Hvala.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga, a neka se pripremi narodni poslanici Predrag Marković.

Hvala predsedavajuća. Poštovane kolege poslanici, izmene Zakona o NBS koje su danas predložene na dnevnom redu, vidi se da su u senci jednog člana koji kaže da se posle promene zakona u stvari menja rukovodstvo NBS, pa će guverner sići sa funkcije po sili zakona, što, po nama, nije dobro. Kroz beznačajne izmene zakona se smenjuje guverner. Najava smene guvernera NBS Dejana Šoškića bi mogla da izazove nestabilnost i strah od građana, ali i dodatni oprez investitora.
Predlogom izmene Zakona o NBS ova institucija, koja bi trebalo po svakoj prilici da bude nezavisna, se stavlja pod direktnu kontrolu izvršne vlasti.
LSDV je svojim amandmanima, kojih imamo nekoliko, želela da upotpuni te izmene i molim predlagače da ih razmotri, jer smo stvarno na njima dosta radili i mislimo da bi te izmene koje, po nama, možda neke ne bi ni trebale da se dese, ali amandmanima želimo da ih upotpunimo.
Po poslanicima Lige socijaldemokrata Vojvodine i u jednom našem amandmanu smo rekli da nema potrebe da postoji uprava za nadzor nad finansijskim institucijama kao posebna jedinca, jer Narodna banka Srbije već vrši funkciju nadzora nad finansijskim institucijama.
U obrazloženju ovog predloga nije naveden ni jedan benefit ovakve izmene zakona u smislu poboljšanja ove funkcije. U smislu kontrole finansijskih institucija, a naročito banaka, trend je da se ide u pravcu veće centralizacije, tj. ova nadležnost se upravo uvodi u nadležnost centralnih banaka, a ne izmešta se iz istih.
Posebno smo obratili pažnju na upravu na nadzor nad finansijskim institucijama i još jednom ću reći da ona nije potrebna kao organizaciona jedinica, jer prema predlogu direktor ove ustanove je već član izvršnog odbora pa nema potrebe da se naglašava njegova uloga u ostvarivanju ciljeva Narodne banke Srbije.
S obzirom da u članu 14. Zakona o Narodnoj banci Srbije izvršni odbor utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, te da izvršni odbor čine guverner i vice guverneri, nije moguće oduzeti funkciju definisanja strategije deviznih rezervi, jer u tom slučaju ostale aktivnosti iz člana 14. Zakona o Narodnoj banci Srbije nije moguće sprovoditi u okviru izvršnog odbora.
Jedan amandman smo čuli da će biti najverovatnije prihvaćen, a odnosi se na kupovinu hartija od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili organi lokalne samouprave, a takođe i organi teritorijalne autonomije na sekundarnom tržištu, što se omogućava direktno zaduživanje kod Narodne banke Srbije, te ukoliko nije precizno regulisano, može dovesti do inflacije, što je direktno u suprotnosti sa članom 3. Zakona o Narodnoj banci Srbije.
Molila bih predlagača da još jednom pogleda naše amandmane, jer iako nećemo glasati za izmene Zakona o Narodnoj banci Srbije, amandmani su dobri i upotpuniće taj predlog.

Hvala.
Obaveštavam vas da je u Narodnoj skupštini, 2. avgusta 2012. godine, obrazovana nova poslanička grupa pod nazivom – Nacionalne manjine, narodna partija i bogata Srbija. Poslaničku grupu čini pet narodnih poslanika. Za predsednika poslaničke grupe određena je narodni poslanik Maja Gojković, a za zamenika predsednika narodni poslanik Enis Imamović.
Nastavljamo rad.
Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz, a neka se pripremi narodni poslanik Milan Lapčević.

