Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, pred nama se nalazi Predlog zakona o Narodnoj banci i kada se pogleda i sam tekst i način kako je on došao pred Narodnu skupštinu, mislim da nije nekorektno reći da je sve učinjeno pogrešno. Greške potiču od samog načina dolaska na dnevni red, od efekata koje će ovaj Zakon izazvati na kratak rok, kao i od efekata koje će imati na dugi rok.
Imali smo priliku u dosadašnjim izlaganjima narodnih poslanika uključujući tu i narodne poslanike iz opozicije kako je Narodna banka veoma važna, kako je njena uloga ključna u privrednom sistemu ove zemlje. Mislim da su oni bili u pravu, ali upravo takav pristup koji su dali, zapravo govori o tome da ovaj zakon nikako nije smeo da bude podnet skupštini po hitnom postupku. On je morao, pošto tangira ključne stvari od značaja, koje će biti dugoročne, da otvori javnu raspravu, slušanja, diskusije i tek onda da usvajamo jedan ovako ključni zakonski predlog.
Isto tako, krajnje neuobičajeno, mada, moram da kažem, nije protivzakonito, da jedan sistemski ključni zakon iz stručne oblasti kao što je Narodna banka, ne bude predložen od resornih organa. Dakle, ovaj zakon nije predloćilo ministarstvo finansija i ekonomije, niti ga je predložila Narodna banka, već ga je predložila grupa poslanika i to po hitnom postupku. To je, po meni, a i na osnovu onoga što smatra poslanička grupa DS, potpuno pogrešno.
Takođe smo imali prilike da u raznim obrazloženjima, koja su ovde data, čujemo i obrazloženje o tome kako je Narodna banka vukla loše poteze, kako ima loše rezultate u domenu kursa, u domenu zaštite, odnosno kontrole bankarskog sektora. Upravo ovo obrazloženje je u kontradikciji sa činjenicom da se ti problemi reše zakonom, zapravo, predlaganjem Zakona uz obrazloženje da se loše radilo. Mi aboliramo one koji su loše radili, jer znači, da su imali bolji zakon ni njihovi rezultati ne bi bili loši. Dakle, to su dve sasvim suprotne stvari. Jedna stvar je pitanje otvaranja rasprave o radu, i ona je uvek mogla da otvori, a druga stvar je zakon i stvaranje sasvim drugačijeg sistemskog ambijenta. Na ovaj način, dajemo političku kvalifikaciju, ne dozvoljavamo da ljudi izađu sa svojim stavovima i iza toga donosimo zakon.
Neposredni negativni efekti ovog zakona su jednim delom sadržani već u samoj činjenici da se on predlaže po hitnom postupku. Tu pre svega, mislim na upravu za nadzor nad finansijskim sistemom, ali ovog puta ne mislim o tome da je to nešto negativno, već da je nedovoljno dobro proučeno, i da je, upravo zbog toga što uvodimo neka sistemski drugačija i nova rešenja, zakon morao da prođe kroz javnu raspravu, pa da tek onda nakon ozbiljne, stručne rasprave dođe u skupštinu.
Takođe, pošto će se kroz amandmane razgovarati o detaljima, samo želim da napomenem još jednu značajnu stvar, a to je da je u Zakonu eksplicitno utvrđena mogućnost tzv. sekundarne kupovine državnih papira od strane Narodne banke, što prosto rečeno znači, omogućena je masovno štampanje para bez pokrića. Ne kažem da će se tako i desiti, ali to je ono što je u članu, činimi se 18. navedeno kao eksplicitna mogućnost. Naravno tu dolazi i pitanje smanjenja stepena nezavisnosti, pa i lične nezavisnosti, a mislim da je čitava ta priča u osnovi protivustavna, s tim što nisam pravnik da o tome zauzimam svoje stavove.
Trajni negativni efekti ovog zakona ogledaju se pre svega u tome što je on treći zakon po redu koji je donet, a koji specifično liče jedni na druge. Prvo to je zakon kojim su državni službenici na položaju, stavljeni u poziciju da mogu da budu smenjeni od strane izvršne vlasti. Zatim, zakon po kome su nosici upravnih ovlašćenja takođe, zavisni od izvršne vlasti i konačno imamo jedan nasrtaj, da tako kažem, na nezavisnost Narodne banke. Ta tri zakona, jedan za drugim po kratkom i po hitnom postupku vraćaju nas unazad. Neću da licitiram u koje godine, ali je sigurno da nakon usvajanja ovih zakona mi više nemamo isti privredni ambijent koji smo do sada imali.
