Izvolite. Prijavite se ponovo, molim vas.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, prvo, verujem da vam nije lako gospodine Dinkiću, mada sam siguran da većina ljudi u ovoj zemlji nekako nema razumevanja za probleme u kojima se nalazite. Želeo bih da su tu pored vas i oni sa kojima ste pravili vladajuću koaliciju, jer je ključno pitanje zašto je Srbija ovakva kakva je danas? Zašto je naša država propala? Zašto je, kako ste vi sami rekli, budžetski deficit probio sve istorijske granice, nikada nije bio veći u našoj istoriji? Zašto smo pred bankrotom i zašto vi svoj rebalans budžeta objašnjavate uz poruku građanima Srbije da je rebalans takav kakav je, ali se neće umirati?
Gospodine Dinkiću, to je posledica pogrešne politike, koja se u ovoj zemlji godinama vodi. Unapred je osuđen na neuspeh, bez obzira na dobronamernost, svaki pokušaj ekonomske reforme u Srbiji koji nije praćen i politički. Mi godinama polemišemo oko ekonomske politike. U poslednjih nekoliko godina nam je lakše jer postoje pojedine nezavisne institucije koje nam daju za pravo.
Setite se naše polemike tokom prošle godine oko Zakona o fiskalnoj decentralizaciji, odnosno Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Apsolutno smo za decentralizaciju i tada sam vam to rekao, ali sam vas upozorio da model na kome ste vi insistirali prebacuje sva sredstva na lokalnu samoupravu, a državu ostavlja bez sredstava ali sa obavezama koje ima prema lokalnoj samoupravi.
Fiskalni savet je izračunao da nas to košta 400 miliona eura i MMF je to rekao. U izveštaju Fiskalnog saveta, koji imamo pred sobom, navodi se da je u ovoj godini lokalna samouprava za 40% povećala subvencije, za 30% troškove po osnovu kupovine različitih roba i za 12% podigla zarade. To su direktne posledice zakona koji ste vi doneli, kojem smo se mi suprotstavljali.
Možemo danas da polemišemo o Mirku Cvetkoviću, ali makar našu poslaničku grupu nikada nećete uveriti da je ta maketa od premijera odgovorna za haos u kome se nalazi Srbija danas. Pola vaše vlade je četiri godine ćutalo i međusobno se podržavalo u najbesmislenijim zakonima koji su dnošeni. Ko je u ovom parlamentu 2008. godine rekao da je kriza šansa za nas? Jeste li to rekli vi ili ja, vaša vladajuća koalicija ili mi u opoziciji? Ko je rekao da će nas kriza zaobići, pa se sada suočavamo sa haosom?
Kada ste pravili Vladu mi smo vam rekli da vam želimo uspeh i da smo spremni da vam u tome pomognemo. Danas vam ne guramo prst u oko dok dižete PDV, ali vas podsećamo na ono što ste vi radili u trenutku u kojem se tražilo povećanje PDV-a, a vi bili neko ko se spremao za opoziciju. To ste kritikovali i vi i vaš državni sekretar, koji našu kritiku rebalansa budžeta, ne na ovom ekonomskom planu nego nedostatku političkih reformi, tumači kao trik kojim mi pokušavamo da odgovornost sa prethodne vlade prebacimo na trenutnu vladu. Mi nismo bili ni u prethodnoj ni u trenutnoj, vi ste bili i u jednoj i u drugoj. Besmislica je gospodine Dinkiću.
Iz ove krize možemo izaći jedino ako se dogovorimo oko onoga što mora svako od nas da uradi. Vi nam uskraćujete mogućnost za taj dogovor. Zbog toga je unapred osuđena na neuspeh svaka inicijativa, makar ona bila i ispravna. Naravno da ćemo podržati giljotinu propisa, ali, da li postoji neko u vašem ministarstvu ko može da odgovori na jednostavno pitanje koliko u Srbiji postoji parafiskalnih nameta? Vi ste obuhvatili od 10-15%. Jedan od podataka, na koje smo naišli, je podatak nameta da ih je preko 700. Hajde da postavimo tu stvar u onaj prostor u kom se ona mora nalaziti. Ko je te mere donosio, iako su one pogrešne, iako su stvorile štetu? Kako se za tako nešto odgovara?
Jako je važan način na koji će se u ovom trenutku odgovoriti na ekonomske probleme zemlje. Kakvu šansu mi imamo u društvu koje se raspada u bedi, u svakoj vrsti bede, u političkoj, u moralnoj, koje su posledica ekonomske. Srbija je davno počela da misli stomakom, zbog toga se i desilo sve ono što smo mi osuđivali, a na šta je Srbija pristajala jer je apsolutno zavisila od države.
Ako govorimo o vašim zakonima onda, pre svega, govorimo o odnosu države prema parama građana. Molim vas, odgovorite mi - kako je moguće da se povećaju kroz rebalans budžeta troškovi zarada za 15%? Kako je to moguće? Ko je za to odgovoran? Hoćemo podeliti sudbinu?
