Nikada nije bio snimak ni jednog susreta sa otpravnikom poslova. Dakle, ni jedan video snimak, pošto takve susrete nismo snimali. Sve ostalo spada u domen javnosti rada parlamenta. Mislim da građani Srbije imaju pravo da znaju šta su aktivnosti u Narodnoj skupštini bilo da se radi o predsedniku Narodne skupštine ili o bilo kom drugom poslaniku. Nama su sve države jednako važne i želimo da građani imaju potpuni uvid u javnost rada onoga što radi predsednik Narodne skupštine. Nismo držali konferencije za štampu. To se samo radilo o video materijalu u kome se predstavljao momenat susreta predsednika Skupštine i predstavnika neke druge države. Toliko, ali hvala vam na dobronamernosti.

Da li neko od šefova poslaničkih grupa ili ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne)

Uz saziv Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u 2012. godini, koja je sazvana na zahtev 123. narodna poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije i član 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Devetog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Kao što ste mogli da vidite, za Deveto vanredno zasedanje Narodne skupštine u 2012. godini, određen je sledeći

D n e v n i r e d :

1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji;

2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost;

3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana;

4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama;

5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu;

6. Predlog zakona o izmenama Zakona o republičkim administrativnim taksama;

7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalnim kasama;

8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave;

9. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu;

10. Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji;

11. Predlog zakona o izmenama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju;

12. Predlog zakona o izmenama Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti;

13. Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine;

14. Predlog zakona o izmenama Zakona o hemikalijama;

15. Predlog zakona o izmenama Zakona o vodama;

16. Predlog zakona o izmenama Zakona o šumama;

17. Predlog zakona o izmeni Zakona o stočarstvu;

18. Predlog zakona o izmenama Zakona o vinu;

19. Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o veterinarstvu;

20. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama;

21. Predlog zakona o izmenama Zakona o vazdušnom saobraćaju;

22. Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnim putevima;

23. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacija-ma;

24. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici;

25. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2012. godinu:

1) Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,

2) Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje,

3) Nacionalne službe za zapošljavanje;

26. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu;

27. Predlog zakona o dopuni Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju;

28. Predlog zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru;

29. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžira;

30. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Ujedinjenih nacija o doprinosu sistemu ''stand by'' aranžmana Ujedinjenih nacija;

31. Predlog zakona o potvrđivanju Predloga izmene Statuta Međunarodnog monetarnog fonda o reformi Odbora izvršnih direktora;

32. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o readmisiji lica koja nezakonito borave i Protokola za sprovođenje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Moldavije o readmisiji lica koja nezakonito borave;

33. Predlog za izbor viceguvernera Narodne banke Srbije, koji je podneo guverner Narodne banke Srbije;

34. Predlog odluke o izboru Saveta Državne revizorske institucije, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine;

35. Predlozi odluka o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koje su podnele: Poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica, Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije, Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije, Poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije i Poslanička grupa Nova Srbija;

36. Predlog odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine Republike Srbije u međunarodnim parlamentarnim institucijama, koji je podnela Poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije.

S obzirom da je podnet predlog za spajanje rasprave po pojedinim tačkama dnevnog reda, pre nego što pređemo na odlučivanje o tom predlogu, potrebno je da utvrdimo da li postoji kvorum za odlučivanje.

Molim narodne poslannike da ubace identifikacione kartice u poslaničke jedinice.

Konstatujem da je u sali prisutno 168 narodnih poslanika i da su, prema tome, ispunjeni uslovi za odlučivanje.

Narodni poslannik Zoran Babić, na osnovu člana 92. stav 2. člana 157. stav 2. i čl. 170, 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, Predlog zakona o izmenama Zakona o republičkim administrativnim taksama; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalnim kasama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, Predlog zakona o izmenama Zakona o privatizaciji, Predlog zakona o izmenama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, Predlog zakona o izmenama Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti, Predlog zakona o

prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine, Predlog zakona o izmenama Zakona o hemikalijama; Predlog zakona o izmenama Zakona o vodama, Predlog zakona o izmenama Zakona o šumama, Predlog zakona o izmeni Zakona o stočarstvu, Predlog zakona o izmenama Zakona o vinu, Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o veterinarstvu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, Predlog zakona o izmenama Zakona o vazdušnom saobraćaju, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnim putevima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici.

Drugi zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na odluke o izmenama i dopunama finansijskih planova za 2012. godinu, Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i Nacionalne službe za zapošljavanje, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predlogu zakona o dopuni Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju i Predlogu zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru.

Treći zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade Demokratske Narodne Republike Alžir, Predlogu zakona o potvrđivanju Memoranduma o sporazumevanju između Vlade RS i UN o doprinosu sistemu stend baj aranžmana UN, Predlogu zakona o potvrđivanju Predloga izmene Statuta MMF o reformi Odbora izvršnih direktora i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Moldavije o readmisiji lica koja nezakonito borave i Protokola za sprovođenje Sporazuma između Vlade RS i Vlade Republike Moldavije o readmisiji lica koja nezakonito borave.

Četvrti zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu za izbor viceguvernera Narodne banke Srbije, Predlogu odluke o izboru Saveta DRI, predlozima odluke o izmeni odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, Predlogu odluke o izmeni Odluke o utvrđivanju sastava stalnih delegacija Narodne skupštine RS u međunarodnim parlamentarnim institucijama.

Da li narodni poslanik Zoran Babić želi reč? (Ne)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo 123 narodnih poslanika, protiv je bio jedan, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 49 narodnih poslanika od ukupno 173.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.

Prelazimo na rad po dnevnom redu: Zajednički načelni pretres po tačkama od 1-24 dnevnog reda.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda, po tač. od 1-24, a pre otvaranja pretresa, podsećam vas da je, shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Da li neko predlaže da se vreme rasprave poveća? (Ne)

Pošto je ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat, 16 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa Demokratska stranka – jedan sat, jedan minut i 12 sekundi, poslanička grupa Socijalistička partija Srbije – 30 minuta, poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi, poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije – 18 minuta, poslanička grupa Liberalno-demokratska partija – 16 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa PUPS – 14 minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi, poslanička grupa

Nova Srbija – devet minuta i 36 sekundi, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta, poslanička grupa SPO–DHSS – šest minuta i poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta i nacionalna manjina Narodna partija Bogata Srbija – šest minuta.

Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.

Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.

Obaveštavam vas da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: narodni poslanik Đorđe Stojšić, poslaničku grupu Lige socijaldemokrata Vojvodine, narodni poslanik Nenad Popović, poslaničku grupu DSS – Vojislav Koštunica, narodni poslanik Zoran Kasalović, poslaničku grupu SPS, narodni poslanik Miljenko Dereta, poslaničku grupu LDP, narodni poslanik Veroljub Arsić, poslaničku grupu SNS, narodni poslanik Miletić Mihajlović, poslaničku grupu SPS.

Izvinjavam se, pošto ovde imam i za Zorana Kasalovića i za gospodina Miletić Mihajlovića, interesuje me ko je ispred poslaničke grupe SPS? Znači, gospodin Kasalović. U redu.

Poslanička grupa DSS, gospodin Popović. Jel u redu? Da. Hvala.

Izvinjavam se, pošto smo greškom dobili dopis, dakle, gospodin Jovanović je kao šef poslaničke grupe LDP, tako piše u dopisu, ali, pretpostavljam da je tehnička greška u pitanju.

Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji; izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost; o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana; izmenama i dopunama Zakona o akcizama; izmenama i dopunama Zakona o duvanu; izmenama Zakona o republičkim administrativnim taksama; izmenama i dopunama Zakona o fiskalnim kasama; izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave; izmenama i dopunama Zakona o turizmu; izmenama Zakona o privatizaciji; izmenama Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju; izmenama Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti; prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine; izmenama Zakona o hemikalijama; izmenama Zakona o vodama; izmenama Zakona o šumama; izmeni Zakona o stočarstvu; izmenama Zakona o vinu; izmeni i dopunama Zakona o veterinarstvu; izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama; izmenama Zakona o vazdušnom saobraćaju; izmenama i dopuni Zakona o javnim putevima; izmenama i dopunama Zakona o vanrednim situacijama i izmenama i dopunama Zakona o energetici.

Da li reč žele predstavnici predlagača?

