Hvala.
Gospodin Nenad Popović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, predsedništvo, gospodine ministre, poštovane kolege, sutra ćemo malo više govoriti o rebalansu, a danas ćemo se koncentrisati na ovaj set finansijskih zakona.
Naravno, javni dug će krajem godine biti blizu 60%, budžetski deficit za 6,75%. Kamate koje dospevaju do kraja godine su na nivou od 66 milijardi dinara, a prema procenama, samo za kamate u sledećoj godini trebaće nam 99 milijardi.
Dobili smo informaciju od gospodina ministra da je plan za sledeću godinu da se budžetski deficit smanji na 3,5%. To bi bilo izvanredno, ali je to veoma optimistička izjava. Za to je potrebno zaista mnogo da se uradi, pogotovo sada kada se bude pripremao budžet za 2013. godinu. Verovatno je potrebna i hrabrost, jer biće sučeljavanja sa drugim ministarstvima, političkim partijama. Videćemo, ali definitivno su Srbiji za sledeću godinu potrebni veliki rezovi i dovođenje deficita na nivo od 3,5% treba zaista da bude prioritet. Samo na taj način nećemo opterećivati sledeće generacije.
Naravno, ovaj set zakona možemo da predstavimo kao hitne mere za gašenje požara u finansijskom sistemu i to je uvod u rebalans budžeta. Ovo je početak, nadam se, velikog broja sistemskih zakona, koji bi trebali da uslede do kraja godine. To bi trebalo da bude osnova za finansijsku konsolidaciju srpskog budžeta, srpskih finansija, ali na srednji ili na duži rok. Mislim da to morate da stavite sebi kao prioritet, gospodine ministre, i cela Vlada. Ne možemo više da gledamo godinu za godinom, već isključivo jedan srednji period, a to bi trebalo da bude četiri, pet godina i ukoliko se bude srednjoročno i dugoročno razmišljalo, mislim da postoji potencijal da se kroz nekoliko godina budžet izbalansira.
Što se tiče ovih poreskih zakona, poreske politike o kojoj je reč, sve zemlje u EU su u vreme ekonomske krize menjale poreske zakone. Uvek su imale kao osnovu princip da rasterete privredu i da rasterete građane. Ali, ključni cilj su opet trebala da budu nova radna mesta i privredni razvoj. Uvek su razmišljali o razvoju domaće privrede.
Naravno, podsticaj o otvaranju novih radnih mesta su dobra mera, ali ono što preporučujem da se razmatra u budžetu za 2013. godinu je takođe i pokušaj da se nađe mogućnost subvencija za očuvanje postojećih radnih mesta. Jer, danas u Srbiji nije samo izazov otvoriti novo radno mesto, mnogo veći izazov za našu privredu je da se sačuvaju postojeća radna mesta i mislim da sve snage buduće vlade treba da budu usmerene ka tom zadatku.
Zašto je smanjenje deficita na 3,5% važna mera? Zato što danas, spomenuo sam u početku, samo na kamate u ovoj godini nam treba 66 milijardi, a sledeće godine 93 milijarde. To je samo dokaz da su ova kratkoročna zaduživanja na našem tržištu emisijama ovih hartija najskuplja i zato ove kamate eksponencijalno rastu. Zaduživanja, ja ću se tome vratiti malo kasnije, koje je sada napravljeno sa Ruskom Federacijom od milijardu dolara sa kamatom od 2,9% su dugoročna zaduživanja i sva dugoročna zaduživanja koja danas postoje u budžetu neopterećuju ove generacije. To su krediti na deset, 20 godina sa velikim grejs periodom i oni omogućuju intenzivan ekonomski razvoj.
Sve države su se zaduživale u vreme ekonomske krize, ali najvećim delom su se zaduživale ne za popunjavanje rupe u budžetu, nego isključivo za razvoj domaće privrede, svoje sopstvene privrede. Taj princip da nijedan kredit nije skup ukoliko je uložen u domaću privredu, a da je svaki preskup ukoliko je uložen u potrošnju, treba da bude moto bilo kog sledećeg zaduživanja.
Naravno, da se vratim i na PDV. Povećanje PDV je iznuđena mera. Srbija je imala prostora za to povećanje. Mislim da ga ima i danas sa ovim povećanjem od 2%, ali reći ću da ono što mora da se uradi paralelno u narednih tri do šest meseci je i smanjenje poreskih nameta na rad. Znači, porezi i doprinosi na plate moraju da se smanje. Privrednicima je potrebno da se to smanji minimum za 20% do 30% kako bi imali dovoljno sredstava da pospešuju svoju sopstvenu likvidnost. Samo povećanje PDV bez ovoga može da ima kratkotrajan efekat i imaće ga, ali neophodno je učiniti svaki mogući napor da se u kratkom roku, kažem, do šest meseci, smanje i poreski nameti na rad.
Cilj dalje treba da bude obimna poreska reforma u sledećih godinu dana, koja bi na neki način promenila, ili na neki način smanjila, odnosno poboljšala strukturu srpske privrede kako bi proizvodnja bila jeftinija. Danas, nažalost, u Srbiji samo četiri stotine hiljada radnika, ponoviću, samo četiri stotine hiljade radnika radi direktno u proizvodnji. Ostali su ili u uslugama, ili u javnom sektoru. Mi moramo promeniti strukturu srpske privrede i na vama je, na ovoj vladi, velika odgovornost da u roku od godinu-dve napravite sistemski fundament za ovu promenu strukture. Proizvodnja mora da bude jeftinija u Srbiji.
Nama će se smanjiti i broj radnika uslužnim delatnostima ukoliko ne rade mala i srednja preduzeća i ukoliko ne rade veliki privredni sistemi, jer usluge su uvek direktno vezane za proizvodnju. Svi znamo da na jedno radno mesto u proizvodnom sektoru dolazi od pet do deset radnih mesta u uslužnim delatnostima. Zato je stimulisanje sektora proizvodnje, a pogotovo izvoznog dela, jedna od ključnih mera koje Vlada treba da primeni u sledećem periodu.
