Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dušica Morčev. Izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, kao poslanik kojem je ovo prvi mandat u Skupštini Republike Srbije, želim da verujem da nećemo nastaviti sa praksom prethodnog saziva, s obzirom da sam iznenađena brojem predloženih zakona o izmenama i dopunama značajnih zakona, spojenih u jedan zajednički načelni pretres.
Mislim da se ovim onemogućava kvalitetna rasprava o važnim zakonima koji obuhvataju jedan širok spektar, koji je izuzetno važan za sve građane Srbije, a mi smo njihovi predstavnici u ovom domu. Usled toga ograničiću svoje vreme na jedan do dva zakona, dok će moje kolege govoriti o ostalim zakonima iz ovog seta.
Prvo na šta bih ukazala tiče se Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Povećanje akcize kao jedan od lakših načina za punjenje budžeta više puta se koristio u prethodnom periodu, recimo tri puta od 2008. godine je korišćen i sada je pred nama određen predlog izmena što se tiče akciza, a izdvojila bih akcizu o tečnom naftnom gasu. Predlog da povećamo akcizu na tečni naftni gas je direktni udar na standard građana, s obzirom na to da sve veći broj vozača koristi tečni naftni gas.
Moram da skrenem pažnju da vozači ne biraju tečni naftni gas iz razloga što je ekološki čistije gorivo, što bi trebalo da im bude primarni razlog, već upravo zbog povoljnije cene. Takođe, veliki broj građana je uložio, ne mala sredstva, da prilagode svoja vozila korišćenju tečnog naftnog gasa, upravo zbog nižih troškova, što bismo ovim povećanjem akciza anulirali. Zato smatramo da akciza na tečni naftni gas ne bi trebalo da se poveća na 30 dinara po kilogramu, već da treba da ostane na nivou od 18 dinara po kilogramu.
Ukoliko je već potrebno da se povećaju određene akcize, mislim da bismo to mogli da postignemo povećavanjem akciza koje mogu da koriste uopšte zdravlju naših građana, to je recimo duvan ili alkoholna pića. Bolje da su tu akcize više nego akcize koje direktno utiču na standard građana svakodnevno. Tako da na primer, visina akcize na cigarete iz uvoza i cigarete proizvedene u zemlji, mogu odmah da se utvrde na viši iznos. Ovde je predloženo da se stepenuje i da ide do 45 dinara, možda je bolje da ukinemo akcizu na tečni naftni gas, ako je potrebno da to nadomestimo da bude viša akciza na paklice cigareta.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim taksama i Zakona o finansiranju lokalne samouprave, moram priznati da sam načelno bila upoznata da postoje razno-razni nepotrebni fiskalni i parafiskalni nameti, mada me opet iznenadio broj, kada sam videla koliko ih je samo ukinuto.
Pohvalno je zaista što postoji volja da se pomogne privrednicima najviše preduzetnicima i malim i srednjim preduzećima. Samo bih vam ukazala na to da trebamo da mislimo i na srednja preduzeća, a vi ste ministre u vašem izlaganju takođe to naglasili. Tako da na primer, u zakonu o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, firmarina za srednja pravna lica se ograničava na godišnjem nivou do dve prosečne plate, dok je za velika pravna lica najviša do tri prosečne zarade po zaposlenom. Ako znamo koji broj zaposlenih se odnosi na srednja preduzeća, to je do 250, a za veliko 250 pa naviše, mislim da tu nije neka srazmera u ovom odnosu, tako da je moj predlog da firmarina za srednja preduzeća bude na najvišem nivou do jedne prosečne zarade po zaposlenom.
Zahvaljujem se na pažnji, nadam se da ćete uzeti u obzir ovo što sam iznela, i uopšte moje kolege iz poslaničke grupe DSS. Mi ćemo sve ovo što smo izneli podneti kroz amandmane na predložene zakone, tako da hvala vam još jednom na pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo, narodni poslanici, na početku ću iskoristiti priliku da izrazim blago nezadovoljstvo zato što sam juče dobio ovaj koverat za pozivom. Ovih dana smo bili svedoci da je organizacija koja sebe zove Paradom ponosa, objavila da je svim poslanicima na kućne adrese poslala pozive za Paradu ponosa. Očigledno da ih nisu poslali poštom i očigledno da nije na naše kućne adrese, već je stiglo na Narodnu skupštinu.