Ako povećavamo porez na dodatu vrednost, rekao sam vam da vas ne kritikujem zbog toga što ga povećavate, i mi bi ga povećali. Ne bi se pozivali na iskustvo drugih država. Jasno je da je to jedini način, da se obezbede kakva takva sredstva i priliv više novca u situaciji u kojoj je država bez ikakvog novca. Ali, vi sami ste pomenuli posledice. Smanjenje potrošnje, pad životnog standarda, samim tim pad proizvodnje. Da li postoji procena koliko će ljudi u Srbiji zbog toga ostati bez posla? Zašto ova mera povećanja poreza na dodatu vrednost nije praćena merom smanjenja opterećenja na zaradu?
Ionako znamo u šta se Srbija danas pretvorila. U preklinjanje zaposlenih koji od poslodavca traži da im da platu na ruke, jer ih baš briga šta će biti sa fondom koji je već propao.
Vaša i moja generacija, ona se ne nada penziji iz PIO fonda. Ni vaša ni moja generacija se ne leči tako što troši novac Fonda zdravstvenog osiguranja. Vi to vrlo dobro znate. Zašto lažemo jedni druge?
Moramo da isplatimo trinaestu penziju. Nećemo u MMF. Nema zamrzavanja plata i penzija, a onda indeksiramo rast za 2% u zemlji u kojoj je inflacija 10%, pa se desi sve ono što mi navodno nećemo. To će videti ljudi u svom novčaniku, već sutra. Izgubiće poverenje, ukoliko ga je uopšte i malo preostalo u ovu državu, u ovaj parlament, u nas. Nije važno da li ste vi vlasti ili opozicija sutra, a ja danas opozicija, sutra vlast. Dogovor. Gde je predsednik Vlade? Mikrofon postoji u Skupštini, ili on može samo da peva sa mikrofonom. Gde je vaša vladajuća koalicija, drugi ministri? Ostavili su vas tu na brisanom prostoru da se sami snalazite kako znate i umete.
Šta je problem ovih zakona? Šta će biti sa lokalnom samoupravom? Šta će biti sa 4.500 kilometara puteva koje smo preneli obavezu održavanja tih puteva, preneli na lokalnu samoupravu, a ostavili smo je bez njenih izvornih prihoda. To su te firmarine i takse.
Šta će biti sa centralnim budžetom, pošto citirate i pominjete podatke koji praktično potvrđuju da vi niste usamljeni ministar finansija u merama koje predlažete, već je tako nešto manje ili više nužan odgovor i svake druge evropske države. Ja vam postavljam dva pitanja. Recite mi jednu evropsku zemlju u kojoj nije postignut onaj dogovor koji mi tražimo u Srbiji 2008. godine, vlasti i opozicije, penzionera i mlade generacije, onih koji rade i onih koji su bez posla, o načinu na koji će se zemlja izvući iz krize u kojoj se nalazi. Srbija je jedina, jedina zemlja.
Drugo pitanje. Recite mi jednu evropsku zemlju u kojoj je porez na zarade lokalni prihod? Ovo već postaju manje ili više stručne rasprave. To nema nikakve veze sa ljudima koji prate naš razgovor.
Sledeće godine pet milijardi evra moramo da pronađemo kako bi servisirali naš dug, plus ili minus, ali gornja granica je pet milijardi. Da li sam u pravu? Do kraja godine milijardu i 700 miliona. Želite da spustite deficit na 3,5%. Što je apsolutno neophodno. Slažemo se sa tim. Da bi 2016. godine uspostavili neku ravnotežu ili pokušali da imamo suficit.
Mi smo pre nego što smo saznali da smo lagani, a svi smo znali da nas vlast laže imali procenu da će desetogodišnji prosek rasta bruto društvenog proizvoda biti između 2 i 3,5%, na nivou rasta EU. To praktično znači da nema novih radnih mesta u Srbiji, jer je potrebno mnogo dinamičniji rast BDP da bi ljudi bez posla pronašli svoj posao. Da li to znači da mi onda koji stojimo na nogama još nešto radimo?
Da smo osuđeni da čitavog života na svojim leđima nosimo one koji su izgubili to pravo zbog neodgovorne politike države. Zato su potrebne političke reforme.
Ne samo zavaravanje da je jedna poseta Briselu dovoljna garancija naše evropske budućnosti, nego ona vrsta unutrašnjih i političkih i svih drugih odnosa u društvu koja će biti u funkciji razvoja ove zemlje.
Mi smo predložili da vratite ovaj rebalans budžeta i da razgovarate onako kako se nikad do sad u Srbiji nije razgovaralo, nikada, jer nećete ovim rebalansom i zakonima koje menjate usrećiti ni poslodavce, ni zaposlene, ni nahraniti one koji su danas gladni, ni vratiti dostojanstvo onima koji su u Srbiji poniženi. Ne kažem da to ne želite, ali ovo neće dati taj rezultat.