Dobro je da je uvedeno plaćanje PDV po naplati za deo preduzeća sa prometom manjim od 50 miliona dinara, kao privremena mera. Samo da kažem da je DSS ovde u ovoj skupštini 2009. godine predlagala takođe ovu meru, ali nije bila prihvaćena i drago nam je da je danas prihvaćena.
Dobro je što je u građevinskom sektoru napravljen ovaj pomak, da investitor plaća PDV, a da podizvođači budu oslobođeni toga. Dobro je da je povećana osnovica za ulazak u sistem PDV od četiri do osam miliona dinara i što je određeno da može da se u svakom trenutku da se odgađa plaćanje PDV po naplati, a ako žele, mogu da ga plate odmah.
Opet kažem da je to je samo deo mera. Naravno, ne možemo mi posle dva meseca rada ove vlade da ocenimo kvalitet ovih mera, jer one su iznuđene.
Gospodine ministre, ono što želim da kažem je da ćete imati veliki posao u sledećih dva meseca da pripremite budžet i sve zakone koji bi trebali da dođu u novembru-decembru ovde u Skupštini i to će biti pravi pokazatelj planova ove vlade i ekonomske politike o kojoj se govori.
Što se tiče akciza, predviđeno povećanje prihoda će doneti u budžet oko 0,25% bruto domaćeg proizvoda godišnje. Mi u DSS smatramo da ste možda mogli da izbegnete povećanje tih akciza na tečni naftni gas, jer, osim toga što ekološki i čistiji, njega koriste slojevi građana koji nisu najbogatiji i sve više i više građana koriste to kao gorivo. Razmislite o tome što se tiče tečnog naftnog gasa. Mi ćemo dati amandman da se to izdvoji. Mislimo da je to na neki način ipak udar na standard, a za ekologiju Srbije je dobro. Budžetu to neće doneti baš veliki problem.
Što se tiče taksi, dobra je to strana. Prvi put su ove takse definisane kao cene usluga koje pruža država. Naravno, dobro je i ukidanje parafiskalnih nameta. Ali u ovo, gospodine ministre, mora da se uvede red i u sledećem periodu je pred vama zadatak da se definiše zakon o taksama, koji bi ovu materiju zaista morao potpuno da reguliše.
Što se tiče sopstvenih prihoda, odnosno uvođenja prihoda u centralni budžet, dobro je da se to uradi za sve agencije. Bojali smo se, jer nismo imali odmah informaciju da li se to odnosilo na visokoškolske ustanove, na pozorišta i na muzeje. Dobili smo razjašnjenje da se to ne odnosi na visokoškolske ustanove. Moram da kažem da sam u poslednjih nekoliko dana dobio jako mnogo poziva od profesora, dekana sa Beogradskog univerziteta, sa drugih univerziteta, jer u ovoj teškoj ekonomskoj situaciji kada sposobni ljudi u visokoškolskim ustanovama u Srbiji, a imamo ih mnogo, uspevaju da sopstvene projekte organizuju, da ih naplate, što je takođe veliki problem, mislimo da bi bila velika greška da im se ti sopstveni prihodi uzimaju, pogotovo uzimajući u obzir i naučni potencijal koji ti projekti donose za Srbiju. Takođe se to isto odnosi i na pozorišta i na muzeje, jer ono što oni dobiju od tih sopstvenih prihoda, nije njima tako lako dati obratno u budžet. Zato je dobra stvar da su izuzeti indirektni korisnici iz ove odluke.
U sledećem periodu očekujemo zakonske predloge, tu ste manje od dva meseca, ali imate sada pola godine pred sobom, koji bi pokrenuli domaću proizvodnju. Domaća privreda puni budžet. Likvidnost je ključni problem za domaću privredu i ova mera koja je doneta pre mesec dana o mogućnosti uzimanja kredita na 18 meseci kod komercijalnih banaka sa grejs periodom od šest meseci i sa otplatom u narednih 12 meseci je dobra, ali gospodine ministre ona ne rešava suštinski problem domaće privrede. Potrebno je u sledećih pola godine naći mogućnost srednjoročnog i dugoročnog kreditiranja. Privredi su potrebni krediti na rok od pet do 10 godina sa grejs periodom od minimum dve godine. Ono što je vrlo važno, mora da se nađe način preko garancijskog fonda da se daju labavije garancije, da preduzeća traže labavije garancije, a garancijski fond bi trebalo neki deo rizika da uzme na sebe.
Danas u svetu garancijski fondovi nose deo rizika. Nekada gubi 10 do 15%, a nekada i do 30% od onoga čime garantuju, ali time pospešuju najzdraviji deo privrede. Zašto grejs period od dve godine? Zato što će sledeće dve godine biti jako teške. Moramo smanjiti deficit u prvoj godini na 3,5%, a onda u sledećoj godini na 1,5 do 2%. Zato u ove dve godine, kada ne očekujemo rast BDP, preduzeća bi trebalo da imaju ovaj grejs period koji bi im dao mogućnost da se koncentrišu na sopstvene projekte.
Dobro je da se Vlada polako okrenula Ruskoj Federaciji. To je uradio i Kipar koji je predsedavajući EU. Kipar je dobio 2,5 milijarde evra kredita, pri završetku su pregovori o dobijanju još 5 milijardi evra. Tako da jedan mali Kipar sa 7,5 milijardi evra je uzeo kredit od Ruske Federacije iako je predsedavajući EU, jer ti krediti su zaista danas najpovoljniji, dugoročni su, najbolje su kamate i što je najvažnije ne opterećuju danas, a opterećivaće kasnije kada se uloži u privredu i kada se privreda pokrene, onda će opterećivati državu, ali tada će privreda imati mogućnost posle dve-tri godine rada da vraća, odnosno da plaća poreze i doprinose, te kredite.