Ima reč ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred vama paket od 27 suštinskih zakona kojim se otpočinje prva faza fiskalne konsolidacije u Srbiji. Danas će se razmatrati 24, a tri su predviđeni zajedno sa rebalansom budžeta, što je sledeća tačka.
Pre nego što kažem detalje o ovim zakonima, želeo bih da vas izvestim o trenutnom stanju javnih finansija u Srbiji, o nivou javnog duga i o problemima sa kojima se susreće naša država. Dakle, trenutno u Srbiji ima rekordni iznos budžetskog deficita. Nikada u istoriji budžetski deficit nije iznosio preko 7% bruto domaćeg proizvoda, zapravo, nikad nije bio čak ni iznad 5%, a kamoli iznad 7% bruto domaćeg proizvoda. Javni dug je dostigao iznos od oko 56% bruto domaćeg proizvoda, do kraja ove godine biće 60%, uz nemogućnost da, ne znam kakve mere sada da preduzmemo, se zaustavi njegov rast u sledećoj godini i prva godina kada je moguće realno zaustaviti rast javnog duga je 2014. godina. Tek od tada je moguće da on počne da se obara.
Zašto? Zato što se javni dug povećava po osnovu kredita kojim se finansira budžetski deficit u ovoj godni i kojim se finansira budžetski deficit u prethodnim godinama. To je kao kada vozite brzo automobil, ako ukočite ne možete odmah da zaustavite. Period inercije u ovom slučaju traje makar još godinu i po dana.
Da bi javni dug Srbije bio zaustavljen u 2014. godini, što je najranija godina za njegovo zaustavljanje i prema mišljenju Fiskalnog saveta, a i mi se apsolutno sa time slažemo u Ministarstvu finansija, potrebno je da se u narednoj godini budžetski deficit prepolovi, da se svede na maksimalno iznos od 3,5% bruto domaćeg proizvoda.
Paketom mera koje mi danas usvajamo stvaramo uslove da ga dovedemo sledeće godine na nivo od 4%, što znači da kada budemo usvajali budžet za 2013. godinu, a to će biti vrlo brzo, mi ćemo morati sa još dodatnim merama da idemo, kako bismo ga oborili na tih potrebnih 3,5%. To je nešto što je zahtevan posao, ali ćemo mi u Vladi taj posao ispuniti i obaviti ga, iz razloga što bi sve ostalo bilo neodgovorno prema građanima. Daću vam primer zbog čega.
Troškovi kamata koji su planirani originalnim budžetom u ovoj godini iznose 55 milijardi dinara. Rebalansom se ti troškovi kamata uvećavaju na 66 milijardi, jer toliko treba da se plati da bi se isfinansirao budžetski deficit. Sledeće godine, bez obzira na smanjenje ovog budžetskog deficita o kome govorim, moraće da se izdvoji 93 milijarde. Dakle, sa 55, na 66 u samo jednoj godini, na 93 u sledećoj. Ako to uporedimo sa budžetom poljoprivrede, samo ove godine na kamate će biti dato tri puta više nego kompletna izdvajanja po originalnom budžetu za poljoprivredu, a sledeće godine još i više.
Retko koje ministarstvo, mislim da nijedno, nema toliko veliki budžet koliko trošimo samo na kamate. To je prosto nezadrživo i to je neizdrživo. Nezadrživo je ukoliko se naravno ne iseče radikalno budžetski deficit i mi imamo nameru to da učinimo.
Zato je ovoliko zakona danas pred vama objedinjenih u jednu tačku, jer da bi se izvršila fiskalna konsolidacija nije dovoljno pomeriti nekoliko poreskih stopa ili nekoliko kategorija rashoda zauzdati.
Veliki problem u našem sistemu je što nije postojala disciplina u javnim finansijama. Dakle, trenutno, Zakon o budžetskom sistemu daje mogućnost mnogih rupa u trošenju budžetskih sredstava. Zbog toga mi vršimo izmene Zakona o budžetskom sistemu, ukidamo sopstvene prihode svih direktnih budžetskih korisnika. Šta to prevedeno znači? Sve institucije koje su budžetske, ministarstva, agencije, fondovi, više neće imati tzv. sopstvene prihode. Budžet ćete ubuduće moći i vi narodni poslanici i čitava javnost da vidi samo u jednoj koloni. Neće biti one druge kolone koja je postojala kao sopstveni prihodi, iz razloga što analiza trošenja novca od sopstvenih prihoda pokazuje da jedan dobar deo tog novca se troši neracionalno, nenamenski i rasipnički.
Koji je to iznos novca? Ne radi se o malim količinama novca. Sopstveni prihodi u sledećoj godini treba da iznose oko 400 miliona evra. Od tih 400 miliona evra sigurno polovina novca može da se uštedi tako što će se rashodi planirati racionalno, a ne kao što je do sada bio slučaj. Što je još važnije, Ministarstvo finansija, samim time i Vlada Republike Srbije, biće u stanju na ovaj način da kontroliše sva trošenja, a i poslanici će moći da prate ta trošenja, jer rashodi koji su finansirani iz sopstvenih prihoda nikada nisu, zapravo, bili predmet ozbiljne kontrole. Nikada, u istoriji to nije bio slučaj. Na ovaj način će svi prihodi biti opšti prihodi države Srbije, a samim tim svi rashodi će moći da se konstituišu u propisanoj budžetskoj proceduri, koju će odobravati parlament, a Vlada sprovoditi konkretne programe.
Šta to znači? To znači da ako u našem sistemu postoje razne naknade i takse, npr. za ekologiju, pominje poslanik, vezan za Tisu, ekološki problem, a one nisu male, a i treba i ostaju u sistemu, onda taj novac treba da se troši za zaštitu životne sredine, a ne za promotivne aktivnosti, ne za predizbornu kampanju, ne za opravku automobila u ministarstvima, ne za opravku klima uređaja, ne za bilo koju drugu namenu koja nije zaštita životne sredine. Naveo sam ovaj primer, ali takvih primera ima u svim ministarstvima. Ne postoji mogućnost kontrole trošenja sopstvenih prihoda. Zato mi predlažemo kroz promenu Zakona o budžetskom sistemu njihovo ukidanje.
Zašto o tome govorim? Zato što će to na rashodnoj strani budžeta napraviti jednu uštedu i u ovom kvartalu, poslednjem ove godine, a čak 20 milijardi dinara u sledećoj godini.
Nama je cilj da paketom zakona koji se nadamo da će ova skupština usvojiti, zaustavimo trajno rast budžetskog deficita. Mi ćemo, u međuvremenu, u narednih mesec dana doneti i srednjoročni plan, ne samo fiskalnih mera, već i strukturnih reformi koji treba da obori nivo budžetskog deficita ne samo u 2013. godini, nego u svim narednim godinama koje slede, na nivo koji je održiv. Mi smatramo da je održiv nivo ako budžetski deficit sledeće godine prepolovimo na 3,5% BDP, ako ga smanjimo 2014. godine na 1,9% BDP i u 2015. godini svedemo na 1%, da bi u 2016. godini imali balansirani budžet. Da bi se to učinilo moraće da se smanjuju neki rashodi, to će biti učinjeno već u budžetu za narednu godinu, a takođe ne sme se previše zahvatati u prihode, jer to onda koči privrednu aktivnost.
Dakle, naš posao nije bio ni manje jednostavan. Vlada je morala da pronađe rešenja koja će zaustaviti bujanje javnog duga, sprečiti dužničku krizu i grči scenario, a sa druge strane da se to učini tako što se ne povećavaju prihodi, odnosno porezi na proizvodnju, već da se pravi kombinacija ušteda na rashodima i povećavanjem nekih poreza na potrošnju. Tako da istovremeno imali smo izazov kako to da učinimo na način da ne pogodimo one kojima je danas najteže, a to su ljudi koji su socijalno ugroženi, a od privrednika to su pre svega preduzetnici, zanatlije, mala preduzeća i srednja preduzeća.
Kako da ravnomerno rasporedimo srazmerno veći teret na one koji mogu više da ga podnesu? Zato smo napravili čitav paket. Mi smo teorijski mogli ovaj program fiskalne konsolidacije da uradimo i sa izmenama četiri zakona, ali onda ne bismo pošteno taj teret zaustavljanja krize preneli na građane Srbije. Mi smo želeli zbog toga da istovremeno kada imamo neka povećanja poreza na potrošnju imamo i ukidanja nekih nepotrebnih nameta i taksi.
Upravo zbog nedovoljno dobrog Zakona o budžetskom sistemu u prethodnom periodu, u prethodnim godinama, postojala je mogućnost da svako ministarstvo, da svaki državni organ, da svaka agencija, svaka organizacija bilo na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou može da uvodi nove namete, takse i naknade i privredi, i građanima po kriterijumima koji nisu bili definisani. Često su naknade uvođene kao procenat od ukupnog prihoda preduzeća bez obzira što ta taksa nije imala nikakve veze sa delatnošću koju su oni obavljali. Jedna od tih je bila šumarina. Prihod sopstveni Ministarstva poljoprivrede koja se danas naplaćuje na ukupan prihod svih preduzeća u Srbiji nezavisno od toga da li imaju veze ili nemaju sa poljoprivredom.
Mi zabranjujemo sada novim Zakonom o budžetskom sistemu da bilo ko drugi osim Ministarstva finansija može u budućnosti da uvodi nove takse i naknade građanima i privredi, a da sa druge strane postojeći broj parafiskalnih nameta redukujemo na neki, u ovom trenutku posle 45 dana rada nove Vlade, razuman nivo, iako mislim da tu može da se ide još sa sečom parafiskalnih nameta.
Zato smo odlučili i pred vas poslali čitav niz zakona kojim se ukida čak 138 različitih parafiskalnih nameta i koji, pre svega, treba da rasterete preduzetnike i mala preduzeća, a njih ima 300.000 u Srbiji, jer će oni imati najveće koristi od ove mere, srazmerno, najteže sada podnose efekte krize ako govorimo o privredi.
Što se tiče tog dela, dakle, mi smo doneli predloge pred vas 18 zakona kojim se ukida 138 parafiskalnih nameta, šest resornih ministarstava je te zakone predložilo, čak 121 taksa je republičkog karaktera, dakle, sada je trenutno republički prihod, 12 su lokalnog karaktera, a pet kombinovano lokalno-republičkog karaktera.
Znam da će nekome to biti dosadno da sluša, ali ću da pročitam bukvalno svaku od ovih taksi koja se ukida iz razloga što u prethodnim godinama nije bio baš čest slučaj da se nameti ukidaju, nego su uvođeni. Ovi nameti jesu uvođeni godinama, ali sada se, ako vi to podržite, ukidaju od 1. oktobra, u jednom danu.
Pre svega, to je firmarina. Firmarina se ukida za 300 hiljada preduzetnika i malih preduzeća. U potpunosti ograničava njihov iznos za srednja preduzeća i za ostala preduzeća.
Ukida se potpuno za preduzetnike i mala preduzeća komunalna taksa za isticanje reklame. Ona je postojala u dva oblika, oba oblika se ukidaju, a ograničava njihov iznos za srednja i velika na 20% od postojeće smanjene firmarine.
Ukida se komunalna taksa za držanje i korišćenje plovnih postrojenja probnih naprava i drugih objekata na vodi; komunalna taksa za korišćenje vitrina, radi izlaganja robe van poslovne prostorije; komunalna taksa za držanje i korišćenje čamaca i splavova na vodi, osim čamaca koji koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve; komunalna taksa za držanje restorana i drugih ugostiteljskih i zabavnih objekata na vodi.
Moram da kažem da za ove objekte već postoje neke druge takse. Često u Srbiji imate oporezivanje sa više strana iste stvari. Na ovaj način se makar ova jedna ukida.
Komunalna taksa za držanje kućnih i egzotičnih životinja. Možda građani nisu znali, a svaka vakcinacija pasa i mačaka košta dodatno za ovu taksu koja se naplaćivala uz vakcinaciju.
