PRVO VANREDNO ZASEDANJE, 08.02.2012.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVO VANREDNO ZASEDANJE

1. dan rada

08.02.2012

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 10:05 do 16:20

OBRAĆANJA

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala gospodine Krasiću.

Pre nego što dam reč narodnom poslaniku gospodinu Srđanu Spasojeviću, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim članove Kluba studenata Pravnog fakulteta u Beogradu, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale, a sa nama su: Srđan Zoraja, Srećko Maričić, Đorđe Dvornić, Miljan Ćirović, Đorđe Vuković, Nikola Babić, Jelena Jovanović, Katarina Dvizac, Marija Dašić, Marija Milivojević, Kovačević Jovan, Ivana Nišavić, Vladan Nišavić, Vesna Stojanović, Igor Milojević, Damjan Kulundžić, Uroš Pešić, Vladimir Ljefkovac i Dino Crljen.

Dobrodošli u vašu kuću.

Gospodine Spasojeviću, imate reč.
...
Nova Srbija

Srđan Spasojević

Nova Srbija
Hvala gospodine potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, pred nama su dve tačke dnevnog reda – Odluka o izboru člana Visokog saveta sudstva iz reda sudija apelacionih sudova i predlog za donošenje odluke o izboru zamenika javnih tužilaca. Šta da kažem?

Pravi se jedan atmosfera strahovite hitnosti, da bez ovoga praktično neće ništa moći da funkcioniše i zato je ova sednica zakazana u ovom vanrednom zasedanju kao biti ili ne biti.

Pitao bih vas šta smo radili da popunimo članove Visokog saveta sudstva iz Državnog veća tužilaca pre one reforme pravosuđa, kada sam više puta sa ove govornice upozoravao da ne bi trebalo da se donose odluke ako i Visoki savet sudstvo i Državno veće tužioca nije kompletno, pa smo ušli u onu takozvanu reformu pravosuđa, sve ono što se dešavalo sa izborima? Vrlo često odnosno u tom trenutku potpuno nekompletni sastavi su odlučivali kada su se praktično sve sudije u ovoj zemlji izabrale. Sada ispada da je ovo toliko bitno da bez ovoga ništa neće funkcionisati, a građani Srbije imaju hiljade i hiljade drugih problema i znam da ih ovakvi problemi ne interesuju mnogo. Oni koji imaju kontakte sa pravosuđem i vode parnice koje traju po više godina, naročito vode one izvršne postupke, odnosno izvršenja koja verovatno i sami znaju da nikada neće izvršiti, a naplaćali su se toliko toga da im je verovatno više muka i od suda i od pravde, a najčešće u takvoj situaciji od države.

O samim kandidatima ne želim nešto posebno da govorim. Pre svega iz ovog reda kod javnih tužilaca, to su mlade kolege koje će biti verovatno izabrane ako se uopšte održi ovo glasanje. Mogu da im poželim da časno i odgovorno obavljaju svoju funkciju.

O kandidatu o izboru člana Visokog saveta sudstva sam čuo korektne stvari i toliko mogu da kažem da se radi o jednom korektnom sudiji, što se može videti i iz ove biografije.

Šta je ovde problem? Znate, problem je najčešće da nekog i pohvalite kada ste opozicioni poslanik. Sećam se kada smo birali člana za Državno veće tužilaca iz redova advokature, dva puta smo čoveka pohvalili javno, jer se radi o odličnom kandidatu i onda čovek dva puta nije izabran, da bi tek iz trećeg puta bio izabran i onda sam onako u šali rekao – treći put neću ništa da kažem pozitivno i, hvala bogu, čovek je izabran. Izgleda mi da nije dobro i poželjno kada nekog pohvalite, jer će odmah oni koji biraju da kažu – pa, bože, što li ovi iz opozicije hvale ovog čoveka, da nije slučajno njihov, a znamo da niko ko bude biran, tako bi trebalo u jednoj pravnoj državi, ne da ne treba da ima veze sa partijama, niti bilo kakvim protekcijama, već da to budu najbolji kandidati. To vreme u Srbiji, nažalost, nije došlo i proći će mnogo vremena dok se to sve iskristališe. Baš je dobro to što trebaju ove kolege mlade sa Pravnog fakulteta da čuju.

