Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Devetu vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 157 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 170 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Primili ste ostavke narodnih poslanika prof. dr Zorana Mašića, Boška Ničića, prof. dr Nebojše Zdravkovića i Milosava Miličkovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, pa predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i stav 4. istog zakona konstatuje prestanak mandata narodnim poslanicima.

Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stavovima 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani narodnim poslanicima prof. dr Zoranu Mašiću, Bošku Ničiću, prof. dr Nebojši Zdravkoviću i Milosavu Miličkoviću danu podnošenja ostavke.

Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanja upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.

Takođe, saglasno članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18,00 časova i to do završetka zajedničkog načelnog pretresa o predlozima zakona iz tačaka 1. do 24. dnevnog reda, zbog potrebe da Narodna skupština prema planiranom tempu rada završi ovu sednicu pre početka perioda redovnog zasedanja.

Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Branko Gogić, Suzana Spasojević i Vesna Stepić.

Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda koji je određen u zahtevu 123 narodna poslanika za održavanje vanrednog zasedanja.

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova; magistra Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede; magistra Verice Kalanović, ministarke regionalnog razvoja i lokalne samouprave; prof. dr Zorane Mihajlovića, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine; Gorana Kneževića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; prof. dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja; Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave i Milutina Mrkonjića, ministra Saobraća, pozvao da sednici prisustvuje i Vlajko Senić, Ivica Kojić, državni sekretari u Ministarstvu finansija i privrede; ministar Čogurić i Vojkan Simić, pomoćnici ministra pravde i državne uprave; Predraga Marića, pomoćnika ministra unutrašnjih poslova, načelnika Sektora za vanredne situacije; Milorada Todorovića, sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova i Jovana Ćosića, šefa Odseka za normativne poslove i međunarodnu saradnju u Ministarstvu pravde i državne uprave.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici uz saziv Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2012. godini koja je sazvana na zahtev 123 narodna poslanika saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Devetog vanrednog zasedanja sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Izvinite, ja sam samo napravio jednu malu proceduralnu grešku. Imamo na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika, imate pravo da tražimo obaveštenje i objašnjenja na osnovu člana 287. Poslovnika Narodne skupštine.

Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287?

Narodni poslanik Petar Petković. Izvolite.

Gospodine predsedniče, članovi predsedništva, dame i gospodo narodni poslanici. Postavio bih pitanje Vladi, s obzirom da odgovor koji očekujemo zahteva koordinaciju više ministarstava. Ja sam juče na konferenciji za štampu obavestio javnost da će poslanička grupa DSS tražiti da se u Skupštini do kraja ispita šta se desilo sa lažiranjem podataka o javnom dugu Srbije. Da li se to desilo ili se nije desilo? Jako je bitno da utvrdimo pravu istinu, jer se pominje cifra od milijardu i 200 miliona evra. U ovoj ojađenoj Srbiji, gde preko 700 hiljada ljudi živi na rubu egzistencije, svakako ovolika cifra mora da bude i predmet kojim će se pozabaviti i Skupština Srbije. Da li se to desilo ili ne, treba da utvrdi Skupština Srbije, ali ono što svakako znamo, a što je vezano za prethodnu vlast predvođena DS, jeste da je politika, da EU nema alternativu je ojadila Srbiju i da je njen rezultat to da se Srbija samozadužuje i s druge strane obmana. Upravo ova priča, odnosno informacija o lažiranju javnog duga predstavlja jednu vrstu obmane. Podsetiću da 2010. godine se desila još jedna obmana, za vreme prethodne vlasti, kada se pokušalo da se takođe lažira pad bruto društvenog proizvoda, tako što je on predstavljen na nivou 3,1%, a ispostavilo se, i to ja tada bio pravi statistički šok, da je zapravo pravi pad 6,2% što govori o tome koliko se bile prave implikacije te pogubne i pogrešne politike da EU nema alternativu.
Ona je dovela dotle da je danas Srbija zadužena preko 15 milijardi evra, da je svakog dana Srbija 7,5 miliona evra više zadužena u odnosu na prethodni dan. Zbog toga je važno da se pozabavimo ovim pitanjem. Da se novoj vlasti ne bi desilo ono što se dešavalo prethodnoj vlasti, a boga mi, vidimo da na početku ovog mandata imamo prilike da čujemo šokantne stvari šta se dešavalo u prethodno vladi i pitanje je šta će sve još izaći. Da ministar finansija ne bi doživeo ono što se dešavalo u prethodnom periodu, otvoreno, jasno i glasno kaže, da li je rebalansom budžeta predviđeno da se izdvoje plaćanja za one nadležnosti koje su odlukom Ustavnog suda Srbije ukinute.
Da podsetim, odluka Ustavnog suda kada je neki zakon ili odredba takva da nije u skladu sa Ustavom Srbije, samim tim se briše, ona je nevažeća.
Dok ovo govorim, na zvaničnom sajtu Vlade Vojvodine i dalje se nalazi Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine, i to sa onim odredbama koje su ukinute od strane Ustavnog suda Srbije. Takođe, 10. jula Ustavni sud je doneo tu odluku, 11. jula Bojan Pajtić formira Vladu Vojvodine i deo te vlade je i Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, koji je takođe po odluci Ustavnog suda, dakle, neustavan. Samim tim, vidimo da vlast AP Vojvodine apsolutno se ne obazire na Ustav Srbije i zbog toga je jako važno da Ministarstvo finansija vodi računa gde odlazi svaki dinar građana Srbije.
Da li, otkad je doneta odluka Ustavnog suda Srbije, se plaćaju ili finansiraju Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, taj Sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj, da li se finansira Kancelarija u Briselu, jer svako plaćanje mora da ima zakonsku osnovu? Tako, ako bi odgovorili na to pitanje, mi bi vrlo jasno videli gde su zapravo otišli ti novci Vojvodine.
Jako je važno da Vlada Srbije, koja po Ustavu ima pravo da prati i nadzire izvršenje zakona, vidi šta se zapravo dešava sa izvršenjem i odlukom Ustavnog suda kada je u pitanju Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.