Dalje, to je komunalna taksa za korišćenje obala u poslovnoj i bilo koje svrhe; komunalna taksa za držanje muzičkih uređaj i prerađivanje muzičkog programa u ugostiteljskih objektima; administrativna taksa za zahtev za utvrđivanje ispunjenih uslova za početak delatnosti; za utvrđivanje ispunjenosti uslova u pogledu prostora za prijem, čuvanje i isporuku poljoprivrednih proizvoda, kao i opreme za određivanje kvantiteta i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, a za obavljanje delatnosti skladištenja poljoprivrednih proizvoda u javnom skladištu; taksa za upis u registar zadužbina fondacija i fondova; taksa sa upis promene u registar zadužbina fondacija i fondova, taksa za brisanje iz registra zadužbina fondacija i fondova; taksa za rešenje po zahtevu za upis udruženja u registar udruženja; taksa za rešenje po zahtevu za upis promene u registru; taksa za rešenja o brisanju udruženja iz registra; taksa za rešenje po zahtevu za upit predstavništava u registar udruženja; taksa za rešenje o brisanju predstavništva; taksa za uverenje o podacima upisanim u registar predsedništva; taksa za rešenje o upisu osnivanja sportske organizacije, odnosno društva, odnosno saveza u registar sportskih organizacija; taksa za rešenje o upisu promene podataka u registru sportskih organizacija; taksa za rešenje o brisanju sportske organizacije, odnosno društva; taksa za kopiju, odnosno prepis rešenja o registraciji sportske organizacije; taksa za zahtev za izdavanje saobraćajne dozvole; taksa za izdavanje saobraćajne dozvole ili registracione nalepnice; taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za uvoz semena i drugog reproduktivnog materijala, biljaka radi proizvodnji za potrebe izvoza; taksa za rešenje po zahtevu za odobrenje za uvoz semena, rasada i sadnog materijala kojima se utvrđuju zdravstveni uslovi i sortnost; taksa za zahtev za pregled pošiljke hrane, odnosno predmeta opšte upotrebe; taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodnih uslova za objekte radova i planska dokumenta za uređenje prostora i gazdovanjem šumama kojima se utiče na vodni režim; taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodne saglasnosti za objekte radova i planska dokumenta za uređenje prostora i gazdovanje šumama; taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje vodne dozvole za objekte i radove koji utiču na vodni režim; taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje licence za obavljanje poslova različitih od snabdevanja vodom za piće sistemom vodovoda, do izvođenja sanacionih radova i hitnih intervencija na zaštiti na regulacionim objektima; taksa za rešenje po zahtevu za ovlašćenje za ispitivanje kvaliteta otpadnih voda; taksa za rešenje po zahtevu za izdavanje rešenja za stavljanje u promet sredstava zaštitu bilja; taksa za rešenje upisa u sredstava za ishranu bilja, oplemenjivača zemljišta u registar sredstava za ishranu bilja i oplemenjivača; taksa za rešenje po zahtevu za određivanja veterinarske ustanove i ustanove za zaštitu bilja koja mogu vršiti laboratorijsko istraživanje uzročnika zaraznih bolesti; taksa za rešenje po zahtevu za određivanje pravnih lica i preduzetnika koji mogu da vrše dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, taksa za izdavanje odgovarajućih dokaza o deratizaciji, odnosno izdavanju dokaza o oslobađanju od deratizacije; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje ispunjenosti uslova za toplotno tretiranje i označavanje drvenog materijala za pakovanje; taksa za zahtev za vršenje kontrole bezbednosti hrane u spoljno-trgovinskom prometu; taksa za izdavanje rešenja o dozvoli za stavljanje u promet, proizvodnju, prerade i dorade, odnosno rešenje o zabrani stavljanja u promet, proizvodnju, preradu i doradu hrane u spoljno-trgovinskom prometu; taksa za rešenje po zahtevu za priznavanje novostvorene sorte; taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za uvoz reprodukcionog materijala stranih sorti za koje nije odobreno uvođenje u proizvodnju ako se uvozi za oplemenjivanje bilja i vođenje postupka odobravanja uvođeno u proizvodnji stranih sorti; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno ili fizičko lice ispunjava uslove za ispitivanje sorti na oglednom polju, odnosno laboratoriji; taksa za zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte; taksa za zahtev za upis u registar prenesenih prava oplemenjivača; taksa za zahtev za upis u registar ugovora o licenci; taksa za zahtev za izdavanje obavezne licence; taksa za zahtev za produžetak trajanja obavezne licence; taksa za zahtev za oglašavanje rešenja o dodeljenom pravu oplemenjivača ništavnim.
Vidite da je bilo nekoliko taksi za istu stvar da bi ljudi koji sede u tim organizacijama imali te sopstvene prihode koje su onda trošili.
Zatim, taksa za zahtev za ponovni upis sorte u registar sorti poljoprivrednog bilja; taksa za rešenje po zahtevu za priznavanje novostvorene domaće sorte voćaka, vinove loze i hmelja; taksa za rešenje po zahtevu za upis proizvođača uvoznika i prometnika sadnim materijalom u registar; taksa za rešenje po zahtevu za upis u registar proizvođača semena, rasada, micelija, jestivih i lekovitih gljiva; taksa za rešenje po zahtevu za upis u registar dorađivača semena; taksa za rešenje po zahtevu za davanje saglasnosti za prepakivanje semena; taksa za uverenje o priznavanju semenskog useva; taksa za rešenje po zahtevu za upis u registar distributera i uvoznika sredstava za zaštitu bilja; taksa za rešenje po zahtevu za upis u registar pružaoca usluga u oblasti sredstava za zaštitu bilja; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lice ispunjava uslove za procenu rizika za ograničenu upotrebu uvođenja u proizvodnju i stavljanje u promet genetički modifikovanih organizama; taksa za rešenje po zahtevu za odobravanje ograničene upotrebe svega ovoga; taksa za rešenje po zahtevu za ograničenu upotrebu, uvođenje u proizvodnju i stavljanje u promet genetički modifikovanih organizama; taksa za rešenje po zahtevu da za utvrđivanje da pravno lice ispunjava propisane uslove za obavljanje prognozijsko - izveštajnih poslova; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lice ispunjava propisane uslove za pružanje usluga u sprovođenju mera zaštite bilja; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice ispunjava uslove za vršenje zdravstvenog pregleda useva i objekata; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da železnička stanica, pomorska luka, rečno, jezersko i vazduhoplovno pristanište, drumski, granični prelaz, kontejnerski terminal, pošta, odnosno drugo mesto carinjenja na kome se vrši zdravstveni pregled pri uvozu pošiljaka, ispunjava propisane uslove za bezbedno vršenje zdravstvenog pregleda pošiljaka bilja; takse za rešenje po zahtevu za određivanje da pravno lice ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja, pesticida; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice, odnosno preduzetnik ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja; taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da pravno lice, odnosno preduzetnik ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za zaštitu bilja, odnosno sredstava za ishranu bilja na malo, koji se nalaze na pozitivnoj listi pesticida; taksa za obaveštenje o razvrstavanju pravnih lica po delatnostima, određivanju matičnog broja; taksa za obaveštenje o promeni delatnosti pravnih lica, budžetski dinar po zakonu o duvanu; naknada za zaštitu, korišćenje i unapređenje opšte korisnih funkcija šuma, to je šumarina, zove se naknada za zaštitu, korišćenje i unapređenje opšte korisnih funkcija šuma, a naplaćivala se svim preduzećima u Srbiji, bez obzira da li imaju ikakve veze sa sečom šume ili nemaju; naknada za utvrđivanje ispunjenosti uslova za proizvodnju i promet iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije; naknada troškova postupka za zahtev za utvrđivanje uslova odgajivačke organizacije i organizacije sa posebnim ovlašćenjima; naknada za utvrđivanje ispunjenosti uslova za obavljanje proizvodnje i pregled pošiljki prilikom uvoza, odnosno izvoza grožđa, šire, vina i drugih proizvoda; troškovi obavljanja poslova vezanih za geografsko poreklo, kontrole proizvodnje grožđa namenjenu za proizvodnju vina sa geografskim poreklom, kontrole proizvodnje vina sa geografskim poreklom, kao i ispitivanje kvaliteta i senzorskog ocenjivanja vina; troškovi za registraciju objekta u domaćinstvu za proizvodnju mleka i proizvoda od mleka; troškovi obavezne dezinfekcije motornih vozila prilikom ulaska u Republiku Srbiju; troškovi postupka registracije objekta za obavljanje poslova dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije; naknada za troškove registracije objekta za držanje i uzgoj životinja, stočnih pijaca, otkupnih mesta i objekata za uskladištenje i preradu sirovina i otpadaka životinjskog porekla; slivna vodna naknada od pravnih lica za građevinsko zemljište; slivna vodna naknada od pravnih lica za poljoprivredno zemljište; slivna vodna naknada od pravnih lica za šumsko zemljište; slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za poljoprivredno zemljište; slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za šumsko zemljište; slivna vodna naknada od fizičkih lica na osnovu rešenja Poreske uprave za građevinsko zemljište; naknada za motorna vozila na motorni pogon; deo naknade koji se odnosi za zagađivanje životne sredine, izdavanje saglasnosti na projekat mera radijacione sigurnosti i bezbednosti; izdavanje rešenja za korišćenje nuklearnog materijala; izdavanje produženja licence za obavljanje radijacione delatnosti; izdavanje produženja licence za obavljanje radijacione delatnosti u medicini; izdavanje produženja licence za obavljanje radijacione delatnosti u stomatologiji; izdavanje produženja licence za obavljanje radijacione delatnosti u radio-terapiji; izdavanje produženja licence za obavljanje radijacione delatnosti u medicini i nuklearnoj medicini; izdavanje produženja licence za obavljanje nuklearne aktivnosti; izdavanje dozvola za promet izvora jonizujućih zračenja; izdavanje dozvola za promet nuklearnih materijala; izdavanje rešenja za korišćenje izvora jonizujućih zračenja; naknada za stručnu procenu podataka koje dostavlja izvoznik radi sprovođenja postupka prethodnog obaveštenja; naknada za produženje dozvola za obavljanje delatnosti prometa i dozvole za korišćenje naročito opasnih hemikalija; naknada za procenu tehničkog dosijea o surfaktanatu; taksa za predlog za pokušaj poravnanja, to su sad sudske takse; taksa za vraćanje testamenta na čuvanje; taksa za podneske kojom se traži izdavanje uverenja; taksa za prigovor prebijanja; taksa za drugostepenu odluku, osim ako se njom potvrđuje u celosti prvostepena odluka ili se meritorno odlučuje; taksa za odluku o vanrednom pravnom leku, osim ako se odbija zahtev iz validnog pravnog leka; taksa za prigovor protiv platnog naloga; taksa za predlog za povraćaj u pređašnje stanje; taksa za izdavanje usmenog punomoćja, otkaz ili opoziv punomoćja; taksa za razmatranje završnih predmeta, visina naknade za potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti letačkog osoblja, kontrolora letenja i kabinskog osoblja; naknada za priključenje prilaznog puta na javni put; naknada za izgradnju komercijalnih objekata kojima je omogućen pristup sa javnog puta; naknada za prekomerno korišćenje državnog puta, njegovog dela ili putnog objekta; godišnja naknada za motorna vozila, traktore i priključna vozila; godišnja naknada za ostala vozila na motorni pogon; naknada za izgradnju i održavanje javnih i blokovskih skloništa, sredstva pravnih lica koja za osiguranje od požara svoje imovine osnivaju vlastite osiguravajuće fondove, ima takve četiri takse; troškovi polaganja usmenog i teorijskog dela stručnog ispita za turističkog vodiča, turistička naknada; naknada za troškove privatizacije; naknada za objavljivanje statuta; naknada za objavljivanje na internet strani agencije podataka od značaja za poslovanje i pravni promet, kao što su broj telefona, faks i ostalo; naknada za finansijske izveštaje koji su sastavljeni primenom poseda aplikacije i agencije; taksa u slučaju kada podnosilac finansijskog izveštaja na zahtev agencije ne otkloni nedostatke u propisanom roku; taksa za registraciju zamene redovnih godišnjih finansijskih izveštaja; taksa za registraciju zamene konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa propisima; naknada za ostale koji dostave finansijske izveštaje; taksa za dodatnu obradu kada podnosilac na zahtev agencije ne otkloni nedostatke i naknada za objavljivanje dokumentacije po zahtevu za zamenu objavljene dokumentacije.
Dakle, ukupno 138 taksi i naknada se ukida trajno, pri čemu se, takođe, vrši revizija postojećih cenovnika različitih komisija i institucija, od Komisije za sprečavanje pranja novca preko Komisije za zaštitu konkurencije do lokalnih komisija.
Ako neko traži dokument jedne državne institucije, koji zahteva potvrdu druge državne institucije, u svim tim slučajevima se sada više neće plaćati taksa. Do sada se za svaku tu aktivnost plaćala taksa.
Svi koji naplaćuju neke naknade moraće u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona da usklade svoje cenovnike pravilima koje propisuje zakon.