Mislim da mnogo prečih stvari ima i ako se već biraju neki koji će sutra odlučivati o svemu ovome, neke stvari su potpuno pogrešno postavljene. Pre svega, smatram da je velika propust vlasti, ali verovatno smišljena propust, znate da su u Srbiji već dve, dve i po godine vršioci dužnosti predsednika sudova i videli smo da je praktično pred same izbore osvanuo konkurs za njihov izbor na stalne funkcije. Veoma jasno, v.d. ćete biti dok traje vlada, a kada vlada bude pri kraju mi ćemo vas postaviti da budete izabrani za stalno, pa ćete vi lepo biti još četiri godine.

Tako u jednoj pravnoj državi ne smeju da se postavljaju stvari. Ko to tako postavlja u potpunoj je zabludi, jer to nije praktično ni njihov sudija, ni opozicioni, ni ovih sa vlasti. Sudije u ovoj zemlji moraju biti potpuno nezavisne i da ne zavise od toga ko će i kada.

Samim postavljanjem takve stvari, u ovom trenutku je selekcija tih v.d. predsednika sudova, da oni treba da budu birani, navode nas da potpuno sa pravom pomislimo da se sve to radi smišljeno i verovatni i jeste nažalost tako.

Ali, u ovoj zemlji je sve moguće. U ovoj zemlji je moguće da 1.500 ljudi bude izabrano, a da nekih 700-800 ne bude izabrano, pa je moguće da i ti kandidati, razumem te ljude, nemam ništa protiv toga, jer mi je žao njih koji možda treba da budu izabrani, jer moraju od nečega da žive, ali već dve i po, tri godine oni primaju nadoknadu za to što rade. Jeste to u nekom umanjenom odnosu ali je njima onako najlepše. Ne znam po kojem to sistemu, jer znamo da postavljena, izabrana lica po prestanku funkcije mogu da primaju neke, po zakonu, šest meseci samo prinadležnosti koje su im pripadale.

Pitam se odakle, da li to finansira naša države? Ima reči da to finansira neko sa strane. To je potpuno nebitno, bitno je ono što se dešava na terenu.

Zamolio bih sve i u Ministarstvu pravde i ove ljude koji će biti izabrani i svi oni koji učestvuju u sudskoj vlasti da povedu računa. Više puta sam govorio za ove četiri godine da je glavni problem u pravosuđu, osim personalnih, koji su veoma često i veliki problemi, jeste izvršni postupak koji smo nešto zamenili, nešto doradili, nešto ga promenili. To nije suština rešenja, jer pravosudni sistem će biti u potpunom kolapsu ukoliko se na ovaj način sudske odluke izvršavaju. Ponoviću još jedanput jer to građane Srbije interesuje, od pravnih lica u privrednim sudovima, do fizičkih lica u običnim parnicama, da je potpuni kolaps jer je veliki problem što su ogromne sudske takse za naše prihode, odnosno za ljude koji primaju, praktično onemogućavaju ljude da neko svoje pravo, pravo svojine ili bilo čega, zaštite jer ne mogu da se usude da uđu u postupak jer može da im se desi da po prvoj plaćenoj taksi, kada vide da postoji druga i treća i četvrta i peta, u toku postupka odustanu.

To je ključni problem, pa sam više puta sa ove govornice predlagao, osim inicijalnog akta, eventualne tužbe i takse, sve ostalo. Čak sam i od ministra pravde i od mnogih kolega dobio podršku da kasnija taksa na presudu, izvršenje i sve ono bude po izvršenoj stvari. Onda bismo verovatno donekle zadovoljili građane Srbije koji bi za taj pripremni deo, za tu prvu sudsku taksu, što bi država i imala koristi, a sada je situacija da čak ni za tu prvu sudsku taksu ljudi ne mogu da plate, a ipak suđenja moraju da se obavljaju, pa su onda razni nedostaci u budžetu za pravosuđe itd, da ne dužim, pošto mi polako ističe vreme.

Još jedanput, ukoliko vladajuća većina bude imala mogućnosti da ovo izglasa i ako izglasa kolegijalno je čestitati ovim mladim ljudima koji će biti izabrani, mislim na tužioce. Nadam se da će savesno svoj posao raditi i da će bar neke od ovih stvari koje sam ovde rekao možda čuti, jer mislim da su poučne, a nadam se da će i oni koji odlučuju o tome konačno nešto, ili neki drugi koji će sutra doći, promene nešto za boljitak građana Srbije, kada je pravosudni sistem u pitanju. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala, gospodine Spasojeviću.

(Riza Halimi, sa mesta: Replika.)

Nemate pravo na repliku.

Ovim smo iscrpili redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.

Pitam da li još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. želi reč? (Da.)

