Zahvaljujem gospođi Marković.
Reč ima gospodin Miljenko Dereta, ovlašćeni predlagač poslaničke grupe Liberalno demokratske partije.

Hvala gospodine predsedavajući.
Mi smo, tj. Liberalno demokratska partija je bila jedan od tri predlagača i u martu ove godine, kada smo pokušali da bivši saziv Skupštine podsetimo na obaveze koje su zakonom propisane, i na rokove koje im je taj zakon propisao za produženje mandata i izbor novog Zaštitnika građana.
Mi nismo pobegli ovaj put od toga da ponovimo svoj predlog, moram da počnem sa tim da mi je jako žao što gospodin koji je govorio u ime Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo nije pomenuo koje su to partije predložile, nego se zadovoljio formulacijom više partija i stranaka je predložilo gospodina Jankovića za reizbor.
Mislim da nije nevažno da javnost bude upoznata sa tim ko su predlagači, zato što saglasnost i opšta jedinstvo po pitanju reizbora gospodina Jankovića jeste jedinstven slučaj, između ostalog i zato što su predlagači i iz pozicija i iz opozicije, koliko ja znam.
Naravno, Liberalno demokratska partija će podržati i glasati za reizbor gospodina Jankovića, kao predlagač. Ovde hoću da kažem da biografija koja je onako jedva pročitana, tj. na brzinu pročitao gospodin predlagač, nije razlog zašto ćemo mi to podržati.
Razlog za našu podršku su rezultati koje je gospodin Janković postigao u prvih pet godina svog mandata. O tim rezultatima predlagač nije rekao ništa. Ti rezultati su, mislim za mnoge, bili neočekivani, zato što je od samog početka postojala jedna opravdana sumnja da će nezavisne institucije zaista to biti, da će biti nezavisne i samostalne i da će uspeti da se odupru pritiscima koji dolaze iz političkih partija.
Imamo primer u ovom trenutku da, osim gospodina Jankovića kao zaštitnika građana, i poverenik za slobodan pristup informacijama i poverenica za ravnopravnost uživaju puno poverenje građana i javnost ih vidi kao jedne od retkih institucija koje zaista garantuju poštovanje zakona i određenu pravnu sigurnost.
Ovde su već pomenuti neki od razloga, tj. nekih rezultata koje je gospodin Janković postigao. Neću ih ponavljati, ali neki mislim da zaslužuju da budu podcrtani. To je, pre svega, pitanje zaštite dece, tj. zdravstvene zaštite dece. Naime, na intervenciju gospodina Jankovića deci su overene zdravstvene knjižice i poštovalo se Ustavno pravo dece na zdravstvenu zaštitu. Koliko znam, gospodin Janković je pokušao da zaštiti i radnike kojima nije bila uplaćivana zdravstvena zaštita i tražio je da se zbog toga kazne poslodavci koji ne izvršavaju svoje obaveze, a ne oni koji radom na to stiču svoje pravo.
Na žalost, poslodavac o kome govorimo je u velikom broju slučajeva bila država. Država je bila ta koja sama sebi nije uplaćivala zdravstvenu zaštitu, a onda zbog toga pokušala da kazni one koji za to sasvim sigurno nisu odgovorni. Naravno, državi onda nije bio problem da tu zdravstvenu zaštitu jednim pečatom ipak obavesti i tim ljudima, ali to sasvim sigurno ostaje pitanje, ne sumnjam da će se gospodin Janković time baviti i u svom sledećem mandatu, koje treba rešiti zakonom i koje treba sasvim sigurno drugačije postaviti, nego što je to sada.
Moram reći da je gospodin Janković u velikoj meri štitio prava svih manjina, ne samo nacionalnih manjina, nego, recimo, i LGBT populacije, zalažući se za njihovo pravo, između ostalog na okupljanje i na slobodno izražavanje svojih seksualnih opredeljenja. Mislim da je to veoma važan…
Ne očekujem od gospodina Ristanovića da se drugačije ponaša, nego što se ponaša sada u Skupštini.
Dakle, zaštita svih manjinskih grupa jeste princip za koji se gospodin Janković zalagao i za koji će, uveren sam, nastaviti da se zalaže.
Podsećam da je gospodin Janković pred Ustavnim sudom pokrenuo pitanje Zakona o informisanju i da je taj Ustavni sud ocenio kao neustavnim određene članove tog zakona i da, bar koliko je najavljeno, taj isti zakon za koji se jedna od članica sadašnje koalicije veoma zalagala, ista članica te koalicije, ukinut je. Prema tome, gospodinu Jankoviću možemo pripisati da je bitno doprineo slobodi informisanja u Srbiji.
Podsetiću, to sam pronašao na sajtu Zaštitnika građana, da je Zaštitnik građana Srbije dobio tzv. A status UN u oblasti zaštite ljudskih prava. To je najveće priznanje koje jedna institucija koja se bavi ljudskim pravima u jednoj državi može da dobije. Svaki drugi izbor, osim gospodina Jankovića, mislim da bi u velikoj meri ugrozio taj status. Podsećam da je on veoma cenjen i u Međunarodnom udruženju Ombudsmana i da se model na koji je ova institucija postavljena u Srbiji u ovom trenutku replicira i u nekim drugim državama u kojima je ta institucija tek u povoju. Koliko znam, Azerbejdžan je u pitanju, a čak neko pominje i Rusiju.
Ono što je posebno u radu gospodina Jankovića, jeste njegova iskrena i dosledna saradnja sa organizacijama civilnog društva. Naime, konsultacija koja se stalno sprovodi sa organizacijama koje se neposredno bave zaštitom ljudskih prava, jeste preduslov za uspešan rad.
Moram ovde da napravim malu digresiju i da kažem da i u ekspozeu gospodina premijera i u Zakonu o ministarstvima se ne pominju, niti su pomenute organizacije civilnog društva, što je jedan od standarda koji određuje stepen demokratije danas u svakom društvu. Činjenica da gospodin Janković poštuje organizaciju civilnog društva, poštuje pravo građana i stručnost građana po pojedinim pitanjima, jeste ohrabrujuća i ne sumnjam da će on tu saradnju nastaviti i još produbiti i u budućnosti.
Nesumnjivo su rezultati koje je Zaštitnik građana postigao razlog za konsenzus koji će, nadam se, postojati u danu za glasanje. Mislim da postoje još neki razlozi koji će opredeliti glasanje nekih od stranaka. Jedan je taj da je ugled i poverenje koje je Zaštitnik građana stekao u javnosti toliki da bi neizglasavanje i neprodužavanje tog njegovog mandata sasvim sigurno izazvalo reakciju javnosti koja u ovom trenutku, ni ovoj novoj Vladi, ni ovom novom režimu, ne znam kako bih nazvao to, nije potrebna.
Na neki način obezbeđuje se jedna bolja slika o ovom režimu, nego što bi to pokazala činjenica da je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ukinuto. Nešto što sasvim sigurno ide na štetu razvoja i poštovanja ljudskih prava u Srbiji, biće nadoknađeno ovim činom reizbora gospodina Jankovića.
Još jedan razlog koji se možda može pripisati ovome, to je da je posle ove rasprave, koja je bila takva kakva je bila, o sužavanju nezavisnosti i samostalnosti jedne institucije, podrška drugoj nezavisnoj i samostalnoj instituciji malo popravlja opštu sliku onima koji te zakone predlažu i koji će ih doneti.
Kada je formirana ova institucija, koliko znam, napravljena je jedna procena koliko u Srbiji takva institucija treba da ima zaposlenih, s obzirom na mogući broj pritužbi koje će biti podnete. Tada je evropski procenitelj ukazao na broj od otprilike 150 ljudi. U ovom trenutku, koliko ja znam, opet sa sajta, u ovom trenutku je zaposleno 60 ljudi u kancelariji Zaštitnika građana, od toga se 30 bavi pritužbama, a 30 je deo administracije koju takva institucija mora da poseduje. Tih 30 ljudi i gospodine Janković sasvim sigurno ne mogu da zadovolje sve potrebe i zahteve građana. Ova skupština i ova vlast, ovaj režim, će imati divnu priliku da u vrlo brzom roku, što skorije, stave na dnevni red dopune zakona, tj. izmene Zakona o Zaštitniku građana i na taj način pokažu svoje iskreno opredeljenje da se toj službi omogući razvoj, da se omogući njen uspešan rad. Činjenica da je, kao što je navela koleginica, broj pritužbi samo u protekloj godini porastao za otprilike 40%, koliko govori o poverenju koje je institucija Zaštitnika građana dobila, istovremeno govori i o situaciju u državnoj administraciji, o tome da je ona toliko loša da zahteva radikalne reforme i radikalno drugačiji odnos prema građanima.
Takođe očekujem da će kroz izmene Zakona o Zaštitniku građana biti omogućeno da se poveća broj zaposlenih, pre svega onih koji se bave pritužbama građana.
Za kraj, moram da kažem da mi je takođe, kao i drugima, žao što se ova rasprava vodi u jedanaestom satu našeg boravka ovde, što je sasvim sigurno u sukobu sa Zakonom o radu koji propisuje radno vreme, ali o tome drugi put. Ono od čega strepim jeste da je činjenica da neko u ovom našem sistemu do te mere nezavistan i do te mere samostalan i do te mere dosledan u korišćenju svih prava koja mu je zakon propisao, može u jednom trenutku zasmetati vladajućoj koaliciji i nadam se da pred ovu skupštinu neće, u nekoj doglednoj budućnosti, doći neki zakon kojim će se izmeniti Zakon o zaštitniku građana i omogućiti jedna brza promena, bez poštovanja sadašnjih procedura.
Dakle, ponavljam, LDP će glasati i podržati gospodina Jankovića i njegov reizbor. To smo predložili u martu, to smo predložili sada i apsolutno će biti ogromno zadovoljstvo pritisnuti "za" kada bude došao dan glasanja. Hvala vam.