Zakon kaže da se ne mogu takse i naknade određivati u procentu od nekog ukupnog prihoda preduzeća, nego u fiksnom iznosu koji pokriva stvarne troškove pružene usluge. Da ne bi se odokativno ili napamet određivala taksa, nego da se stvarno naplati onoliko koliko košta. Ukoliko se na takve cenovnike različitih komisija, od lokalnih do republičkih, ne izda saglasnost do kraja marta sledeće godine, ti cenovnici će prestati da važe. To je, takođe, u ovom zakonu dato, što znači da osim ukidanja ovih 138 parafiskalnih nameta ići će se i na češljanje različitih cenovnika. Ako su neodmereni biće te cene za naknade smanjene, ali će se koristiti princip da se plaća pružena usluga, a ne da se naplaćuje prema veličini onoga ko traži neku uslugu.
Rezultat ovoga je, pre svega, rasterećenje preduzetnika. Danas ugostitelji moraju mesečno da popune 40 različitih uplatnica da bi platili različite poreze i takse, zanatlije oko 35. U Srbiji se porez plaća 66 puta godišnje, a u Švedskoj samo dva puta.
Naša namera, namera Vlade Republike Srbije, je da napravimo jednostavan poreski sistem gde ćemo imati nekoliko krupnih i važnih poreskih oblika koji postoje u svim zemljama, ali da ćemo ukinuti ove mnogobrojne parafiskalne namete koji su i komplikovani, a s druge strane opterećuju privredu.
Efekat ovih rasterećenja ukupan je 10 milijardi dinara. Dakle, ukupan efekat je značajan, ali srazmerno će veću korist imati preduzetnici i mala i srednja preduzeća, s obzirom da je normalno da će oni više imati rasterećenje, nego što će to osetiti neka veća preduzeća.
Takođe, korist od ovoga će imati građani, jer četiri takse koje se danas plaćaju prilikom registracije automobila će biti trajno ukinute, a jedna će biti ograničena. Danas se za registraciju automobila plaćaju poprilični iznosi novca i to se čini na 12 do 13 uplatnica u zavisnosti od grada do grada.
Od 1. oktobra sve će se raditi samo jednom uplatnicom, a Uprava Trezora će onda vršiti raspodelu prihoda prema onima koji stiču prihod od te naknade, ali se potpuno ukidaju dve republičke takse vezane za registraciju automobila i ukida se deo ove takse za zaštitu životne sredine, koji se odnosi na registraciju automobila.
Želim da razjasnim jednu stvar. Ne ukida se taksa za zaštitu životne sredine generalno, one ostaju da važe, samo se ukida njen deo koji se odnosi na registraciju automobila i do sada je iznosio 500 dinara, jer bila je polemika u javnosti da li će se sada zagađivačima opraštati to što zagađuju ili ne. Te takse ostaju i one ostaju prihod onih koji su i do sada bili, lokalne lokalu, republičke republici, pri čemu će ti prihodi biti sada ako je republički nivo u pitanju opšti prihodi budžeta, a ne ovog Fonda za zaštitu životne sredine koji se ukida, tako da će onda Ministarstvo za energetiku i zaštitu životne sredine imati potpuno iste ili nove, to će zavisiti od politike Ministarstva, programe za zaštitu životne sredine, ali ti programi će morati da idu i na Vladu, a i na Skupštinu, dakle, u redovnoj budžetskoj proceduri da se tačno zna šta se plaća, da se plaća reciklaža guma, a ne zbrinjavanje akumulatora polovnih i guma. Koja je logika da danas država da milijardu dinara za zbrinjavanje polovnih akumulatora i polovnih guma, pa onda kada pogledate statistiku ispadne da su neki uvezli iz inostranstva, kupili u inostranstvu polovne gume i polovne akumulatore, otvorili placeve i zbrinuli ih tako što su ih uskladištili na svoje placeve da bi dobili subvencije od države? To se zove zaštita životne sredine? Ako je to zaštita životne sredine, nisam ekolog, ali onda se zaista ne razumem u tu oblast.
Treba zabraniti, kao u EU, zagađivačima da štetne materije odlažu na nepropisnim mestima i uvesti drakonske kazne, a ne da se plaća nekim privatnicima ili bilo kome subvencija da on preuzima mesto što je ekološki neispravno i da skladišti u svom dvorištu jer dobija subvenciju za to i to u enormnim iznosima.
Sada, kada se gasi Fond za zaštitu životne sredine, moramo da kažemo da je ostalo oko 5,8 milijardi dinara potpisanih različitih sporazuma ili ugovora od kojih jedan dobar deo nema nikakve veze sa zaštitom životne sredine – troškovi reklamiranja, oglašavanja, propagande i rekao sam već šta još.
To nije bilo, blaga je reč racionalno trošenje budžetskog novca, zbog toga se taj sistem menja. Uključivanje ovog pušačkog dinara u specifičnu akcizu ne znači da će Ministarstvo zdravlja prestati da se bori protiv pušenja, ali će imati posebne programe na rashodnoj strani koje će odobravati parlament. Isto to važi i za sve ove takse i naknade. To ne znači da ministarstva neće vršiti funkcije za koje su zadužene, ali će to biti kontrolisano tako što će to moći da kontrolišu i građani i parlament i Vlada i to će dovesti prema našim procenama da ušteda na rashodnoj strani budžeta sledeće godine za 20 milijardi. Tri milijarde ćemo imati do kraja ove godine, a 20 u sledećoj. Da budemo tu precizni, ne ukidaju se sopstveni prihodi fakultetima i institucijama obrazovanja, dakle, indirektni budžetski korisnici tu je i zdravstvo, zadržavaju sopstvene prihode. Oni se ukidaju samo direktnim budžetskim korisnicima, zakonima koje predlažemo. Naravno, nije bilo dovoljno da se fiskalna konsolidacija učini samo kroz racionalnije trošenje budžetskog novca. Morali smo da imamo još ušteda na rashodnoj strani budžeta i zbog toga smo nakon razgovora koje smo imali sa sindikatima, pre svega, reprezentativnim sindikatima obrazovanja i zdravstva i na bazi naših procena i procena Fiskalnog saveta, odlučili da rast plata u javnim službama i javnom sektoru ograničimo na indeksaciju 2% u oktobru, 2% u aprilu sledeće godine. Dakle, da indeksacija se ne vrši u ova dva obračunska perioda po fiskalnim pravilima, nego po realnim mogućnostima koje budžet ima, što znači da će plate u zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji i ostalih javnih službi i javnog sektora rasti 2% u oktobru, 2% u aprilu naredne godine, a penzije će pratiti rast plata, tako da će indeksacija penzija biti sa tim usklađena.
Međutim, da bi se pomoglo najugroženijim penzionerima, danas je počela već isplata prve rate penzije za one koji imaju primanja ispod 15 hiljada dinara i u četiri jednake rate po četiri hiljade dinara će dobiti svi penzioneri koji imaju ta primanja. Jedino se vrši provera za inostrane penzionere da se vidi da li eventualno iznos inostranih penzija prevazilazi ovaj iznos pa u tom slučaju, oni koji su inostrani penzioneri neće to dobiti sasvim sigurno, jer onda oni nisu u teškoj poziciji. Što se tiče poreskih zakona, oni nisu menjani samo kod stopa. Pokušali smo da neke stvari suštinski popravimo. Najpre, izmenili smo i on je sada pred vama Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Koje su najvažnije novine u tom postupku? Mi sada, a to sam i ranije dugo predlagao, ovim zakonom dajemo mandat Poreskoj upravi da može da kontroliše i neregistrovana preduzeća. Bilo je apsurdno da Poreska uprava danas samo kontroliše oni koji su registrovani i već plaćaju neki porez, a uopšte ne kontroliše one koji ne plaćaju ništa. Ne govorim o onim firmama, koje imaju po nekog radnika kome ne plaćaju poreze i doprinose, govorim o onima koji potpuno rade na crno, a danas ima, nažalost dosta te nelojalne konkurencije, ima i neregistrovanih pekara i neregistrovanih klanica i neregistrovanih drugih delatnosti i to je poprilično, čak postalo masovno u nekim delatnostima.
Naš predlog, pošto i tu postoje dve grupe ljudi, ima onih koji su neregistrovani zato što nisu u stanju da plate porez jer teško žive, a ima i onih koji to rade da bi zaradili, da bi utajili porez, kojima nije teško. Zato smo mi odlučili da ovde napravimo, na neki način, vremensku gradaciju u primeni ovih mera. Do 1. januara nećemo uopšte kontrolisati, a to je još tri i po meseca, ove preduzetnike, ali ih pozivam da se registruju. Ako su paušalci plaćaće porez po stopi od 10%, dakle, poreska stopa za paušalce kod poreza na dohodak se nije menjala i ostaće 10%. Ukoliko od 1. januara poreska policija i Poreska uprava u kontrolama pronađe firme koje se bave neregistrovano nekom delatnošću, imaju pravo da zaplene kompletno robu, da procene to što su zatekli i da naplate 20% poreza na tu poresku osnovicu, dakle, duplo više nego ako bi se neko dobrovoljno prijavio da bude u legalnom sistemu.
Čak i tada, kada se to desi prvi put biće data mogućnost da ukoliko se u roku od 45 dana, to neregistrovano preduzeće registruje i postane obveznik poreza, da mu se roba vrati, samo prvi put. Sledeći put ne bi imali takvu poštedu.
Moramo da stvorimo jednake uslove privređivanja za sve. Do sada je ovu obavezu imala tržišna inspekcija koja ima samo tri, četiri stotine zaposlenih u celoj Srbiji, Poreska uprava koja oko sedam hiljada zaposlenih, sigurno ćemo moći mnogo bolje i detaljnije da uvede to u red i mi želimo da smanjimo tu tzv. crnu ekonomiju, jer ovo spada u crnu ekonomiju ako je neko potpuno neregistrovan i čini nelojalnu konkurenciju.
Druga stvar, ne znam iz kog razloga je pre neku godinu, navodno zbog reforme pravosuđa, ukinuta mogućnost Poreskoj upravi da naplaćuje prvostepeno poresko prekršajno rešenje. To je prebačeno na prekršajne sudove i danas je taj sistem potpuno razvodnjen. Prekršajni sudovi sporo odlučuju i od toga nema ništa. Ako nema mogućnosti Poreska uprava da naplaćuje prekršajne kazne, nema discipline u poreskom sistemu. Raspitao sam se, u svim evropskim zemljama Poreska uprava naplaćuje prekršajne kazne ukoliko se utvrde nepravilnosti. Dakle, evropski razlozi ne mogu biti ti zašto je to bilo prebačeno na prekršajne sudove. Mi vraćamo tu meru, od Nove godine Poreska uprava može ponovo da vodi prvostepeni poreski prekršajni postupak.
Takođe, želeli smo da uvedemo, ne samo disciplinu u budžetski sistem, nego i u rad Poreske uprave i Trezora. Znate i sami da se mnogi privrednici opravdano žale i kažu zašto nama Poreska uprava zaračunava kamatu od 20% ako kasnimo jedan dan u uplati PDV ili drugih poreza, a kada oni nama kasne, misleći na državu, nemaju nikakvu sankciju. To je bio predlog privrednika koji smo mi ovde uvažili. Od Nove godine uvodimo penale za državu ako kasni u vraćanju PDV privredi, po istoj stopi zatezne kamate kao što se naplaćuje privrednicima ako kasne u plaćanju poreza. Napravićemo jednake uslove i naravno, nije nam namera da dođemo u situaciju da sada plaćamo te kazne, već da na vreme se vraćaju PDV i ostale obaveze privrednicima. Dakle, napravićemo disciplinu i tom sektoru jer trenutno su zaista uredne isplate plata i penzija, javnog duga i socijalnih davanja, uglavnom. Ovo ostalo nema budžetskog kalendara. Mi želimo da uvedemo budžetski kalendar i kada država vraća PDV privredi i kada plaća sve druge obaveze da bi imali disciplinu u celom sistemu.
Takođe, zbog teške ekonomske situacije odlučili smo da damo mogućnost da se za one koji duguju za porez, produži rok plaćanja poreskog duga, sa sadašnjih 12 na maksimalno 24 meseca i takođe da damo na neki način popust onima koji dobrovoljno prijave da nisu u stanju da izmire neki poreski dug pre njegove dospelosti. Oni će plaćati kamatu na taj dug po stopi od 10% umesto 20%. Ako neko dobrovoljno prijavi dospelu poresku obavezu za koju se zahteva odlaganje ili ako se zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga podnese pre njegove dospelosti, biće duplo niža kamata koja bi se na to zaračunavala, jer taj koji to sam čini, taj očito nije u mogućnosti iz nekih razloga da to uradi.
Takođe, idemo sa nekim merama relaksacije za one koji imaju manji iznos poreskog duga.
Takođe, želimo da modernizujemo poresku upravu. Danas, nažalost, poreska uprava ne zna unakrsno mnoge podatke koje bi morala da zna svaka moderna poreska uprava. Danas vi građani morate da prijavite porez na dohodak ako pređete neki cenzus, a ne da poreska uprava zna na bazi uplate poreza doprinosa i zarada koliki je on, pa da vam samo da rešenje. Danas se poreske prijave predaju u komplikovanoj papirnoj formi. Mi uvodimo obavezu da najkasnije do 1. jula 2014. godine sve poreske prijave moraju da idu samo elektronskim putem. Dakle, ukidamo papire iz prometa. Moraju, neće biti da može, nego mora od 1. jula 2014. godine za sva pravna lica od onih koji su paušalno oporezovani, do drugih, pri čemu onda imamo situaciju da ćemo smanjiti papirologiju, smanjićemo birokratiju u samoj poreskoj upravi.