Hvala.
Narodni poslanik Miljenko Dereta. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovane kolege i koleginice, moje pitanje je iz oblasti koja zapravo nikoga ne interesuje, vezano je za kulturu, ali ću ipak postaviti. Naime, u državama koje drže do poštovanja prava, ukoliko se ustanovi da ministar nije platio porez, on najčešće biva razrešen. Kao što znate, ova vlada je formirana uključujući člana te vlade ministra kulture, koji je javno priznao da je dužan osam miliona dinara poreza ovoj državi. Moje pitanje je upućeno kako predsedniku Vlade, tako i samom gospodinu Petkoviću, ministru kulture. Prvo, da li je taj porez platio? Ako nije, šta će predsednik tim povodom da preduzme? Ako jeste, od koga je dobio zajam koji je najavio, tj. kredit i pod kojim uslovima?
Mislim da kada se govori o transparentnosti finansiranja, ovo je jedan mali detalj koji može da nam pomogne da vidimo na koji način će se ova vlada prema tome zaista odnositi.
U tom kontekstu moram da kažem da očigledno Ministarstvo kulture sprovodi jednu posebnu politiku štednje, ne znam kako bih to drugačije nazvao, osim uvrede nekih institucija koje su vezane za našu kulturnu istoriju. Naime, nedavno su otvoreni 47. Mokranjčevi dani. Prvi put niko iz Ministarstva kulture nije bio prisutan. Prvi put u tih 47 godina to je otvorio direktor kulturnog centra. Da li je to politika Vlade koja neće priznati našu tradiciju? Da li je to politika Vlade koja će se na taj način odnositi prema kulturnim institucijama koje se ne odvijaju u Beogradu? Da li je to politika Vlade koja će zapravo beležiti kulturnu politiku Srbije? Ako jeste, onda mislim da kulturu treba staviti na listu prvih neprijatelja ove vlade i onda će se, ja mislim, kulturna javnost prema tome tako i odnositi. Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovane kolege i koleginice, osvrnuo bih se na ovu sednicu. Na to pitanje vi kao predsednik možete mi dati odgovor odmah. Pitam – zbog čega nisu obavljene konsultacije prilikom sazivanja ove sednice parlamenta, s obzirom da smo veoma važne odluke, kao što je izbor Vlade Republike Srbije, donosili u noćnim satima? Bojim se da ćemo i rebalans budžeta donositi u noćnim satima. Mislim da to nije dobra praksa i da se stvara atmosfera u kojoj u nekim časovima koji nisu primereni, a javnost je veoma zainteresovana kako će izgledati i ova sednica, kao što je bila i zainteresovana i kako je izgledala sednica o izboru Vlade Republike Srbije. Bojim se da nećemo omogućiti svim ljudima da na pravi način sagledaju brigu Vlade za standard, zapošljavanje i sve ono što se najviše tiče upravo njih.
Takođe, o tome smo već govorili i mislim da smo se složili da bi kontrolna uloga parlamenta u odnosu na rad Vlade trebalo da bude pojačana, pogotovo u odnosu na neki prethodni period. O tome ste govorili kada ste bili opozicija. Pitam se zbog čega više od polovine ministara, koje ste pročitali da bi trebalo da budu prisutni na ovoj sednici, nisu tu? Pitam se da li će to biti praksa, jer to je nešto što se vuče i sa prošle sednice parlamenta? Koja su njihova opravdanja zbog čega nisu prisutni i kada će biti prisutni ako nisu sada kada se donosi zakon o rebalansu budžeta, koji je najvažniji zakon u jednoj tekućoj godini koji parlament može da donese? Hvala.

