Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, cenjene kolege narodni poslanici, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije podržava predloge izmena i dopuna Zakona, kao i Predlog Zakona o budžetu koje je podnela Vlada Republike Srbije, jer smatra da su predložena rešenja, u najvećoj meri, dobra i da se eventualni nedostaci mogu otkloniti amandmanima koje verujem da je predlagač, na osnovu njegovog izlaganja, spreman da podrži, naravno, ukoliko se radi o konstruktivnim predlozima.
Bili smo svedoci prethodnih dana da su ovi predlozi o kojima ćemo govoriti naišli na odijum javnosti, ali isto tako smo i svedoci da se taj odijum postupno smanjivao, odnosno da su kritike jenjavale. Tako da kada danas podvučemo crtu pred ovu sednicu Skupštine, možemo da kažemo da je DRI dala pozitivnu ocenu svih predloga za fiskalnu konsolidaciju, koje je podnela Vlada Republike Srbije. Možemo da kažemo da su čak i MMF, a naročito Fiskalni savet ocenili kao dobre sve mere na prihodnoj strani budžeta u smislu povećanja prihoda, kao i mere koje su se odnosile na smanjenje rashoda.
Jedino što je, čini nam se, ostalo kao potencijalni problem su izgleda mere na rashodnoj strani i to one mere koje su pretežno socijalnog karaktera. SDP kao stranka socijaldemokratske orijentacije apsolutno nema nikakvog izbora nego da podrži sve mere koje su socijalnog karaktera i koje su usmerene na olakšavanje života najugroženijih grupacija stanovništva.
U tom smislu, pozivajući se na onu čuvenu Aristotelovu – volim Platona, ali još više volim istinu, rekao bih da bez obzira na to što mi podržavamo saradnju sa MMF i što smatramo da je sklapanje novog aranžmana sa MMF nešto što je izuzetno značajno za kredibilitet države. Ne možemo, a da ne kažemo da je sada ipak malo važnije brinuti o standardu naših građana, naročito o najugroženijim kategorijama stanovništva. Predložene mere, a naročito one sa najvećim efektima koje su upravo hvalile MMF i Fiskalni savet, najviše pogađaju najsiromašnije kategorije stanovništva.
Ograničavanje rasta plata u javnom sektoru i ograničavanje penzija, koliko god bilo neophodno u ovom trenutku, jeste mera koja je vrlo nepopularna. Sa druge strane, na prihodnoj strani imamo neizbežno povećanje stope PDV i akciza, koje predstavljaju najizdašnije poreske oblike sa značajnim efektima na prihodnoj strani budžeta. DAkle, ovo su mere koje su neophodne da se donesu, ali sa druge strane postoji jedan problem i sa jednim i sa drugim merama, a taj problem je što ove mere upravo pogađaju najsiromašnije. Inflacija će pojesti rast plata i penzija, a viši PDV i akcize će dodatno ograničiti njihovu potrošnju.
U takvoj situaciji mi ne vidimo da je postojala bilo kakva dilema za Vladu. Dakle, ona je morala da pribegne merama koje će smanjiti pritisak na najsiromašnije. To je učinjeno uvođenjem trinaeste penzije za najsiromašnije penzionere, kao i različitim merama koje su usmerene na pospešivanje poljoprivredne proizvodnje, a usudio bih se čak da kažem preživljavanje poljoprivrednika.
Mislim da ne moram da vas podsećam u kojoj situaciji se danas nalaze naši poljoprivrednici koji su se ove godine suočili sa dva šoka. Imali su prvo probleme sa vremenskim uslovima tokom zime, a onda su se nedavno suočili sa, rekao bih nezapamćenom, sušom.
Ono što je važno reći vezano za ove mere koje, kao što rekoh, podržavamo, jeste da smatramo da one treba da budu privremene, da ne bi dugoročno opterećivale javne finansije, s tim što je očigledno da se problem najsiromašnijih penzionera mora rešiti trajno sistemskim merama.
Što se tiče podsticaja koji su pripremljeni za mala i srednja preduzeća i preduzetnike, oni su po našem mišljenju opravdani, mada su kao i neke druge mere o kojima sam već govorio naišli na kritiku jednog dela javnosti. U tom smislu bih hteo da vas podsetim samo na neke činjenice: više od 99% svih preduzeća u Srbiji spadaju u sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Ovaj sektor generiše dve trećine zapošljavanja i prometa, jednu trećinu bruto domaćeg proizvoda i ostvaruje polovinu izvoza Republike Srbije. Poslednjih godina ovaj sektor, pod uticajem svetske ekonom-ske krize, beleži vrlo negativne trendove, odnosno pozitivni trendovi koji su karakterisali ovaj sektor do svetske ekonomske krize su se preokrenuli i postali negativni.