Šta je ono što nam je potrebno? Red u zemlji. Izvesnost. Govorite o subvencionisanim kamatama. Slažem se u svako normalan u zemlji da je likvidnost, osnovna likvidnost ključni problem naše privrede. Ali to ima svoje uzroke. U nekonkurentnosti, u neefikasnosti državnih institucija, u pogrešnim propisima. Mi se danas zadužujemo da bi subvencionisali kamatu sutra, zbog toga što je novac u Srbiji skup, a juče ste izmenili Zakon o izboru guvernera NBS, srušili time kreditni rejting zemlje i taj novac učinili skupljim nego što je do tog trenutka bio. Zato su kamate tolike u Srbiji. Zbog toga što je rizik veliki. Šta utiče na taj rizik? Pa i vi i ja znamo istinu. Jel može neko od nas ovde u parlamentu da kaže šta ova zemlja hoće, šta je njen cilj, kako misli do njega i u kom vremenu. Zajedno smo kritikovali u poslednjoj fazi privatizaciju NIS. To smo zajedno radili. Lepo, dižemo PDV, dižemo akcize na tečni naftni gas i na dizel, odnosno na lož ulje. Ali šta ćemo sa predsednikom države, koji se u istom trenutku žali direktoru NIS, da je gorivo u Srbiji mnogo skupo. A ko ga čini skupim? Vlast, koju je on formirao, i koja ja nigde u Evropi, opterećuje cenu naftnih derivata. Kolika je rudna renta u Srbiji? Zbog toga što mogu da kupe, za kusur, politikante u ovoj zemlji, u Srbiji rade ono što je nezamislivo u njihovoj Rusiji. 3% je rudna renta, 800 miliona dolara je naftni gas izvađen u ovoj zemlji i na to plaćeno 25 miliona dolara.
Jel možemo da imamo prosek rudne rente koji je karakterističan za ovaj region? Da budemo dostojanstvena zemlja, da cenimo privatni kapital? Ne da ih varamo. Mi šaljemo predsednika koji dva i po sata moli predsednika Rusije za novac, a ovde donosimo direktno zakone koji su suprotni interesima kompanije do koje je Rusiji veoma stalo. Šta ćemo sa defakcijom za tečni naftni gas i za naftne derivate? Koliko će privatnih pumpi nastati u Srbiji zbog očiglednih zloupotreba koje se omogućavaju na takav način? Šta će biti posledica toga?
Govorite o pomoći građevinskoj industriji, kroz činjenicu da će investitor plaćati PDV, a ne više izvođač radova. Promenite zakon koji je katastrofalan i tražimo to od vas četiri godine. Nigde ga nema na svetu. Dizalice u Beogradu nema. Govorimo o poljoprivredi, shvatite da nema efikasnog agroindustrijskog kompleska, nema efikasne poljoprivrede u zemlji u kojoj 40% ljudi živi na selu sa prosečnim posedom od tri hektara.
Želimo da se razvijamo, a vodimo kampanju protiv poslovnog sveta. Jel postoji jedan poslovni čovek u Srbiji, koji nije oklevetan, koji nije etiketiran kao lopov, makar jedan.
Premijer nam je napravio svoj privredni savet. Ko sedi u savetu? Sede ozbiljni ljudi, sede predsednici banaka, direktori banaka. Premijer sa njima razgovara na sastanku, a onda ih optužuje za propast Srbije kad sa sastanka izađe. Jesu li raščistili to između sebe? To je ta konfuzija i haos koja je unapred osuđena na neuspeh, i neke ispravne mere.
Moramo politiku da promenimo. Ako se ovakvim tempom bude živelo, za 100 godina Srbija neće biti na onom nivou na kom je bila pre 20 godina. I šta još treba da se desi da bi se uvažile neke inicijative, bez obzira što dolaze sa ove naše "protivničke strane"?
Smanjite opterećenje na zarade, makar po cenu većeg PDV. Napustite populizam i demagogiju. Uvedite red u Penzioni fond. To ne može da bude vlasništvo jedne partije, ni moje, ni bilo koje druge. Rešite problem preduzeća u restruktuiranju, umiru ljudi u njima. Sto hiljada ljudi radi u preduzećima koja ne postoje, ali to niko ne sme da im kaže. Završite privatizaciju. Vi ste se nekad za to borili.
Šta ćemo da radimo sa zemljom u kojoj je 50% ljudi nepismeno? Kako ta zemlja misli da postoji u 21. veku? Govorim o "IT" tehnologiji. Moramo istinu da kažemo ljudima. Vi ste sve sveli na procente i na citiranje taksi i parafiskalnih nameta koje ukidate. Nije to sporno, ali to nije odgovor na ono što je fundamentalna potreba Srbije danas. Da li želimo modernu Srbiju, demokratsku, sa jakim institucijama? Onda morate te institucije da poštujete. Vaša vlada to ne radi. Kao što je rekao poslanik naše poslaničke grupe – premijer izaziva na dvoboj predsednika Fiskalnog saveta. Pa, taj predsednik može da ode kući, ne mora da ide na dvoboj sa premijerom, ali problem ostaje pred nama.