Na kraju bih želeo da kažem svojim kolegama sa kojima je DS činila prethodnu koalicionu vladu i sa kojima smo zajednički donosili sve ove zakone i jačali nezavisnost nezavisnih organa i od izvršne vlasti, da apelujem na njih da, posmatrajući ovaj niz ukidanja onih demokratskih dostignuća koja smo ostarili, razmisle da li zaista žele da se vratimo dva koraka unazad.
Naravno, u međuvremenu mi smo doneli i Zakon o tome da je mandat narodnih poslanika neprikosnoven i zbog toga svaki pojedinac kada bude glasao mora znati da to više nije stvar stranke koja mu je to naložila, već da je on i sam učesnik u procesu koji se ovde događa. Hvala.

Hvala.
Pre nego što dam reč sledećem govorniku, obaveštavam Narodnu skupštinu da mi je stigla pisana ostavka guvernera Šoškića.
Sledeći prijavljeni govornik je narodni poslanik Dragan Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedniče.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, ovde se sve vreme lamentira nad navodnom nezavisnošću NBS, a u stvari izbegavamo da kažemo da se radilo o jednoj apsolutnoj zavisnosti od ljudi iz bivšeg režima. Nažalost, to je prekinuto malopre i upravo u prilog tome hoću da kažem jedan drugi deo diskusije koji sam pripremio.
Sve vreme ovde izbegavamo da pođemo od jednog osnovnog termina, a to je ekonomska politika nove Vlade. Ovde je bio spoj nečega što je bila ekonomska politika bivše Vlade i, naravno, politika NBS u prethodnom periodu u kojem su pre tri meseca na prethodnim izborima građani doneli svoj sud.
Mi smo kao država došli do ivice bankrota. Verovatno će pokazatelji ekonomske politike pokazati da je stanje možda i teže nego što je javnost imala prilike biti upoznata. Pad opšte proizvodnje i izvoza, takođe, nikad veći uvoz, nikad veći debalans u budžetu, sve su to pokazatelji koji opravdavaju potrebu da ovo bude baš prvi predlog zakona i da o ovome treba razgovarati.
Mislim da treba spojiti odluku o novoj Vladi, stav preko 150 poslanika da je to dobra priča za budućnost za naredne četiri godine i, naravno, da treba novu politiku NBS staviti u isti pravac. Ovo sve po sebi ima jedan logičan sled i dobra je prilika da se upravo pozabavimo ovom temom.
Naravno, bivši režim govori o sledećim stvarima. Govori o navodnoj nezavisnosti koja je ugrožena elementima nove ekonomske politike, a pokušavamo da zaštitimo tu novu nezavisnost faktički izbegavanjem člana 95. Ustava, koji kaže da ova skupština ima pravo kontrole nad radom NBS. Upravo govorimo u prilog tome da nam i ne treba nov Ustav kada se štite neke linije bivše moći, kanali preko kojih se razrušavao politički sistem kada se vršilo veliko bogaćenje, a onda se pozivamo ne tzv. priču o Evropskoj uniji, jer samo mislite da vi imate pravo da o tome govorite. Ta ista Evropska unija je poslala nekoliko poruka u poslednje vreme koje su vrlo jasne. Prva i osnovna poruka je da su mediji u Srbiji apsolutno zavisni i da kontrola nad njima pripada ljudima iz bivšeg režima.
Pravosudni sistem, o tome ste imali ovih dana odluku Ustavnog suda koja je pozdravljena sa oduševljenjem i u stručnim i u krugovima politike javnosti, a i među običnim građanima kao demonstracija državnosti i vraćanje državnosti u okvire Ustava.
