Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o centralnoj banci, odnosno smena i izbor guvernera je važno pitanje u svakoj državi. To je važno pitanje i u mnogo bogatijim i uređenijim državama. Iz tog razloga SVM je, kada su ove teme bile na dnevnom redu, uvek sa oprezom i sa odgovornošću prilazio ovoj tački dnevnog reda, bilo da smo u određenim periodima bili u opoziciji ili bili deo vladajuće koalicije. Godine 2007. smo glasali za izbor tadašnjeg guvernera, gospodina Jelašića, kasnije smo podržali izmene Zakona o Narodnoj banci, kada smo već bili deo vladajuće koalicije, pa smo glasali za sadašnjeg guvernera nešto kasnije, tako da smo imali principijelan pristup ovom pitanju.
Od predstavnika predlagača smo čuli obrazloženje Predloga zakona i to jedno ekonomsko obrazloženje, pre svega, obrazloženje sa ekonomsko-stručnog aspekta. Mislimo da je ovo pitanje u ovom trenutku mnogo više političko i mnogo više pitanje evropskih integracija, tako da ću ja u svojoj diskusiji ovaj aspekt izmena i dopuna Zakona o Narodnoj banci pre svega apostrofirati.
Mogu odmah na početku pojednostaviti suštinu današnjeg dnevnog reda, to je praktično stvaranje uslova za smenu dosadašnjeg ili sadašnjeg guvernera Narodne banke i iz tog razloga ću pokušati sa tog aspekta da govorim o ovom predlogu zakona.
Iz svega onoga što sam rekao proizilazi da će poslanička grupa SVM glasati protiv ovog predloga zakona i to moram odmah na početku da kažem. Pokušaću da dam obrazloženje, zašto ćemo na taj način postupiti.
Pre svega postoje proceduralni razlozi zbog kojih smatramo da ovaj zakon ne treba podržati. Među tim svakako spada činjenica da se ovaj izuzetno važan zakon razmatra po hitnom postupku, bez organizovanja javne rasprave. Ako tu činjenicu uporedimo sa izveštajem o napretku Srbije za svaku godinu u procesu evropskih integracija, možemo samo konstatovati da je to jedan od problema koji je bio prisutan i koji na žalost, očigledno će i dalje postojati, jer je očigledno politička volja i dalje u tom pravcu.
Sa druge strane, možda bitniji proceduralni razlog našeg protivljenja je činjenica da, prema našoj oceni, ovaj predlog zakona nije sačinjen u skladu sa Poslovnikom. Naime, u članu 151. Poslovnika je definisano da se uz Predlog zakona dostavlja tabela o usklađenosti sa relevantnim pravnim propisima EU u situaciji kada takvi propisi EU postoje. U Predlogu zakona je navedeno da ne postoje odgovarajući propisi EU, što nije tačno. Obrazloženje Predloga zakona je manjkavo zbog činjenice da sadrži jednu neistinitu rečenicu i o tome ću kasnije mnogo detaljnije govoriti.
Treći proceduralni razlog je odsutnost konsultacija sa evropskim institucijama. Nisu sigurno konsultovane niti Evropska komisija, niti Evropska centralna banka u procesu izrade ovog predloga zakona, što je problem zbog činjenice što u ovoj oblasti, u oblasti regulisanja pitanja položaja centralnih banaka, prema propisima EU postoji standard, prema tome standardu je obavezna konsultacija, pre svega sa Evropskom centralnom bankom. Ugovorom o funkcionisanju EU, to je jedan deo Lisabonskog ugovora, članom 127. su države članice obavezne da sva ta rešenja, sve te predloge zakona koji se odnose na položaj centralni banaka pošalju na konsultacije i zatraže mišljenje Evropske centralne banke. Znam da mi nismo država članica, ali ukoliko to želimo da postanemo, onda bismo morali poštovati i ovaj proceduralni uslov ili proceduralni standard.
Pored svih ovih proceduralnih razloga postoje i mnogo važniji suštinski razlozi, zašto ne možemo da podržimo ovaj predlog zakona. Pre svega, o tome ću malo kasnije detaljno govoriti, ovaj predlog zakona nije usklađen sa pravnim tekovinama EU, što znači da Srbija, ukoliko ovaj zakon usvoji, prekršiće član 72. SSP kojim se obavezala da će svoj pravni sistem usklađivati sa pravnim tekovinama EU, jer ukoliko postoji jedan pravni akt koji je u ovom trenutku usklađen i koji nakon donošenja novog akta postaje neusklađen, to znači da mi kršimo, praktično, onu obavezu koju smo preuzeli u smislu obaveze da usklađujemo svoj pravni sistem sa evropskim pravnim tekovinama.
Sa druge strane, ovaj zakon predstavlja i kršenje ispunjenih obaveza za dobijanje statusa kandidata. Naime, u prethodnim izveštajima o napretku Evropske komisije je konstatovano da je Narodna banka Srbije u velikoj meri nezavisna, da Narodna banka spada među one nezavisne institucije čiji je položaj uređen na zadovoljavajući način.