Mi ne možemo da glasamo za rebalans budžeta. Možemo od vas da tražimo da ga ponovo povučete. Ko to podržava? Sindikati to ne podržavaju, poslodavci to ne podržavaju. Pomenuli ste Asocijaciju malih i srednjih preduzeća. Oni kritikuju vaše mere. Dobro je što ste uveli mogućnost plaćanja PDV po naplati usluge, ali sami ste rekli da je gotovo 90% naše privrede u toj zoni do 50 miliona dinara.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Jovanoviću.)
Završavam. Kakvi će biti efekti toga za tri, četiri ili šest meseci? Oni odmah moraju da plate svoj repromaterijal, a neko će im reći - sada je valuta šest meseci a ne 90 dana. Država mora momentalno da plaća svoje obaveze. To je odgovor na jedan od najvećih problema privrede. Ako država ne duguje i privreda će biti efikasnija i moraće da sledi taj primer.

Hvala.
Pošto mi je puna lista govornika, molila bih vas, obrisaću listu da bi se ministar Dinkić prijavio za reč, pa se vi prijavite ponovo posle toga.
Po Poslovniku, Dragan Tomić. Izvolite.

Hvala.

Opet moram da citiram član 106.

Ne može član 106. Već smo ga dva puta čuli danas. Odnosno, jednom smo ga čuli, a drugi put nisam dozvolila.

Nije se uopšte držao teme. Kakvo je to pominjanje predsednika Srbije u kontekstu ove tačke dnevnog reda?

Navedite drugi član, ako ima, pa ću vam dati reč.
Reč ima gospodin Mlađan Dinkić.

Za neke stvari ste u pravu, ali izricanje takvih kritika posle samo 45 dana od formiranja Vlade, ako ste vi očekivali da se strukturne reforme koje nisu godinama vođene izvedu za 45 dana, onda zaista previše precenjujete mogućnosti bilo kog čoveka pojedinačno. Ne govorim sada o našoj Vladi.
Ima nekih stvari gde niste u pravu, najpre, Zakon o finansiranju lokane samouprave. Naime, kada sam rekao, a i Fiskalni savet potvrdio, da je budžetski deficit ove godine preko 7% BDP, slažemo se, najveći u istoriji Srbije, to obuhvata deficit cele države i Republike i Pokrajine i svih gradova i opština lokalne samouprave. Prebacivanjem duplo većih prihoda od poreza na plate sa republike na lokal nije se desio deficit, nego se desila preraspodela prihoda. Tih 40 milijardi koliko je prebačeno prošle godine ovim zakonom o opštinama, to nije otišlo van Srbije, nije otišlo u kosmos ili u inostranstvo. Otišlo je Loznici, Šapcu, Kragujevcu, drugim gradovima u Srbiji, Somboru i ostalima. Taj potez nije povećao konsolidovani deficit države. On je smanjio prihode republike, ali je zato povećao prihode lokala.
Nije tačna ni konstatacija, i tu ste bili kontradiktroni, moram da kažem, da nikakve nove nadležnosti nisu dobili ljudi iz lokalnih samouprava, jer ako mislite da je lak posao održati novih 4,5 kilometara puteva koji su im bez ikakve javne diskusije i debate prebačeni na upravljanje u februaru mesecu ove godine, onda to potcenjujete.
Dakle, lokalne samouprave su dobile samo jednom prostom odlukom preduzeće "Putevi Srbije" 4,5 kilometara bivših regionalnih puteva koji su prekategorisani u lokalne da održavaju. To je jedna stvar.
Tačno je nešto drugo što ste rekli. Nije loš zakon. Tu sam protiv toga što pričate i nećemo ga menjati. Ostaće lokalnim samoupravama i u budućnosti 80% od poreza na plate, ali je tačno da su i lokalne samouprave, kao i republika, bile u predizbornoj kampanji u prvih pet meseci i tačno je da se trošilo više nego što treba svuda, u svim opštinama. Bili su lokalni izbori. To treba nazvati pravim imenom. Nije kriv Zakon o finansiranju lokalne samouprave, nego su bili izbori gde se bukvalno nezavisno od toga ko je bio na vlasti u kojoj opštini trošilo mnogo više u prvih pet meseci nego što je to normalno i uobičajeno. Otuda te cifre koje je izneo Fiskalni savet i one su tačne.