Na kraju imate još jednu činjenicu, a to je zahtev EU da se preispitaju 24 privatizacije, u čije vreme su rađene te privatizacije. Stalno se dolazi do 2000. godine i govori se tamo neki ostaci bivšeg režima, pa ćemo zavući šapu, kako rekoše neki ovde, u džep. Ne znam da li sam dobro razumeo, da li se to odnosilo na nas, narodne poslanike, da mi ovde raspolažemo sa šapama ili da su to naši članovi Vlade, pa oni imaju šape? Koliko znam, šape imaju životinje, pa bih molio narodnog poslanika da nam se svima ovde izvine zbog korišćenja tih termina koji su nepristojni.
Naravno da smo ovde elementirali sve vreme na navodno nekim potrebama da će ovde sada doći do inflacije, da će ovde da se štampa opet novac kao '90, da će doći do skoka cena i da će doći do opšte propasti društva.
O tome šta se desilo na prethodnim izborima, rekao je svoj sud narod. Rekao je da je propast društva već nastupila i da ova parlamentarna većina može samo da mu pruži nadu u oporavak. Jedna od mera za oporavak je i potreba ovakvog zakonskog teksta, u kome će se jasno precizirati i elementi i putevi da se zaustavi rast evra, da se stabilizuje kurs dinara, da se izvrši apsolutna kontrola nad finansijama ove zemlje i da se izvrši kontrola i preusmerenje bankarskog sektora u pravcu nove ekonomske politike, snižavanjem kamatnih stopa, snižavanjem stepena rizika, na povećanju obima plasmana ka izvoznom sektoru, možda ka formiranju novih bankarskih institucija koje će imati efekte zdrave i nove ekonomske politike i preko kojih će se moći finansirati ozbiljni nivoi razvoja.
Kada saberete potrebu za ovim elementima i pretnju da će neko iz EU ili ovde pretnju da će biti nekih demonstracija zato što je guverner podneo ostavku, valjda je bio svestan da treba da ide zato što postoje elementi u kojima nije izvršena politika kako je trebalo.
Mislim da ono što govore ljudi iz bivšeg režima, ne dozvoljavajući da se ni započnu elementi nove politike, samo ukazuje za potrebu daljeg sejanja haosa u ovom društvu.
Mislim da je kod svih građana i najvećeg broja ljudi koji su podržali svojim glasovima bivši režim jednostavno malaksala potreba za jednom potrebom rušenja ili razaranja. Dosta je svim tih nacionalnih metoda i mera. Kod svih se pojavila nada da kroz novi sistem vlasti može da zaživi jedan zdrav ekonomski temelj i da se polako oporavi srpska privreda, da krene zapošljavanje i da se polako na scenu vrate prave vrednosti.
Diktat moći i lamentiranje nad žalopojkama iz prošlosti u zadnjih 12 godina, potreba da se vlada svim procesima jednog društva, da se do malog mozga kod svakog birača dođe i da mu se ili pretnjom ili ucenom ili na bilo koji drugi način jednostavno ukaže potreba da mora da vodi računa kako se ponaša i da može samo da dobro živi u meri kojom mu neko pruži šansu ako glasa za bivši režim, jednostavno, izgubila na značaju i da je nastupilo vreme koje se neće skoro vratiti u Srbiju.
Krajnji je bezobrazluk odavde koristiti govornicu i prozivati novoizabranog predsednika Srbije, Tomislava Nikolića i oduzimati mu pravo da komentariše par ekselans događaj u ovoj zemlji i da daje podršku promenama koje su neophodne.
Na kraju, njemu je narod Srbije dao pravo da komentariše sve događaje u ovoj Srbiji. To morate da znate, gospodo poslanici iz bivšeg režima.
Još jedno pravo mu je dao. Kada pitate bilo koga u Srbiji šta je to Tomislav Nikolić uradio, niko ne kaže da je napravio ni jednu grešku do sada i ljudi iz vlasti i opozicije kažu da je svaki potez koji je povukao bio na mestu. Poštujte malo volju naroda, gospodo iz bivšeg režima.

Hvala.
Reč ima gospođa Nataša Mićić.
Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao opoziciona poslanica, kad god je to bilo moguće sam koristila priliku da na početku kažem nešto pozitivno o nekom zakonskom predlogu. Međutim, ovaj Predlog zakona o Narodnoj banci je jedan od retkih slučajeva kada tu priliku ne mogu iskoristiti, jer zaista nisam mogla da pronađem ništa pozitivno vezano za ovaj zakon.
