Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa podnela je amandman na član 26. i možemo slobodno da kažemo da je za nas ovo najvažniji amandman i razlog zašto naša poslanička grupa neće podržati predložene izmene Zakona o Narodnoj banci.
Već nekoliko dana smo ovde u Narodnoj skupštini raspravljali o izmeni ovog zakona i u senci ove rasprave je u stvari rasprava koja se očekuje u ponedeljak, to je izbor novog rukovodstva Narodne banke. Upravo na ovom primeru uočava se, tako to doživljava i naša poslanička grupa, razlika u pristupu, kako rešavati probleme koji postoje u pojedinim institucijama, koji se odnose na njihov loš rad ili kvalitetan rad, kako god, i institucije koje su za to nadležne to ocene.
Suočavamo se sada sa situacijom da će se u ponedeljak birati novo rukovodstvo Narodne banke, a da ne znamo zašto se bira novo rukovodstvo Narodne banke. Imamo loše mišljenje o radu gospodina Šoškića i mi smo to tokom rasprave jasno istakli. Ovih dana smo čuli i od drugih političkih stanaka, ali i u medijima, razloge zašto je potrebno da sadašnje rukovodstvo Narodne banke bude promenjeno. Čuli su se stavovi političkih stranaka, čuli su se stavovi u medijima, ali se o tome nije čulo u jedinoj instituciji koja treba da donese odluku, kako je taj sadašnji, bivši guverner i savet i viceguverneri radili.
Suštinsko je pitanje da li će po zakonu, kakav god on bio, mi smo 2010. godine glasali protiv zakona koji se sada menja, biti ocenjen rad pojedinih institucija i na osnovu toga biti doneta odluka o tome da li su ti rukovodioci dobro ili loše radili, ili ćemo promene u tim institucijama vršiti promenama zakona. Upravo sada smo u toj situaciji i to je razlika koju želi da istakne DSS.
Želimo da se o radu rukovodstva ovde raspravlja, da mi damo naš sud. Već smo ga davno rekli – on je radio loše. Želimo da se odluka Narodnoj skupštini donese u vezi tog našeg suda. Sada je situacija da se o tome ne raspravlja, nego se ta odluka rešava tako što će se novo rukovodstvo birati na osnovu promene zakona.
Želim da istaknem da, kada je bila rasprava o Zakonu o Vladi, slična je situacija bila. Ukazivali smo, podneli smo amandman, na situaciju da će doći do razrešenja pojedinih državnih službenika, lica na položaju, na osnovu izmene zakona.
Ukazali smo da važeći Zakon o državnim službenicima podrazumeva određenu raspravu o radu ili ocenu ili postupak o radu pojedinih državnih službenika kroz redovno ili vanredno ocenjivanje, kao i da na osnovu tog zakona može biti preispitan rad pojedinih službenika i u krajnjoj liniji data ocena da nisu zadovoljili i da budu, saglasno zakonu koji važi, promenjeni. Isto kao što danas imamo slučaj, tako će i pojedini državni službenici i lica na položaju biti promenjena na osnovu izmene zakona.
Kao stranka koja se još od prvog mandata našeg predsednika, tada predsednika Vlade Vojislava Koštunice, trudila da započne postupak departizacije, taj postupak bar u birokratiji, kako se kaže, i kod nezavisnih državnih institucija započeli smo znajući da to nije lak ni brz postupak i da će imati svoje probleme i da će možda biti zloupotrebljavan ili da će se ignorisati. Primer je prethodni period, o tome smo govorili, kada je bilo potrebno raspisati konkurs za lica na položajima, pa od 400 i nešto takvih lica prethodna vlast je samo raspisala za nekih 150. Za vreme kada je zakon stupi na snagu, tada je prva Vlada Vojislava Koštunice bila u mandatu, jedan broj lica je bio postavljen. Znači, prethodna vlada je imala pristup ignorisanja ili nepridržavanja zakona.
Sada smo došli u situaciju da se to rešava izmenama zakona. Mislimo da moramo postići konsenzus u Narodnoj skupštini kako želimo da se odnosimo prema nezavisnim institucijama i kako želimo da se odnosimo prema pojmu departizacije. Danas ste imali priliku da čujete izjavu pojedinih predstavnika većine, da je departizacija bila tema u kampanji i da je tu priča završena. Prosto, pogledajte današnje medije. Mislimo da to nije dobar pristup. Država se gradi dugo i postepeno. Nije lako, svi pravimo greške, ali je bar postojao neki konsenzus da se pristupi građenju nezavisnih institucija i regularnih tela. Evo, imali smo jedan primer pre neki dan, dobar primer, da je Saša Janković ponovo izabran na funkciju zaštitnika građana opštim konsenzusom u Narodnoj skupštini.
(Veroljub Arsić, s mesta: Nije još.)
Dobro, data je podrška od svih političkih stranaka u raspravi o tome, između ostalog i stranke koja vodi Vladu Republike Srbije.
Znači, sve stranke su podržale. Tu nije bilo potrebe da se razmišlja o izmeni zakona, a onda ako određena institucija nema podršku, onda se ide ka izmeni zakona, umesto da se raspravlja ovde u Narodnoj skupštini ili po proceduri koju predviđaju sadašnji zakoni.
Moramo da razgovaramo o tome na koji način ćemo graditi institucije. Moramo da razgovaramo o tome da li ćemo poštovati zakone koji su do sada bili, pa i onaj deo koji se odnosi na razrešenja pojedinih funkcionera, kada nismo zadovoljnih njihovim radom, jer ćemo svi mi opet doći u situaciju za četiri godine da o ovome raspravljamo, jer sada pravimo jedan presedan. Mislimo da to nije dobro, da je trebalo pustiti da mandati tih institucija traju ili da ih razrešavamo u Narodnoj skupštini po zakonima koji su postojali.
Demokratska stranka Srbije neće podržati izmene ovog zakona. Smatramo da ovo nije dobar pristup i smatramo da je drugačije trebalo rešavati ova važna pitanja, kojima ćemo se, kako je rekao moj kolega Radojko Obradović, očigledno baviti naredne četiri godine, kako podržavati li ne podržavati nezavisne institucije koje su se u prethodnom periodu gradile. One su još slabe. Postoje razlozi da preispitujemo možda i taj sam pristup, ali je neophodno da ih podržimo jer smo ih, u krajnjoj liniji, kada su uvođene svi zajedno podržali da treba da postoje. Hvala.