Trošilo se mnogostruko više i u republici. Zato je budžetski deficit eksplodirao u prvih pet meseci. Onda je Vlada nakon završetka izbora donela jednu odluku koja je delovala po meni neozbiljno, a to je da se ništa ne plaća. Nakon ogromnog trošenja u prvih pet meseci zaustavljena su sva plaćanja, osim plata, penzija, socijalnih davanja i javnog duga. Sve ostalo što je bilo ugovoreno, potpisano, nije se plaćalo dva meseca i onda je u dva meseca prikazano fiktivno da nema budžetskog deficita, a u stvari, ako se neka obaveza ugovori, preuzme, pre ili kasnije dospeva za plaćanje.
Po osnovu sudskih presuda zbog neplaćanja nekih stvari iz prethodnog perioda, dve milijarde dinara se povećava trošak države u ovom rebalansu. Dakle, vezano za lokalne samouprave, apsolutno gradovi i opštine treba da zadrže 80% od poreza na plate, Grad Beograd 70%, kao što je zakonom predviđeno, ali sadašnjim zakonom o budžetskom sistemu uvešćemo kontrolu zapošljavanja u administraciji generalno u lokalnim samoupravama, kontrolu isplata zarada po osnovu tog prekomernog zapošljavanja i proverićemo za šta se koriste subvencije. Lokalne samouprave treba same da odlučuju o kapitalnim ulaganjima, o svim drugim elementima za razvoj, ali oko zapošljavanja i oko plata, lokalnim samoupravama mora da se uvede kontrola i to smo predvideli sada izmenama Zakona o budžetskom sistemu. Ali, definitivno lokalne samouprave treba da zadrže veća sredstva, da imaju samostalnost u njihovom raspolaganju, posebno kada su u pitanju kapitalne investicije.
Kako ćemo rešiti to pitanje? To ste mi postavili. Prvo ste rekli da imaju previše para, a onda ste rekli – tih 4,5 kilometara puteva su dobili za održavanje. Dakle, jesu dobili neku nadležnost.
Mi smo razgovarali sa stalnom konferencijom gradova i opština. Transfer lokalnim samoupravama ove godine je oko 33 milijarde i biće po ovoj formuli koju sadrži zakon povećan sledeće godine na oko 35,5 milijardi dinara. Mi ćemo dodati jednim posebnim članom Zakona o budžetu stavku od oko pet milijardi za održavanje namenski ovih novih puteva koje su dobile lokalne samouprave za održavanje po kilometru kvadratnom tog puta, ili po kilometru, ili koliko ko je dobio za održavanje, imaće dodatne prihode.
Oko parafiskalnih nameta, ako pogledate studiju i "Naleda" i "Ju-es-ej-di-ja", rađene su dugo, stalno je rastao taj broj parafiskalnih nameta koje su oni konstatovali da postoje i konačna cifra je 205 parafiskalnih nameta od ukupno 371 jedne naknade koje postoje, jer 250 imaju karakter poreza, pa se zato zovu parafiskalni nameti, ostali su različiti cenovnici komisija i ovih o kojima sam pričao. Od tih 205, mi smo ukinuli 138. To je prava istina. Želite istinu, to je istina. Ukinuto je 138 od 205, što znači dve trećine, otprilike.
Da li ima još prostora da se ukidaju? Da. Sasvim sigurno, jer to znači direktno rasterećenje troškova rada.
Kažete - zašto nisu smanjeni doprinosi na zarade, jer bi to sasvim sigurno rasteretilo poslodavce, odnosno omogućilo veću proizvodnju? Zato što smo smatrali da bi veće povećanje PDV od ovih sadašnjih 20% imalo negativne efekte, jer svaki procenat novog povećanja PDV bi srazmerno umanjivao prihode po tom osnovu, jer mnogi ne bi mogli to da prate i da plate, pala bi nesrazmerna potrošnja.
Efekat, na primer, onoga što je predlagao Fiskalni savet da se za se digne PDV sa 18% na 22%, a da se istovremeno smanje doprinosi na zarade, bi mogao biti sledeći. Da je recimo PDV povećan još 2% na 22%, efekat smanjenja poreza i doprinosa na plate bi bilo sa sadašnjih 64 dinara koliko se plaća na 100 dinara neto plate na oko 54. Efekat koji nije zanemarljiv, ali ne bi bio dramatičan. Mi smo smatrali da u ovom trenutku kada imamo recesiju u Srbiji, jer će srpska ekonomija imati pad u ovoj godini između 0,5 i 1%, da svako veće povećanje PDV od ovoga koje je bilo nužno od ovih 2%, ne bi imalo dobre efekte i radi se ovde o strategiji.
Dakle, da li treba u narednom periodu smanjivati doprinose i poreze na zarade? Da. Moj odgovor je da. Samo je pitanje tajminga, odnosno kada. Ne možemo to uraditi u ovom trenutku, jer ne bi smo mogli da zaustavimo deficit i da sprečimo javni dug. Generalno je to dobar predlog, taj predlog daju svi privrednici, taj predlog Vlada podržava, ali nije bilo moguće danas ga izvesti bez nekih negativnih posledica.