Učiniću sve i da se edukacijom inspektora promeni njihovo ponašanje prema onima koji se kontrolišu, da postanu ljubazni u ophođenju sa privrednicima, naravno, oštri u sankcionisanju onih koji krše zakon, ali ljubazni u ophođenju. Dakle, ne smeju biti arogantni. Moraju da znaju da i oni žive od prihoda koje privreda izdvaja.
Takođe, iako ne postoji do danas obaveza zakonom, mi smo uveli obavezu da se svi rukovodioci, direktori poreskih uprava i filijala, biraju javnim konkursom. To do sada nije bio slučaj, nego ih je ministar postavljao. Dakle, ovim zakonom uvodimo obavezu izbora. Ima ih oko 173 direktora različitih poreskih uprava i filijala, javnim konkursom, koji će biti raspisan osam dana nakon donošenja ovog zakona i objavljen u svim medijima, kako bi bio što transparentniji.
Menjali smo i zakon o porezu na dodatu vrednost. Moram da kažem da pored brojnih kritika pre sedam, osam godina, taj zakon od kada je donet 2005. godine nije nijednom menjan. To je jedan od retkih zakona koji nije doživeo promene u parlamentu, a predstavlja bitan poreski zakon, stub svakog fiskalnog sistema.
Naravno, ne kažem da je on bio savršen, ali te mane koje je imao nisu bile brojne. Sam sam gledao kroz ovo vreme šta je to što može da se popravi i ove izmene nisu trivijalne. Promenili smo neke stvari, čak i tehničke, kako bi unapredili sam Zakon o porezu na dodatu vrednost, jer taj zakon ne sme da se menja stalno. To jeste zakon koji je sistemski i koji treba da traje.
Što se tiče stopa, zbog ovolikog javnog duga i budžetskog deficita nije moglo da se izbegne povećanje opšte stope sa 18 na 20%, ali je zato zadržana niža stopa na 8%. Dakle, za oosnovvne životne namirnice PDV je ostao nepromenjen, a povećan je na robu široke potrošnje. Efekat ovog povećanja će biti oko 35 milijardi dinara većih prihoda u narednoj godini, uz obračun nešto niže naplate zbog smanjene potrošnje. Moram da kažem, imajući u vidu da sam istovremeno ministar finansija i privrede, apsolutno sam svestan činjenice da ovo nije mera koja pogoduje privredi, ali je bila neizbežna, iz razloga što je javni dug ogroman i deficit ne bi mogao da se bez nje smanji. Svestan sam da ovo može da prouzrokuje smanjenje potrošnje i da može da oteža poslovanje jednom delu privrede. Međutim, zato smo se i opredelili da ne idemo sa većim povećanjem od ovih 2% samo na višoj stopi.
Međutim, uvodimo neke olakšice, posebno za male preduizetnike. Najveća olakšica je da podižemo cenzus za obavezni ulazak u sistem PDV, sa sadfašnjih četiri miliona na osam miliona dinara. To važi i za registrovana poljoprivredna gazdinstva. Dakle, ako je neko sa prometom manjim od osam miliona dinara, može da optira da li će biti paušalno oporezovan ili će ući u sistem PDV. Dakle, ne sprečavaju se oni koji imaju promet manji od osam miliona dinara. Ukida se onaj donji limit. Može svako da bude u sistemu PDV, a mnogima koji imaju niži promet od osam miliona odgovaraće da budu u sistemu PDV zbog povraćaja ako se nalaze u lancu proizbvođača, ali oni koji se bave proizvodnjom usluga, odnosno koji se bave uslužnim delatnostima, njima će možda ogovarati da ne uđu u sistem PDV, jer nemaju odbitak prethodnog poreza.
Takođe, povećava se iznos novca koji se vraća poljoprivrednicima, tzv. PDV nadoknada na 8%, a bila je 5% do sada, ali menjamo i sistem da taj novac mora ovoga puta da se uplati na račun poljoprivrednog proizbođača, bilo da je štedni račun ili neki drugi, jer do sada najveću korist od sadašnjeg sistema PDV naknada su imali trgovci, jer suštiniski poljoprivrednici nisu taj novac dobijali.
Insistiranjem u zakonu da to mora da se uplati direktno na račun proizvođača, ili će to biti iskorišćeno za poljoprivrednike ili trgovci neće moći da imaju od toga koristi. Dakle, ili će biti iskorišćeno za one kojima je namenjeno ili neće ni biti trošak budžeta u tom povraćaju.
Takođe, uvodi se i sistem od nove godine da mala i srednja preduzeća čiji je promet do 50 miliona dinara godišnje, a danas u tu grupu spada čak 86% svih PDV obveznika, mogu da biraju ako žele da PDV plaćaju tek kada robu naplate, a ne kada je fakturišu. To je predlog Asocijacije malih i srednjih preduzeća, koji stoji već godinu, dve dana. Ovu mogućnost uvele su neke evropske zemlje sredinom 2010. godine prvi put, jer do tada to nije bila praksa i mi smo iskoristili model koji važi danas npr. u Velikoj Britaniji ili Sloveniji.
Moram da kažem da sam u pisanju ovog zakona imao jako veliku pomoć od Milice Bisić, koja je bila zamenik ministra još u Vladi Zorana Đinđića, zamenik ministra finansija, a takođe mi je i pomogao i gospodin Simić, koji je bio jedan od najuspešnijih direktora poreske uprave Slovenije, koji je bio savetnik za poreski sistem. Zato smo iskoristili neka od rešenja koja su već upotrebljena u Sloveniji, recimo za povraćaj PDV tek kad se roba naplati za mala preduzeća. U svim zemljama koje su to uvele to se odnosi na preduzetnike i manja, srednja preduzeća. Dakle, zato smo ograničili promet na 50 miliona dinara.
Šta smo stavili kao sistem zaštite da ne bi bilo prevara? Tri stavke koje su jako važne. Ovo će moći da koriste samo one firme koje su najmanje godinu dana već u PDV sistemu. Dakle, ne mogu oni koji tek sada ulaze, nego neko ko je već godinu dana registrovan kao PDV obveznik. Drugo, oni koji su u tih godinu dana ili u prethodnih godinu dana uredno svakog meseca predavali PDV prijave, što znači nisu imali nameru da prevare državu, jer i oni koji predaju PDV prijavu a ne plate taj porez smatraju se poštenim.
Treće, ukoliko se u roku od šest meseci ne naplati ta roba, onda PDV mora da se plati. Dakle, šest meseci ili 180 dana se daje kao period firmama da mogu PDV da plate tek kada robu naplate, ali ako prođe više od šest meseci, onda moraju da plate porez, jer onda postoji velika šansa da u stvari žele da izbegnu porez. Na taj način hoćemo da olakšam omalim preduzećima poslovanje, ali da izbegnemo varanje države. To je urađeno i u ovim zakonima o kojima sam govorio, s kojima smo uzeli uporedno da bi napravili što bolje zakone.
Takođe smo promenili neke tehničke detalje u samom zakonu. U kontaktu sa udruženjima računovođa, žalili su se na neke brojne tehničke stvari, mi smo, videćete, unapredili i tu oblast. Primera radi, danas je rok za podnošenje PDV prijave 10 dana po isteku poreskog period. Privrednici su tražili da to bude 15 dana po isteku poreskog perioda za one obveznike za koje je poreski period kalendarski mesec, to su veća preduzeća, odnosno 20 dana po isteku poreskog perioda za obveznike koji tromesečno plaćaju PDV. Na ovaj način takođe olakšavamo život.
Takođe, imamo promenu kod PDV za građevinare i onih koji skupljaju sekundarne sirovine. Daću primer za građevinare. Od sada, kada se ovaj zakon usvoji, PDV neće plaćati izvođači radova nego investitori. Ako je investitor istovremeno izvođač radova, on plaća PDV. Ako investitor angažuje građevinske firme, kao izvođače radova, PDV plaća investitor a ne izvođači radova.
Zašto smo to uveli? To postoji već dugo vremena u Austriji. Mislimo da je dobro i za našu situaciju, jer često investitori angažuju puno podizvođača kojima čak ne plate u roku izvršene građevinske radove, a građevinske firme su bile dužne da unapred plate po fakturi PDV i onda su bile u duplom problemu. Državi su plaćale unapred PDV, a od investitora nisu dobijali novac za ono što su uradili i mnoge firme su zbog toga čak otišle u stečaj u ovom poslednjem periodu krize. Na ovaj način građevinske firme koje izvode radove, a nisu investitori, neće plaćate PDV, već će to činiti oni koji ugovaraju, znači investitori. Slično je kod sakupljanja sekundarnih sirovina. To se zove tzv. povratno dejstvo PDV.
Ostaje refundacija kupovine prvog stana za PDV. To rešenje nismo menjali, ali smo ga zato proširili. Ta mogućnost se daje i kupcu prvog stana, koji ga je kupio u skladu sa propisima o socijalnom stanovanju. To nije bilo rešeno u sadašnjem zakonu i moglo je da se tumači dvojako, a ovako je precizirano.
Takođe, svi proizvodi koji su bili, odnosno usluge na nižoj poreskoj stopi, ostale su.
Doneli smo jedno unapređenje za IT industriju. Danas IT sektor ne može da izveze softver ukoliko ne preda disketu, jer prenos podataka preko interneta nije smatran uslugom u smislu Zakona o PDV. Ispravili smo jednu ovakvu nelogičnost i mislim da će ovo rešenje sada omogućiti nesmetan izvoz softvera iz Srbije, a u narednom periodu imamo nameru da donesemo još čitav niz mera koji će poboljšati poslovanje u IT industriji.
Takođe, znate i sami da postoji jedna javna debata koja dugo traje oko PDV na bebi opremu, pelene, dečiju hranu i u razgovoru sa udruženjima roditelja došli smo do rešenja da nije dobro generalno ukidati PDV za dečije mleko ili pelene, iz razloga što smo ubeđeni da bi korist od toga uzeli trgovci sebi. Ne bi to osetili roditelji, nego bi trgovci to prevalili na svoju maržu i uzeli taj novac. Zato smo se odlučili i očekujem da Odbor za finansije taj amandman i uputi Skupštini, da se za bebi opremu vrši povraćaj PDV, tako što bi na taj povraćaj imali pravo svi roditelji čiji su mesečni prihodi do 80.000 dinara i čija je vrednost imovine ispod 200.000 evra, pri čemu, ne bi morali da donose u poresku upravu dokaz kolika im je imovina, nego će poreska uprava sama znati kolika je. Rekao sam da ćemo naterati, kroz ovaj sistem modernizacije, poreske uprave da modernizuju svoj informacioni sistem. Jedini dokaz koji će morati da se donese jeste fiskalni isečak, isečak fiskalnog računa i potvrdu o prihodima roditelja - dakle, ne domaćinstva već roditelja, koji u zbiru treba da bude ispod 80.000 dinara.
Takođe, ograničili smo ovaj iznos na period od dve godine i na iznos od 70.000 dinara, jer je toliko otprilike izračunato da su troškovi PDV na ovu opremu. To se odnosi na mleko za bebe, na dečija kolica, na pelene, na onu stolicu za hranjenje dece, na kašice i na sve ono što je neophodno za ishranu dece. Prošili smo krug korisnika namerno, ne samo na siromašne roditelje, jer ovo obuhvata i jedan deo srednje klasse.
To bi bili ključni poreski zakoni koji se menjaju. Kao što ste videli, situacija jeste teška, ali ubeđeni smo da sa ovim paketom mera zaustavimo rast i budžetskog deficita i javnog duga. Ubeđen sam da ćemo to učiniti. Svesni smo činjenice da ovaj paket zakona nije dovoljan i da je to samo prvi paket zakona.
Moram da kažem da vidite da nismo radili ovo jednosmerno, jer smo slušali u prethodnim mesecima privrednike, građane, radnike, sindikate i pokušali smo da napravimo jednu ravnotežu da se ovaj paket mera, na neki način, što lakše podnese. Jasno je da kada se smanjuje budžetski deficit to nije jednostavno, ali ako se ne smanji, onda država dolazi u opasnost da bankrotira, da ne može da plaća ni penzije, ni plate. U tom času se više ni ne postavlja to pitanje.
Ove mere su nužne. U Nacrtu budžeta za sledeću godinu ćemo razmatrati i promenu stope poreza na profit, ali ćemo razmatrati da to bude takođe umereno. Moram da kažem da će sada po stopi PDV Srbija biti na nivou, otprilike, proseka Evrope sa 20%. Mađarska ima stopu PDV od 27%, grupa zemalja kao što su Hrvatska, Danska i Finska imaju 25%, a više od Srbije imaju i zemlje poput Belgije, Litvanije, Grčke i Poljske. Ispod nas su ostali sada Nemci sa 19%, Turci, Makdeonci, Kipar, Švajcarci i Crnogorci. Oni imaju nešto niže stope PDV, ali ovo i dalje nije previsoka stopa PDV.
Toliko u ovom uvodnom izlaganju. Vlada Republike Srbije se zaista potrudila da u ovih prvih 45 dana uradi maksimalno da spreči dužničku krizu Srbije. Sada mogu da kažem da nakon usvajanja ovih zakona, sigurno te krize neće biti. Ali da bi mogli da smanjimo troškove kamata za otplatu duga u narednom periodu, moraćemo da idemo sa još radikalnijim smanjivanjem javnog duga i nekih troškova u odnosu na ovih 4% koliko smo prvobitno planirali. Fiskalni savet koji je dao projekciju da je potrebno da se ide na 3,5% je u pravu i mi ćemo se držati njihove preporuke pri izradi budžeta za sledeću godinu. Hvala.