Naime, ovaj zakon je, kao što je već sada svima jasno, bio uvod u smenu guvernera, odnosno u pritisak koji je doveo do ostavke, ali još opasnije od toga je to što je ovaj zakon zapravo čist atak na nezavisnost centralne banke, koja je inače zaštićena i garantovana zakonom, i to je ono što je loše i opasno. Jer, ne samo da se olakšava procedura za smenu guvernera, već se devastira pozicija budućeg guvernera samim tim što se uvodi uprava za nadzor, pa su nejasni budući odnosi između te uprave i samog guvernera. Da ne govorim o tome da je i Savet guvernera devastiran, ne samo time što neće više učestvovati u razrešenju guvernera, njegovo mišljenje se neće uvažavati, nego i iz razloga što neće biti najodgovornije telo za usvajanje statuta, već se to prebacuje na Narodnu skupštinu.
Ono što je zajedničko načinu na koji se ovaj zakon usvaja, po hitnom postupku i u roku od 24 časa, a sećam se dok su poslanici Srpske napredne stranke bili opoziciona partija, kako su koristili svaku priliku da burno i oštro kritikuju usvajanje zakona po hitnom postupku, tako da su ovde pali na prvom testu, što se toga tiče.
Dakle, procedura se urušava ovim zakonom, procedura za smenu guvernera, i u načinu donošenja i samim propisima se urušava procedura. A procedura je, dame i gospodo, suština demokratije. I to je ono što je ovde opasno. Ta procedura zapravo jeste poslednja brana za odbranu od partijskih i ličnih nagona, a ovde su partijski nagoni apsolutno ogoljeni i o tome su govorili i moje kolege. Dakle, ono o čemu ste pričali i zaklinjali ste se u departizaciju, ovde je apsolutno dovedeno u pitanje. To dokazuje još jedna činjenica. U poslednjih 20 godina Srbija je imala osam guvernera, nijedan nije dočekao kraj mandata, čak je i Milošević predložio nestranačku ličnost, doduše, kasnije ga je smenio, ali nijedan kandidat za guvernera nije bio na tako visokoj poziciji, dakle, potpredsednica i osnivač vladajuće partije i naravno da to nije dobro.
Predlagač nije izneo ni jedan argument koji nas je ubedio, niti je mogao, zaista je to bilo nemoguće, da je ovaj zakon neka realna potreba, on je samo posledica ovog zadovoljenja partijskih interesa.
(Predsednik: Molim vas, vreme.)
Evo završavam.
Mi ukazujemo da su posledice dalekosežne. To može uticati na stabilnost cena, na obeshrabrenje investitora. MMF je već izrazio bojazan da uslovi neće, neće biti pokvaren aranžman, ali pitanje je pod kakvim uslovima će se napravi aranžman sa MMF. Što se tiče EU, pa dame i gospodo, hajde da vidimo kako će izgledati izveštaj Evropske komisije i da li će se ovaj zakon naći kao negativno ocenjen.
Sve u svemu, ono što je takođe katastrofalna posledica jeste da nama ovo sve izgleda i vodi ka tome, da vladajuća koalicija namerava da koristi devizne rezerve 10 milijardi evra, kako bi zapravo pomogla uvozničkom lobiju, a ponovo na teret i štetu male privrede, koja bi trebalo da bude prioritet i kojoj bi trebalo da se pomogne. Hvala.

Hvala vam. Sledeći se za reč prijavila gospođa Jadranka Joksimović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege narodni poslanici, dakle cela priča danas se vodi oko toga da je Srpska napredna stranka Predlogom izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije, zapravo uvela neke kozmetičke promene koje ne utiču ni na koji način na rad i funkcionisanje i funkcije koje ima u svojim ingerencijama na NBS, već da je to opet neki zakon krojen po meri čoveka. To su stalne kritike koje stižu od početka uspostavljanja nove parlamentarne većine.
Koliko je to tačno, videćemo na jednom primeru za koji je dobar šlagvort dao jedan od prethodnih govornika koji je rekao – ovo je treći zakon po redu koji je donet. Da, to ubedljivo govori o činjenici sa koliko smo ozbiljnosti pristupili na samom početku svog mandata reformama u društvu, između ostalog, NBS.