Da li ćemo nastojati da to uradimo tokom mandata? Da. To je definitivno najozbiljnija stvar koju treba da uradimo za privredu, da osim ukidanja parafiskalnih nameta što je bio prvi korak koji ima isti efekat kao i smanjivanje doprinosa, jer i ovo su neki troškovi proizvodnje koji neće sad da se plaćaju. Znači, 10 milijardi dinara neke zanatlije, preduzetnici mala preduzeća neće plaćati. Srednja će plaćati manje, pa i neka velika. Dakle, ako 300 hiljada preduzetnika koji zapošljavaju pola miliona ljudi i malih preduzeća, neće od 1. oktobra plaćati 10 milijardi dinara, to će napraviti njima neki prostor da mogu da isplate neku zaradu koju nisu do sad mogli, ili da nešto malo investiraju.
Da li je to dovoljno? Nije dovoljno, ali je mnogo ozbiljniji korak nego što je prethodno Ministarstvo finansija učinilo u prethodnih četiri-pet godina. Ovo što je uradila naša Vlada za ovih prvih 45 dana.
Druga stvar je – da li imamo haos u javnim finansijama? Imamo, ali ga nećemo više imati. Bez obzira na činjenicu što je samo sedam dana od formiranja nove Vlade, da su američke rejting agencije smanjile kreditni rejting zemlje, i jedna i druga, i " Fič" i "Standard end Purs" za po jednu stepenicu niže, desilo se nešto što niko nije očekivao, a posledica je upravo programa fiskalne konsolidacije koju je Vlada najavila i sad je sprovodi.
To je cena duga Srbije na sekundarnom tržištu. To je parametar koji ne zavisi ni od jedne političke stranke u Srbiji, već zavisi od poverenja investitora u neku državu.
Početkom ove godine na srpske evro obveznice koje se trguju na sekundarnom tržištu, prinos na dug je bio 7,7% na godišnjem nivou. Krajem jula kada je formirana nova Vlada, on je bio oko 7%. Danas je 5,8% na današnji dan – 5,8%, a obveznice su prodate po kamati 7,25%, da vas podsetim, poslednje, ovog proleća. Tako se može meriti uspešnost u vođenju fiskalne politike. To je međunarodni arbitar – tržište. To ne mogu ja da odradim, ne možete vi, ne može nijedna partija, ne može niko osim onih koji gledaju Srbiju. Činjenica je da posle 45 dana imamo pad prinosa na dug sa 7% na 5,8%, što znači da smo manje rizični, jer se manje zarađuje na našem dugu. Samo 5,8% u odnosu na 7% koliko je bilo pre 45 dana. To možda nije za građane najvažnije, ali vam kažem da je to nešto što je pošteno izmeren efekat ovog prvog talasa programa fiskalne konsolidacije.
Ubeđen sam da kada budemo došli za mesec, mesec i po dana kod vas ovde ponovo u Skupštinu sa predlogom budžeta za sledeću godinu i deficitom od samo 3,5%, da ćemo imati i dalje snižavanje tih troškova. Oni jesu važni, jer od toga zavisi koliko plaćamo za te kamate o kojima smo govorili. Ako snizimo cenu našeg izdavanja evro obveznica, onda je potpuno jasno da ćemo manje morati da se zadužujemo na domaćem tržištu, a tu su kamate najskuplje. Na domaćem tržištu su najskuplje kamate oduvek bile i biće. Naša je strategija da smanjimo zaduživanje na domaćem tržištu.
Još jedna stvar, pitali ste gde su drugi ministri? Bili su sa mnom kada je počela rasprava. Sa premijerom sam zajedno promovisao program fiskalne konsolidacije, jer ovo nije program Ministarstva finansija, ovo je program Vlade Republike Srbije. Dakle, zajedno smo ga promovisali, zajedno smo razgovarali sa privrednicima, sa sindikatima i dalje ćemo zajedno raditi.
Postoji bitna promena u načinu rada ove vlade u odnosu na prethodnu. Govorim zato što znam kako je bilo u prethodnoj. To možda ne zanima vas poslanike, ali možda zanima građane. Mnogo je veća disciplina, mnogo je bolja koordinacija i ono što je jako važno, mnogo je efikasnija u sprovođenju mera. U situaciji kada ste zatekli potrebu, a to je sačekalo nas krajem jula, da do kraja ove godine da bi plaćali plate i penzije moramo da nađemo negde, koliko je bilo, dve milijarde evra, tada je to toliko bilo, sada je ovoliko koliko kažete, prvo, to nije jednostavan posao bio, a drugo, mislim da to što je uradio predsednik Nikolić na sastanku sa Putinom jeste važno i dobro za Srbiju. Zašto? Zato što je u razgovoru obezbeđeno milijardu dolara za pokrivanje budžetskog deficita Srbije, pored onih 800 miliona dolara za rekonstrukciju železnice, po kamati koja je 2,9% godišnje, za razliku od kamatne stope na evro bondove koja je bila 7,25%, a 2,9% je duplo niže od 7,25% čak i kada je uračunat onaj šestomesečni libor, kamata ukupna krajnja izađe 3,5 %. To je duplo jeftinije. Da je takva kamata dobijena od Amerikanaca, rekao bih – hvala vam, to je duplo jeftinije. Nije dobijena. Dobijena je trenutno od Ruske Federacije.
