Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, naravno, nakon izbora Vlade i donošenja Zakona o izboru guvernera, u Narodnoj skupštini usledila je pauza i mi smo čuli najavu da ćemo krajem avgusta imati raspravu o jednom broju zakona koji su iz oblasti pravosuđa, a koji se tiču našeg usaglašavanja sa propisima EU.
Da kažem iskreno, svi smo očekivali da će se pred nama naći Zakonik o krivičnom postupku ili Zakonik o parničnom postupku, jer je bilo mnogo primedbi na njih i na nemogućnost faktički da stupe na snagu. Moram da priznam da nas je sve iznenadila činjenica da danas raspravljamo o Predlogu izmena Zakona o vanparničnom postupku i Zakona o javnom beležništvu.
Naravno, izradila se činjenica da Vlada Republike Srbije, koja je formirana pre mesec dana, još uvek nije u Narodnu skupštinu uputila ni jedan predlog zakona. To je činjenica. Ko god da pogleda sajt Narodne skupštine videće da. iako je naravno u normalnoj proceduri Vlada povukla sve zakone iz prethodnih saziva, mi još nemamo ni jedan predlog zakona sadašnje Vlade u Narodnoj skupštini. Danas raspravljamo o predlozima izmenama zakona koje je podnela poslanička grupa SNS.
Mi smo u današnjoj raspravi ukazali na niz pitanja koje je potrebno raspraviti ili dobiti odgovore u vezi sa ova dva zakona. Naravno, prvo pitanje koje je postavila naša poslanička grupa, a provejavalo je danas u toku cele rasprave jeste pitanje predlagača zakona.
Nesporno je da po zakonu i po Ustavu i narodni poslanici i poslanička grupa imaju pravo predlaganja zakona i oni jesu sasvim sigurno ovlašćeni predlagači. Naše je pitanje, gledajući ova izuzetno dva ozbiljna zakona, izuzetno važna zakona koja proizvode niz važnih posledica, da li je bolje rešenje bilo, mi smatramo da je bolje, da je iza ovih predloga zakona stala Vlada Republike Srbije? Do ovog trenutka nemamo mišljenje Vlade Republike Srbije o ovim zakonima. Ne znamo šta Vlada misli o ovim zakonima, a pogotovo o izmenama Zakona o javnom beležništvu.
Sva odgovornost za sprovođenje ovih zakona biće na Vladi Republike Srbije. Velika je odgovornost koju je preuzela na sebe poslanička grupa SNS da predloži rešenje da se prolongira primena Zakona o javnom beležništvu za šest meseci. Šta ako Vlada Republike kaže da je to apsolutno nemoguće, da je potreban mnogo veći rok, da mi ne možemo za šest meseci da uspostavimo sistem javnog beležništva, koji se uspostavlja već nekoliko godina? U tom smislu, zbog odgovornosti koju će preuzeti na sebe Vlade Republike Srbije, važno je da je ona preuzela odgovornost predlaganja ovog zakona. Nadasve, zbog problema koji su se pojavili u toku primene Zakona o javnom beležništvu, uočenih problema, možda je najbolje rešenje bilo u ovih mesec dana od formiranja Vlade, da Ministarstvo pravde sagledalo te probleme, a verujem da je imalo mnogo informacija i problema u primeni i da je danas izašlo sa izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu u celini verovatno i sa predlogom odluke o prolongiranju primene, jer taj zakon nadasve nije dobar.
Ovde smo čuli različite priče, da je odličan, da možda nije dobar. Šta će se desiti ako Vlada Republike Srbije kaže da zakon ne valja? Mi smo prolongirali jedan zakon koji ima svoje norme, koji proizvode pravne posledice i pored niz institucija koje učestvuju u formiranju institucija javnog beležništva i onda izađe ministar Selaković i kaže – apsolutno se ne slažemo sa ovim što je ovde usvojeno, taj zakon ne valja ništa, moramo da ga menjamo.
Vrlo je ozbiljan zakon i vrlo važne posledice preuzimaju jer javno beležništvo preuzima ovlašćenja države. Velika je odgovornost da jedna poslanička preuzme na sebe predlaganje zakona u kojem se daju ovlašćenja države fizičkim licima.
Čuli smo ovde priče da je ovaj zakon hitno potrebno usvojiti, pogotovo zakon o vanparničnom postupku, jer on treba da pomogne Srbiji u usklađivanju sa propisima EU. To je nekoliko šefova poslaničke grupe iz vlasti predložilo.
