekundi od vremena poslaničke grupe.

    Molim poslanike da ne zloupotrebljavaju odredbe Poslovnika. Ne samo zbog dana u kojima smo, nego inače smatram da kažnjavanje, kako Poslovnik propisuje, nije primereno praksi parlamentarnoj i da je poslednje sredstvo koje predsedavajući mora da primeni zato što narodni poslanik, iz samo sebi znanih razloga, želi kaznu. Tako da vas sad obaveštavam da, sa žaljenjem, s obzirom na dane u kojima radimo, svaki sledeći narodni poslanik koji učini prekršaj, koji je učinio narodni poslanik Sreto Perić, biće samo obavešten da mu je izrečena mera opomene.

    Da li još neko želi reč? (Ne.)

    Molim narodne poslanike da ne dobacuju - ko sad sme? Sme svako onaj ko hoće da poštuje odredbe Poslovnika i da se obraća i drugim učesnicima u sednici i javnosti disciplinovano, samodisciplinovano i bez ruganja proceduri tokom sednice Narodne skupštine. Svako onaj ko to neće, ja smatram da je dobra parlamentarna praksa da vas u ovom trenutku obavestim da od sada primenjujem Poslovnik onako kako piše. Dakle, ne govori se o dnevnom redu, predsedavajući je dužan da izriče mere opomene, zato što, na moju veliku žalost, nemam saradnike u narodnim poslanicima, da tvorimo praksu u kojoj jedni druge slušamo. Zbog toga narodni poslanik Sreto Perić nije ni prekinut, nije ni podsećan da ozbiljno krši odredbe Poslovnika, niti mu je izrečena opomena, a ja sam izrazila žaljenje što se to tako dešava, pa ću od sada na svakog primenjivati Poslovnik strogo, kako Poslovnik mene obavezuje.

    Da li još neko želi reč? (Ne.)

    Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.

    Izvolite.
    ...

    Milorad Buha

    Srpska radikalna stranka
    Članom 3. Predloga zakona predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2012. godine, a u obrazloženju kao razlog za donošenje zakona po hitnom postupku stoji sledeće – predlaže se da se ovaj zakon donese po hitnom postupku budući da bi ne donošenje zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad sudova.

    Gospođo Malović, ovo je, da kažem, normalna procedura vašeg ministarstva i Vlade, ali koje su to štetne posledice koje mogu nastupiti? Ko je taj koji je vama branio da vi u nekoj normalnoj proceduri u toku godine predložite ovaj zakon? Zašto to po hitnom postupku? Ako vidimo odredbe člana 1. i 2, onda vidimo da se radi isključivo o budžetiranju, o načina razdvajanja nadležnosti u pogledu povlačenja sredstava. Vi ste ovde predvideli za Visoki savet sudstva da predlaže budžet u delu tekući rashodi, rashodi za sudsko osoblje, a ministarstvu ona sredstva koja se odnose na sudsko osoblje.

    Gospođo Malović, zamolio bih vas da malo poslušate, mislim da će biti poučno. Prema odredbama budžetskog kalendara, ministarstvo i Visoki savet sudstva su dužni i obavezni da do 31. juna dostave potrebe, i oni su to učini za 2012. godinu. Kako ima veze sada stupanje na snagu ovog zakona, ako je to već napravljeno? Vi ste to morali napraviti. Je li tako? Vi sada razdvajate nadležnosti ova dva organa u pogledu povlačenja tih sredstava. Onda u mišljenju Vlade kažete sledeće – Vlada ne prihvata amandman budući da rešenje iz člana 3. Predloga zakona nije u suprotnosti sa članom 196. stav 4. Ustava, imajući u vidu da je stupanje na snagu Predloga zakona povezano sa stupanjem na snagu Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu.

    Gledajte, Predlog zakona ne stupa na snagu, zakon stupa na snagu. Znači, onaj ko je pisao mišljenje, dao mišljenje, a to je Vlada, ona prvo ne poznaje Ustav. U Ustavu se jasno kaže kada zakonski propis ne stupa, a predlog zakona. Ne može se vezati odredba jednog zakona za odredbu drugog zakona koji je u proceduru. Obadva su u proceduri. Da li će to uticati u pravnom smislu i u finansijskom smislu na povlačenje sredstava? Ne može da utiče, vi ste to odradili onako kako je to tražio materijalni zakon.