Ako ne pomognemo nečemu što se danas svugde u svetu smatra motorom budućeg ekonomskog razvoja svake države, ja zaista ne vidim na koji način možemo da očekujemo da će Srbija imati bolju budućnost. Dakle, potreba za predloženim merama poreskih rasterećenja, oslobođenja i olakšica, kao i subvencionisanja kredita za preduzetnički sektor se ne može, po našem mišljenju, uopšte dovoditi u pitanje.
Zbog velikog broja zakonskih predloga koji su danas na dnevnom redu, a da ne bih oduzimao previše vremena poslanicima, a i nema ga dovoljno, ja ću se fokusirati na najvažnije zakone, a verujem da će se moje kolege poslanici, naročito oni iz opozicije, baviti mnogo studioznije svim pojedinačnim zakonima.
Nekoliko reči o predlogu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Ove predložene izmene i dopune su urađene u skladu sa dobrom poreskom praksom i potrebom za harmonizacijom sa direktivama EU. Najvažnije promene u smislu povećanja prihoda i u smislu dobrih praksa i u smislu harmonizacije i u smislu uvođenja reda u ovu oblast i smanjenja prostora za manipulaciju odnose se na akcize na naftne derivate i akcize na cigarete, pa ću se ja baviti promenama koje su urađene u ovom smislu, jer smatram da su najznačajnije.
Povećanje prihoda od naftnih derivata ostvariće se povećanjem akciza na sve vrste goriva, osim na bezolovno gorivo, što je u skladu sa proklamovanom politikom EU o konvergenciji vrednosti akciza na sve vrste goriva. Reći ću vam da je ove i narednih godina predviđeno da se u EU povećavaju isključivo akcize na sve druge vrste goriva, a da će akciza na bezolovni benzin ostati i ove i narednih godina ista. Dakle, njihova ideja je da te akcize budu iste, s tim što će se promeniti način obračunavanja, neće se obračunavati u odnosu na količinu nego postoji neki drugi sistem, ali, u svakom slučaju, ova mera je u skladu sa direktivama odnosno politikom EU.
Druga stvar za koju smatram da je vrlo značajna jeste objedinjavanje dizel goriva i lož ulja u jednu kategoriju i svih vrsta tečnog naftnog gasa u jednu kategoriju i nametanjem obaveze da se akcize isplaćuju u punom iznosu i za jedno i za drugo, što sprečava manipulacije koje su bile vrlo prisutne u prethodnom periodu i verujem da ste svi vi upoznati sa manipulacijama koje su predmet ovoga što ja govorim.
Naravno, omogućuje se povraćaj, ali određenim kategorijama na koje su i ranije bile usmerene upravo one olakšice koje su samo bile na pogrešan način formulisane. Tu se ponovo javlja nešto što je predmet kritike u jednom delu javnosti. Naime, radi se o proširenju broja subjekata koji imaju pravo na ove olakšice. Do sada je to bio slučaj samo sa poljoprivrednicima i industrijom, sada je to prošireno i na transport.
Kritike koje su se bavile ovom tematikom, odnosno kritičari koji su se bavili ovom tematikom, imam utisak da su zaboravili da pomenu pozitivne efekte ove mere. Moram da vam kažem, mada verujem da većina poslanika to i zna, da jedan od najvažnijih elemenata, odnosno kako se u ekonomskom jeziku kaže – najveći ponder prilikom formiranja ukupnog povećanja cena odnosno inflacije, ima upravo cena goriva, a transmisioni mehanizam kojim se povećanje cene goriva na ukupnu inflaciju kojim se prenosi to povećanje cene goriva je jedan od vrlo važnih karika u tom transmisionom mehanizmu a to je – transport.
Povećanje cene transporta koje bi nastalo kada se ne bi vršio ovaj povraćaj uticalo bi, čini mi se, najviše na socijalne kategorije koje smo upravo pokušali da zaštitimo ovim predlozima zakona, jer bi se povećale cene na osnovne životne namirnice i jer bi se povećala cena gradskog javnog prevoza ili nekog drugog prevoza u okviru naše države.