Evo čime ovo podupirem – 11. juna 2010. godine je tadašnji guverner Jelašić dao "Beti" neku izjavu o izmenama Zakona za jačanje nezavisnosti NBS-a. Potpredsednica glavnog odbora SNS-a, koju su ovde nazvali guvernantom, što inače mislim da je lapsus lingve, koji pokazuje ozbiljan misaoni nesvesni tok, jer guvernanta je neko ko je brižan, ko je odgovoran, kome dajete svoju decu na čuvanje i to je vrlo lepa pohvala za gospođu Jorgovanku. Zaista sam oduševljena na koji način vi percipirate u punom smislu njene kvalitete i pozdravljam to, iako bi neko rekao da je to pogrešno, ne naprotiv, to pokazuje kako vi visoko cenite njenu odgovornost. Ona je tada, 2010. godine rekla, kritikovala prevožene izmene Zakona o NBS, navodeći – da njihovim usvajanjem NBS postaje institucija iznad Vlade, sudova i građana Srbije.
Moraću da citiram, pa mi dozvolite samo minut. Ako 126 poslanika usvoji ovakav zakon, Srbija će se suočiti sa institucijom koja je iznad Vlade, koja je iznad sudova i građana Srbije. Narodna banka Srbije svaki savet ili saradnju sa Vladom, zakonom definiše kao ugrožavanje nezavisnosti, a Vlada joj treba samo da pokrije gubitak koji je NBS stvorila lošim odlukama. Pri tome, za te loše odluke nema nikakvih zakonskih sankcija ni konsekvenci, pa onda ostaje činjenica, da kada nema zakona, onda vam je jedina kazna savest. Ali ni toga nije bilo u prethodnoj parlamentarnoj većini, da kažem Vladi.
Ona je tada kazala – da prema predloženim izmenama zakona, sudovi ne mogu da presuđuju u upravnim sporovima, gde je nadležna NBS i dodala da je predviđeno da guverner ostaje zaštićen i nakon odlaska sa te funkcije, jer ne odgovara za učinjenu štetu.
Prema tome, ovo što je rečeno pre dve godine od strane te osobe koju danas kritikujete kao mogućeg kandidata za mesto guvernera, jeste dokaz kontinuiteta jedne ozbiljne politike, jedne ozbiljne analize onoga što nije valjalo u instituciji koja upravlja i rukovodi stabilnošću finansijskog sistema i koja vodi deviznu i monetarnu politiku zemlje.
Ovde ste rekli kako se šape stavljaju u devizne rezerve. Prethodna govornica je rekla da smo redukovali ingerencije Saveta, koji je takođe biran od strane finansijskog odbora Narodne skupštine. Moram da vam kažem da po našim predlozima izmena ovog zakona, umesto izvršnog odbora, Savet NBS će donositi strategiju upravljanja deviznim rezervama.
Ne znam na koji način i u kakvoj su vezi ova dva stava o tome da mi redukujemo ingerencije Saveta i uvodimo neku vrstu izvršne vlasti? Ovde vidim jednu zbrku u pojmovno-kategorijalnom aparatu. To se uči u prvoj ili trećoj godini fakulteta kada imate metodologiju, znate? Kada napravite analizu sadržaja, onda vidite da izvršna vlast kroz predloge izmena, dakle, ovog zakona kojeg je SNS stavila na dnevni red danas i o kome raspravljamo, zapravo nema nikakvu analitičku vrednost. Ne postoji upliv izvršne vlasti. Ovde se sve vreme radi o jačanju zakonodavne vlasti, o jačanju uloge parlamenta, svih nas 250 poslanika ovde.
Ako je Savet bio telo koje je na direktan način obavljalo funkciju nadzora u ime Narodne skupštine, jer su članovi bili birani kroz finansijski odbor, Odbor za finansije Narodne skupštine, pa zar nije širenje nadležnosti Skupštine činjenica da će sad umesto pet ljudi, koji kada funkcionišu kao grupa u jednom telu, može da dođe i do fraternizacije, do nekih ličnih relacija, uostalom to je tako normalno da štitite jedni druge, pa zar nije toliko logično da nas 250 imamo veću nadzornu funkciju, ili ulogu, kako hoćete, nego taj Savet koji takođe obavlja funkciju u ime Narodne skupštine?