Dame i gospodo narodni poslanici, izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci Srbije se donose u jednoj zaista specifičnoj atmosferi koja vlada u našoj zemlji i u finansijskom monetarnom sektoru, kao i što se tiče stanja budžeta Republike Srbije.
Od februara meseca ove godine imamo zamrznut aranžman sa MMF, rast kursa evra, rast javnog duga i jako čudne i nedefinisane izjave ljudi koji sada čine Vladu Republike Srbije po pitanju uređenja javnih finansija i odnosa prema finansijskim institucijama.
Međutim, ono što je vidljivo na prvi pogled šta želi da uradi ova vlada, to je da jednu instituciju, koja je bila u velikoj meri nezavisna i samostalna, koja je naravno imala dodirnih tačaka sa politikom, ali koja je uspela ipak u mnogim teškim trenucima da politici kaže – ne, želi u potpunosti da stavi pod svoju kontrolu, naravno, pod fluoskulom da Skupština treba da ima kontrolu nad Narodnom bankom, kao da do sada mi nismo znali šta se dešava sa Narodnom bankom.
Želim takođe da kažem da mi nismo zadovoljni za ove 22 godine obnove višestranačja u Srbiji sprovedenim reformama. Međutim, reforme koje su sprovedene u okviru bankarskog sektora su možda najbolje reforme koje je sprovelo naše društvo. Interesantno je da Vlada tamo gde smo ipak napravili neki iskorak unapred želi da to stanje vrati nekoliko koraka unazad.
Očigledno je, i u javnosti se o tome spekuliše i u privrednim krugovima, da je Vladi potrebno da Narodnu banku stavi pod svoju kontrolu, da nema toliko ljudi od struke koliko ljude od politike i ljude koji će poštovati pre svega naredbe politike. Mislimo da se sa time Vlada opasno igra, kao i sa makroekonomskom stabilnošću.
Ako se sprovede u delo sve ono o čemu se spekuliše uveliko u javnosti, da će se trošiti devizne rezerve zemlje, da će se one davati nekim elitnim privrednicima, za koje postoji odomaćeni naziv da su tajkuni pod plaštom privrednog razvoja, taj bumerang će sačekati za neko vreme i to će imati jako razorne posledice po makroekonomsku i fiskalnu stabilnost ove zemlje, koja je u uslovima svetske ekonomske krize kako-tako uspela da očuva upravo tu makroekonomsku stabilnost.
Tu vrstu iskustava su imale već neke zemlje, poput Brazila, Argentine i Češke. Posledice koje su osetile njihove ekonomije su zaista loše. Pri tom, naravno da ja, kao i moje kolege iz poslaničkog kluba, ne gledamo na ovo pitanje kao personalno pitanje, mi želimo da principijelno zaštitimo nezavisnost i samostalnost Narodne banke Srbije, koja je sa ovakvim pokušajem izmena zakona i sa jasnom političkom namerom, a mislimo da su u pitanju veoma opasne namere.
Mi ćemo, naravno, pratiti šta će uraditi novi guverner, da li će ovo, o čemu se uveliko priča, biti i politika novog guvernera i da li će to biti koraci Narodne banke Srbije. Naravno da ćemo adekvatno reagovati i naravno da ću ponoviti još jednom ono što sam rekao u svojim prvim obraćanjima, kao i moje kolege, da ćemo mi sve ono što su zaista ozbiljni reformski potezi ove vlade podržati. Za sada nam je vidljiva namera Vlade da sve stavi apsolutno pod svoju kontrolu i čini nam se da su, posle službi bezbednosti, na red došle finansije. I kod jednih i kod drugih poteza, nažalost, napravljeni su veliki koraci unazad.
Ne želim da podsećam na ono vreme kada je Milošević prvo krenuo na devizne rezerve, zatim je opljačkao zajam za privredni preporod Srbije, staru deviznu štednju, imali smo hiper inflaciju, imali smo štampanje novca bez pokrića. Mislimo da su ovde potrebni ozbiljni rezovi, ozbiljne uštede i reforme u tom smislu, a ne najava mogućeg štampanja novca bez pokrića i eventualne inflacije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Ostojić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, mi razumemo potrebnu izvršne vlasti i nove skupštinske većine da ima na čelu Narodne banke čoveka u koga može da ima poverenje, kao što je izjavio predsednik države danas, da do sada nikada nije bilo sporno da i jedna vlast nema guvernera sa kim će sarađivati, ali nam je čudno kako se do tog mesta dolazi, kojom procedurom.