Što se tiče stranih direktnih investicija, moraju da se urade zakoni koji bi pospešili dolazak stranih investitora. Mislim da je važno reći da su informacione tehnologije, koje ste i vi pomenuli, životno važne za budućnost Srbije. imamo izvanredne inženjere elektrotehnike, mašinstva, pogotovo onih koji se bave IT. Ako danas jedan Majkrosoft iz Srbije izvozi 7 miliona evra sa 100 nekih mladih IT stručnjaka, niko nije stariji od 30 godina, zašto ne bismo kroz 4-5 godina izvozili ne sedam, nego 700 miliona evra sa 10.000 mladih IT stručnjaka, jer Srbija ih zaista ima. Mladići i devojke koji završe elektrotehniku mašinstva, neke inženjerske nauke mnogo lakše nalaze posao u inostranstvu, nego neki iz drugih struka i time možemo da se ponosimo. Najbolje bi bilo kada bismo ovde stvorili IT mrežu gde bi dolazile inostrane kompanije. Razmislite o ukidanju svih poreza, o najvećim mogućim subvencijama za IT sektor, jer IT sektor koji dođe iz inostranstva ovde će da upošljava naše najbolje kadrove.
Predviđeno povećanje poreske stope na prihode od kamate i dividendi se 10 na 15% je korektno i doneće dodatnih 6 milijardi dinara u 2013. godini. Ponoviću još jednom, potrebna je dalekosežnija reforma srpskog finansijskog sektora da bi pokrenula srpsku proizvodnju.
Na kraju da zaključim, sutra ćemo govoriti o rebalansu, mora da se nastavi dalje, mora da se ide u novu industrijalizaciju Srbije, a ono što želim da kažem je da će odnos DSS prema ovoj vlasti biti onakav kakav odnos ima ova vlast prema državi. Mi smo državotvorna stranka i osim očuvanja teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta, razvoj domaće privrede je u osnovi naše politike. Potrebno nam je poštovanje Ustava, pogotovo sada kada je Ustavni sud doneo odluke o neustavnim elementima u Vojvodini. O tome ćemo sutra govoriti na sednici o rebalansu. Da rezimiram, Srbiji je potrebna sinergija političke neutralnosti i nove industrijalizacije. Hvala.

Hvala.
Određujem pauzu u trajanju od 60 minuta.
(Posle pauze)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS Zoran Kasalović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub SPS podržaće u načelu sve predloge zakona koji su predmet objedinjene rasprave danas, ali zbog specifičnosti situacije, ja ću svoju diskusiju fokusirati isključivo na izmene i dopune seta poreskih zakona koji su deo mera Vlade za stabilizaciju javnih finansija.
Potpuno je jasno da se Republika Srbija suočila sa izuzetno teškom finansijskom situacijom koja zahteva odlučne mere fiskalne politike. U tom smislu, Vlada je hitno reagovala i usvojila paket mera za stabilizaciju javnih finansija. Jedan deo tih mera je i danas na dnevnom redu, jedan deo će biti sutra na dnevnom redu.
Predložene mere u zavisnosti od načina i efekata koji će se sprovesti, ja bih ocenio kao rigorozne, ambiciozne, socijalno odgovorne, u jednom dobrom delu i nepopularne. Kada kažem rigorozne, mislim pre svega u pogledu eliminisanja nepotrebnih troškova države i birokratije. Ambiciozne su u delu jer pokušavaju i predviđaju i planiraju da budžetski deficit gotovo prepolove sa sadašnjih 7% na 4, odnosno tri i po u 2013. godini. Socijalno odgovorne su u pogledu zaštite najugroženijih slojeva stanovništva i obezbeđuju određenu podršku poljoprivredi i privredi. I na kraju, nepopularne su, pogotovo ovaj set poreskih zakona, jer predstavlja reakciju na prihodnoj strani a to, nažalost, nije moguće bez povećanja poreskih stopa i naravno da su to nepopularne mere, ali, u jednom delu iznuđene. Treba reći da je vreme za takve poteze i vreme kada još uvek možemo da povučemo takve poteze.
Cilj plana paketa mera je svakako da se zaustavi vrtoglavi rast budžetskog deficita i javnog duga i, kao što sam rekao, pre svega, obaranje budžetskog deficita sa 7,1% bruto društvenog proizvoda odnosno negde na nivou 235 milijarde dinara na prihvatljiv od 4% bruto društvenog proizvoda, odnosno, uz određeni novi paket mera, verovatno sa novim budžetom za 2013. godinu, i na tih 3,5% bruto društvenog proizvoda, što je i predlog Fiskalnog saveta, i sa nekom pouzdanom verovatnoćom da će se na taj način obezbediti zaustavljanje rasta javnog duga.
Uveren sam da haosa nema i da ga neće biti u javnim finansijama. Neće ga biti jer Vlada reaguje. Verovatno da nije predvidela ovaj paket mera i reagovala, možda bi bilo haosa, ali, na sreću, haosa neće biti.
U ovom trenutku treba reći da se sada pokazuje da, kada smo Zakonom o budžetskom sistemu predviđali određena fiskalna pravila, znali smo da ona nisu dovoljno dobra garancija da će se svi parametri javnih finansija kretati u okvirima fiskalnih pravila, ali je bilo jasno da ona zaista mogu da postavljaju jednu određenu smernicu, jedan cilj kome treba težiti, a danas vidimo da one predstavljaju i sidro koje jednostavno vuče i javnost i mere Vlade RS da se kreće u okvirima fiskalnih parametara.
Predlog izmena i dopuna poreskih zakona i reakcija na prihodnoj strani, radi se o povećanju poreskih stopa i treba otvoreno reći – niko ne može biti srećan, ne može se reći da je dobro, jer nije kada se povećavaju poreske stope, ali, kao što sam rekao, u ovom trenutku nije moguće na drugačiji način popuniti budžet, odnosno ostvariti veće prihode. U neku ruku, to je iznuđena mera. Zbog toga imamo povećanje poreske stope poreza na dodatu vrednost sa 18% na 20%, što nas svrstava u jednu veću grupu zemalja, poput Slovenije, Velike Britanije i Francuske, a čuli smo i od samog ministra da jedan broj zemalja zaista ima enormno veću stopu, ali, jedan deo enormno manju. Mislim da je u ovom trenutku to potpuno prihvatljivo jer je, opet kažem – iznuđen potez.