Što se tiče akcizne politike koja se primenjuje na cigarete, ona je takođe doživela neke promene i one koje su usmerene na uvođenje reda u ovu oblast jer je, čini mi se, prenebregnuta jedna vrlo važna stvar, a to je propisivanje obaveze uvoznicima odnosno proizvođačima da prilikom svake promene akcize potpišu i plate razliku u akcizi na robu koju u tom trenutku imaju na zalihama. Ta mera plus amandman koji smo dobili, koji podržavamo, a koji kaže da se ona primenjuje od 1. januara umesto od 1. jula 2013. i predloženo povećanje minimalne akcize na cigarete u januaru 2013. godine obećava da bi se prihodi po osnovu akciza na cigarete mogli dodatno povećavati u narednom periodu.
Akciza na cigarete je povećana u apsolutnom iznosu i u nju je uvršten i jedan parafiskalni namet kojim se ukida tzv. budžetski dinar. Sa druge strane, smanjena je tzv. specifična akciza, odnosno "ad valorem akciza", koja se određuje u procentnom iznosu. I jedna i druga mera su u skladu sa direktivama EU. To se odnosi na ovu prvu meru povećanja specifične akcize i mera smanjenja proporcionalne akcize je jako dobra mera, zato što su mnoge ankete pokazale da se u zemljama u kojima je ta "ad valorem akciza" visoka beleže niske cene cigareta i vrlo niski prihodi po osnovu ove akcize.
Ne treba da vam objasnim da je ovo vrlo loše i za prihodnu i za rashodnu stranu budžeta. Za prihodnu stranu budžeta jer se smanjuje iznos prihoda po osnovu ove akcize. Za rashodnu stranu budžeta zato što se niskim cenama cigareta pospešuje pušenje, a samim tim kvari zdravstveni bilten stanovništva, što utiče na rashodnu stranu budžeta.
Poslanička grupe SDPS bi imala i nekoliko primedbi vezano za ovaj predlog zakona, ali te primedbe se odnose više na neku srednjoročnu primenu mera akcizne politike. Mi, naime, smatramo da bi u budućnosti veći naglasak trebalo staviti na akcize na cigarete i alkoholna pića, a manje na povećanja akciza na naftne derivate.
Naime, minimalni iznos akciza na cigarete u ovom trenutku je i dalje duplo niži od propisanog u EU i značajno niži od minimalnog iznosa akciza na cigarete u zemljama u okruženju, što cigarete u Srbiji čini previše jeftinim, što smo rekli da ima negativne posledice na budžet, ali zato otvara prostor za inkrimentalno povećavanje ove akcize, čime bismo se približili vrednostima u regionu i onim u EU.
Sa druge strane, akciza na naftne derivate je, rekao bih, prevelika. Ako su naša izračunavanja bila tačna, a verujem da jesu, ona je čak danas viša nego u EU, to će znati verovatno bolje ministarka energetike, što će reći da bi tu akcizu ili trebalo na srednji rok smanjivati, ili usporiti njeno povećavanje.
Kada bismo u budućnosti primenili ovu politiku, prema našim procenama, ovo povećanje akciza na cigarete i alkoholna pića i smanjenje na naftne derivate imalo bi od neutralnih do pozitivnih efekata na budžet.
Što se tiče PDV, ključna izmena ovog zakona je povećanje opšte stope sa 18 na 20%, koje treba da donese značajne efekte na prihodnoj strani budžeta, kako trenutne, tako i srednjoročne.
Ovo je mera koja se SDPS dopada, verujem isto onoliko koliko i građanima Srbije, a to će reći nimalo. Ovaj izraz je nepravičan poreski oblik, srazmerno daleko više pogađa siromašne grupe građana, nego što pogađa one bogate. Mi bismo bili daleko srećniji kada bi se prihodi u budžetu prikupljali više po osnovu direktnih, pravičnijih poreza, onih poreza koji pogađaju više bogatije, odnosno porez na bogatstvo ili, ako hoćete, porez na dohodak i imovinu.
Međutim, ti poreski oblici su, nažalost, u ovom trenutku daleko neizdašniji od poreza na dodatu vrednost. Prema tome, takve mere sigurno ne bi u ovom trenutku mogle imati efekte koji se postižu povećanjem PDV. Dakle, povećanje PDV je bilo u ovom trenutku apsolutno neminovnost.
U smislu ovoga što sam rekao, vezano za našu buduću poresku politiku, odnosno reformu poreskog sistema, hteo bih da pitam ministra Dinkića - da li se razmišlja u vašem ministarstvu o uvođenju progresivnijih stopa poreza na godišnji dohodak građana i da li se razmišlja o uvođenju sintetičkog poreza, koji bi obuhvatio sve poreske oblike, a koji bi praktično bio jedna vrsta poreza na bogatstvo?