Dakle, danas na pretres dobijamo izmenu Zakona o Narodnoj banci koja suštinski nije problematična. U članovima Zakona koji su nam danas predmet rasprave se govori o uvođenju novog tela nadzornog odbora, koji će imati funkciju da kontroliše rad finansijskih institucija i da predlaže Savetu oduzimanje dozvole za rad i kažnjavanje tih institucija. Takođe se precizira ko može da bude izabran za guvernera, odnosno u kojim slučajevima ne može da bude biran guverner, ako je obavljao nekakve funkcije ili obavlja neke funkcije koje nisu spojive sa tom funkcijom.
Što se nas lično tiče iz DSS, sve te odredbe nisu sporne, ali nam nije jasna odredba u kojoj se uvodi uprava za nadzor koja ima nekakve funkcije koje praktično ograničavaju rad guvernera. Uvodimo jedno novo telo koje će imati možda veću ulogu nego što ima sam guverner. Ali, obzirom da je predlog došao od strane većine, neka oni razmišljaju na koji način će to funkcionisati.
Sve to ne bi bilo sporno da nije člana 26. u kome se kaže u predzadnjem stavu da guverner, viceguverner i direktor Uprave za nadzor i članovi Saveta će biti izabrani u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Dakle, praktično na mala vrata kroz izmene i dopune zakona, koji neki kažu da su kozmetičke, ne bih rekao da su samo kozmetičke, se želi upravo da se dođe do novog rukovodstva u Narodnoj banci. Mi nemamo ništa protiv da se povede ozbiljna rasprava o radu sadašnjeg guvernera NBS, gospodina Šoškića, čitavog Saveta Narodne banke o tome kakvu je ulogu NBS igrala prethodnih meseci ili godina o tome na koji način je umešana ili kako nije sprečila skandale finansijske prirode u "Metalsbanci", "Agrobanci", "Komercijalnoj", "Srpskoj banci". Nama je, pre svega, važno da vidimo na koji način se ponašala Narodna banka u ovim slučajevima, kako je branila kurs prethodnih meseci, jer nam je svima jasno, a verujem da nema nijednog poslanika ovde, a verovatno ni među građanima, koji nisu opterećeni kreditima i naglim skokom rata za te kredite po osnovu rasta kursa evra.
Razumemo da nije Narodna banka jedina koja može da brani kurs evra, ali sigurno da ima jednu od najvažnijih uloga te, prema tome, za nas je jako važno da, bez obzira na izmene ovog zakona, se povede ozbiljna rasprava o radu sadašnjeg guvernera, ako se bude uopšte govorilo o njegovoj smeni. Prosto nam nije jasno zašto je moralo ovako na prečac da se donosi ovaj zakon, ako je bila ideja da se promeni guverner i da se postavi novi, onda je to moglo kroz raspravu u Skupštini o radu Narodne banke, o radu guvernera, a onda kada bude postavljen novi guverner koji, naravno, mora da bude apsolutno kompetentna i stručna ličnost, onda se može izmeniti Zakon o narodnoj banci onako natenane, bez ikakve žurbe, na jedan normalan način, kroz normalnu skupštinsku proceduru koji bi sigurno mnogo manje boo oči nego što je ovo danas.
Demokratska stranka Srbije je podnela nekoliko amandmana koji upotpunjavaju i poboljšavaju tekst izmena zakona i preciziraju nekakve odredbe. Mi apelujemo na skupštinsku većinu da ih dobro razmotri kako bi bili ugrađeni u tekst ovih izmena zakona, a u svakom slučaju željno očekujemo raspravu o radu Narodne banke i sadašnjeg guvernera, da bismo mogli da iznesemo u javnost stvari koje smatramo mnogo važnijim nego što su izmene Zakona o Narodnoj banci. Hvala.