Sa druge strane, dolazi do povećanja akciza kada su u pitanju dizel gorivo, TNG i cigarete. Naravno, akcize su specijalni potrošni porez i one su najomiljenije i najpopularnije kada treba ubrati nove prihode, najsigurnije, jer, radi se o proizvodima koji se ne mogu supstituisati. Dobre su jednim delom što mogu da predstavljaju oporezivanje luksuznih proizvoda, a luksuzne proizvode kupuje prosečno bogatije stanovništvo i u tom smislu taj efekat je delom prevaljen na bogatije slojeve stanovništva. Porez na dohodak građana dovodi do povećanja dividende i prihod od kamate sa 10 do 15% i porez na dobit preduzeća sa 10 na 12%.
Ove mere treba da izazovu zaista nove prihode i treba reći da su oni realni, kao što će i proizvesti da se u 2012. godini ostvari novih 16,7 milijardi prihoda, a u 2013. godini 56,4 milijarde dinara.
Ono što je bitno i što treba reći, to je da je ovo realna procena ostvarivanja dodatnih prihoda i ovi navedeni rezultati su dostižni. Sama ocena Fiskalnog saveta je da su izmene i dopune ovih poreskih zakona u skladu sa dobrom poreskom praksom i da će proizvesti željene i planirane efekte. Tako kažem, a to piše i u izveštaju Fiskalnog saveta, ali u skraćenom izveštaju.
Danas nije na dnevnom redu rebalans budžeta. Mišljenje fiskalnog saveta o rebalansu budžeta verovatno će biti predmet rasprave sutra.
Detaljnija analiza svakako iziskuje mnogo vremena i jednu znatno stručniju raspravu, kada su u pitanju izmene poreskih zakona kojima se reaguje pre svega na prihodnoj strani. U tom smislu, kada je o tome reč, zaista nije moguće a da se ne govori i da se zaobiđe Poreska uprava i rad Poreske uprave koja, po mom mišljenju, po mišljenju SPS, zaista zavređuje jedan status, i u materijalnom i u kadrovskom i u organizacionom smislu, jer je to ustanova preko koje država ubira prihode. U ovom slučaju, mi očekujemo i dodatna ovlašćenja i tražimo pojačan rad Poreske uprave.
Zaista želim da apelujem i iskoristio sam prisustvo na sednici Odbora za finansije da pokrenem pitanje statusa Poreske uprave i u svetlu ukidanja sopstvenih prihoda, raspisivanja konkursa, pre svega sa željom, ako hoćete i da uporedimo rad Poreske uprave i sa nekim drugim nezavisnim institucijama, poput DRI za koju se poslanički klub SPS više puta zalagao i izražavao podršku. Mislim da je potpuno opravdano da se u tim uslovima znatno više povede računa o materijalnom statusu Poreske uprave. Ima u Poreskoj upravi dovoljno stručnih ljudi, ali, naravno, bolji materijalni položaj, kadrovsko bolje organizovanje, dovelo bi do boljeg rada Poreske uprave, više stručnjaka, i to bi se vrlo brzo osetilo na prihodnoj strani budžeta.
Uostalom, poreske utaje su vrlo značajne u Srbiji. Mi imamo sivo i crno tržište i dobro je što se ovoga puta poreskim zakonima, a intencija je i same Vlade, da Poreska uprava značajno poradi na tzv. unakrsnoj proveri prihoda imovine i to je zaista jedan potreban proces u kom su potrebni visoko stručni, odgovorni, moralni i dobro nagrađeni ljudi u Poreskoj upravi, kako bi taj proces mogli sprovesti. Ostvarili bi se dodatni prihodi, ali, ja sam uveren, sprovela bi se i pravda u Srbiji, da konačno svi budu jednaki pred zakonom.
Naravno, izmenama zakona, kada su u pitanju PDV pred Poreskom upravom su i novi izazovi, u tom smislu što PDV, koji se ne naplati u roku od šest meseci, moraće Poreska uprava odmah da interveniše. To će biti dodatni poslovi na kojima će se morati angažovati i ljudi, a i sama poreska uprava.
Srbija je zemlja sa niskim natalitetom i pored uticaja niske stope nataliteta na demokratski razvitak, ona deluje posredno i na ekonomski razvoj, i na ekonomske faktore, ali i na socijalni razvoj, jer smanjenje aktivno radnog stanovništva svakako utiče na ekonomski razvoj cele zemlje. Zadovoljstvo mi je što je jedan od osnovnih i prvih ciljeva istaknutih u ekspozeu premijera Dačića, da se jasnije i bolje definiše demokratska politika i zaustavi odumiranje nacije, danas predlozima dobija jedan od značajnih stimulansa, pre svega u smislu kada je u pitanju bebi oprema i mogućnost refakcije i povrađaja poreza na dodatu vrednost.
Želim da kažem, da je to zaista politika i SPS i da smo mi od 2004. godine raznim modalitetima pokušavali i da se oslobodi bebi oprema 2006, 2007, 2009. godine. Bili smo dovoljno uporni i evo dočekali smo epilog da ovaj nešto drugi modalitet koji smo mi predlagali, ali dovešće do istih efekata da se izvrši povraćaj poreza na dodatu vrednost kada je u pitanju mleko, kolica, kašice i sva druga oprema, neophodna za bebe.
Naravno da je poreskom politikom moguće i značajnije podržati porodice sa većim brojem dece i mi zaista u tom smislu očekujemo da i taj novčani stimulans je u Srbiji, cenim, veoma značajan i sa psihološkog aspekta za te porodice, ali naravno i sa materijalnog stanovišta.