Reč ima predstav nik predlagača, gospođa Mirjana Ivić, zamenik predsednika Visokog saveta sudstva.

Mirjana Ivić

Od mene se očekuje da odgovorim na brojna pitanja koja ste postavili. Na neka od njih neću odgovoriti zato što su već više puta ponovljena, pa ne bih htela da se ponavljam u tom delu.

Jedna stvar koja je jasna i koju morate znate je to da Visoki savet sudstva radi po Ustavu i zakonima, koje ste vi doneli. U tim zakonima piše da Visoki savet sudstva čine 11 članova, ali da se odluke donose većinom svih članova Visokog saveta sudstva, je da će svih 11 učestvovati u glasanju. O tome svedoči i odluka Ustavnog suda, koju je predsednica Visokog saveta sudstva skoro komentarisala, a u smislu da je Visoki savet sudstva zauzeo stav u svojoj prvoj odluci koju je doneo, a to je odluka Saveljić, da nije neophodno da budu svi članovi prisutni, ni kod konstituisanja, ni kod glasanja, već da je potrebna većina članova Saveta.

Zašto je Ustavni sud promenio svoje mišljenje i stav, to ne bih mogla da odgovorim, ali to nije prvi put da Ustavni sud o bitnim i važnim stvarima menja svoje mišljenje.

Koleginicu Vjericu Radetu jako cenim kao pravnika. Dopada mi se njena diskusija, ali me je povredilo kada je rekla da sam prilagodljiva. Stvarno to nisam, a to se može videti iz svih zapisnika koji se vode na sednicama Visokog saveta sudstva o predlozima komisija koje rade u ispitivanju i vode ročišta sa neizabranim sudijama, pa prema tome, sa tom konstatacijom i neproverenim informacijama stvarno ne bih mogla da se složim.

Što se ostalih pitanja tiče, stvarno ne bih da odgovaram zato što je o tome već predsednica Visokog saveta sudstva davala izjave, pa da ne bi došlo do ponavljanja, mislim da bi to bilo suvišno danas da i ja komentarišem.

Samo još nešto da kažem. Komentarisali ste procenat od 63 koji je Miroljub Tomić, sudija Apelacionog suda, dobio, da je on takav kakav je, a svima vama ovde koji ste, na predstojećim izborima želim da tu cifru ostvarite i budete ponovo u parlamentu. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta.
...
Srpska radikalna stranka

Vjerica Radeta

Srpska radikalna stranka
Ova poslednja rečenica, ove poslednje reči poslednje rečenice nisu primereni i nisu u nadležnosti sudije, pogotovo ne člana Visokog saveta sudstva. Ne znam šta to znači, kome vi to želite da ponovo bude u parlamentu, da li ovima iz DS, iz Napredne stranke, ali nije dobro da se upuštate u političku raspravu.

Tačno je da gospođu Ivić poznajem dugo, kao i ona mene, kao što je i rekla i zato sam mogla i da govorim. Vodila sam i vodim računa uvek da to ne bude lično. Govorila sam samo o činjenicama. Tačno je, gospođa Ivić kaže da ceni moje pravničko zvanje. I ja sam imala vrlo visoko mišljenje o njoj kao sudiji i ona to dobro zna.

Takođe sam u mojoj raspravi rekla i iznela činjenicu da je jedna od šest sudija članova Visokog saveta sudstva koja je dobro postupila kada je glasala o tome da sednice Visokog saveta sudstva treba da budu snimane, a to znači i dostupne javnosti, a ne da se do zapisnika dolazi preko Rodoljuba Šabića i preko nekih vaših članova Visokog saveta sudstva koji su ipak još tu, ali žele da stave do znanja javnosti da ono što se radi u Visokom savetu sudstva nije dobro.

Dakle, sve ono što jeste pozitivno, svakako uvek ćemo da iznesemo, a u ovom drugom delu bi ipak preporučila gospođi Ivić da se ne upušta u tu raspravu. Hvala.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala vama.

Zaključujem pretres o Predlogu odluke.

Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.

Na osnovu člana 87. određujem pauzu u trajanju od jednog časa.

Sa radom ćemo nastaviti u 14,00 časova.

Hvala na razumevanju i saradnji.

(Posle pauze.)
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom u popodnevnom delu sednice. Pre nego što pređemo na otvaranje 2. tačke dnevnog reda, saglasno članu 90. i člana 97.  Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam Narodnu skupštinu da ćemo sa radom nastaviti i posle 18,00 časova, ukoliko to bude zahtevao tempo i ritam rasprave koji budemo otvorili po 2. tački dnevnog reda.