Hvala. Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.
Neka se pripremi narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Hvala potpredsednice, koleginice i kolege jasno je da je ovde na dnevnom redu smena guvernera iako tako nije formulisana tačka dnevnog reda. Zato ću govoriti najviše o tome, a ne o zakonu, što je formalno tačka dnevnog reda, ali ipak da ispoštujem proceduru.
Formiranje Uprave za nadzor je interesantna stvar i kada se pogledaju ovlašćenja Uprave za nadzor vidi se da će to suštinski biti pravi guverner Narodne banke. Moram to da pohvalim, jer to pokazuje da su oni koji su pisali zakon svesni da onaj ko će stvarno i nominalno biti guverner Narodne banke ipak taj posao ne može da obavlja. To je pozitivno, ja mislim kao i oni da onaj ko će biti guverner taj posao ne može da obavlja i da nije stručan i kvalifikovan za to, a videćemo ko će biti direktor Uprave za nadzor.
No, nešto drugo je ovde u pitanju. Ovde je početak jedne spirale ove vlade i to spirale na dole. Često ovu vladu na zapadu pa i od onih koji su do juče bili sa pola ove vlade u Vladi, optužuju da nas vraćaju u '90. godine, pretpostavljam misleći na ono što smo prošli od ratova, zločina itd. Ne mislimo da ova vlada može u to da nas vrati, jer prosto, sve se promenilo u odnosu na '90, pa je takav scenario nemoguć, ali je moguć neki drugi povratak u '90.
Ovo je u suštini prvi zakon koji nova Vlada predlaže i on, na neki način, pokazuje tu želju ili možda nije želja ali će biti posledica povratka u '90. i sve je rečeno u tzv. ekspozeu gospodina Dačića. On se tu zalaže, između ostalog, za stabilnu nacionalnu valutu. Ovo pričam samo zbog građana, deviza i strani novac je roba kao i školjke, kao i cigare, kao i cipele, kao i automobil, kao i hleb. Svaka roba ima cenu. Veća je cena kada je robe manje, a niža je cena kada je robe više. Deviza nema i ne može biti stabilan kurs, tj. cena strane valute u nestabilnoj i ovakvoj ekonomiji. Može, i verovatno će ići ka tome ova izmena guvernera da kurs naizgled bude stabilan, ali to smo imali '90. i zato pričam o vraćanju u '90. Tada je kurs Narodne banke bio stabilan, ali jedino su mogli povlašćeni do njega, tj. do deviza po tom kursu da dođu. Ostali građani su mogli da kupe devize po mnogo većem kursu na ulici od onih koji su govorili "devize, devize".
Biće kurs, ali će neko do njega moći da dođe po tom kursu, verovatno da otplati kredite svojim prezaduženim firmama, ali građani će ponovo morati da putuju na crnom tržištu. Uvešće se crno tržište, inflacija, jer je očigledno da se guverneru zamera tzv. restriktivna monetarna politika. Biće ona ekspanzivna sa novim guvernerom, biće povećanje cena i biće fiksni kurs za povlašćene, a za one koji ne mogu do tog kursa da dođu biće mnogo veći nego što je sada. To su posledice. To je kao da saberete dva i dva i nekako u ekonomiji to uvek bude četiri.
Kada pričamo o guverneru i da neko ne pomisli da mi branimo guvernera, podsećam, LDP nije glasala za Šoškića, član 3 niste menjali. Osnovni cilj NBS jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena. To je prvi, jedini i glavni cilj, nikakav razvoj, nikakva upotreba deviznih rezervi u razvoj privrede. Piše u zakonu. Da je drugačije radio, kršio bi zakon.
Drugi stav tog člana – Narodna banka Srbije, ne dovodeći u pitanje ostvarivanje ovog osnovnog cilja, doprinosi očuvanju i jačanju i stabilnosti finansijskog sistema.
Znači, ako bi borba za očuvanje stabilnosti finansijskog sistema dovela u pitanje stabilnost cena, odnosno inflaciju, guverner ne sme da se bavi stabilnosti finansijskog sistema. Prvi cilj mu je ovo, a drugi, samo ako ne ugrožava prvi. Treći, ne dovodeći u pitanje i prvi i drugi cilj, podržaće sprovođenje ekonomske politike Vlade Srbije, postupajući u skladu sa načelima tržišne privrede. Znači, ako ugrožava prvi i drugi cilj baš ga briga za politiku vlade Srbije. To piše u zakonu.
Onaj ko se pridržava zakona, mora da radi ovako. Ne ulazim u Agrobanku i u Laleta Sekulića i Nikezića, sve ćete to da raspetljate kako znate i umete, zna se koga je Lale Sekulić finansirao, svakako nije LDP. Elem, vraćamo se u devedesete godine putem kojim smo u devedesetima i bila.
Ekspoze premijera Dačića, iz koga ovo apsolutno logično proizilazi, smena guvernera, je na nivou nove ekonomske politike Lenjina iz 1921. godine. Neke opozicione kolege su govorile da je to spisak lepih želja, a ja kažem da je to spisak opasnih želja za koje se nadam da se neće ostvariti, ali sam svestan da je smena guvernera instrument i način da se, nažalost, te opasne želje i ciljevi ostvare.
Taj sistem koji jedino poznaje partija koja je dala premijera, štampanje para i državni intervencionizam i državno administriranje, na kraju krajeva, mnogo je karakterisao, osim štampanja para, i prethodnu Vladu koju nije vodila SNS nego DS, ostali su isti.
Kada bude malo deviza, a malo je deviza jer nema izvoza, a nema izvoza zato što nema stranih investicija i ništa neće promeniti fiksni kurs i štampanje para u tome, osim što će oporezovati sve građane kroz inflaciju koja sledi i i onoga ko ima jahte i brodove i avione i onoga ko ima 12.000 dinara penziju. Inflacija oporezuje i jedne i druge. Očigledno da je to odluka ove vlade, ali nije ni čudo, teško da ona može bolje od štampanja i politike iz devedesetih.
Znate, nije čudo što se ovo dešava. Srećni narodi od dva zla izaberu manje, a nesrećni narodi od dva zla izaberu veće, a mi, građani Srbije, ako više volite Srbi, od dva zla izabrali smo oba i zato će nam biti tako kako će nam biti. Hvala na pažnji.

Hvala. Sada određujem pauzu u trajanju od sat vremena.

Sa radom nastavljamo u 16,00 časova. Hvala.

(Posle pauze.)

 

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo s radom

Ljubiša Stojmirović ima reč.

Izvolite.