Izmene i dopune seta poreskih zakona, kao što sam rekao, dominantno su izvršene sa ciljem ubiranja dodatnih prihoda, dakle, fiskalni karakter, ali u jednom svom delu oni su imali za cilj jednostavniji sistem ubiranja i određene olakšice za poreske obveznike.
Pomenuo bih određene, pre svega, kada je u pitanju obračunavanje zatezne kamate, prelazi se sa konforne metode na metod prostog internog računa od 100. Zatim, produženje roka sa 12 na 24 meseca na koje se može izvršiti odlaganje plaćanja i smanjenje stupe kamata za mala i srednja preduzeća. Od 1. januara uvodi se mogućnost da PDV plate tek kad robu naplate, a tu mogućnost moći će da iskoriste sva preduzeća čiji je godišnji promet do 50 miliona dinara, a do sada je to bilo na fakturisanu realizaciju, a produženi su i određeni rokovi za podnošenje poreske prijave.
Cenzus za obavezan ulazak u PDV sistem se podiže sa sadašnjih četiri na osam miliona dinara, što će mnogima omogućiti da biraju između PDV sistema i paušalnog oporezivanja, što nimalo nije beznačajno, jer sam PDV je jedan složeni poreski oblik koji zahteva mnogo dokumentacije, složene procedure i svakako to određenim poreskim obveznicima može predstavljati problem.
Takođe, predviđa se povećanje iznosa PDV poljoprivrednicima sa sadašnjih 5% na 8% i uvodi se obaveza da se novac uplaćuje direktno na račun poljoprivrednika, čime će se izbeći određene mogućnosti poreske utaje i zloupotreba, a značajna novina je takođe da se uvode penali za državu ukoliko se kasni sa povraćajem PDV. Potpuno jedna logična i realna odluka.
Sa druge strane, postoji i jedan određeni set mera i odluka kojima se na jedan određeni način uvodi red u javne finansije, a o njima je već bilo reči. Ministar je pročitao preko stotinu parafiskalnih nameta koji se ukidaju i taksi i to je svakako preduslov za jedan jednostavniji i jeftiniji ambijent za poslovanje.
Predmet rasprave će biti jedan drugi zakon sutra, a to je Zakon o budžetskom sistemu, ali prosto je nemoguće, svi govornici su o tome govorili, zaobići ga i u ovom trenutku, a on predviđa ukidanje sopstvenih prihoda korisnika budžetskih sredstava. Naravno, da se na taj način želi postići bolja kontrola trošenja javnih sredstava i stvara se prostor ukoliko se boljim planiranjem tih sredstava u narednom periodu mogu i ostvariti određene uštede. Neće više biti plaćanja takse za dokumenat koji izdaje drugi državni organ, što je potpuno i apsolutno logično.
Vlada jasno sa predloženim merama izražava i nameru da zaštiti određene slojeve stanovništva kojima je najteže u krizi. Treba zbog toga reći da neće biti zamrzavanja plata i penzija, iako je bilo takvih predloga u javnosti, i od strane stručne javnosti. Dobro je što je Fiskalni savet u neku ruku rekao da je ova mera i za njih prihvatljiva i dobra i da umesto zamrzavanja plata i penzija imaćemo njihov rast koji će biti usklađen sa realnim mogućnostima budžeta od 2%, dakle u oktobru, i 2% u aprilu sledeće godine, da bi se od oktobra sledeće godine njihova indeksacija nastavila u skladu sa fiskalnim pravilima.
Neko kaže da je to zaista malo, možda i nedovoljno, ali smatram da je bolje i ovo, nego da su zamrznute, a ovo je sve, kao što sam rekao, u skladu sa mogućnostima i trenutnim potencijalom budžeta Republike Srbije. Za preko pola miliona najugroženijih penzionera, čija su mesečna primanja ispod 15.000 dinara, Vlada je obezbedila posebnu pomoć u iznosu od 16.000 dinara, godišnje, čija je prva rata isplaćena danas, kao što smo čuli. Radi se o vrlo osetljivoj socijalnoj kategoriji čija su to jedina primanja.
S druge strane, ova mera, od strane nekih političkih stranaka trpi određene kritike. Međutim, ovakva praksa postoji u gradu Beogradu i to vrlo dobra. Na ovaj način se ukida jedna diskriminacija između penzionera u Beogradu i Srbiji. Razgovarao sam sa nekim penzionerima, neko misli da je to zaista malo, ali tim ljudima koji primaju do 15.000 dinara zaista svaki dinar je vrlo vredan, makar i da plate struju, režiju i sve ostalo. Njihova je procena da to će to zaista biti značajna pomoć za njih. To naravno košta državu. Mi smatramo da država to treba da plati. To su živi ljudi, nisu brojke sa kojima se može manipulisati.
Naravno, PDV je porez koji je prilično nepravičan i on jednako opterećuje sve potrošače bez obzira na standard. SPS je zadovoljna što je ova niža stopa ostala na nivou od 8% i gde je obuhvaćena pre svega hrana i oni proizvodi koji su socijalno veoma značajni, dakle, proizvodi koje kupuju najsiromašniji slojevi stanovništva i na taj način se različitim skalama stope u stvari dobija neka progresivnost ovog PDV, a svakako očuvanjem ove niže stope na ovom nivou, mogućnost da hrana i one najosnovnije namirnice ne poskupe.
Na kraju, rekao sam da ocena ovih mera zaista može da bude, da su one i rigorozne, ambiciozne i hrabre svakako jesu, jer su tek sa novim budžetom i novim merama pred nama mogućnost da ostvarimo sve ove ciljeve i prepolovljavanje budžetskog deficita, ali one zaista jesu neprijatne i teške kada su u pitanju reakcije na prihodnoj strani. Ali, smatram i poslanički klub SPS misli da one već u 2013. godini omogućavaju da ugledamo svetlo na kraju tunela, stabilizaciju javnih finansija. Uz moju želju i obavezu, svakako svih nas, ali i Vlade Republike Srbije da iz ove cele situacije, onoga svega što se dešavalo do sada izvučemo određene pouke, da ne ponavljamo greške.