Moje nezadovoljstvo nije što je skupština iskorišćena da bude kurirska služba jedne organizacije, koja se najverovatnije finansira od poreskih prihoda iz budžeta, i očigledno da prečih briga nemamo osim ove.
Moje nezadovoljstvo je u tome što sve organizacije nemaju ovakvu priliku da na isti način i oni koji 6. oktobra imaju javne manifestacije drugog tipa, da i oni drugi, imaju priliku da na ovaj način distribuiraju svoje pozive narodnim poslanicima.
Što se ovog poziva tiče, moram javno da kažem, ako im dođem, to će biti veliki bezbedonosni rizik, moraću da dođem sa 200 pripadnika obezbeđenja. Ukoliko i dalje žele da dođem tamo, ja im stojim na raspolaganju zajedno sa svojim obezbeđenjem.
Što se tiče ovih zakona, takođe sam nezadovoljan odnosom bivše vlasti prema ovim zakonima. Dakle ovim zakonima, samo se vi smejte uvaženi stariji kolega, mi ovim zakonima peglamo vaše greške. Jedna je vlada grešila, zaduživala zemlju, a posledice svoje vladavine i posledice tih grešaka ostaju na drugima da pegla. Dok mi to treba da uradimo iz poslaničkih klupa bivše vlasti čujemo oštre komentare i oštre kritike onoga što mi radimo. Ovi zakoni su priprema za rebalans budžeta, a rebalans budžeta je potreban zato što su oni potrošili više nego što su od osiromašenog naroda ubrali. Povećali deficit i samo za deficit i tekuće obaveze po zaduživanju koje su oni uradili u ovoj godini iznosi oko 5 milijardi. Dakle tako su nam državu ostavili oni koji danas nama prigovaraju i žele da kažu da su ostavili najsređeniju državu sa sređenim javnim finansijama, a da vidimo šta su nam u stvari ostavili i šta mi sve moramo da uradimo da bi otklonili ono što su oni uradili u proteklom periodu. Javni dug u državi je, koliko smo čuli 18 milijardi evra.
Deficit budžeta je dve milijarde. Obaveze u naredne tri godine po osnovu duga, koji su napravili, ostavili su nas bez izvora za vraćanje dugova, u naredne tri godine su 11 milijardi. Danas se upravo oni bune, pripadnici Vlade Mirka Cvetkovića, kojeg sam sa punim pravom nazvao, ne tako davno, "Mirko prezaduženi". Bivša vlast, po narod, po običan narod, gde siromašni ljudi biraju da li će da doručkuju, da li će da ručaju, a velika većina njih bira od tri obroka da samo večera, bivša vlada je sa narodom delila dobro i zlo tako što je sebi uzimala dobro, a narodu ostavljala uglavnom zlo.
Od 2003. godine umesto da su se izvršile političke i ekonomske reforme, da se sistem promenio, da je Srbija napravila privredu i privredni sistem, uglavnom smo umesto zarađenog živeli od zaduženog. Bivša vlada prednjači u zaduživanju ove zemlje i u poslednje tri i po, četiri godine naš dug je porastao za više od sedam milijardi, javni dug. Kad uzmemo na realno zaposlenog… Samo se vi, bivši ministre odbrane, smejte. Sazidajte još jedan penthaus, pa će biti dobro.
U Srbiji su se zbog nedostatka reformi razišli proizvodnja i potrošnja, akumulacija i investicije i izvoz i uvoz. Srbija troši jednu petinu više nego što zarađuje. Dakle, u Srbiji je potrošnja veća 20% od proizvodnje. Nedostatak tih prihoda, naravno, peglali su preteranim zaduživanjem u inostranstvu, kad su prodali sve što su prodati mogli.