Nisam razumela tu vrstu analize sadržaja, ali dobro možda ne razmišlja ispravno. Samo morate da me ubedite u to. Dalja priča oko toga kako je ovo zakon krojen po meri jednog čoveka i kako to blage veze nema sa departizacijom, takođe, je neverovatna, neka inverzivna, logika koju nisam razumela. Zašto? Pre dve godine, tadašnji predsednik Republike, koji je bio i predsednik DS, i obavljao ulogu predsednika Vlade, a bogami i ministra spoljnih poslova, ne zna se šta nije bio u državi, je pozvao jednu personu, jednu ličnost, gospodina Šoškića, u čije stručne kvalifikacije niko nikada nije sumnjao i nije ih dovodio u pitanje, i na njegov predlog je on postao guverner. To smo tada kritikovali.
Malopre sam pročitala kakva je kritika tada upućena od iste naše stranke koja danas peti ili šesti dan po svom mandatu stavlja na dnevni red ovo. Zar to nije dokaz ozbiljnosti, odgovornosti, kontinuiteta u politici? Ne razumem tu vrstu argumentacije, ali to će građani da prosude.
Samo sam htela još jednu stvar, koja mi je vrlo zanimljiva, a to je da mi rušimo nezavisnost i samostalnost u radu Narodne banke Srbije. Nisam ekonomista, ali volela bih da me neko ubedi u suprotno – da li nezavisnost Narodne banke Srbije u vođenju monetarne devizne politike i održavanju stabilnosti finansijskog sistema podrazumeva potpunu izopštenost iz opšte ekonomske politike i posebno makroekonomske politike, kako su rekli neki poslanici opozicije, gde ni na koji način makroekonomska stabilnost zemlje ne sme biti dovedena u pitanje? Naravno da ne sme. Dakle, Narodna banka je nezavisna u izboru mehanizama postupaka i mera, kojima će poduprti makroekonomsku stabilnost zemlje i naći kopču sa onim što jeste ekonomska politika Vlade. Mi smo to ovim izmenama predvideli.
Tu nema ništa sporno, a što se tiče, kako je rekla jedna od prethodnica, devastiranja načina za razrešenje, pa član 28. nije taknut. Dakle, načini i mehanizmi za razrešenje guvernera nisu taknuti. Prema tome, ne znam zbog čega, možda ja pogrešno tumačim, samo izvolite, mislim da smo na jedan veoma normalan, dobar način doneli predlog o izmenama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji će svakako unaprediti nezavisnost u pravom smislu te reći, ojačati zakonodavnu vlast, a time i evropske i demokratske napore nove Vlade. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Nataša Mićić, replika.

Biću vrlo kratka. Mislim da ćemo se lako razumeti.
Postoji jedina moguća srazmera, a to je što je veća kontrola, to je manja nezavisnost, bez obzira da li se radi o nama narodnim poslanicima, odnosno o Narodnoj skupštini. Prosto to je čist, prost i vrlo jednostavno razumljiv dokaz. Znači, veća kontrola, više kontrole, jača kontrola, manje nezavisnosti. Da li je tako?
Drugo, ono što nama smeta, pričali smo da je ovde potpuno ogoljena i demonstrirana ta supremacija politike nad ekonomijom, odnosno monetarnim sistemom, što može da dovede do ozbiljnih posledica. Na kraju sam rekla – da je devastiran guverner, i jeste i biće, zato što je nejasno kako će funkcionisati ta uprava za nadzor, kakve će njegove nadležnosti biti, a kakve će biti nadležnosti budućeg guvernera, jer je do sada bila služba u okviru Narodne banke, koja je bila podređena guverneru. Savet je devastiran, gospođo narodna poslanice, time što neće biti najodgovorniji za usvajanje najvišeg akta Narodne banke, a to je Statut, nego se ta nadležnost ponovo prebacuje na politički organ, odnosno na zakonodavni organ, odnosno na Narodnu skupštinu. Savet više neće učestvovati, neće davati mišljenje o razrešenju guvernera, što je takođe preskakanje struke u korist politike. O tome sam govorila.

Reč ima narodna poslanica Jadranka Joksimović, replika.