Da podsetim, jedan od 10 uslova za dobijanje statusa kandidata je bio uređivanje ili podizanje nivoa nezavisnosti tih tzv. nezavisnih institucija. Dakle, to je bio jedan od uslova za dobijanje statusa kandidata. Ukoliko mi jednu nezavisnu instituciju, odnosno nezavisnost jedne takve institucije na ovaj način dovedemo u pitanje, to znači da ćemo prekršiti ono što smo već jednom ispunili.
Najvažniji razlog zašto smo protiv ovog predloga zakona jeste praktično jedna tačka Lisabonskog ugovora, osnivačkog ugovora EU, najvišeg pravnog akta EU, a to je tačka 14/2 Protokola 4. Lisabonskog ugovora. Taj deo Lisabonskog ugovora reguliše pitanje evropskog sistema centralnih banaka i sadrži Statut Evropske centralne banke.
Šta je suština tog dela evropskih pravnih tekovina? Suština praktično, da pojednostavim, jeste da razrešenje centralnih banaka, prema propisima EU, je moguće samo u dva slučaja. Prvi slučaj jeste ukoliko guverner više ne ispunjava uslove za obavljanje funkcije. Dakle, više ne ispunjava uslove za izbor. Druga mogućnost je ukoliko on učini tešku povredu svojih dužnosti. To su dva jedina moguća razloga.
Dakle, ako pogledate najviši pravni akt EU, možete samo doći do zaključka da ni u kom slučaju ne postoji mogućnost da guverneru narodne banke prestane funkcija na način na koji je predviđen ovim predlogom zakona. Dakle, protiv njegove volje i uz neispunjenje ova dva uslova za razrešenje, o kojima sam govorio, nije moguće po sili zakona skratiti njegov mandat na ovaj način.
To je nedvosmislen stav Evropske komisije, što je inače Evropska komisija dokazala na primeru Mađarske, pošto je zbog jedne slične situacije, doduše ne sa guvernerom, nego sa ombudsmanom za zaštitu podataka ličnosti, pokrenula spor pred Evropskim sudom protiv Mađarske zbog kršenja osnivačkih ugovora EU. Dakle, zbog činjenice da je, u Mađarskoj je, inače, to urađeno novim ustavom, skraćen mandat jednoj nezavisnoj instituciji.
Dakle, suština je da države članice imaju samo dve mogućnosti kada se radi o načinu razrešavanja ili razrešenja guvernera centralne banke. Jedna je da preuzmu ova dva razloga iz Lisabonskog ugovora, da decidno prepišu u svoj pravni sistem ova dva razloga. Druga je da u svojim zakonima ne navode nikakve razloge, jer se u toj situaciji neposredno primenjuju odredbe Lisabonskog ugovora. To je suština i to je glavni razlog zbog kojeg je ovaj zakon neusklađen sa pravnim tekovinama EU.
Sa druge strane, i to je dodatna obaveza za države članice, biće obaveza i za nas, da pored poštovanja ova dva razloga za razrešenje, moraju sve države članice uspostaviti proceduru koja omogućava bezrezervno poštovanje ova dva razloga. Dakle, nemaju države članice, a u jednom trenutku nećemo ni mi, nadam se, imati mogućnost da bilo kakvu proceduru ustanovimo koja bi omogućila, bilo parlamentu, bilo predsedniku Republike, bilo predsedniku Vlade da, kršeći ta dva razloga, o kojima sam govorio, na neki način u nekom postupku razreši guvernera centralne banke.
Tu želim, pošto imam joj dosta vremena, da na jednom drugom primeru iz susedne Mađarske dokažem ovo o čemu sam govorio. Mađarski parlament je krajem prošle godine usvojio nov zakon o centralnoj banci, koji se inače bavio mnogim pitanjima, pre svega smanjenjem plate guvernera, ali u jednom delu se bavio i pitanjem ili procedurom razrešenja guvernera centralne banke. U tom prvobitnom zakonu, koji je prošle godine usvojen, predviđena je procedura prema kojoj na predlog predsednika vlade predsednik republike razrešava guvernera, ali posle jednog sudskog postupka koji se sprovodi pred sudovima za radne sporove. Dakle, prvo guverner ima mogućnost da pokrene radno-pravni spor i ukoliko odluka suda bude takva da sud ustanovi razloge za njegovo razrešenje, onda može na predlog predsednika vlade predsednik republike da razreši guvernera.
To je bila prvobitno predviđena procedura. Ni sa tom procedurom, dakle, praktično sudskom zaštitom položaja guvernera centralne banke, se Evropska komisija, odnosno Evropska centralna banka nije saglasila, pa je tražila od mađarskog parlamenta da izmeni zakon, i to u smislu da se nedvosmisleno utvrdi obaveza sudu da ne može nijedan drugi razlog da uzme u obzir prilikom razrešenja guvernera, samo ona dva razloga o kojima sam govorio. Dakle, ukoliko guverner izgubi, odnosno više ne ispunjava uslove za izbor, odnosno ukoliko učini tešku povredu svojih dužnosti. Mađarska je bila u obavezi da sa tom odrednicom dopuni taj stav zakona, praktično da ukine mogućnost čak i sudu da bilo koju drugu okolnost uzme u obzir.