Zahvaljujem se gospodinu Dereti.
Reč ima ovlašćeni predlagač stranke Ujedinjeni regioni Srbije, gospodin Predrag Marković.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče.
Dame i gospodo, gospodine Jankoviću, lepo je da smo dočekali ovaj dan. Nema razloga da vam laskam, čuli smo toliko lepih ocena o vašem radu, ali postoji jedna upozoravajuća, to je što će ovog puta za vas da glasaju sve poslaničke grupe, Ujedinjeni regioni Srbije, naravno, ali čuli ste i nekoliko iskusnih poslanika koji su rekli šta sve to može da znači. Za početak bi trebalo da znači da, kada se jedna institucija gradi na način na koji treba graditi institucije, uporno, strpljivo, bez suviše spinovanja, lažnih afera, velikih strasti, pretnji, već stalno argumentima, kada se uz to pokažu rezultati, onda je moguće da svi osećaju potrebu, ne sumnjam da je iskrena, ali da svi osećaju potrebu da podržavaju postojanje jedne institucije, i više od toga, da podržavaju ličnost koja je na čelu, verovatno zbog onoga što najčešće nedostaje u uspostavljanju institucija u Srbiji, a to je lični primer.
Zašto ovo govorim? Težak je put kojim se prešlo. Oni koji se ne sećaju, jer u Srbiji često ljudi od svoje muke ne stižu da prate, ili nešto ne smatraju važnim, ili naprosto lako zaboravljaju, bilo je neophodno, svojevremeno, da sa mesta predsednika Narodna skupštine uputim javno pismo predsedniku Republike, tada je to bio gospodin Tadić, i predsedniku Vlade, tada je to bio gospodin Koštunica, o neophodnosti da stigne zakon i da bude podržan od njihovih poslaničkih grupa, koji je bio završen godinu dana ranije, a nikako nije stizao u Skupštinu.
Koristim i ovu priliku da se javno izvinim tadašnjem ministru policije, koji me je nazvao telefonom, gospodin Jočić, i rekao je – izvinite, molim vas, nije zbog mene, nego u predlogu, koji su stručnjaci uradili, postoji jedan član koji mi ne možemo da ostvarimo, a tiče se obaveze prema Aki komunike, u pregovorima sa Evropskom unijom. Zašto ističem ovaj primer? On kaže – ja bih već ranije poslao predlog zakona, pošto je ta radna grupa istovremeno radila i Predlog zakona o policiji. Zato što ljudi često ne znaju šta znači pregovarati sa Evropskom unijom. Što je još gore, često pregovarači ne znaju, pa misle da trebaju nešto da prepišu ili da nešto poslušaju.
Taj član se ticao upravo izbora Ombudsmana. Uobičajeno je, pošto smo se danas zbunjivali u ovoj diskusiji, kada je gospodin Varga iznosio primere šta piše u pravilima za već postojeće članice i već postojeće centralne banke, kada postoji tradicija neke institucije za zemlje koje su u Evropskoj uniji, većinsko rešenje postaje pravilo koje se preporučuje. Vi koji pregovarate morate da poznajete stanje u sopstvenoj zemlji, te da naprosto ukazujete šta jeste moguće da bi se napredovalo ka vrednostima, a šta naprosto nije moguće i treba eliminisati. Taj član je glasio da onaj ko bude predložen za Ombudsmana, reč je o 2004. na 2005. godini, treba da ima desetogodišnje iskustvo u zašiti prava građana, ali u okviru posla koji je obavljao u državi.
Kada su pozvani stručnjaci, rečeno je, lično sam rekao, odnosno nisam iznosio, kao što ni sada ne radim, u ovih 12 godina, ni tada nisam iznosio o pojedinačnim ljudima primedbe, ali naprosto postojala je potpuno jasna svest da država u tom periodu nije poštovala ljudska prava. To ne treba dokazivati. Ako očekujete da među ljudima koji su radili u državi na tim poslovima sada neko treba da bude biran, i onda se pristupilo rešenju, koje su naravno prihvatili stručnjaci iz Evropske unije, a to je da iskustvo bude kod prvog izbora petogodišnje, a kod svih narednih da može da bude desetogodišnje.
Zašto ovo govorim? Zato što ćemo se mi danas lako složiti. Kada god postoji uspeh, političke stranke su tu još lukrativnije od svih, a svi idu tamo gde je uspeh. Pa, evo, uspešno je u ovim mučnim godinama, kada se toliko toga bezuspešno pokušavalo da stvori ili je namerno kvareno ili lošim izborom kadrova i nedorečenim rešenjima ili rešenjima koja nisu ostvarivana. Setite se rešenja iz čitavog niza zakona, na koje je ukazivano, pa ne mogu da se primenjuju. Da vas ne podsećam na ona rešenja na koja nije ukazivano. Zakon o izboru predsednika, kao što znate, u stvari, verovatno ne znate, ali sa dva člana kojima je usvojen onemogućava da bude izabrana osoba ženskog roda, a da njena prava budu sačuvana. Ne može da bude izabrana za predsednika. To ćemo ispraviti, naravno. Kada kažem mi, mislim na narodne poslanike. Neće mi biti teško da predložim tu izmenu kojom se otklanja nemogućnost.
Važnije je nešto drugo, a to je da smo u narednih godinu dana uspeli da donesemo zakone, ali nije bilo moguće izabrati Ombudsmana, jer i tada, kao i sada, političke partije, poslaničke grupe su trebale da se slože. Pretpostavljam da svi znate da imam običaj da vodim računa šta kažem i da čuvam svu dokumentaciju. Sa velikim zadovoljstvom čuvam koverat u kome je vaša biografija, gospodine Jankoviću, oko koje se nisu složili i neki od danas najavljenih govornika. To je prirodno. Bože moj, važno je da se posle godinu i po dana ubeđivanja, istrajnosti uspostavila institucija, vi ste izabrani, ali tu dolazimo do onog najvažnijeg. Molim vas, pošto je nekoliko puta pominjana diskusija koja se vodila o jednoj drugoj instituciji danas, naravno da su neuporedive. Jezički da, obe su nezavisne i obe na čelu imaju ličnost sa velikim ovlašćenjima, ali hajde da pojednostavimo. Svima je jasno, Ombudsman nema para, a Narodna banka ima. To vam valjda sve objašnjava.
Ono što je važnije, u narednom periodu, i to je kvalitet za koji želim da vam odam priznate, gospodine Jankoviću, vi niste činili ono zbog čega najčešće propadaju dobre zamisli ili institucije koje su pokazale važnost svog funkcionisanja u drugim državama. Niste pokušavali nemoguće zarad političke ili lične atrakcije i da na taj način stvorite utisak da je institucija nemoćna.