Hvala, ministre Dinkiću.
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? (Da.)
Izvolite, gospođo Milice Vojić Marković.

Izvestilac sam Odbora za zaštitu životne sredine. U toku današnje sednice smo razmatrali tri zakona koja su bila na dnevnom redu našeg odbora. Prvi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearne sigurnosti, drugi je Predlog zakona o izmenama Zakona o hemikalijama i treći je Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine. Odbor je većinom glasova usvojio sva tri zakona u načelu, s tim što moram da kažem, a to ću govoriti i kasnije kada budem govorila u ime moje poslaničke grupe, da smo imali nekih pitanja i da ćemo moliti ministra, odnosno gospođu Zoranu Mihajlović da nam te stvari razjasni. Hvala.

Da li još neko od izvestioca želi reč? (Ne.)
Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? (Da.)
Reč ima dr Ivan Bauer. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, cenjene kolege narodni poslanici, poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije podržava predloge izmena i dopuna Zakona, kao i Predlog Zakona o budžetu koje je podnela Vlada Republike Srbije, jer smatra da su predložena rešenja, u najvećoj meri, dobra i da se eventualni nedostaci mogu otkloniti amandmanima koje verujem da je predlagač, na osnovu njegovog izlaganja, spreman da podrži, naravno, ukoliko se radi o konstruktivnim predlozima.
Bili smo svedoci prethodnih dana da su ovi predlozi o kojima ćemo govoriti naišli na odijum javnosti, ali isto tako smo i svedoci da se taj odijum postupno smanjivao, odnosno da su kritike jenjavale. Tako da kada danas podvučemo crtu pred ovu sednicu Skupštine, možemo da kažemo da je DRI dala pozitivnu ocenu svih predloga za fiskalnu konsolidaciju, koje je podnela Vlada Republike Srbije. Možemo da kažemo da su čak i MMF, a naročito Fiskalni savet ocenili kao dobre sve mere na prihodnoj strani budžeta u smislu povećanja prihoda, kao i mere koje su se odnosile na smanjenje rashoda.
Jedino što je, čini nam se, ostalo kao potencijalni problem su izgleda mere na rashodnoj strani i to one mere koje su pretežno socijalnog karaktera. SDP kao stranka socijaldemokratske orijentacije apsolutno nema nikakvog izbora nego da podrži sve mere koje su socijalnog karaktera i koje su usmerene na olakšavanje života najugroženijih grupacija stanovništva.
U tom smislu, pozivajući se na onu čuvenu Aristotelovu – volim Platona, ali još više volim istinu, rekao bih da bez obzira na to što mi podržavamo saradnju sa MMF i što smatramo da je sklapanje novog aranžmana sa MMF nešto što je izuzetno značajno za kredibilitet države. Ne možemo, a da ne kažemo da je sada ipak malo važnije brinuti o standardu naših građana, naročito o najugroženijim kategorijama stanovništva. Predložene mere, a naročito one sa najvećim efektima koje su upravo hvalile MMF i Fiskalni savet, najviše pogađaju najsiromašnije kategorije stanovništva.
Ograničavanje rasta plata u javnom sektoru i ograničavanje penzija, koliko god bilo neophodno u ovom trenutku, jeste mera koja je vrlo nepopularna. Sa druge strane, na prihodnoj strani imamo neizbežno povećanje stope PDV i akciza, koje predstavljaju najizdašnije poreske oblike sa značajnim efektima na prihodnoj strani budžeta. DAkle, ovo su mere koje su neophodne da se donesu, ali sa druge strane postoji jedan problem i sa jednim i sa drugim merama, a taj problem je što ove mere upravo pogađaju najsiromašnije. Inflacija će pojesti rast plata i penzija, a viši PDV i akcize će dodatno ograničiti njihovu potrošnju.
U takvoj situaciji mi ne vidimo da je postojala bilo kakva dilema za Vladu. Dakle, ona je morala da pribegne merama koje će smanjiti pritisak na najsiromašnije. To je učinjeno uvođenjem trinaeste penzije za najsiromašnije penzionere, kao i različitim merama koje su usmerene na pospešivanje poljoprivredne proizvodnje, a usudio bih se čak da kažem preživljavanje poljoprivrednika.
Mislim da ne moram da vas podsećam u kojoj situaciji se danas nalaze naši poljoprivrednici koji su se ove godine suočili sa dva šoka. Imali su prvo probleme sa vremenskim uslovima tokom zime, a onda su se nedavno suočili sa, rekao bih nezapamćenom, sušom.
Ono što je važno reći vezano za ove mere koje, kao što rekoh, podržavamo, jeste da smatramo da one treba da budu privremene, da ne bi dugoročno opterećivale javne finansije, s tim što je očigledno da se problem najsiromašnijih penzionera mora rešiti trajno sistemskim merama.
Što se tiče podsticaja koji su pripremljeni za mala i srednja preduzeća i preduzetnike, oni su po našem mišljenju opravdani, mada su kao i neke druge mere o kojima sam već govorio naišli na kritiku jednog dela javnosti. U tom smislu bih hteo da vas podsetim samo na neke činjenice: više od 99% svih preduzeća u Srbiji spadaju u sektor malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Ovaj sektor generiše dve trećine zapošljavanja i prometa, jednu trećinu bruto domaćeg proizvoda i ostvaruje polovinu izvoza Republike Srbije. Poslednjih godina ovaj sektor, pod uticajem svetske ekonom-ske krize, beleži vrlo negativne trendove, odnosno pozitivni trendovi koji su karakterisali ovaj sektor do svetske ekonomske krize su se preokrenuli i postali negativni.
Ako ne pomognemo nečemu što se danas svugde u svetu smatra motorom budućeg ekonomskog razvoja svake države, ja zaista ne vidim na koji način možemo da očekujemo da će Srbija imati bolju budućnost. Dakle, potreba za predloženim merama poreskih rasterećenja, oslobođenja i olakšica, kao i subvencionisanja kredita za preduzetnički sektor se ne može, po našem mišljenju, uopšte dovoditi u pitanje.
Zbog velikog broja zakonskih predloga koji su danas na dnevnom redu, a da ne bih oduzimao previše vremena poslanicima, a i nema ga dovoljno, ja ću se fokusirati na najvažnije zakone, a verujem da će se moje kolege poslanici, naročito oni iz opozicije, baviti mnogo studioznije svim pojedinačnim zakonima.
Nekoliko reči o predlogu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Ove predložene izmene i dopune su urađene u skladu sa dobrom poreskom praksom i potrebom za harmonizacijom sa direktivama EU. Najvažnije promene u smislu povećanja prihoda i u smislu dobrih praksa i u smislu harmonizacije i u smislu uvođenja reda u ovu oblast i smanjenja prostora za manipulaciju odnose se na akcize na naftne derivate i akcize na cigarete, pa ću se ja baviti promenama koje su urađene u ovom smislu, jer smatram da su najznačajnije.
Povećanje prihoda od naftnih derivata ostvariće se povećanjem akciza na sve vrste goriva, osim na bezolovno gorivo, što je u skladu sa proklamovanom politikom EU o konvergenciji vrednosti akciza na sve vrste goriva. Reći ću vam da je ove i narednih godina predviđeno da se u EU povećavaju isključivo akcize na sve druge vrste goriva, a da će akciza na bezolovni benzin ostati i ove i narednih godina ista. Dakle, njihova ideja je da te akcize budu iste, s tim što će se promeniti način obračunavanja, neće se obračunavati u odnosu na količinu nego postoji neki drugi sistem, ali, u svakom slučaju, ova mera je u skladu sa direktivama odnosno politikom EU.
Druga stvar za koju smatram da je vrlo značajna jeste objedinjavanje dizel goriva i lož ulja u jednu kategoriju i svih vrsta tečnog naftnog gasa u jednu kategoriju i nametanjem obaveze da se akcize isplaćuju u punom iznosu i za jedno i za drugo, što sprečava manipulacije koje su bile vrlo prisutne u prethodnom periodu i verujem da ste svi vi upoznati sa manipulacijama koje su predmet ovoga što ja govorim.
Naravno, omogućuje se povraćaj, ali određenim kategorijama na koje su i ranije bile usmerene upravo one olakšice koje su samo bile na pogrešan način formulisane. Tu se ponovo javlja nešto što je predmet kritike u jednom delu javnosti. Naime, radi se o proširenju broja subjekata koji imaju pravo na ove olakšice. Do sada je to bio slučaj samo sa poljoprivrednicima i industrijom, sada je to prošireno i na transport.
Kritike koje su se bavile ovom tematikom, odnosno kritičari koji su se bavili ovom tematikom, imam utisak da su zaboravili da pomenu pozitivne efekte ove mere. Moram da vam kažem, mada verujem da većina poslanika to i zna, da jedan od najvažnijih elemenata, odnosno kako se u ekonomskom jeziku kaže – najveći ponder prilikom formiranja ukupnog povećanja cena odnosno inflacije, ima upravo cena goriva, a transmisioni mehanizam kojim se povećanje cene goriva na ukupnu inflaciju kojim se prenosi to povećanje cene goriva je jedan od vrlo važnih karika u tom transmisionom mehanizmu a to je – transport.
Povećanje cene transporta koje bi nastalo kada se ne bi vršio ovaj povraćaj uticalo bi, čini mi se, najviše na socijalne kategorije koje smo upravo pokušali da zaštitimo ovim predlozima zakona, jer bi se povećale cene na osnovne životne namirnice i jer bi se povećala cena gradskog javnog prevoza ili nekog drugog prevoza u okviru naše države.
Što se tiče akcizne politike koja se primenjuje na cigarete, ona je takođe doživela neke promene i one koje su usmerene na uvođenje reda u ovu oblast jer je, čini mi se, prenebregnuta jedna vrlo važna stvar, a to je propisivanje obaveze uvoznicima odnosno proizvođačima da prilikom svake promene akcize potpišu i plate razliku u akcizi na robu koju u tom trenutku imaju na zalihama. Ta mera plus amandman koji smo dobili, koji podržavamo, a koji kaže da se ona primenjuje od 1. januara umesto od 1. jula 2013. i predloženo povećanje minimalne akcize na cigarete u januaru 2013. godine obećava da bi se prihodi po osnovu akciza na cigarete mogli dodatno povećavati u narednom periodu.
Akciza na cigarete je povećana u apsolutnom iznosu i u nju je uvršten i jedan parafiskalni namet kojim se ukida tzv. budžetski dinar. Sa druge strane, smanjena je tzv. specifična akciza, odnosno "ad valorem akciza", koja se određuje u procentnom iznosu. I jedna i druga mera su u skladu sa direktivama EU. To se odnosi na ovu prvu meru povećanja specifične akcize i mera smanjenja proporcionalne akcize je jako dobra mera, zato što su mnoge ankete pokazale da se u zemljama u kojima je ta "ad valorem akciza" visoka beleže niske cene cigareta i vrlo niski prihodi po osnovu ove akcize.
Ne treba da vam objasnim da je ovo vrlo loše i za prihodnu i za rashodnu stranu budžeta. Za prihodnu stranu budžeta jer se smanjuje iznos prihoda po osnovu ove akcize. Za rashodnu stranu budžeta zato što se niskim cenama cigareta pospešuje pušenje, a samim tim kvari zdravstveni bilten stanovništva, što utiče na rashodnu stranu budžeta.
Poslanička grupe SDPS bi imala i nekoliko primedbi vezano za ovaj predlog zakona, ali te primedbe se odnose više na neku srednjoročnu primenu mera akcizne politike. Mi, naime, smatramo da bi u budućnosti veći naglasak trebalo staviti na akcize na cigarete i alkoholna pića, a manje na povećanja akciza na naftne derivate.
Naime, minimalni iznos akciza na cigarete u ovom trenutku je i dalje duplo niži od propisanog u EU i značajno niži od minimalnog iznosa akciza na cigarete u zemljama u okruženju, što cigarete u Srbiji čini previše jeftinim, što smo rekli da ima negativne posledice na budžet, ali zato otvara prostor za inkrimentalno povećavanje ove akcize, čime bismo se približili vrednostima u regionu i onim u EU.
Sa druge strane, akciza na naftne derivate je, rekao bih, prevelika. Ako su naša izračunavanja bila tačna, a verujem da jesu, ona je čak danas viša nego u EU, to će znati verovatno bolje ministarka energetike, što će reći da bi tu akcizu ili trebalo na srednji rok smanjivati, ili usporiti njeno povećavanje.
Kada bismo u budućnosti primenili ovu politiku, prema našim procenama, ovo povećanje akciza na cigarete i alkoholna pića i smanjenje na naftne derivate imalo bi od neutralnih do pozitivnih efekata na budžet.
Što se tiče PDV, ključna izmena ovog zakona je povećanje opšte stope sa 18 na 20%, koje treba da donese značajne efekte na prihodnoj strani budžeta, kako trenutne, tako i srednjoročne.
Ovo je mera koja se SDPS dopada, verujem isto onoliko koliko i građanima Srbije, a to će reći nimalo. Ovaj izraz je nepravičan poreski oblik, srazmerno daleko više pogađa siromašne grupe građana, nego što pogađa one bogate. Mi bismo bili daleko srećniji kada bi se prihodi u budžetu prikupljali više po osnovu direktnih, pravičnijih poreza, onih poreza koji pogađaju više bogatije, odnosno porez na bogatstvo ili, ako hoćete, porez na dohodak i imovinu.
Međutim, ti poreski oblici su, nažalost, u ovom trenutku daleko neizdašniji od poreza na dodatu vrednost. Prema tome, takve mere sigurno ne bi u ovom trenutku mogle imati efekte koji se postižu povećanjem PDV. Dakle, povećanje PDV je bilo u ovom trenutku apsolutno neminovnost.
U smislu ovoga što sam rekao, vezano za našu buduću poresku politiku, odnosno reformu poreskog sistema, hteo bih da pitam ministra Dinkića - da li se razmišlja u vašem ministarstvu o uvođenju progresivnijih stopa poreza na godišnji dohodak građana i da li se razmišlja o uvođenju sintetičkog poreza, koji bi obuhvatio sve poreske oblike, a koji bi praktično bio jedna vrsta poreza na bogatstvo?
Da ne bi ispalo da mi kritikujemo ili da samo kritikujemo, mada ovo do sada, naravno, nije bila kritika, nego je bilo jednostavno lamentiranje nad našom trenutnom sudbinom, hteo bih da kažem i nekoliko reči o pozitivnim efektima promena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PDV.
Dakle, vrlo je važno što je niža stopa PDV od 8% ostavljena na istom nivou, čime se smanjuje pritisak upravo na ugrožene socijalne kategorije, jer se osnovne životne namirnice nalaze u ovoj kategoriji.
Takođe, osvrnuo bih se opet na nešto što je bilo predmet kritika stručne javnosti, a to je da bi trebalo neke stavke izostaviti iz kategorije 8%, pa recimo, s obzirom da direktive EU kažu da kompjuteri ne spadaju u ovu kategoriju, s tim što moram reći da te direktive nisu obavezujuće za Srbiju, naš stav je da kompjuteri nikako ne mogu biti prebačeni u višu stopu, jer u ovom trenutku Srbija, s obzirom na jaz koji ima u odnosu na EU u primeni informaciono-komunikacionih tehnologija i njihovom značaju za dalji rast privrede Srbije, ne vidim kako bismo mogli ostvariti dobre rezultate u budućnosti ukoliko bismo povećali PDV na kompjutere.
Već je ministar rekao o tome da je naš PDV i dalje relativno konkurentan u odnosu na zemlje regiona i EU, pa o tome ne bih govorio, ali bih hteo da kažem još nešto što mislim da je vrlo važno, a to je da građani treba da razumeju da povećanje stope PDV nije hir ove vlade, nego je mera koju primenjuju i mnoge druge evropske zemlje. Tako mogu da vam kažem da je poslednjih nekoliko meseci PDV promenjen u više zemalja u EU, i to zemalja koje su daleko bogatije od Srbije i imaju daleko manje problema sa svetskom ekonomskom krizom. Jedna od tih zemalja jeste Španija, koja ima probleme sa svetskom ekonomskom krizom, ali su neke druge zemlje, kao što su Holandija i Finska, sigurno primeri zemalja koje sigurno daleko bolje finansijski stoje od nas, a ipak su promenili PDV, odnosno povećali su ga. Prema tome, to je nešto što je danas trend i što je najnormalnija stvar, pa joj se moramo i mi prilagoditi.
Što se tiče preostalih mera, usmerenih na lakše administratiranje PDV sistema, relaksiranje preduzetnika odlaganjem plaćanja obaveza i povećanja PDV naknade za poljoprivrednike, njih takođe ocenjujemo kao dobre, s tim što bismo takođe imali jednu primedbu ili sugestiju, kako god želite, da ova mera odlaganja plaćanja po naplati za preduzetnike bude privremena dok traje kriza, a da se nakon toga razmišlja o tome da se ona ukine.
Kažem, bez obzira na to što naša poslanička grupa ne osporava neminovnost svih zahvata urađenih i na prihodnoj i na rashodnoj strani, ipak nas brine to što je očigledno da će te mere imati određenog uticaja na inflaciju, koja se i onako već prilično zahuktava. Sasvim je sigurno da smo inflacioni target za ovu godinu promašili, a prema nekim poslednjim najavama izgleda da će inflacija biti i dvocifrena.
U tom kontekstu, nije iznenađenje ukoliko NBS izađe sa merama veće restriktivnosti monetarne politike, koje bi onda, bojim se, mogle da smanje investicione aktivnosti i da delimično ponište neke dobre mere, podsticajne, koje su sadržane u ovim predlozima zakona. U tom smislu, očekujem da se dobrom saradnjom NBS i nadležnog ministarstva ovakav razvoj situacije predupredi u meri u kojoj je to izvodljivo.
Što se tiče poreza na dohodak građana, ovim predloženim izmenama će se u vrlo značajnoj meri povećati budžetski prihodi i mislim da su te mere dobre, ponovo ne pogađaju socijalno najugroženije kategorije, jer verujem da socijalno najugroženije ne ubiraju prihode od kamata i dividendi ili od kapitalnog dobitka. Prema tome, ta je mera svakako dobra. Ona u isto vreme otvara prostor za stavljanje još jedne olakšice za poljoprivrednike, a to je nastavak one dobre prakse da se ukine porez na katastarski prihod poljoprivrednika.
Imao sam još nekoliko reči o najvažnijim merama i njihovim efektima iz ostalih zakonskih predloga, ali pošto vidim da sam skoro potrošio svoje vreme, a ne bih da vas dalje zadržavam, zahvaljujem vam se na pažnji.