Naravno SPS poziva sve da napravimo jedan potreban politički konsenzus kada je u pitanju jedno ovako važno državno pitanje, kao što su javne finansije, a nova Vlada Republike Srbije, kao jedan kompaktan tim, na čelu sa premijerom Ivicom Dačićem, uveren sam daće pun doprinos i uspeti u namerama.
U tome uveravaju svakako i rezultati koji su postignuti već u ovih prvih 45 dana, i ako za ostale vlade se ostavlja i rok od 100 dana, ova vlada već odlično i prve dobre rezultate u vrlo kratkom roku iskazuje.
Zbog svega navedenog, Socijalistička partija Srbije, poslanički klub podržaće u načelu predloge zakona, koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Janko Veselinović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću se na samom početku mog obraćanja osvrnuti na način zakazivanja ove današnje sednice, na način vođenja ove sednice i vreme kome sada trenutno prisustvujemo posle pauze koju smo imali.
Dakle, ova sednica je zakazana juče u 15,00 časova, kada je šef naše poslaničke grupe oko 15,00 časova zvao da pita da li će zaista ta sednica koja je najavljena u novinama, na televiziji, a mi poslanici nismo upoznati sa detaljima, o čemu će se razgovarati na toj sednici, pitao da li će te sednice zaista sutra biti, kaže – da biće sednica i biće oko 30 tačaka dnevnog reda.
Naš šef poslaničke grupe je pitao, pa dobro da li ćemo dobiti saziv, pa kaže – možemo vam izdiktirati ako hoćete, 30 tačaka dnevnog reda, da li ćete zapamtiti, pošto je bio na ulici, pa kaže – nisam baš siguran da ću moći zapamtiti svih 30 tačaka dnevnog reda.
Dakle, na taj način je ova sednica sazivana. Prisustvujemo dakle, jednoj sednici vrlo ozbiljnoj, na kojoj se između ostalog govori o rebalansu budžeta, o promeni petnaestak, moglo bi se reći čak sistemskih zakona na sednici, sa čijim se materijalom poslanici nisu mogli upoznati, na sednici koja je započeta danas u 15,00 časova, na sednici kojoj je ministar Dinkić govorio oko dva časa. Njega nažalost sada nema tu, a hteo sam da ga podsetim ukoliko želi da postigne rekord u govorništvu, u dužini govora, da je Fidel Kastro na sednici Ujedinjenih nacija govorio četiri sata, 20 minuta, ali nisam rekao da je oborio rekord govorom u Kongresu Komunističke partije Kine, gde je govorio sedam sati i deset minuta, u komadu.
Gospodin Dinkić, istina, nije govorio u komadu, već je od tri i po sada, koliko je današnja rasprava trajala, on govorio dva sata. Svega sat i po vremena su govorili šefovi poslaničkih grupa, dočekali smo pauzu za ručak ili za večeru, ne znam šta je predsedavajući, kako je objasnio ovu pauzu, Ligu šampiona, gospodin Dinkić je verovatno otišao da gleda utakmicu Lige šampiona . Ovde je gospođa, ministarka za energetiku i životnu sredinu i razvoj, nisam baš sasvim siguran, kakve veze ovo ministarstvo ima sa PDV i povećanjem osnovne stope PDV sa 18 na 20%, ali po svemu sudeći je to dogovor da regioni rade prvu smenu, a da Srpska napredna stranka radi danas drugu smenu. Mi smo ovde ceo dan, čekamo, i nažalost naši poslanici neće moći danas govoriti, iz osnovnog razloga što će njihov red da govore pasti negde oko ponoći. Tada neće građani moći da slušaju tu diskusiju, kako je rekao predsedavajući, neće ovo biti diskusija otvorena za javnost, kako je to on najavio i time objasnio zbog čega je sazvao sednicu za 15,00 časova. Ova sednica je sazvana za 15,00 časova, da bi gospodin Dinkić održao svoj monolog, da bi nastavio optužbe neosnovane na račun dojučerašnjih svojih koalicionih kolega, iz osnovnog razloga što ova vlada nema nikakav koncept.
U svom Ekspozeu koji sam sačuvao, pošto sam računao, kao i većina poslanika da od toga neće biti ostvareno ama baš ništa i na putu smo da tome budemo svedoci, nažalost, je rekao da drugi veliki problem naše zemlje jeste ogromno socijalno raslojavanje, najveći broj siromašnih i jedan odsto privilegovanih i bogatih, koji se izdvajaju od ostalog društva, koje se po svojoj aroganciji i pohlepi mogu označiti kao nova aristrokracija.
Takvo stanje ogromnih socijalnih razlika podriva stabilnost države i društva. Da li je povećanje osnovne stope poreza na promet sa 18 na 20% atak na ovu aristrokraciju, da li je na ovo mislio premijer u svom Ekspozeu?
Premijer je u svom Ekspozeu rekao da neće pozivati na štednju i stezanje kaiša građana, čiji je životni standard u prethodnom periodu doživeo drastičan pad. Tu je stajao kada je to govorio. Dakle, neće pozivati građane na stezanje kaiša.
Da li je činjenica da povećava osnovnu stopu PDV sa 18 na 20%, pozivanje na stezanje kaiša? Jeste. Ozbiljno pozivanje na stezanje kaiša. Nažalost, nekih proizvoda već sada nema na rafovima naših prodavnica i nemaju šta da kupe, a kaiš su odavno stegnuli u Vladi i u periodu kada je postojala svetska ekonomska kriza, kada je bilo problema i kada smo bili na dobrom putu da tu krizu prevaziđemo, nažalost, vi nas vučete nazad.