Da ne bi ispalo da mi kritikujemo ili da samo kritikujemo, mada ovo do sada, naravno, nije bila kritika, nego je bilo jednostavno lamentiranje nad našom trenutnom sudbinom, hteo bih da kažem i nekoliko reči o pozitivnim efektima promena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PDV.
Dakle, vrlo je važno što je niža stopa PDV od 8% ostavljena na istom nivou, čime se smanjuje pritisak upravo na ugrožene socijalne kategorije, jer se osnovne životne namirnice nalaze u ovoj kategoriji.
Takođe, osvrnuo bih se opet na nešto što je bilo predmet kritika stručne javnosti, a to je da bi trebalo neke stavke izostaviti iz kategorije 8%, pa recimo, s obzirom da direktive EU kažu da kompjuteri ne spadaju u ovu kategoriju, s tim što moram reći da te direktive nisu obavezujuće za Srbiju, naš stav je da kompjuteri nikako ne mogu biti prebačeni u višu stopu, jer u ovom trenutku Srbija, s obzirom na jaz koji ima u odnosu na EU u primeni informaciono-komunikacionih tehnologija i njihovom značaju za dalji rast privrede Srbije, ne vidim kako bismo mogli ostvariti dobre rezultate u budućnosti ukoliko bismo povećali PDV na kompjutere.
Već je ministar rekao o tome da je naš PDV i dalje relativno konkurentan u odnosu na zemlje regiona i EU, pa o tome ne bih govorio, ali bih hteo da kažem još nešto što mislim da je vrlo važno, a to je da građani treba da razumeju da povećanje stope PDV nije hir ove vlade, nego je mera koju primenjuju i mnoge druge evropske zemlje. Tako mogu da vam kažem da je poslednjih nekoliko meseci PDV promenjen u više zemalja u EU, i to zemalja koje su daleko bogatije od Srbije i imaju daleko manje problema sa svetskom ekonomskom krizom. Jedna od tih zemalja jeste Španija, koja ima probleme sa svetskom ekonomskom krizom, ali su neke druge zemlje, kao što su Holandija i Finska, sigurno primeri zemalja koje sigurno daleko bolje finansijski stoje od nas, a ipak su promenili PDV, odnosno povećali su ga. Prema tome, to je nešto što je danas trend i što je najnormalnija stvar, pa joj se moramo i mi prilagoditi.
Što se tiče preostalih mera, usmerenih na lakše administratiranje PDV sistema, relaksiranje preduzetnika odlaganjem plaćanja obaveza i povećanja PDV naknade za poljoprivrednike, njih takođe ocenjujemo kao dobre, s tim što bismo takođe imali jednu primedbu ili sugestiju, kako god želite, da ova mera odlaganja plaćanja po naplati za preduzetnike bude privremena dok traje kriza, a da se nakon toga razmišlja o tome da se ona ukine.
Kažem, bez obzira na to što naša poslanička grupa ne osporava neminovnost svih zahvata urađenih i na prihodnoj i na rashodnoj strani, ipak nas brine to što je očigledno da će te mere imati određenog uticaja na inflaciju, koja se i onako već prilično zahuktava. Sasvim je sigurno da smo inflacioni target za ovu godinu promašili, a prema nekim poslednjim najavama izgleda da će inflacija biti i dvocifrena.
U tom kontekstu, nije iznenađenje ukoliko NBS izađe sa merama veće restriktivnosti monetarne politike, koje bi onda, bojim se, mogle da smanje investicione aktivnosti i da delimično ponište neke dobre mere, podsticajne, koje su sadržane u ovim predlozima zakona. U tom smislu, očekujem da se dobrom saradnjom NBS i nadležnog ministarstva ovakav razvoj situacije predupredi u meri u kojoj je to izvodljivo.
Što se tiče poreza na dohodak građana, ovim predloženim izmenama će se u vrlo značajnoj meri povećati budžetski prihodi i mislim da su te mere dobre, ponovo ne pogađaju socijalno najugroženije kategorije, jer verujem da socijalno najugroženije ne ubiraju prihode od kamata i dividendi ili od kapitalnog dobitka. Prema tome, ta je mera svakako dobra. Ona u isto vreme otvara prostor za stavljanje još jedne olakšice za poljoprivrednike, a to je nastavak one dobre prakse da se ukine porez na katastarski prihod poljoprivrednika.
Imao sam još nekoliko reči o najvažnijim merama i njihovim efektima iz ostalih zakonskih predloga, ali pošto vidim da sam skoro potrošio svoje vreme, a ne bih da vas dalje zadržavam, zahvaljujem vam se na pažnji.
