Hvala potpredsednice, koleginice i kolege jasno je da je ovde na dnevnom redu smena guvernera iako tako nije formulisana tačka dnevnog reda. Zato ću govoriti najviše o tome, a ne o zakonu, što je formalno tačka dnevnog reda, ali ipak da ispoštujem proceduru.
Formiranje Uprave za nadzor je interesantna stvar i kada se pogledaju ovlašćenja Uprave za nadzor vidi se da će to suštinski biti pravi guverner Narodne banke. Moram to da pohvalim, jer to pokazuje da su oni koji su pisali zakon svesni da onaj ko će stvarno i nominalno biti guverner Narodne banke ipak taj posao ne može da obavlja. To je pozitivno, ja mislim kao i oni da onaj ko će biti guverner taj posao ne može da obavlja i da nije stručan i kvalifikovan za to, a videćemo ko će biti direktor Uprave za nadzor.
No, nešto drugo je ovde u pitanju. Ovde je početak jedne spirale ove vlade i to spirale na dole. Često ovu vladu na zapadu pa i od onih koji su do juče bili sa pola ove vlade u Vladi, optužuju da nas vraćaju u '90. godine, pretpostavljam misleći na ono što smo prošli od ratova, zločina itd. Ne mislimo da ova vlada može u to da nas vrati, jer prosto, sve se promenilo u odnosu na '90, pa je takav scenario nemoguć, ali je moguć neki drugi povratak u '90.
Ovo je u suštini prvi zakon koji nova Vlada predlaže i on, na neki način, pokazuje tu želju ili možda nije želja ali će biti posledica povratka u '90. i sve je rečeno u tzv. ekspozeu gospodina Dačića. On se tu zalaže, između ostalog, za stabilnu nacionalnu valutu. Ovo pričam samo zbog građana, deviza i strani novac je roba kao i školjke, kao i cigare, kao i cipele, kao i automobil, kao i hleb. Svaka roba ima cenu. Veća je cena kada je robe manje, a niža je cena kada je robe više. Deviza nema i ne može biti stabilan kurs, tj. cena strane valute u nestabilnoj i ovakvoj ekonomiji. Može, i verovatno će ići ka tome ova izmena guvernera da kurs naizgled bude stabilan, ali to smo imali '90. i zato pričam o vraćanju u '90. Tada je kurs Narodne banke bio stabilan, ali jedino su mogli povlašćeni do njega, tj. do deviza po tom kursu da dođu. Ostali građani su mogli da kupe devize po mnogo većem kursu na ulici od onih koji su govorili "devize, devize".
Biće kurs, ali će neko do njega moći da dođe po tom kursu, verovatno da otplati kredite svojim prezaduženim firmama, ali građani će ponovo morati da putuju na crnom tržištu. Uvešće se crno tržište, inflacija, jer je očigledno da se guverneru zamera tzv. restriktivna monetarna politika. Biće ona ekspanzivna sa novim guvernerom, biće povećanje cena i biće fiksni kurs za povlašćene, a za one koji ne mogu do tog kursa da dođu biće mnogo veći nego što je sada. To su posledice. To je kao da saberete dva i dva i nekako u ekonomiji to uvek bude četiri.
Kada pričamo o guverneru i da neko ne pomisli da mi branimo guvernera, podsećam, LDP nije glasala za Šoškića, član 3 niste menjali. Osnovni cilj NBS jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena. To je prvi, jedini i glavni cilj, nikakav razvoj, nikakva upotreba deviznih rezervi u razvoj privrede. Piše u zakonu. Da je drugačije radio, kršio bi zakon.
Drugi stav tog člana – Narodna banka Srbije, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ovog osnovnog cilja, doprinosi očuvanju i jačanju i stabilnosti finansijskog sistema.
Znači, ako bi borba za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema dovela u pitanje stabilnost cena, odnosno inflaciju, guverner ne sme da se bavi stabilnosti finansijskog sistema. Prvi cilj mu je ovo, a drugi, samo ako ne ugrožava prvi. Treći, ne dovodeći u pitanje i prvi i drugi cilj, podržaće sprovođenje ekonomske politike Vlade Srbije, postupajući u skladu sa načelima tržišne privrede. Znači, ako ugrožava prvi i drugi cilj baš ga briga za politiku vlade Srbije. To piše u zakonu.
Onaj ko se pridržava zakona, mora da radi ovako. Ne ulazim u Agrobanku i u Laleta Sekulića i Nikezića, sve ćete to da raspetljate kako znate i umete, zna se koga je Lale Sekulić finansirao, svakako nije LDP. Elem, vraćamo se u devedesete godine putem kojim smo u devedesetima i bila.
Ekspoze premijera Dačića, iz koga ovo apsolutno logično proizilazi, smena guvernera, je na nivou nove ekonomske politike Lenjina iz 1921. godine. Neke opozicione kolege su govorile da je to spisak lepih želja, a ja kažem da je to spisak opasnih želja za koje se nadam da se neće ostvariti, ali sam svestan da je smena guvernera instrument i način da se, nažalost, te opasne želje i ciljevi ostvare.
Taj sistem koji jedino poznaje partija koja je dala premijera, štampanje para i državni intervencionizam i državno administriranje, na kraju krajeva, mnogo je karakterisao, osim štampanja para, i prethodnu Vladu koju nije vodila SNS nego DS, ostali su isti.
Kada bude malo deviza, a malo je deviza jer nema izvoza, a nema izvoza zato što nema stranih investicija i ništa neće promeniti fiksni kurs i štampanje para u tome, osim što će oporezovati sve građane kroz inflaciju koja sledi i i onoga ko ima jahte i brodove i avione i onoga ko ima 12.000 dinara penziju. Inflacija oporezuje i jedne i druge. Očigledno da je to odluka ove vlade, ali nije ni čudo, teško da ona može bolje od štampanja i politike iz devedesetih.
Znate, nije čudo što se ovo dešava. Srećni narodi od dva zla izaberu manje, a nesrećni narodi od dva zla izaberu veće, a mi, građani Srbije, ako više volite Srbi, od dva zla izabrali smo oba i zato će nam biti tako kako će nam biti. Hvala na pažnji.