Naprotiv, pažljivo ste birali šta je dobar primer, pažljivo ste tražili saveznike u tome, nekada, i na tome čestitam mnogima koji su u tome učestvovali i u Narodnoj skupštini. Nekada. to je malo pre pomenuto i u delu civilnog sektora, Nekada i kod određenih, baš predstavnika onih izvršnih vlasti koje su najčešće i kršile pravo i polako rezultatima pokazali koliko je institucija i važna i uspešna.
Olako se u Srbiji istakne u prvi plan ličnost, olako se u Srbiji pribegne različitim spinovanjima, atrakcijama, aferama, ali krajnji rezultat jeste da se ljulja jedna institucija i da na kraju mi tu instituciju kao instituciju u koju imamo poverenja izgubimo.
Drugo, što će nadam se poslužiti svima onima kojima je stalo da istinski grade institucije države. Mi sad sedimo u domu, koji je kao što znate samo u tri saziva prokockao čitav niz standarda koji su mukom uspostavljeni, a još smešnije slušao sam proteklih dana poslanike koji, ni ne znajući čak da su ti standardi postojali u ovom domu, to nazivaju civilizacijskim tekovinama koje mi nismo dostigli.
Ono drugo što je važno jeste skromnost. Skromnost institucije koja nastaje, koja nema dovoljan broj zaposlenih, koja naravno u početku nema adekvatne uslove. Vrlo je važno da ta institucija stalno pokazuje da ne treba ni na jedan način zavaravati sebe predrasudom da za sve postoje naša prava. Vi ste uporno edukovali i one čija su prava povređena, koja su to prava, i one koji ta prava povređuju. U čemu se sastoji to povređivanje? Prečesto smo se toga nagledali u upravi u onome što se zove birokratija, da najveći deo kršenja prava, ljudi sa druge strane šaltera, kako se uobičajeno kaže, počiva na tome što to pravo niti zna niti razume i onaj koji ga zastupa i koji ga krši.
Pri tome ste pokazivali, i to ja zovem skromnošću, i sopstvenu spremnost da kao institucija učite, da priznajete javno da nešto ne možete, da je nešto predrasuda, tipa pravo na rad. Čujte, da vam ombucman obezbedi pravo na rad. Umesto da gubi vreme objašnjavajući da to ne može, on to samo konstatuje i onda čini sve što može i već je istaknuto koji su to stvarno primeri, da ukaže gde se prava krše i to zaposlenih. Ko ih krši, a ponekad, kako se kaže "sapien ti sat" zaključiće pametnom je nekad i to dovoljno da zaključi da neko i proizvodi pravo i krši to pravo. Tipične su odluke koje su uvek donošene polovično, pa se recimo kaže – svakih godinu dana neka vlada, nemojte laskati sebi, sve su to vlade činile, donose odluku da povežu radni staž za prethodnih godinu dana jer pobogu nisu vlasnici preduzeća uplaćivali. Na stranu što država često taj vlasnik, ali očekivali bi ste da Vlada onda donese odluku i o tome kako će biti kažnjen onaj ko je to trebao da kontroliše. Jer svako ko iole ima firmu zna da ako ne postoji politički nalog, nemate načina da recimo dva meseca ne date platu, ako niste uplatili doprinose. To je ta vrsta licemerja. Ništa ne brinite čeka će vas i u budućnosti.
Lepo je neko rekao, ovo je malo i dimna zavesa, što će sve poslaničke grupe glasati. Uzgred budi rečeno ne brinite nagledali smo se toga da je ono za šta svi glasaju često ili neostvarivo ili mnogi to ne smatraju preterano važnim, nego smatraju da je korisno za tako nešto glasati.
Ja sam uveren da treba glasati za vas lično. Upravo zbog te činjenice što iz načina na koji ste nastupali i u javnosti i prema onima kojima ste se obraćali vi u stvari smatrate da ste tek počeli jedan posao, da veliki deo tog posla predstoji. Ovo je jedno poluvreme. Veliko je zadovoljstvo, i ja to govorim najiskrenije, da mnogi koji su sumnjali ili su naprosto iz političke navike.
Vi se sećate da su poslanici koji imaju političku naviku da ako neko nešto predloži nije loše biti protiv pa izaći iz sale, su izašli iz sale kada je trebalo glasati da nastave da žive u državi u kojoj žive. Onda su slali izvinjenje i rekli – zbunili smo se. Onaj ko se lako zbuni zbog stranačke politike teško da može da izgradi ozbiljnu državnu instituciju, zato je upravo uspeh ove sadašnje saglasnosti koja postoji nada da ćemo možda naučiti kako se stvarno prave institucije i da postoje prioriteti, nešto što jeste stranačka politika i nešto što nije stranačka politika nego institucija na koju će svako od nas danas ili sutra morati da se osloni.
Konačno, vi ste u nekoliko slučaja u prethodnom periodu dobili svesrdnu pomoć i od strane međunarodnih zvaničnih institucija i od strane institucija u Srbiji i od strane predstavnika civilnog društva. Ono što posebno cenim jeste što ste vrlo često, ne uvek, jer jedna od najnepristojnijih stvari je kada nekome odajete priznanje za rad da nabrajate šta sve nije uradio, kao da je imao pred sobom hiljadu života i da je mogao sve da postigne. Dajte samo recite da li je uradio dovoljno i šta je sve uradio. Dakle, vi ste često, ne uvek te iste organizacije ili princip iza koga su oni stajali, ako ste smatrali da takođe krši neko od osnovnih ljudskih prava, takođe kritikovali.
Naravno, građani ne smeju da se zavaravaju. Zaštitnik građana je pre svega adresa na kojoj nešto mogu da saznaju, nešto mogu da nauče i možda mogu da dobiju pomoć. Nekada moraju da se nalaze kreativna rešenja, mislim da je to neko istakao. Vi ste nalazili ta kreativna rešenja, to su te knjižice. Nenametljivo, ali je mnogo važnije da svi zajedno, imaćete ispred sebe pet godina, sasvim sigurno će to biti duže nego što će trajati saziv, a sigurno duže nego što će trajati vlada, koja god. Iskreno se nadam da će te sve ono što vas je razočaralo ombusmana, ne lično, uspeti što pre da svima nama i predstavite i nametnete u narednom periodu. Jer, samo na taj način ćemo uspeti i druge institucije da uspostavimo na način da one ne bude tema politike, nego da budu tema našeg stvarnog i iskrenog poverenja. Hvala vam još jednom lično.
Hvala vam još jednom lično. Hvala svima koji su i u ovoj diskusiji i predlažući ili formalno ili se priključujući usmeno ovom predlogu omogućili da imamo tu šansu, jer ako se osvrnemo samo u prethodnih godinu dana oko sebe videćemo koliko toga u šta smo verovali da je čvrsto, stabilno i da će nas zaštititi u međuvremenu više ili ne postoji ili smo i sami doprineli njegovom ruiniranju. Hvala vam najlepše, to je ono što sam imao večeras da vam kažem.