Ulogu države shvatam kao potrebu da pomogne i građanima i privredi i svim drugima kojima je pomoć potrebna. Današnje izlaganje gospodina Dinkića nije ništa bilo drugo nego nastavak izborne kampanje. To čini od maja meseca, kada su izbori završeni, zajedno sa svojim koalicionim partnerima, imajući pre svega za metu napada dojučerašnje kolege, ministre, sa kojima je sedio u Vladi, izglasavao zakone i druge pravne akte, koji su stizali u Skupštinu. Danas su oni predmeti njegovog žestokog napada, njegovih laži, beskrupuloznih laži. Kako bi se mogla nazvati izjava koju je dao pre nekoliko dana, u jednoj vrlo gledanoj televizijskoj emisiji, da je 80% sredstava Fond za životnu sredinu koristio za bilborde. Proverili smo, ispod dva procenta bili su procenti za bilborde. Dakle, slagao je za 78%.
Mi smo se uverili da on ne govori istinu i u ranijem periodu. Međutim, bili smo zajedno u Vladi. Prethodni premijer, nije mogao da trpi tu aroganciju i na neki način podmetanje nogu na svakom koraku, što će činiti verovatno i ovoj vladi, ali to je na vama da procenite, kako ćete to tolerisati i bio je na neki način isključen iz te vlade, naravno, on je čovek sa puno sujete i sada se sveti bivšim kolegama. To nije ni malo dobro za ovu državu. To je možda dobro za njegovu sujetu, ali to nije dobro za ovu državu, da svaki dan uređuje dnevne listove, uređuje njihove naslovne stranice, određuje naslove tih naslovnih stranica, gde su njegove dojučerašnje kolege, predsednik Vlade, lažovi, lopovi, itd.
Znamo, kako su njegovi sadašnji koalicioni partneri ga nazivali, dok nisu ušli sa njim u vlast.
Kako ne proceniti da je ovo bacanje prašine u oči građanima i reći da je ova vlada napravila pomak? Kako u situaciji kada će sutra pred nama biti budžet, čija je prihodovna strana povećana za 20 milijardi, a rashodovana povećana za 25 milijardi. Dakle, ukupni rashodi u budžetu su povećani za pet milijardi, to građani treba da znaju.
Siguran sam da je njih malo koji u ovo vreme gledaju zasedanje Narodne skupštine. Sadašnjoj opoziciji daje se vrlo malo prostora u medijima koje ste preuzeli, ali građani će sigurno jednog dana saznati da ste vi povećali deficit, da ste vi povećali troškove u budžetu, dakle, konkretno ovom odlukom pet milijardi.
Danas je gospodin Dinkić govorio o svemu, sem o temi dnevnog reda. Govorio je o unakrsnom ispitivanju imovine. Šta znači unakrsno ispitivanje imovine za ministra koji je u svim prethodnim vladama, u kojima je bilo i predstavnika DS-a i u kojima nije bilo predstavnika DS-a, već DSS koji je, moglo bi se reći, deo ove vladajuće koalicije, to se vidi po njihovim izjavama i stavovima, koalicijama po lokalu, današnjim izlaganjem gospoda iz DSS-a koji su na neki način samim tim, samim svojim izlaganjem se priključili vladajućoj koaliciji, nema tu nikakve tajne, ovde je prava opozicija ostala DS, naravno sa svojim koalicionim partnerima. Naravno i LDP sa svim svojim temama u kojima više napada DS nego što ozbiljno napada vladajuću koaliciju.
Kako gospodin Dinkić, koji je danas govorio dva sata za ovom govornicom Skupštine, nije omogućio poslanicima da kažu šta misle o ovim zakonima koji su danas na dnevnom redu? Kako može da objasni građanima da je poreska stopa povećana sa 18 na 20 posto i da će svi proizvodi koje oni kupuju, osim hrane koja nažalost već ponestaje u rafovima poskupeti za 2%?
Danas sam moram reći da sam po tim utiskom ušao u jednu radnju elektro-opreme u nameri da kupim 10 malih eksera za neke fotografije koje sam lično radio, da ne bih opet bio predmet ispitivanja porekla imovine, ne radi se o nikakvim umetničkim fotografijama, nego o fotografijama koje sam radio i slušao sam razgovor prodavca i njegovog poslovođe u kome taj prodavac kaže: "Pa zar opet idu cene gore?" Taj predmet o kome su govorili je koštao 120 dinara, danas je 200 dinara. Rekao mu je poslovođa da to nije konačna cena. Zbog čega? Pa, zbog svega onoga što je do sada uradila Vlada za 45 dana, odnosno, da budemo pošteni, ne za 45 dana, već od dana kada je premijer Dačić najavio da će se kandidovati i da će biti premijer. Od tog dana ova vlada na neki način funkcioniše kao ekipa.
Šta ste do sada uradili? Doneli ste Zakon o Narodnoj banci leks personalis, kako je u stručnoj javnosti nazvan zbog jedne osobe, urušili ste sav kredibilitet koji je naša Narodna banka imala u međunarodnim okvirima, za 10 dana snižen nam je kreditni rejting, za 20 dana poskupeli su svi krediti na međunarodnom tržištu za naše privrednike, za našu državu itd. zbog povećanja rizika ulaganja u Srbiju.
Da li je to ono što su privrednici očekivali? Da li ćete im sa povećanjem poreza sa 18 na 20 posto reći da im činite dobro?
Šta se dalje dešavalo? Oterali ste MMF. Došli su u posetu Srbiji samo zato da bi se uverili da li zaista kanite da ostanete kod postojećeg Zakona o Narodnoj banci u kojem postoji dvostruki sistem upravljanja i koja je ustrojena po partijskom sistemu. Došli su samo to da vas pitaju.
Gospodo, izjavama, koje ne bih ponavljao, gospodina Dačića, predsednika Republičke Vlade, koji se psovačkim rečima odnosi prema toj federaciji, konfederaciji, kako god hoćete i prema ljudima koji u njoj rade, tera EU iz Srbije.