    Kažete – nastupiće štetne posledice. Koje štetne posledice? Otvoreno sada pitam, koje će štetne posledice nastupiti, ukoliko zakon ne stupi na snagu, kako ste ovde predvideli, 1. januara 2012. godine? Da li vi znate koje su to štetne posledice? Da li ih u ministarstvu imate? Nema štetnih posledica. Nema štetnih posledica zato što će odredbe ovog zakona pravno važiti za finansiranje, budžetiranje u 2013. godine, za budžet za 2013. godinu. Znači, imali smo dovoljno vremena. To govori o ne znanju, o neozbiljnosti, vašoj pre svega, vi ste predložili ovaj zakon.

    Zašto je to neozbiljno? Zašto je to nestručno? Zbog toga što ste vi morali u toku godine uočiti ovaj problem. U pravnom životu odredbe Zakona o uređenju sudova su već tri godine. To ste morali prve godine uočiti. Niste smeli ni onakav zakon predložiti, ali ste ga predložili. U praksi je sada došlo do određenih pomeranja i sada vi na temelju tih uočenih propusta pravite sada diferencijaciju u pogledu povlačenja sredstava, ali ne po hitnom postupku, ne sa kršenjem Ustava, ne na ovaj način kako vi ovde naglašavate – ako to ne usvojite, doći će do štetnih posledica.

    Pitam vas – koje štetne posledice? Nema štetnih posledica. Finansiranje 2013. godine je pred nama. Biće onako kako će biti. Biće prema odredbama ovog zakona. Zašto kršite Ustav u pogledu stupanja na snagu zakona? Nije ovo prvi slučaj. Evo, imamo i kod sledećih istu takvu situaciju.

    To je neozbiljno, to je neodgovorno. Pokazali smo da suštinski, da normativni, da finansijski nema potrebe za hitni postupak, i vi kažete – ne u obrazloženju da je stupanje na snagu Predloga zakona povezano sa stupanjem na snagu Predloga zakona o budžetu Republike Srbije itd, i da će to dovesti do štetnih posledica. Ne može dovesti. Znači, niko ne čita. U obrazloženju amandmana sam i naveo nema potrebe vezati jedan zakon sa drugim, nema potrebe. Ali, ne radikali podneli amandman, šibne samo ovaj dakle, ne možemo ga prihvatiti. Zašto ne možete prihvatiti? I sa suštinskog aspekta i sa normativnog aspekta i sa finansijskog aspekta opravdan amandman. Ovo je neozbiljno.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Četiri minuta iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.

    Da li neko želi reč, s obzirom da je ovo poslednji podneti amandman u raspravi u pretresu u pojedinostima. (Ne.)

    Ovim smo završili pretres o amandmanima i zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

    Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

    Prelazimo na 13. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O JAVNOM TUŽILAŠTVU

    Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Zoran Antić, Veroljub Arsić, Zoran Babić, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Stefan Zankov, Oto Kišmarton, Milan Knežević, Saša Maksimović, Zoran Mašić, Predrag Mijatović, Ljiljana Miladinović, Borislav Pelević, Mileta Poskurica, Gojko Radić, Mićo Rogović, Vučeta Tošković, Dragan Čolić, Dragan Šormaz, Mirko Munjić i Nemanja Šarović.

    Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima, a pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

    Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Mirko Munjić i grupa od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe Napred Srbijo.

    Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.
    ...

    Mirko Munjić

    Srpska radikalna stranka
    Gospođo Malović, jedan od konkretnih epiloga ovakve reforme pravosuđa koju vi sprovodite poslednjih godina jeste i ova grupa pravosudnih zakona o kojima danas raspravljamo u pojedinostima.