 Hvala lepo.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihailović, ovlašćeni predstavnik SPS.

Poštovani predsedavajući, gospodine Jankoviću, dame i gospodo narodni poslanici, lično mi je zadovoljstvo kao i veliko zadovoljstvo poslaničke grupe SPS da večeras ovde u Narodnoj skupštini imamo visok stepen saglasnosti oko onoga što je prethodni rad Zaštitnika građana, konkretno gospodina Saše Jankovića, koji je bio u toj funkciji i da, zapravo, taj visoki stepen saglasnosti ide u pravcu za ponovni njegov reizbor.

Dakle, dužan sam da u ime SPS naglasim, pošto prethodno nije rečeno, i sama je predložila da Saša Janković bude ponovo izabran za Zaštitnika građana.

Dakle, ta institucija, koja je, da tako kažem, veoma mlada u našoj zemlji, u našem društvu, započela je neku svoju istoriju donošenjem zakona ovde u Narodnoj skupštini, a zatim 2000. godine, izborom prvog Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana Saše Jankovića.

Danas kada govorimo o nekim rezultatima i to tim vidljivim i dobrim rezultatima Zaštitnika građana, taj uspeh, naravno, pripisujemo njemu i stručnoj službi, celoj instituciji, ali svakako mogao bih da kažem da ta zasluga na neki način pripada i ovoj Narodnoj skupštini koja je uspela, a čuli smo i iz prethodnog izlaganja, ne baš tako lako da dođe ustanovljavanja i početka rada ovakve veoma značajne institucije, jedne demokratske institucije koja ima veliku tradiciju u drugim zemljama. Još od pre dva veka i nešto više u Švedskoj, to je poznato, a i mnogim zemljama Evrope, pa i van Evrope, od 1970. godine.