Druga tačka dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O IZBORU ZAMENIKA JAVNIH TUŽILACA, sa ispravkom.

Primili ste Predlog odluke sa ispravkom koji je podnelo Državno veće tužilaca.

Pre otvaranja pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova pojedine poslaničke grupe i to: poslanička grupa Za evropsku Srbiju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; poslaničkoj grupi SRS - jedan sat, osam minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Ujedinjeni regioni Srbije - 28 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; poslaničkoj grupi DSS - Vojislav Koštunica - 24 minuta; poslaničkoj grupi SPS - JS - 18 minuta; poslaničkoj grupi LDP - 14 minuta i 24 sekunde; poslaničkoj grupi Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; poslaničkoj grupi Manjina - osam minuta i 24 sekunde i poslaničkoj grupi PUPS - šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč. Na osnovu člana 96. stav 4. Poslovnika, prijave za reč sa imenima narodnih poslanika koji žele da učestvuju u pretresu se primaju do otvaranja tačke dnevnog reda u načelu.

Obaveštavam vas da po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljaju sledeći narodni poslanici: narodni poslanik Đorđe Milićević – poslaničku grupu SPS, narodni poslanik Aleksandar Martinović – poslanička grupa SRS.

Ukoliko još neko od poslaničkih grupa odluči da neko od članova poslaničkih grupa predstavlja grupu tokom 2. tačke dnevnog reda današnje sednice, molim da nas o tome obavestite, da bi mogli da informišemo Narodnu skupštinu.

Na osnovu člana 201 stav 2. Poslovnika, otvaram pretres o Predlogu odluke o izboru zamenika javnih tužilaca sa ispravkom.

Pitam, da li predstavnici predlagača Majda Rakić i Zorica Stojšić, izborni članovi Državnog veća tužilaca, žele reč?

Ako da, molim da se prijavite u sistem. Izvolite.

Zorica Stojšić

Poštovani narodni poslanici, Državno veće tužilaca je u skladu sa odredbama člana 78. i 79. Zakona o javnom tužilaštvu oglasilo izbor za zamenike javnih tužilaca u "Službenom glasniku Republike Srbije", broj 88/2011 i dnevnom listu "Politika" od 24. novembra 2011. godine.

Saglasno članu 80. Zakona o javnom tužilaštvu i članu 29. stav 2. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, Veće je pribavilo podatke i mišljenja o stručnosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata.

Podaci i mišljenje su pribavljeni od organa i organizacija u kojima su kandidati radili u pravnoj struci. Po pribavljenim mišljenjima, Komisija Državnog veća tužilaca je, na osnovu člana 30. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, obavila razgovor sa kandidatima, nakon čega je razmotrila svaku pojedinačnu prijavu, imajući u vidu svu priloženu i prikupljenu dokumentaciju, kao i dato mišljenje, na osnovu čega je Državnom veću tužilaca dat predlog o podnošenju predloga za izbor kandidata na javno-tužilačku funkciju Državnom veću tužilaca, a saglasno članu 82. Zakona o Javnom tužilaštvu.

Imajući u vidu napred navedeno, Državno veće tužilaca je nakon razmatranja sprovedenih izbornih radnji i prikupljene dokumentacije u postupku glasanja, saglasno članu 33. i 35. Poslovnika, donelo odluku o podnošenju predloga Narodnoj skupštini Republike Srbije za izbor zamenika javnih tužioca na osnovu člana 82. Zakona o Javnom tužilaštvu i člana 34. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, budući da su navedeni kandidati u najvećem stepenu ispunili zakonom i Poslovnikom predviđene uslove.

U skladu sa navedenim, Državno veće tužilaca predlaže sledeće kandidate. Za zamenika javnog tužioca u Prvom osnovnom i Javnom tužilaštvu u Beogradu, Đorđević Vladimira, rođenog 9.3.1976. godine u Beogradu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu 2003. godine, a pravosudni ispit je položio 23.4.2008. godine. Radio je kao advokatski pripravnik u Beogradu. Od 2008. godine je radio samostalno kao advokat do 2010. godine, kada počinje sa radom kao viši savetnik u Republičkom javnom tužilaštvu, na mestu šefa Kabineta Republičkog javnog tužioca. Govori engleski i italijanski jezik. Njegov rad u Republičkom javnom tužilaštvu je ocenjen kao stručan i odgovoran, pri čemu je pokazao visok nivo profesionalnosti i sposobnosti.