    Za ove dopune i izmene i dopune pravosudnih zakona, jednostavno htelo se prikazati da su oni tehničke prirode i maltene samo kozmetičke prirode. Upravo i ovim članom na koji sam podneo svoj amandman imam utisak da ste upravo to želelo prikazati. Da je to samo jedna dopuna maltene tehničke prirode. Jedna dopuna koja će promeniti način raspodele budžetskih sredstava, koja će odrediti u kom će odnosu i na koje korisnike budžetskih sredstava se ta sredstva raspoređivati. Međutim, kada se ovo sagleda na jedan drugi način iz jedne druge perspektive, imam utisak da se mogu stvoriti neki drugi zaključci.

    Vi ste u predlogu zakona o dopuni Zakona o javnom tužilaštvu izuzeli jedino rashode za osoblje u javnim tužilaštvima. Podsetiću vas da osoblje u javnim tužilaštvima čine tužilački pomoćnici, pored njih to su tužilački pripravnici, državni službenici koji rade na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informativnim i drugim pratećim poslovima. To je ona grupa ljudi koji rade kao osoblje u javnom tužilaštvu, koje ste vi izuzeli iz ovih rashoda u dopunama Zakona o javnom tužilaštvu. Vi čitavu ovu kategoriju, dakle, izuzimate iz Zakona o javnom tužilaštvu. Vi se pozivate na uredbu o razvrstavanju radnih mesta i merilima za opis javnih mesta državnih službenika i nameštenika, i u ovu uredbu upodobljavate radna mesta tužilačkih pomoćnika. Dalje, kažete da je primereno da Ministarstvo pravde predlaže deo budžeta za rashode, za osoblje u javnim tužilaštvima.

    Gospođo Malović, naš je stav da ovu grupu osoblja u javnom tužilaštvu, dakle, tužilačke pomoćnike, tužilačke pripravnike, kao i državne službenike koji rade na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim i informativnim poslovima, kao i drugim pomoćnim poslovima nije trebalo izuzimati od Zakona o javnom tužilaštvu kako ste vi to učinili. Zašto? Ovde nije jasno ko će konkretno predložiti obim i strukturu budžetskih sredstava za ovu namenu. Koji je to tačan obim i struktura ovih budžetskih sredstava? Za ovu grupu ljudi koju vi u članu 1. izuzimate. Ko određuje način raspodele ovih sredstava?

    Da li će ovakvim načinom raspodele ovih sredstava ova grupa ljudi biti možda oštećena, ili da li može gospođo Malović, neko konkretno da nam kaže – kakva će biti njihova primanja u odnosu na rešenja koja su postojala pre ovoga?

    Nama je u potpunosti jasno da je punjenje budžeta ozbiljno uzdrmano i u situaciji kada je domaća proizvodnja svedena na minimum i kada postoji uticaj tog uvozničkog hobija, sve se više uvozi, dakle, sve se manje puni budžet. To je jasno i normalno je da u takvoj situaciji ni ovaj deo, dakle deo javnog tužilaštva, odnosno osoblja u javnom tužilaštvu je morao biti po vama obuhvaćen ovim predlogom za dopunu ovog zakona.

    Međutim, postavlja se pitanje koje su to grupe ljudi koje su u stvari konkretno obuhvaćene ovom vašom dopunom. To je upravo ona rupa državnih službenika koji rade, rekao sam na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim i informativnim i drugim pratećim poslovima i postavlja se jedno pitanje – da li vi ovim izmenama Zakona o javnom tužilaštvu u stvari garantujete jednu pravnu sigurnost ovoj grupi zaposlenih ljudi? To su i do sada, podsetiću vas bili državni službenici zajedno sa onima u sudovima i drugim državnim službenicima na ovakvim poslovima i radnim zadacima koji su imali i do sada najniža primanja. Vi ih dovodite u situaciju da ih na neki način u potpunosti kontrolišete. To je ta druga konotacija ovog problema, kontrolišete njihove plate, kontrolišete način raspodele njihovih plata, kontrolišete visinu i obim plata, kontrolišete egzistenciju tih ljudi, jednostavno kontrolišete život tih ljudi. Smatramo da ovakvo rešenje nije dobro i smatramo da je trebalo ostaviti onako kako je bilo u ranijem zakonu. hvala.