U Srbiji se živelo od tuđih sredstava i od tuđe robe. Javni sektor je živeo kako hoće, a privatni je živeo kako mora. Kad nije bilo dovoljno para od javnih prihoda, onda ste nas zaduživali. Rekli ste otprilike - ko ih šiša, ako ne možemo dovoljno da im uberemo poreza, a mi ćemo taj nedostatak između ubranih poreza i onoga što mi možemo potrošiti i nadoknaditi preteranim zaduživanjem, i od države ste napravili ortačko društvo, gde ste od javnih funkcija pravili svoje privatne poslove.Bivša vlada nije u jednom trenutku ličila na grupu ljudi koja je posadila u zemlju čvarak i čekala da nikne prase.
(Predsedavajuća: Molim vas da se vratimo na temu.)
Na temi sam. Govorim šta je proizvod poreske politike, šta je proizvod preteranog zaduživanja bivše vlade i zbog čega danas moramo da menjamo poreske zakone i da povećavamo PDV. Otprilike, o tome govorim. Zbog čega je to danas potrebno? Zbog čega je to neophodno? Zbog rezultata bivše vlade. Ako ne smem da kažem šta nas je dovelo do ove teške pozicije, onda se izvinjavam.
Uglavnom su nam ovde prigovarali da smo ih udaljili od MMF-a. MMF se starao za vreme njihove vlasti samo da možemo da servisiramo dugove koje su pravili, a onda kad su videli koliko su brljotina napravili, sam MMF se udario nogicama o stražnjicu i zbrisao iz Srbije. Takođe nam prigovaraju da se udaljavamo, a govorim sve što su oni govorili, da smo udaljili Srbiju od EU. Da su oni ostali, ne znam da li bi u EU ušla Srbija ili bi u EU ušao Beograd sa bližom okolinom. Dakle, rezultat i zasluge koje je jedna podanička imperijalna vlast imala prema međunarodnoj zajednici je dozvola da temeljno opljačkaju svoj narod.
Jasno je da ove zakone treba podržati. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ubuduće treba pomalo doraditi, da oni koji vrše kontrolu poreskih obveznika snose istu odgovornost kao i poreski obveznici, pa ukoliko prilikom poreskih kontrola napišu neku prijavu koja je političke prirode protiv nekog poreskog obveznika i ukoliko ta prijava padne, da i poreska inspekcija odgovara na način na koji to odgovara poreski obveznik.
Što se tiče Zakona o PDV, naravno da ću ga podržati, ali uz jednu malu rezervu. Nije mi jasno zašto su, a nisam siguran ni da je to ustavno, zašto su poreski obveznici prilikom naplate PDV podeljeni u dve grupe. Jedni će to plaćati, a njih je najviše, na naplaćene iznose, a drugi će to plaćati i dalje na fakturisanu vrednost. Dakle, to je jedna mala rezerva. Što se tiče PDV, podržaću ga, iz prostog razloga što poboljšava od poljoprivrednika uslove pod kojima oni zadržavaju poresku stopu. Za sada je bilo 5%, a sada je 8%. Znači, oni to dobijaju u ceni poljoprivrednog proizvoda. I do sada su oni to uglavnom dobijali, ali prilikom poreske kontrole, bojeći se poreznika, uglavnom su izjavljivali da to nisu dobili.
Naravno da sam predložio amandman da bi ti poljoprivrednici otvorili račune da se banke na određeni način nateraju da im na osnovu poreskog rešenja o katastarskom prihodu moraju otvoriti račune, da bi oni koji otkupljuju njihove proizvode mogli to da uplaćuju na određeni račun i poljoprivrednici dobiju tih 8%.
Što se tiče Zakona o administrativnim taksama, konačno da se pronađe neki zakon koji ukida neke poreske obaveze i druge dažbine, a ne samo da ih uvodi. Takvih taksi, videli smo i čuli, ima više od 100.