U obzraloženju zakona doslovno stoji da ne postoji propis u EU sa kojim treba uskladiti ovaj zakon. Postavljam pitanje i predlagaču zakona i molim da mi da odgovor – da li je ovo zahtev Evropske komisije ili Kancelarije Evropske komisije ovde u Beogradu i ako jeste, prosto, da vidimo kako je moguće da postoji propis sa kojim treba ovaj zakon uskladiti.
Niz stvari smo ovde danas čuli koje su vrlo kontradiktorne. To govori o neozbiljnosti države i prethodnih vlada. Kada je predložena prva varijanta zakona u Narodnoj skupštini u januaru mesecu 2012. godine, bila je izjava da je 30 hiljada lica u pitanju. Predstavnik predlagača je rekao da se radi od 15 do 20 hiljada. U predlogu zakona se govori o 6,5 hiljada. Mi kao država ne znamo uopšte o kojem broju lica se radi, a treba da primenimo jedan vrlo ozbiljan i važan zakon.
Zašto smo ovde govorili o problemu zakona o vanparničnom postupku? Pričalo se kakve može da proizvede posledice i evenutalne zloupotrebe. Ne možemo isključiti mogućnost da neki zakon bude zloupotrebljen.
Ovde je suština da napravimo takav zakon da mogućnost zloupotrebe bude najmanja, a suština toga u ovom zakonu je ko su ovlašćena lica koja pokreću postupak i ko su učesnici postupka i kako se sprovodi postupak. U tom smislu je moja koleginica Milica Radović rekla o amandmanu koji smo podneli, koji može da spreči probleme u sprovođenju ovog zakona u smislu širenja prikupljanja dokaza za ovu vrlo jednu važnu stvar. Voleo bih da dobijem mišljenje ili odgovor od predstavnika predlagača.
Mi smo u roku od 15 dana u Narodnoj skupštini imali dva predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku. Jedan je podnet 13. avgusta, pa je povučen, a drugi je podnet 21. avgusta. Oni su razlikuju. Razlikuju se u vrlo važnoj stvari. Voleo bih da čujem mišljenje o tome. Razlikuju se u tome ko su ovlašćena lica za pokretanje postupka. U prvom predlogu zakona to su bili, pored organa starateljstva i lica koje je zainteresovano, i organ Uprave nadležno za vođenje matičnih knjiga i lice koje se bavi zaštitom ljudskih prava. Ta dva ovlašćena lica za pokretanje postupka su faktički isključena u novom predlogu zakona.
Vrlo je široko dato pravo. Znam da je to jedna kaučuk norma, da je to pravni standard, lice koje za to ima neposredni pravni interes, ali može biti velikih zloupotreba upravo ovde. Ko su ta lica, pored lica koji ima neposredni, znači lice na koga se odnosi primena zakona i organa starateljstva, ko je to ko još može da ima neposredni pravni interes da pokreće ovaj postupak koji će se u najvećem broju slučajeva, gledajući norme ovog zakona, završiti tako što će se doneti rešenje kojim se usvaja predlog. Dva svedoka, verujem da tu neće biti nikakvih problema.
Zašto je bilo bitno ne žuriti sa ovim zakonom i dobro urediti ovu materiju? Nije stvar u tome da rešimo probleme naših građana koji u ovom trenutku postoje u Srbiji. Ovaj zakon se primenjuje ubuduće kao jedna opšta norma.
Gledajući sad dešavanja u ovom trenutku i u Evropi i svugde, ne znamo šta se može desiti i kakve se sve situacije mogu pojaviti koje će olakšati nekome da stekne upis u matične knjige, a nakon toga i državljanstvo i izborno pravo, takođe vrlo važno.
Još jednu stvar moram da kažem, ovde se mnogo o tome polemisalo, ovaj zakon nema nikakve veze sa izbeglicama. Svako ko je pročitao ovaj zakon vidi da ovaj zakon ne rešava probleme izbeglica. Da ne bude tu zabune u javnosti, o tome se poprilično polemisalo.
Mnogo je problema i mnogo je pitanja koja su ostala otvorena. Mislimo da nije trebalo žuriti sa jednim zakonom od ova dva i bilo bi bolje zbog ozbiljnosti materije, da bi se izbegli problemi u primeni, da je ove zakone predložila Vlada Republike Srbije. Hvala.