Pokazalo se da institucija Zaštitnika građana je veoma značajna i važna za naše društvo i za našu zemlju, za naše građane. Toliko je važna da ako bi mogli to da poredimo kao žedna zemlja kiše i da zapravo iz tih razloga mi imamo i zadovoljstvo građana i na drugoj strani koji su se obraćali instituciji Zaštitnika građana, a da je sve veći broj građana upućen na adresu Zaštitnika građana kako bi ostvario neka svoja prava.

Naravno, mi kao zemlja koja je sada i u tranziciji i koja je živela i u prethodnom jednom drugom sistemu, ne možemo da se pohvalimo ni tim značajnim demokratskim dostignućima, niti tim odnosima i relacijama u kojima je država ili njeni organi svesni svega onoga što treba da bude adekvatan odnos prema ostalima za čiju korist radi, pre svega mislim na građane.

Dakle, govori se o principima dobre uprave koja treba da bude ideal u funkcionisanju države, odnosno organa uprave i svih nosilaca javnih ovlašćenja kako bi išli u susret potrebama građana.

Danas često imamo u Srbiji zapravo funkcionisanje državnih organa i nosilaca javnih ovlašćenja po principima stroge uprave, koja iskazuje jednu moć, često i bahatu u određenom trenutku, neprosvećenu u pojedinim trenucima i, kao što neko reče, nama samima nije jasno šta je njihova uloga i na koji način bi trebalo da se ophode prema potrebama građana. Često u takvoj situaciji imamo zastupanje teze da treba građaninu koji je došao da ostvari svoje pravo, ukazati da nešto ne može da se ostvari, da je to veoma teško, da u svakom drugom ili sledećem pokušaju da se pronađe nemogućnost u ostvarivanju onoga zbog čega je ta stranka došla na taj šalter, umesto da postoji jedan drugi pristup, jedan drugi princip, da se pronađe način kako to može da se ostvari, da se pokaže jedna predusretljivost i jedna želja za zadovoljavanjem određene potrebe stranke koja je došla da ostvari svoje pravo.

Dakle, dugo je potrebno da dođemo do jednog načina takvog razmišljanja, do jedne takve životne filozofije, ali svakako uvođenje Zaštitnika građana u naš sistem je jedan početak koji ohrabruje i koji će sigurno uticati na promenu tih odnosa i na stvaranje jedne veće kulture i drugačijeg ophođenja državnih organa i njenih predstavnika prema potrebama građana u ostvarivanju ljudskih sloboda i njihovih prava.

Čitajući ovaj izveštaj, vidi se to što je već rečeno, da je broj obećanja iz godine u godinu rastao, da je broj rešenih predmeta takođe rastao. Taj broj kontakata koji se pojavljivao iz potrebe građana je sve veći i veći iz godine u godinu. Imamo jedan nesklad između onoga što su normativne budućnosti i taj normativni standard kojim danas raspolaže Zaštitnik građana spram onoga što je stvarnost i što je praksa i da zapravo postoji potreba za proširivanjem onoga što su potencijali u ostvarivanju uloge i rada Zaštitnika građana kao jedne važne institucije.

Socijalistička partija Srbije će svakako podržati u narednom koraku i u narednom periodu, kada dođe na red i to da te normative poboljšamo u smislu stvaranja jednog većeg kapaciteta ove institucije sa svim pratećim službama kako bi Zaštitnik građana mogao još jače i još bolje da izađe u susret i doprinese zaštiti i unapređenju sloboda i prava naših građana.

Mi danas imamo i pokrajinskog ombudsmana, a u pojedinim mestima imamo i zaštitnike građana na nižem nivou u lokalnim samoupravama. Treba razmišljati u tom pravcu da li proširenje te službe treba da ide u pravcu dekoncentracije ove institucije koja postoji kao institucija sa sedištem u Beogradu, sa otvaranjem kancelarija, kao što neke već imamo, u gradovima i u drugim lokalnim samoupravama, pre svega mislim u opštinama, a onda razraditi tu funkcionalnu vezanost između zaštitnika građana koji deluje sa globalnog plana, u odnosu na one koji bi radili u lokalnim samoupravama.

To je svakako potrebno, jer vlast sama po sebi, a kada kažem vlast, mislim pre svega na nosioce javnih ovlašćenja, koji imaju tu tendenciju osiljavanja, odvajanja i distanciranja u svom odnosu i ponašanju prema korisnicima svojih usluga, odnosno u odnosu na građane i stalno je potrebno da se na to ukazuje.

Pored onoga što je bila aktivnost Zaštitnika građana, koja se zasnivala na onome što su bile pritužbe građana, kao i preduzimanje određenih mera i aktivnosti po sopstvenoj inicijativi, ništa manje nije bilo važno njegovo ovlašćenje savetodavnog delovanja, u smislu preventive i edukacije.

To pitanje preventive i edukacije je veoma važna funkcija i momenat u radu Zaštitnika građana, jer je zaista potrebna u našem društvu velika i široka edukacija, kako onih koji su u funkciji da pružaju određene usluge, odnosno da daju i da vrše određena javna ovlašćenja, a sa druge strane, edukacija širih masa građana koji koriste ta prava.

Naravno, ne može samo Zaštitnik građana da se bavi pitanjem edukacije. To je jedan složeniji problem koji bi trebalo da se razmatra i ustanovi i sa aspekta obrazovnog sistema i koji bi dao doprinos onome što treba da bude sutra, prekosutra ili, neka to bude daleko od nas, ali mi taj cilj pred sobom moramo da vidimo, a to je svakako jedan viši stepen i kulture u ophođenju prema građanima, jedna visoka kultura u uvažavanju potreba građana za svojim slobodama i pravima i jedna predusretljivost na jednom visokom nivou od strane organa uprave, ili ovih koji daju javna ovlašćenja, u odnosu na građane.

Pomenuo bih još samo da u onome što treba da bude podrška svakako je, pored onoga što je povećanje kapaciteta Zaštitnika građana u smislu povećanja broja službenika, stručnih ljudi, dekoncentracije tog organa itd, ali to treba sve urediti zakonom. Valja ukazati i na ono što je bio taj veoma težak početak u stvaranju tih elementarnih potreba iz početka, u stvaranju i dobijanju od države prostornih uslova, kao i drugih materijalnih uslova.