Odmah ću vam odgovoriti.
Što se tiče vremena, mislim da je popodnevni deo sednice, pošto ćemo danas razmatrati, videćete kasnije, predloženo je spajanje tačaka dnevnog reda, samo jednu tačku dnevnog reda. Dakle, rasprava će trajati uobičajenih pet sati. Popodne, ovo vreme rasprave od pet sati, taman je dobro kada se građani vrate kući sa radnih mesta, da mogu da prate tok rasprave. Dajem vam moje mišljenje. Njihova mogućnost praćenja jednaka je kao i u prepodnevnim satima, s tim što ovo mogu da čine i od svoje kuće.
Što se tiče hitnosti zakazivanja rasprava, voleo bih, i to iskreno mislim, da kad bi mogli sve ove zakone da razmatramo po šest meseci, kroz javne rasprave, ali se plašim da je stanje u srpskoj ekonomiji takvo da kada bi to bio slučaj, pitanje je šta bi od Srbije ostalo za šest meseci.
Ceneći želju Vlade da što pre raspravljamo o zakonima kojima se menjaju stvari i kojima se čini neki napredak, da to uradimo što pre, a o sistemskih zakonima svakako ćemo imati prilike, poput Zakona o javnim nabavkama ili o nekim budućim zakonima o kojima ćemo razgovarati. Ti zakoni nisu danas na dnevnom redu. Oni su u proceduri već nekoliko meseci. Imate priliku da ih vidite, imate priliku da o njima vodimo javnu raspravu. Svakako ću se truditi da imamo dovoljno vremena, i vi ste u pravu s te strane. Trudiću se da imamo više vremena da mi kao Narodna skupština razmatramo. Neće ovo biti prostor da se Vlada provuče kroz mala vrata, ali sam ovde želeo da cenim želju da se neke stvari brzo promene, pogotovo zbog ekonomske situacije u kojoj se Srbija nalazi i napora koji nas očekuju.
Nadam se da je ovaj odgovor dovoljan, ali ako želite, mogu i pisano da odgovorim.
Narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam pitanje za gospodina ministra Kneževića. Žao mi je što ministar Ljajić nije prisutan, s obzirom da je tematika koja se vezuje za trgovinu, ali radi se o sledećem. U javnosti je dosta neopaženo prošlo, ali doneta je uredba o privremenom kvantitativnom ograničenju izvoza za određene vrste robe, odnosno tiče se soje, suncokreta i šećerne repe. Moje pitanje bi bilo u smislu toga – koje je mišljenje Ministarstva poljoprivrede vezano za to, s obzirom da je ovo par ekselans pitanje koje tretira upravo resor poljoprivrede, ne vidim u čijem konkretno interesu je ova uredba doneta, osim ako nije u interesu krupnog kapitala, odnosno onih koji otkupljuju te poljoprivredne proizvode, ili se možda tiče toga da treba da se čuva neki socijalni mir. U svakom slučaju, mera je nešto što je relikt davno prošlih vremena. Ne vidim zbog čega bi se na štetu, konkretno poljoprivrednika u Vojvodini, odakle dolazim, sprovodile mere. Nije problem da se poljoprivreda stimuliše, ali je problem kada recimo želimo da vojvođanski seljak one koji žive u gradu i koji žele da dođu do namirnica možda jeftinije.
Sve u svemu, želeo bih samo pojašnjenje od gospodina Kneževića na temu ove uredbe. Hvala.

Narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite

Poštovani predsedniče, gospodo ministri dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno poslovodstvu javnog preduzeća PTT Srbija i nadležnom ministarstvu.
Pre toga, jedna konstatacija koja je opšte poznata u vidu jedne prakse i opredeljenja, da mi imamo jedan prilaz u smislu racionalizacije određenih delatnosti i ostvarivanja određenih ciljeva u pravcu racionalizacije kroz restriktivni pristup u onome što je život na selu, u seoskim sredinama, tako da se postepeno gase određene delatnosti u ruralnim sredinama, kao što su područna odeljenja škola, kao što su mesne kancelarije kada je reč o državnoj upravi, odnosno ne upravi već organima lokalne samouprave, ukidanje seoskih ambulanti, ukidanje pošta i tako dalje. Dakle, sve to ide u pravcu bržeg procesa depopulacije, napuštanja sela, što je već jedan dramatičan proces koji traje u Srbiji. S tim u vezi, da se vratim na pitanje. Postavljam pitanje - kada se planira postavljanje upravnika pošte 12308 Oreškovica u opštini Petrovac na Mlavi? To je sad jedan deo konkretnog pitanja, odnosno traži se konkretan odgovor. U vezi sa tim imam i nekoliko opštih pitanja, a u vezi sa ovim javnim preduzećem. Da li se ide na to da se ne otvaranjem novih….
(Predsednik: Molim vas za malo pažnje, da omogućimo narodnom poslaniku da završi postavljanje pitanja.)
…...i gašenjem postojećih pošta u seoskim sredinama, polako gasi i jedno od najvećih javnih preduzeća u Srbiji? Da li treba da se sav poštanski saobraćaj obavlja, odnosno da pređe u ruke privatnih operatera? Da li se ne otvaranjem i gašenjem postojećih pošta ide na to, da se u seoskim sredinama pošta dostavlja samo jedanput nedeljno.? Da li je moguće da jedan poštonoša pokriva po četiri i više reona?
Sva ova pitanja su vezana sa onom prethodnom konstatacijom i, ako razmišljamo strateški i ako govorimo o regionalnom ravnomernom razvoju u Srbiji, onda moram ostvariti osnovne pretpostavke za normalan život i rad ljudi, ne samo u gradovima nego i u seoskim sredinama. Zahvaljujem.