Što se tiče Zakona o porezu na dohodak građana, juče je ministar rekao da će ići na bolje, na poboljšanja. Rekao je nešto što je uzbudilo prethodnu vlast. Rekao je da će se unakrsno ispitivati imovina. Apsolutno to podržavam. Voleo bih da se uporedi imovina, posebno funkcionera, funkcionera bivšeg režima, da se uporedi sa prihodima.
Recimo, da vidimo kako je moguće da neko ko je postao predsednik opštine kao student treće godine fakulteta i koji je živeo sa porodicom u stanu od 45 kvadrata i koji je do sada mogao da zaradi 100 hiljada evra, kako je neko mogao da dođe do imovine, pa recimo do stana od više od 100 kvadrata u centru Inđije, do penthausa od 250 kvadrata? Mislim da bivši ministar odbrane zna gde je to, od 250 kvadrata u centru Inđije, gde je samo terasa veća od prethodnog stana, znači, 65 kvadrata. Kako je pomenuti funkcioner DS-a mogao da dođe do kuće na Tatarskom Brdu od 500 kvadrata, koju je preveo na brata? To je ono Tatarsko Brdo gde je oduzeta kuća i izvesnom Šariću, kriminalcu koji je unosio pare u zemlju. Kako je moguće da taj funkcioner ima stan u Beču? Naravno, govorim o onome što je ministar juče govorio da ćemo uporediti i unakrsno ispitati imovinu i uporediti prihode i imovinu. Ako smo Džajića jurili zbog jedne kuće koju je neusmnjivo mogao da zaradi, ne tvrdim da nešto nije muljao, onda se pitam kako zbog ovoliko nekretnina nećemo da jurimo jednog funkcionera DS-a, ako ima stan u Beču i kuću za ujaka ili teču u Putincima, sa bazenom zatvorenog tipa, gde se voda greje cele godine?
Treba da nam dokaže od kojih je to prihoda napravio. Da li su to bili javni prihodi, da li su to radila javna preduzeća, gde je bazen sa toplom vodom, koja se greje tokom cele godine? Ima bolje uslove nego Čavić. Samo se vi smejte. On je pripadnik i funkcioner vaše stranke. Nije funkcioner moje. Mislim da vam je smešno i mislite da ima premalo u odnosu na neke vaše druge stranačke kolege. Dakle, imao je takve uslove sa toplom vodom, da je išao na Olimpijadu bio bi bolji od Čavića. Možda bi nam doneo i neku medalju. Nadalje, ima učešća u vinariji. Ovo je restoran koji je preveo na suprugu u "Autlet centru".
Dakle, šta još treba Javnom tužilaštvu i šta još treba svima nama da podržimo ministra finansija koji traži unakrsno ispitivanje imovine, naravno, u skladu sa prihodima? Stoga ću apsolutno podržati taj njegov stav da u budućem vremenu sprečimo ovakve pojave, jer verujem da je više od 20% naših javnih prihoda otišlo u ruke i u privatne poslove, privatnu imovinu bivše vlasti.
Da navedem još jedan primer. Ovo vam je, gospodo iz DS, bivši pomoćnik ministra trgovine, ovo mu je penthaus, vi ste se specijalizovali za penthaus…
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, molim vas još jednom da se vratimo na temu.)
Ja sam u temi. Dakle, govorim o finansiranju lokalne samouprave, govorim o porezu na prihode građana i zato kažem da te zakone treba još više poboljšati, da ne dođemo u poziciju da određeni javni funkcioneri, stoga i podržavam ministra finansija, da određeni javni funkcioneri imaju penthaus od 397 kvadrata, a bio je pomoćnik ministra trgovine koji je ranije bio ministar poljoprivrede, pa mu je i tu bio pomoćnik i zidao, naravno, kuću od 500 kvadrata sa bazenom, oni bez bazena, izgleda, ne mogu - dakle, da se ispita imovina funkcionera, da li je stečena javnim prihodima, da li je, možda, ovaj funkcioner sakrivao pravno lice koje robnim rezervama duguje preko 20 i nešto hiljada tona zrnastih proizvoda….
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, još jednom vas molim da se vratite na temu.)
Ja sam na temi.