Ima se utisak, ne samo kada je Zaštitnik građana u pitanju, nego i druge institucije koje imaju taj regulatorni i nezavisni status i ulogu, veoma su teško počinjali i čini se da je država nekako lakše ustanovljavala određen normativ, pravna akta koja regulišu tu oblast, a da pri tome ne stvaraju odgovarajuće uslove za početak rada, bar one elementarne.

Država se malo i trapavo odnosila, ili čak oklevala, u onome što je stvaranje tih pravnih uslova za jednu punu i pravu aktivnost i rad, u konkretnom slučaju Zaštitnika građana, kao i drugih nezavisnih institucija koje su danas isto tako važne kao i ova.

Naravno, sa ovim pitanjem se neću posebno baviti. Već imamo dobre pomake u tom pravcu u odnosu na same početke, ali valja nastaviti u tom pravcu i davati punu podršku daljem razvoju ovih institucija, pa i institucije Zaštitnika građana.

Nisam uveren da u ovoj narodnoj skupštini, pošto postoji visoka saglasnost oko ponovnog izbora gospodina Saše Jankovića za Zaštitnika građana, da neko od poslaničkih grupa to čini iz nekih lukrativnih razloga, u smislu političke koristi, pa mu zbog toga daje podršku. Mislim da postoji visoka svest u ovoj narodnoj skupštini, i među pozicijom i među opozicijom o tome, da je zaista potrebna jedna takva institucija koja će premošćavati tu polarizovanost, koja je često i nesvesna u nekim slučajevima između organa vlasti i između građana. To je veoma mukotrpan i dugotrajan proces koji valja podržati. Narodna skupština će svakako podržati i dalje jedno takvo nastojanje daljeg razvoja i napredovanja uslova za rad Zaštitnika građana. Time će Zaštitnik građana u narednom periodu, sa svojom službom i saradnicima, postići još veće rezultate, a to će biti i rezultati ove narodne skupštine u kojoj mi danas odlučujemo.

Da zaključim, s obzirom da je SPS predložila Sašu Jankovića za ponovni izbor, kada budemo glasali u subotu, podržaćemo svi njegov izbor, u jednoj velikoj nadi da će nastaviti ovako kako je radio u proteklom periodu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se gospodinu Mihajloviću.
Dajem reč ovlašćenoj predstavnici DS, gospođi Gordani Čomić.