Imamo povoljne kredite, doduše, od Svetske banke i Evropske investicione banke i "bi-ar-di", takođe i od Kine, pa i od Azerbejdžana za ovaj autoput od Ljiga do Čačka, jer tu su kamate tri maksimalno posto godišnje. Moramo stvari, kao što vi kažete, da nazivamo pravim imenom.
Jeste bila koristna i koristan je svaki susret sa velikim državnikom van
Srbije. Srbija mora da sarađuje sa svima – i sa EU, gde je bilo nekoliko naših ministara, uključujući i prvog potpredsednika Vlade koga ste pominjali, ilipotpredsednicu za evropske integracije. Bili su u Nemačkoj u prvih 45 dana, ali su bili i sastanci u Moskvi, bili su sastanci i u drugim nekim zemljama. Srbija mora da sarađuje sa svima. To je jedini put kojim treba da se ide.
Naš cilj je da ne moramo da tražimo novac za popunu budžeta u narednom periodu. Sada je situacija takva da je bez toga nemoguće preživeti. Da li je to moljenje za novac? Nije. Prosto, to je pomoć koja je pomoć građanima Srbije.
Činjenica jeste i to je istina da se iz tog novca plaća i deo penzija. Da li je to dobro? Nije dobro. Nije dobro da se iz kredita plaćaju penzije, ali to je činjenica. Činjenica koja traje godinama unazad i koju mi želimo i hoćemo da prekinemo. Činjenica da smo sada ovde pred vama sa setom ovih zakona govori da je Vlada spremna da smanji drastično budžetski deficit.
Nisam izašao pred vama da branim set zakona Ministarstva finansija, njih je 12 od 28. Svi ostali zakoni su međuresorni zakoni različitih ministarstava, Ministarstvo energetike, Ministarstvo saobraćaja, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo unutrašnjih poslova, ima Ministarstvo zdravlja, svi oni su zajedno, dakle, Vlada je kompletno napravila seču ovih parafiskalnih nameta.
Kada govorite o subvencionisanju kamatama. Imamo jednu činjenicu, postojalo je apsolutno nepoverenje banaka, koje ovde rade sa inostranim kapitalom, u prethodno rukovodstvo Ministarstva finansija i prethodnog guvernera, jer milijardu i po evra je odliveno iz zemlje za prvih šest meseci. Nije ušlo u zemlju, otišlo je iz zemlje. Nikada se to, pratite dalji razvoj događaja, nije desilo dok sam nekada, pre šest godina završio mandat ministra finansija i nikada se neće desiti za vreme mandata ove vlade. To je bio rezultat nepoverenja u labavu Vladu, labavo Ministarstvo finansija i guvernera koji nije bio nezavistan . To je istina.
Za vreme vlade od 2004. do 2006. godine, šta god pričali, država je imala budžetski suficit i javni dug je bio 30% bruto domaćeg proizvoda. Sada je duplo veći. Imamo deficit od 7%. Dakle, suština je da haos u kome se Srbija nalazi ne želimo dalje da tolerišemo i neće ga više biti. Uvodimo red. Alternativa za haos je red. Promena Zakona u budžetskom sistemu, promena zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Možda bi vi voleli da Vlada nije jedinstvena i homogena i da radimo drugačije, odnosno isto kao što je radila prethodna, ali nije tako. Drugačije je. Bitno je drugačije. Da li će tako da se nastavi? To ćemo zajedno videti. Verujem da hoće, ali videćemo.
Da li su sprovođenje reforme, koje su neophodne društvu, koje ste vi pominjali u prethodnom periodu? Nisu. Ko ih nije sprovodio? Da li sam pokušavao da pre dve godine sprovedemo giljotinu propisa. Sve je Vlada usvojila. Nije sprovedeno u praksi jedna trećina od toga. Zašto nije sprovedeno? Zato što nije postojala politička volja onih koji su činili većinu, a to je valjalo učiniti. Nije sprovedena reforma u poreskoj upravi, koja je trebala.
Pomenuli ste Zakon o planiranju i izgradnji, evo ministra koji je to predlagao. To jeste najgori zakon u sistemu. Ne po mom mišljenju. Da vam nešto kažem – da li se vi razumete u građevinu? Ne. Zaista se ne razumem u građevinu, ali prema izveštaju Svetske banke peti smo otpozadi od svih zemalja na svetu po brzinu dobijanja građevinskih dozvola. Zato kad vi kažete da to treba potpuno reformisati, mogu samo da vam kažem da ste sto posto u pravu. Zašto to prethodna Vlada nije uradila? To je pitanje za njih. Da, odgovornost je naša da mi to uradimo u budućnosti i to ne tako daleko. Naša je odluka da nakon ove seče parafiskalnih nameta sledeća stvar bude seča birokratskih procedura i propisa iz oblasti urbanizma, građevine, katastra i svih ostalih stvari. Ne možemo to sami da uradimo, dobrodošli ste, ako hoćete da nam pomognete. Ako hoćete da kritikujete, dobrodošli ste, ali ako hoćete da pomognete.