Drugi kandidat, Marković Miodrag, rođen je 7.2.1977. godine u Beogradu. Završio je Pravni fakultet u Beogradu 2000. godine. Pravosudni ispit položio je 2004. godine. Od 2001. godine radio je u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu, kao tužilački pripravnik, a od 2004. godine kao tužilački pomoćnik. Radio je i kao tužilački pomoćnik u Četvrtom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu. Od 2010. godine je raspoređen u Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu na mesto tužilačkog pomoćnika, gde je njegov rad ocenjen najvišim ocenama. Trenutno je zaposlen u Pravosudnoj akademiji kao polaznik obuke prve generacije, gde je njegovo učešće u obukama posebno pohvaljeno. Veoma je zainteresovan za usavršavanje u struci. Prisustvovao je brojnim seminarima, obukama, što ga čini stručnim i osposobljenim za vršenje dužnosti zamenika javnog tužioca.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju predlaže se kandidat Mihajlović Branislava, rođena 18.03.1975. godine u Vranju. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Prištini 2000. godine. Pravosudni ispit je položila 2003. godine. Nakon diplomiranja radila je u Opštinskom javnom tužilaštvu u Vranju sve do 2009. godine, a od 2010. godine zaposlena je u Zdravstvenom centru u Vranju i iste godine upisuje se u imenik Advokatske komore Niš i bavi se advokaturom. Prisustvovala je velikom broju seminara, stručno i profesionalno se obučavala.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu Ostojić Vesna, rođena 25.08.1979. godine u Kragujevcu. Pravni fakultet u Kragujevcu završila je 2003. godine, pravosudni ispit položila je 2006. godine. Radila je u opštinskom sudu u Rekovcu kao pripravnik, a zatim kao tužilački pomoćnik u Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Od 2006. godine raspoređena je na rad u Prvo opštinsko javno tužilaštvo u Beogradu, a zatim od 2010. godine radi kao sekretar Apelacionog javnog tužilaštva u Kragujevcu. Tokom rada u tužilaštvu pohađala je više stručnih seminara, objavljivala je radove profesionalno i kvalitetno obavljala sve postavljene zadatke.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu Rakić Miroslav, rođen 30.06.1976. godine u Novom Sadu. Pravni fakultet završio u Novom Sadu 2002. godine, pravosudni ispit položio 2005. godine. Radio je kao advokat od 2003. godine, zatim kao pripravnik u Okružnoj javnom tužilaštvu u Novom Sadu od 2003. do 2005. godine. Nakon toga, kao tužilački pomoćnik, prvo u Okružnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, odnosno Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu do 2011. godine, nakon čega prelazi u Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu. Učestvovao je na više seminara iz oblasti krivičnog prava, autor je nekoliko radova. Na radnom mestu tužilačkog pomoćnika ocenjen je ocenom – naročito se ističe. Ispoljio je stručno znanje, analitičko mišljenje, odgovornost i spremnost da usvaja nova znanja.

Za zamenika javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, Simić-Pajić Milena, rođena 11.02.1974. godine u Šapcu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1999. godine, pravosudni ispit položila 2004. godine. Pripravnički staž obavljala je u Okružnom javnom tužilaštvu u Šapcu od 2000. do 2005. godine. Od 2005. godine do 01.03.2007. godine radila je u Opštinskom sudu u Šapcu kao sudijski pomoćnik. Od 2007. godine radi u Opštinskom javnom tužilaštvu u Šapcu na mestu tužilačkom pomoćnika. Od 2010. godine u Osnovnom tužilaštvu u Šapcu kao tužilački pomoćnik. Kao tužilački pomoćnik stručno je obrađivala predmete, obučavala se i usavršavala je svoje znanje. Njen dosadašnji rad ocenjen je najvišim ocenama.

Prstojević Bojan rođen 09.04.1979. godine u Šapcu. Pravni fakultet završio je 2004. godine u Beogradu. Pravosudni ispit položio 02.04.2008. godine. Volontirao je u Okružnom sudu u Šapcu 2004. godine, nakon toga radio kao pripravnik u Opštinskom sudu u Šapcu, nakon čega se zaposlio u RZZO gde radi od 2011. godine, kada zasniva radni odnos u Osnovnom sudu u Šapcu kao sudijski pomoćnik. U dosadašnjem radu i angažovanju pokazuje dobre rezultate rada, visok stepen odgovornosti i sposobnosti za obavljanje složenih poslova. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zahvaljujem.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Pitam da li želi reč izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić? (Ne.)

Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)

Narodni poslanik Aleksandar Martinović, izvolite.