 Zahvaljujem se. Dame i gospodo, zadovoljstvo je danas i večeras govoriti na sednici Narodne skupštine i ostaviti svoje reči u stenogramu, istovremeno zbog toga što u ime svoje poslaničke grupe želim da obavestim narodne poslanike da smo jedni od predlagača Saše Jankovića za izbor za Zaštitnika građana, ali jednako tako važno i zbog teme o kojoj treba da bude reči tokom ove sednice, kada razgovaramo o razlozima pro et kontra da se bilo ko, u ovom slučaju Saša Janković, izabere ili ponovo izabere za zaštitnika građana, jer se radi o ljudskim pravima i slobodama.
Kada god je tema o ljudskim pravima i slobodama, onda vrlo pažljivo treba meriti svoje reči koje ostaju u stenogramima sednica, za svedoke koji će gledati nas učesnike u kratkom ili u dužem vremenu i po tome ceniti da li smo umeli da budemo ljudi.
Kada kažem da li smo umeli da budemo ljudi, onda mislim pre svega na funkciju Zaštitnika građana, koja mu po zakonu i pripada. To je da, kad bilo ko od nas voljom građana, voljom druge institucije koja nas imenuje ili nas izabere, našim uobičajenim rečnikom rečeno – dobije izliv vlasti u mozak, tako da šteti onima koji ga na poziciji javnih poslova šalju, onda vrlo dugo vremena u evropskim institucijama, a u Srbiji pogotovo, nije bilo nikoga osim institucije Zaštitnika građana da jednako podržan, jednako osporen od svih onih koji izliv vlasti u mozak imaju i od svih onih koji imaju štetu od toga, uradi nešto da bi svima objasnio šta su ljudske slobode i prava i da nemamo moći, dovoljno velike, kojima sme i da se usudi da krši tuđe ljudske slobode i prava.
To se dešava. Naravno, ljudi smo i neprekidno kršenje ljudskih prava, primera loše uprave, umesto dobre, ima u svakom društvu i u svakoj državi, pa tako i u Srbiji.
Zato je ova sednica važna i zato je važno da kada bude gotov izveštaj naravno, nesporno izabranog Saše Jankovića, za sledeću godinu da takođe imamo sednicu u Narodnoj skupštini, kao što smo i imali, da kroz odbore i kroz javna slušanja pažljivo saslušamo zaključke i preporuke Zaštitnika građana i da po tim preporukama postupamo. Prava zaštita slobode i prava počinje kada svi oni koji misle da imaju moć u rukama, razumeju da to ništa nije kobajagi i da ne može samo tako da se kaže, a da nije važno da li će da se uradi i da svaka reč koja se nemarno izgovori, a tako da ugrožava nečija ljudske slobode i prava, bude mnogo skupa reč i u domaćoj, i u međunarodnoj javnosti, a da reč koja je izgovorena ne može da bude povučena, ne vladate više njome.
Tako treba da pazimo i kada reči izgovaramo i kada se tim istim rečima obraćamo drugima koji od nas s pravom traže da obavimo posao za koji smo birani na bilo kom javnom poslu u društvu, i u državi, na bilo kom nivou lokalne vlasti, pokrajinske vlasti, vojvođanske vlasti, gradskih vlasti, Narodne skupštine, ministarstva, svih onih delova državne uprave gde smo obavezni da mislimo na to kakav će komentar imati Zaštitnik građana, Saša Janković, ako bilo ko od onih koji su korisnici usluga državne uprave imaju problem sa nekim ko je na mestu gde ta usluga treba da se pruži.
Zato je važno razgovarati o izboru, i zato je važno imati sednicu sa raspravom o izveštaju Zaštitnika građana. Druga stvar zbog koje je važna ova sednica je što se kroz primer prvog izbora i sadašnjeg reizbora Saše Jankovića može kao paradigma pratiti teškoće, i lepote, i prepreke, i podsticaji u izgradnji institucija u društvu koje se menja, kakva je Srbija.
Prva stvar je, da je institucija Zaštitnika građana i zakon bio jedan od zakona koji je omogućio međupartijsku saradnju. Demokratska stranka Srbije je naravno, i Narodna skupština u sazivu između 2004. i 2008. imala inicijativu sa onima koji su imali vladajuću većinu za tih četiri godine, ali nije bila u tome stvar. Stvar je bila u tome da je postojala svest da o nekim temama možemo da imamo uspeha kao društvo, kao institucija, samo ako bude međupartijske saradnje.
Jedna od takvih tema je Zakon o Zaštitniku građana, drugi je bila Zakon o državnom revizoru, Zakon o sukobu interesa, Rezolucija o pridruživanju Evropskoj uniji. Imala sam sreće pa sam učestvovala u sve jednoj od tema koja je bila predmet međupartijske saradnje.
Šta je dobra vest, od zakona koji nam je omogućio da prvi put biramo Sašu Jankovića? Uklanjanje otvorenog neprijateljstva, koji potiče prvo iz neznanja, a onda podstiče iz nedostatka veština šta znači odlučivati o javnim poslovima, koje mnogi od nas imamo kada dođemo prvi put u institucije, prosto biva lakše uklonjeno, ako treba da se prethodno neprijatelji, prethodno ljudi koji se ne javljaju jedni drugima na hodniku, to nikad nisam mogla da razumem, jednostavno prođe čovek pored tebe i ne kaže dobar dan.
Dakle, od takvog jednog stanja je tema donošenje zakona o Zaštitniku građana omogućila međupartijsku saradnju. Zašto je to važno? Zato što je prvobitna odluka da Zaštitnika građana biramo sa dvotrećinskom većinom, a sa sasvim sigurnom većinom bila prvi put tema da vidimo oko čega mi uopšte možemo da se dogovorimo. Ako ne možemo da se dogovorimo o stanju ljudskih sloboda i prava, a o čemu onda možemo? Ako ne možemo da se dogovorimo o revizoru, žao mi je što Rade Obradović tu, pošto je on zaslužan za taj deo posla, ako ne možemo da se dogovorimo da je zajednička korist da neko kontroliše javne finansije, onda oko čega možemo da se dogovorimo?
Paradigma je zato što je taj proces išao teško, ali je jednom otpočet ipak tekao. Paradigma je i zbog toga što ću podeliti informacije koje imam o tome kako to izgleda kad ste prvi put izabrani za zaštitnika građana, jer sasvim sigurno znam da izgleda tako da neko ko je dobio podršku Narodne skupštine, izađe ne na ovoj adresi, nego na adresi Kralja Milana 14 i počinje ni od čega. Zato je paradigma kojom se menja Srbija, može samo da javi onima za koje zna da će mu biti drago, dobio sam podršku Narodne skupštine, ustanoviću instituciju Zaštitnika građana.
Da je samo taj trenutak, koji je Saša Janković imao u sećanju, za tu instituciju, možda ne bi trebalo da ga spominjem, ali tako je za svaku od institucija koja se prvi put ustanovljava. To je najveći izazov. Za 20 godina će ova skupština, gde ću ja predsedavati kao najstarija narodna poslanica nakon nekih izbora, birati nekog Zaštitnika građana i kada ga pitaju - gde ćeš da ideš, a on kaže – tamo mi je adresa, kad ga pitaju – a šta ćeš da radiš, a on kaže – oduvek se tako radilo. Kazaću mu se – pile moje, nije se tako radilo, nego je Saša Janković to sve počeo ispočetka, pa uradio uz mnogo prepreka. To je dragocenost koju imaju pioniri u institucijama.
Šta je još paradigma kada je u pitanju Zaštitnik građana? Nemogućnost da se zaista dopre i informaciono onoliko široko koliko se želi, ali očigledna volja da se najpre o onome što je nadležnost Zaštitnika građana podeli informacija sa prvim korisnicima i da se stvore kanali komunikacije sa onima koji su izvršna vlast ili na bilo kom nivou javne vlasti. Sa koliko teškoća je to išlo, ja to znam malo, a gospodin Saša Janković sasvim detaljno. Koliko je obeshrabrujuće, s vremena na vreme, bilo kada imate pred sobom prepreku da se nešto desi što je svima logično - ljudska prava zatvorenika. Sasvim logično da Zaštitnik građana prati kako se i da li se poštuju ljudska prava zatvorenika. Svi razumemo da to negde piše, svi smo za da se to radi, međutim prepreke postoje, pa postoje, iz prostog razloga što niko pre toga nije bio u procesu zaštite ljudskih prava zatvorenika.