Pozvaćemo ponovo institucije koje su to pratile u prethodnom periodu, kao što je USAID, ali i neke domaće nevladine organizacije. Pozvaćemo privrednike da nam kažu šta da uradimo. Ovo ovde što smo sada uradili nije rezultat nečije mašte, posebno ne moje. Ovo smo slušali privrednike, koji su neki mesecima, neki godinama, pričali da ove stvari treba uraditi i sprovodimo ono što je privreda tražila. Da li smo sve sproveli što je privreda tražila? Ni izbliza nismo.
Tek predstoje stvari da se sprovode, ali tek je 45 ili 50 dana koliko Vlada funkcioniše. Svesni smo potrebe reformi. Da li smo svesni potrebe dogovora? Naravno da jesmo. Zato je premijer pozvao i sindikate, i poslodavce. Zato sam razgovarao sa zanatlijama, pa veliki izvoznici. Nastavićemo te razgovore. Ovo je samo 45 dana. Svesni smo činjenice da mi ne znamo dovoljno, da privrednici bolje znaju šta treba uraditi od privrede, nego što znaju ljudi u administraciji. Hoćemo da čujemo, hoćemo da učimo, hoćemo da stvari popravljamo. Imamo jedinstvo za to.
Ako me pitate da li je rudna renta u Srbiji adekvatna? Nije. Slažem se sa vama. Tri posto je malo. Prosek u okruženju je 10%. Treba da razmišljamo o povećanju rudne rente. Apsolutno se sa vama slažem.
Što se tiče subvencionisanih kredita, neki su to kritikovali kada su napravljeni redovi ispred banaka, jer je tražnja mnogostruko veća nego što je iko očekivao. Zašto? Teška je situacija. Ljudi hoće da refinansiraju postojeće skupe kredite. Nema mnogo novih kredita za likvidnost. Uglavnom su 2/3 refinansiranje postojećih skupih kredita, ali zato pomažemo ljudima da mogu da pregrme ovu tešku situaciju.
U svakom slučaju, naša Vlada jeste otvorena i za kritike, i za dobre predloge i sve ono što dođe iz ovih poslaničkih klupa i iz redova građana, privrede, prihvataćemo. Zaista, za 45 dana, da li je moglo više da se uradi? Uvek može više. Da li smo uradili daleko više od prethodne garniture u ovim oblastima? Jesmo. Da li treba još? Treba mnogo više. To ćemo i uraditi, ako nam u tome pomognete biće nam lakše. Hvala.

Hvala.
Gospodine Veselinoviću, da li vi tražite povredu Poslovnika?
Izvolite.

Hvala. Poštovana predsedavajuća, mislim da je sada svima jasno, i onima koji gledaju ovu sednicu i onima koji su u sali, da se ovo pretvorilo u nešto što ne dolikuje ni Narodnoj skupštini Republike Srbije, ni zemlji Srbiji.
Dakle, od tri sata koliko raspravljamo, ministar Dinkić je govorio preko dva sata. Fidel Kastro, jedan od najdužih govora u istoriji političkog sistema, je u UN govorio četiri sata i 27 minuta 1960. godine. Danas će gospodin Dinkić oboriti ovaj rekord.
(Predsedavajuća: Gospodine Veselinoviću, niste naveli član Poslovnika.)
Članovi 103, 106. i 107. Dakle, sednica je počela u 15,00 časova najavom predsedavajućeg kako je to dobro da će narod moći da čuje o čemu se ovde danas govori. Danas ovde govori samo gospodin Dinkić o svemu i svačemu, samo ne o temi dnevnog reda. Čovek koji ne može u 15-20 minuta da kaže šta je tema dnevnog reda i zbog čega je on danas tu, nego govori dva sata. Mi ćemo govoriti noćas posle ponoći. Recimo, prvi sam iz poslaničke grupe DS na dnevnom redu da govorim, dvadeseti sam na spisku, i govoriću iza ponoći ukoliko gospodin Dinkić ovako nastavi. Ovo nije slučajno. Gospodin Dinkić večeras treba da se slika za medije, treba da ga čuje narod, da opravda to što podiže sa 18% na 20% PDV, što nekim populističkim merama pokušava spasiti ugled ove vlade, koja po svemu sudeći ne funkcioniše, i on je tu da opstruiše rad. Ovo narušava ugled Narodne skupštine Republike Srbije i na ovo narodni poslanici ne bi trebali da pristanu. Hvala.