Mislim da ovaj primer dovoljno jasno dokazuje neodrživost praktičnog rešenja da se jednim izmenama i dopunama zakona na ovaj način skrati mandat i da se razreši guverner.
Sa druge strane, i to je primer iz susedne države, mislim da ne treba podvlačiti značaj saradnje sa MMF. Međunarodni monetarni fond sve do trenutka usvajanja ovih izmena Zakona o Centralnoj banci u Mađarskoj nije bio spreman da započne nikakve pregovore, odnosno razgovore. Onog trenutka kada je taj zakon usklađen sa evropskim pravnim tekovinama, odnosno sa zahtevom Evropske centralne banke, stvoreni su uslovi za početak razgovora sa MMF. Bojim se da ćemo i mi veoma brzo doći u tu situaciju.
Dakle, ono što je bitno, naravno, za donošenje odluke je sve ovo o čemu sam govorio. Sa druge strane, postoji bezbroj izjava koje dramatizuju, koje fatalizuju ovu situaciju koja će se stvoriti. Moram da kažem da mi nemamo razumevanje ni za takve stavove, i to zbog iskustva koje smo stekli u protekle četiri godine. Nije ovo prvi put u proteklih četiri-pet godina da se ugrožava nezavisnost neke nezavisne institucije. Pre nekoliko godina, možda pre dve godine je ovaj parlament doneo svoj poslovnik o radu, koji je predviđao mogućnost da se utvrđuje odgovornost nezavisnih regulatornih tela i, naravno, da sankcioniše ukoliko utvrdi njihovu odgovornost. Na pritisak Evropske komisije mi smo sami sebi morali da promenimo, odnosno da izbrišemo praktično tu mogućnost. To je možda jedna mala paralela.
Verovatno je značajnija paralela sa reformom pravosuđa. Dakle, ima i tu puno sličnosti. Reforma pravosuđa je urađena na način da je praktično veliki deo opštinskih sudova ukinut, preimenovan u osnovne sudove i na taj način je nađena mogućnost da se ukine stalnost sudske funkcije. To je veoma, veoma slično onome što se u ovom trenutku događa. Naravno, činjenica je i da je prethodni guverner na jedan način smenjen. Nije on formalno smenjen, pošto je podneo ostavku, ali je praktično bio izložen takvom i medijskom i političkom pritisku da je na kraju dao ostavku.
To je isto primer iz neke bliske prošlosti, koji nam govori o tome da za dramatizacijom ove situacije i dramatizacijom posledica koje će nastati sigurno da nema osnova. Ali, ono što jeste činjenica, da će ovaj nov zakon i nove izmene zakona, sigurno načiniti štetu u procesu evropskih integracija Srbije. Mislim da to niko u sali nije spreman da ospori. Naime, ova nova vlada nema samo, veliki budžetski deficit, nego ima i jedan značajan deficit poverenja od strane evropskih institucija. Umesto da se poverenje gradi i povećava, na ovaj način sa jednim ovako krupnim korakom se to poverenje dodatno smanjuje.
Tako da, mislim da nisu neosnovane one najave koje nam govore o tome da ćemo se praktično za nekoliko nedelja naći u situaciji da za dobijanje datuma pregovora, odnosno za dobijanje datuma za početak pregovora više nećemo imati samo kosovski problem, nego ćemo imati ponovo problem položaja nezavisnih institucija. To bi bila ili to će biti sigurno jedna velika šteta u procesu evropskih integracija Srbije, ali ne mogu da zamislim izveštaj unapred evropske komisije koji će biti objavljen u oktobru da u delu koji se odnosi na nezavisne institucije, ne sadrži jednu žestoku kritiku onoga što se danas u parlamentu događa. To će naravno značiti praktiku u praktičnom smislu nemogućnost da Srbija u decembru dobije datum za početak pregovora.
Dakle, svi ovi razlozi koje sam naveo, nas navode na glasanje protiv ovog predloga zakona, a pripadnike vladajuće većine bi trebalo da navede na još jedno razmišljanje, odnosno još jedan krug razmišljanja o ovom predlogu zakona, jer će kasnije biti praktično nemoguće otkloniti one posledice koje će nastati. Neće biti mogućnosti da se te posledice isprave na način kako će se ispraviti u procesu, recimo, ili u odnosu na reformu pravosuđa. Jer, ako guverner bude smenjen, bude izabran novi guverner onda već nema mogućnosti za neko preispitivanje odluke. Sve u svemu, to je naš stav. Dakle, glasaćemo kao poslanici SVM protiv, još jednom apelujem da još jednom razmislite o svemu ovome. Hvala vam.