Hvala.
Reč ima gospodin Đurić, povreda Poslovnika.

Povreda Poslovnika, predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici. Intervenišem na samom početku ove rasprave, zbog toga što mislim da je presudno važno da zadržimo elementarnu ozbiljnost tokom ove rasprave. Ovo je najvažniji zakon koji ćemo usvojiti, jedino još u decembru usvajamo budžet za sledeću godinu koji će možda biti još važniji.
Član 106. Poslovnika, naravno, povreda dostojanstva, zato što je gospodin Bauer u svom nadahnutom izlaganju izgovorio neke neverovatne neistine, počevši od toga da se u poslednjih nekoliko dana slegla atmosfera u javnosti, a u jednom trenutku je čak utvrdio da Fiskalni savet podržava ovaj predlog rebalansa, odnosno svih mera koje predlaže Vlada. To jednostavno nije tačno. Prosto osećam obavezu da zaštitim i dostojanstvo ovog parlamenta, narodnih poslanika, ali i Fiskalnog saveta koji je nezavisno državno telo i ne može da se brani samo u ovom parlamentu.
Dakle, Fiskalni savet je dao vrlo opširan izveštaj o svim merama koje Vlada predlaže i koje je gospodin Dinkić skoro sat vremena ovde obrazlagao. Za taj izveštaj se nikako ne može reći da je pozitivan. Naprotiv, on je izrazito negativan. Neke od svojih najvažnijih negativnih ocena tih mera je danas Fiskalni savet izložio i na sednici Odbora za finansije.
Naprotiv, on je izrazito negativan, neke od svojih najvažnijih negativnih ocena tih mera, je danas Fiskalni savet izložio i na sednici Odbora za finansije. Nažalost, Fiskalni savet nije u mogućnosti po našem sistemu da dobije priliku da se javno brani pred kamerama, bez obzira što predsednik Vlade ove zemlje izaziva na dvoboj pred kamerama članove nezavisnog tela.
Ali, ako on to već može da radi u svom poznatom bahatom maniru, onda je dobro da makar u ovom parlamentu sprečite da se tako nešto radi i kada naiđete u izlaganju poslanika na tako očigledne neistine da reagujete, da opomenete poslanika i da ga vratite u neke normalne tokove.
Zbog toga sam intervenisao u ovom trenutku. Ovo je baš bezočna laž bila.