To nije dečije igralište niti je to mesto za zbijanje šala. Vođenje države, vođenje Vlade je jedan vrlo ozbiljan posao. Neko ko na taj način misli da vodi državu dovešće nas, nažalost, u 90-te godine. Taj rečnik nije koristio ni njegov bivši predsednik. Možda je radio gore stvari, ali se tim rečnikom nije koristio.
Danom stupanja na vlast počele su da stižu i odluke Ustavnog suda, kojima se na posao vraćaju sudije. Ne kažem da tu nije bilo i poštenih ljudi, ali sudije koje su krivično…
(Predsedavajuća: Molim vas, vratite se na temu.)
Zbog čega danas to niste rekli gospodinu Dinkiću, vašem predsedniku, da se vrati na temu?
(Predsedavajuća: Gospodin Dinkić je govorio o tački dnevnog reda.)
Unakrsno ispitivanje imovine je tačka dnevnog reda bila danas? Ne sećam se da je takva tačka dnevnog reda bila danas na dnevnom redu, ali vratiću se na temu.
Dakle, dva zakona koja su danas na dnevnom redu jesu Zakon o izmenama Zakona koji se tiče poreza na dodatu vrednost, kojim se poreska stopa povećava sa 18 na 20 posto. To je ono što je ova vlada dala građanima.
Od dana usvajanja ovog zakona svi proizvodi, građani Srbije da znate, biće skuplji 2%. Ne 2%, znamo kako trgovci sa kojima ste, po svemu sudeći, u dobrim odnosima, stvaraju konačnu cenu. Od dana usvajanja ovog zakona mali privrednici će plaćati sirovine poluproizvode za isti procenat uvećanja. Dakle, veće će cene biti njihovih ulaznih proizvoda i sve ovo što ste rekli, da ih oslobađate raznih taksi i doprinosa, neće nadomestiti povećanje ovog PDV.
Drugi zakon kojim bacate prašinu u oči jeste, recimo, ukidanje obaveza posedovanja fiskalnih kasa za određen broj zanatlija. Ovo je, rekao bih, vrhunac političkog cinizma, ali moglo bi biti i predmet odgovornosti i političke, a mogao bih reći, služeći se terminologijom koju je Dinkić upotrebljavao ovih dana, i krivične odgovornosti. Dakle, gospodin Dinkić je bio zagovornik fiskalizacije. Naterao je male privrednike da kupe fiskalne kase. Mnoge je naterao da se zaduže, da idu na edukaciju za korišćenje fiskalnih kasa, da kupe uređaje za povezivanje sa Narodnom bankom. Sada velikodušno vaša Vlada i ministar Dinkić predlažu zakon kojim se ukida obaveza posedovanja fiskalnih kasa. Zašto u ovom zakonu nema odredbe da će vlasnicima tih fiskalnih kasa biti vraćen novac koji su uložili u kupovinu tih fiskalnih kasa, naravno, uvećan za porez i doprinos koji su platili i uvećan za kamatnu stopu koja bi na taj novac dobili da su ga držali u nekoj od Komercijalnih banaka. Taj iznos bi se kretao sigurno do 600, 700 evra.
Dakle, u svom amandmanu sam predložio da se obaveže država da tim vlasnicima fiskalnih kasa nadoknadi taj iznos i mislim da bi to bilo zaista pošteno, jer oni nisu dužni što su možda prekjuče kupili fiskalnu kasu ili pre pet godina i što sada ta kasa više njima ne treba po odluci ove vlade.
Na kraju, naravno, ja, a ni poslanička grupa Demokratske stranke, nećemo podržati ovaj zakon iz osnovnog razloga što on ne ide ka pomoći običnim građanima, da oni ne stežu dalje svoj kaiš, već je on demagoška priča koja je usmerena na zavaravanje građana da ova vlada nešto radi. Ova vlada se još uvek nalazi u izbornoj kampanji, još uvek se borite za pozicije u ovoj vladi, još uvek gledate na koji način i kako ćete izaći iz te borbe. Tako da ne smatram ove zakone kao bilo kakvu promenu. Povećanje deficita odnosno ukupnih rashoda za pet milijardi, to dokazuje. Hvala.

Hvala.
Gospođa Saveljić, po povredi Poslovnika. Izvolite.

Reklamiram povredu Poslovnika, član 96. Po drugi put danas slušamo kritike na račun predlagača, a znamo da je po našem Poslovniku vrlo precizno definisano da predlagač može da dobije reč kad god je zatraži i da se na njega ne odnosi nikakvo vremensko ograničenje, te zaista smatramo da se ministar Dinkić ponašao ne samo odgovorno kao ministar, nego i potpuno u skladu sa našim Poslovnikom. Takođe znamo da su poslanici nekih poslaničkih grupa, nažalost, možda u prethodnom periodu imali više priliku da svoje ministre viđaju na savetovanju ekonomista u "Grand" hotelu na Kopaoniku, nego ovde u Skupštinu, ali očigledno je da se, na svu sreću, ta praksa menja. Mislim da je za svaku pohvalu to što je ministar Dinkić danas proveo pet sati sa nama, od toga, verovatno, kako je kolega precizno izmerio, dva sata i govorio. To je bilo od vrlo velikog značaja ne samo za nas poslanike nego i za građane Srbije. Za nas poslanike svakako jeste jer smo dobili detaljna obrazloženja i o merama i o stanju u kom se država nalazi, ali smo mi kao poslanici imali priliku i da pročitamo zakone i da budemo na odborima i da eventualno prisustvujemo raznim drugim mestima gde su se zakoni tumačili i objašnjavali, a građani to nisu. Mislim da je ovo bilo vrlo važno za njih.
Danas su dobili potpunu priliku da čuju koji se to paket mera predlaže, jer se on u krajnjoj instanci tiče njih i njihovog životnog standarda. Zamoliću ministra Dinkića i prisutnu ministarsku i sve ostale ministre da nastave sa ovom praksom, jer verujem da većina poslanika deli ovo mišljenje.

Hvala.
Gospodin Kasalović, povreda Poslovnika. Izvolite.