Prava deteta, proširenja onoga što je staf, što je služba, specijalizovana, podnošenje izveštaja, dijalog sa poslanicima u Narodnoj skupštini, intervencije o amandmanima, u zakonima, odlično predstavljena Srbija u međunarodnim institucijama, nikad sa percepcijom koja bi bila različita od činjenica, nego pokazivanje jednog vrednog lica Srbije u međunarodnim institucijama kada je u pitanju zaštita ljudskih prava. Sasvim sam sigurna, uvek nezadovoljstvo, jer rezultat kada se dan završi i izađete na ulicu, ne može da bude rezultat koji pruža zadovoljstvo da je veliki posao obavljen.
To je ta muka prvih institucija i pionira koji prave institucije, pa bez obzira gde su. Strašno mnogo rade i strašno mnogo rezultata, a nemate utisak da je zaista proces pomeren dovoljno daleko i dovoljno duboko da više ne može natrag. Ovaj izbor je dokaz da je proces bezbedan, kada je u pitanju institucija Zaštitnika građana, i da su prošli svi oni mali i veliki, namerni i ne namerni delovi procesa, od toga da te institucije nema u Ustavu, preko toga da se nema odgovarajućeg prostora, preko toga da se nema sagovornika, preko svih vrsta nesporazuma koji su u ovom mandatu, srećom, iza Saše Jankovića.
Šta bih volela da vidim u sledećih pet godina? Volela bih da vidim sednice Narodne skupštine, gde će se raspravljati o izveštaju Saše Jankovića i gde će Saša Janković, pitate šta ste uradili sa preporukama? Šta ste uradili sa zaključcima koje je Odbor dao i koje imamo ovde. Volela bih da vidim posebne sednice koje su moguće po našem Poslovniku na zahtev bilo koje poslaničke grupe, gde bi se u trosatnom vremenu, uobičajenom obliku kao što su to i poslanička pitanja pretresalo stanje zaštite ljudskih prava i sloboda, svest o tome koliko je to značajno ovde u Narodnoj skupštini. Biće mi drago da kada se odredi dan za glasanje i kada se sa velikom verovatnoćom dogodi to da će najverovatnije sve poslaničke grupe, verovatno onda i svi poslanici, prisutni na danu za glasanje, glasati za izbor što će Saša Janković ovog puta moći da izađe ispred zgrade Narodne skupštine i što će imati kancelariju i telefon i stolicu i sve ono što nije imao pri prvom izboru i što je zajedno sa svojim saradnicama stvorio sam.
Ono što bih volela da vidim strateški je da nam Zaštitnik građana u saradnji sa Narodnom skupštinom predloži kako bi izgledala neka buduća mreža.
S obzirom da institut Zaštitnika građana nije hijerarhijski i da od toga kako će komunicirati Zaštitnik građana, ovde izabran ili vojvođanski Ombudsman, odnosno Zaštitnik građana ili lokalni, da to najpre zavisi od svih vas koje neko sa dobrom procenom birao, da se brinete o tome da ljudima u najmanje mogućoj meri budu kršena ljudska prava.
Dakle, da vidimo u razgovorima da li kroz okrugle stolove, da li kroz slušanja, kako bi izgledala ta mreža, tako da u razgovoru sa vama, kao sa nekim koga mi biramo osetimo da li će u svakom delu Srbije biti nešto što će podrazumevati osnovnih ljudskih građanskih sloboda i prava. Naravno, volela bih da se glasnije i jasnije, u saradnji sa drugim institucijama poverenicima za ravnopravnost razvije tema o ulozi i položaju žene u Srbiji, bez obzira da li su na javnim poslovima, da li su u sektoru diskriminacija, da li su u zdravstvenim diskriminacijama, ali prosto da iskoristimo vaš budući mandat za detaljno gledanje konteksta svake od grupa koje vam se obraća za zaštitu.
Sa zadovoljstvom ću glasati u danu za glasanje i sa istim zadovoljstvom učestovati u svim budućim debatama, prepirkama, raspravama, svemu onom što ćemo zajedno učiniti da bi poštovanje ljudskih prava i sloboda, da bi svest o tome koliko je to bilo važno, bilo zaista ostvareno u Srbiji. Neće vam biti lak posao, ovo je redak slučaj da cela Skupština nema spor o tome da glasa za ili da glasa protiv i to je nekad mnogo teže nego ako se izborite za 126 od 250. Isto tako nemam nikakvu sumnju da među nas 250 nema niko ko će vam direktno praviti prepreku u budućem radu, tako da kad budemo slušali izveštaj 2017. godine da vidimo mnogo belih strana tamo gde su sada problemi u Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem se gospođi Čomić.
Obaveštavam vas da su saglasno članu 96. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine do otvaranja jedinstvenog pretresa prijavili za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika, podnele su poslaničke grupe Nove Srbije, LDP, URS, DSS, SPS i SNS. Vreme je predviđeno Poslovnikom prema veličini grupa.
Prva je na redosledu gospođa Zlata Đerić iz Nove Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine Jankoviću i poštovani građani Srbije. Zaista je velika šteta da ovaj prenos građani nisu mogli da vide u neko primerenije vreme u vreme kada oni zaista u mnogo većem broju prate sednice Narodne skupštine, jer ono što se dogodilo u Srbiji, danas na ovoj tački dnevnog reda je ravna alhemiji. Gospodin Saša Janković, je uspeo, narodskim jezikom rečeno da pomiri rogove u vreći i da svi budemo jedinstveni oko Predloga zaštitnika građana u sledećem mandatu. Nova Srbija se pridružila podršci gospodina Saše Jankovića i svakako da ćemo u danu za glasanje podržati njegov izbor. To je možda i jedina tačka dnevnog reda, jedino glasanje koje će imati nepodeljenu ovu skupštinu i to je nada za Srbiju da ovde može i pozicija i opozicija da se ujedine oko nečega što zaista vredi.
Ja se gospodinu Saši Jankoviću zahvaljujem pre svega što smo imali priliku da prepoznamo i njegovu iskrenost i samopregor u radu i kada smo govorili o njegovom godišnjem izveštaju koji je on zaista u jednom kvalifikovanom i vrlo kvalitetnom obliku predao ovoj narodnoj skupštini, sećam se da sam i tada rekla da želimo svi, pre svega gospodin Saša Janković, da bude jedini državni činovnik koji nije zaradio svoju platu, i da njegov izveštaj bude vrlo tanak, jer to će značiti da on u Srbiji nema posla i da je Srbija poslala zemlja kakvu svi želimo i kakvoj svi težimo. Naravno, dug je put do toga i mi ne treba da odustanemo od tog puta, ne treba da odustanemo od toga da Zaštitnik građana u ovoj zemlji ima što manje posla.
Dakle, njegov izveštaj koji je bio kvalitetan, nažalost i vrlo obiman, govori da je u Srbiji mnogo toga moralo da se radi u pravo u kancelariji Zaštitnika za prava građana. Osim toga, on je podneo i blizu 30 posebnih izveštaja, osim toga, zaista je podneo i mnogo raznih inicijativa i ovom Domu oko svakog zakonskog predloga maksimalno se angažovao da nam ukaže na one članove koji bi mogli da budu sporni i da na neki način oštete nečija prava.
Mi smo mu zbog toga zahvalni. Ponekad nije bilo dovoljno sluha, ali njegov trud je svakako prepoznat. Ono što je vredno spomenuti u radu zaštitnika građana, ono zbog čega će Nova Srbija podržati izbor gospodina Saše Jankovića da bude ponovo u sledećem mandatu sledećih pet godina Zaštitnik građana je svakako to da je svojim radom očuvao poverenje u instituciju koju predstavlja, samim tim obavezao sve nas da vratimo poverenje institucijama. Ovim današnjim ovakvim jedinstvenim nastupom i pozicije i opozicije, učinio nas upravo na ovako važnoj temi da se bar u jednom trenutku svi osećamo kao pobednici. Njegov posao u sledećem mandatu zbog toga neće biti lak, mislim da će mu čak biti mnogo teže da opravda ovako ogromno poverenje. Mislim da će on to kao i do sada činiti sa iskrenošću i samopregorom koji je do sada činio. Hvala vam.