Hvala.
Gospodine Bauer, po kom osnovu. Replika? Izvolite.

Ne želim, da imam manir da odgovaram i da se uvlačim u ovu vrzino kola replika, ali moram da kažem više za radi istine, neću koristiti rečnik koji je korišćen kada se o meni govorilo.
Dakle, mora da sam bio previše nadahnut, pa je zbog toga predviđeno nešto što sam rekao. Rekao sam, prvo, da je Fiskalni savet podržao mere za povećanje prihoda i mere za smanjenje rashoda i oni to jesu učinili. Oni su kritikovali neke druge mere, kojima su povećani rashodi, ali su u isto vreme podržali mere za smanjenje rashoda.
Dakle, nije tačno to što ste vi rekli. Vi ste samo tumačili kako je vama odgovaralo ono što sam rekao, ili možda nisam bio stoprocentno precizan, jer nisam rekao ovaj deo drugi. Ali, definitivno uzmite pa pročitajte izveštaj Fiskalnog saveta koji sam čitao, oni su podržali mere za povećanje prihoda i podržali mere za smanjenje rashoda, a kritikovali neke novo donete mere koje povećavaju rashode, o kojima sam govorio braneći ih.
Prema tome, nisam sigurno bezočno lagao u najmanju ruku. Hvala.