(Predsedavajuća: Niste na temi. Molim vas.)
Ja sam u temi.
Dakle, govorio sam o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Želeli bi da se ispita, a to je i ministar govorio, da li su prihodi pomenutih funkcionera toliki da su mogli da zarade da imaju ovoliku imovinu?
Na kraju hoću da kažem, uprkos ovim prekidima, da ćemo naravno podržati i Zakon o fiskalnim taksama. Hvala bogu da ih je neko ukinuo. Ali, voleo bih da se makar polovina troškova koje su imali oni koji su te fiskalne kase morali da uvedu, da se makar polovina troškova nadoknadi tim preduzetnicima, jer ta pomoć bi im i te kako dobro došla.
Što se tiče finansiranja lokalne samouprave, tu treba biti pažljiv i dati ministru finansija ovlašćenje da na određeni način neposlušne lokalne samouprave uskrati za određene transfere, s obzirom da sam bio svedok da u poslednje četiri godine bivša republička vlast, koja se prenosila i na lokalnu, gotovo ništa nije radila. Dobila je povećan deo poreza na plate i uglavnom su se od toga finansirali skupi ručkovi - izvrnu se kao prasići pored pojila i samo se češkaju po stomaku, a iz Ministarstva finansija stižu pare. Voleo bih da se to što bolje kontroliše i da ministar finansija, odgovarajućim zakonom, zabrani reprezentaciju lokalnim samoupravama iznad određenog nivoa, da teško zarađene i otete pare od građana ne troše na preskupe ručkove.
Što se tiče zaštite od zračenja i zakona, voleo bih da u nekom sledećem zakonu dođe do zabrane onog hard antenskog sistema koji je u blizini Barajeva, s obzirom da se seljaci, a naučnici kažu opravdano žale, da to zračenje koje proizvodi taj antenski sistem utiče na klimatske promene u Srbiji, a bogami kažu i na psihičku stabilnost ljudi, a očigledno da, s obzirom na ovaj smeh, to utiče i na bivše ministre iz bivše vlasti.
Što se tiče Fonda za zaštitu životne sredine, takođe ću to podržati, ali sam nezadovoljan što lokalnim samoupravama nije ograničeno pravo da te naknade dižu do nebesa za zaštitu životne sredine. Ima lokalnih samouprava koje su to povećale za 20 puta. Dakle, što se tiče tog zakona o fondu, konačno da neko preduzme nešto i da se taj novac ne odliva na način kako se odliva. Takođe, ovde je rečeno da su se u tom ministarstvu neke dozvole čekale šest meseci, a bogami, neke dozvole su se dobijale i za sat, ali ne vremena, već za sat.
Što se tiče Zakona o energetici, takođe se slažem da to treba podržati.
Dame i gospodo, s obzirom da sam često prekidam, moram vam reći da naš narod, ma koliko da je siromašan, želi pravde i hleba, a možda više od hleba želi da se kazne oni koji su bezdušno opljačkali ovaj narod, puneći džepove sebi i svojim prijateljima. Na određen način ova država i javni prihodi su oteti iz ruku ovog naroda i zato vas molim da sve učinimo da se krivci za ovu bezdušnu i bezočnu pljačku naroda kazne, privedu pravdi i da na taj način narodu vratimo njihovu državu. Hvala.

Gospodine Milovanoviću, da li ste hteli povredu Poslovnika? (Da.)
Molim vas, prijavite se ponovo.

Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, kolege narodni poslanici i narodne poslanice, reklamiram povredu Poslovnika – član 106, član 107. i član 109.
U članu 105. stav 1. se kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Prethodni govornik je u 19 minuta dva minuta govorio o tački dnevnog reda i vi ste ga tri puta upozorili.
U članu 107. se kaže – govornik na sednici Narodne skupštine je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenju uvredljivih izraza, kao i iznošenja činjenica koje se odnose na privatni život drugih lica. Prethodni govornik se obratio narodnom poslaniku Draganu Šutanovcu.
U članu 109. se kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku, sada se vama obraćam, koji, i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu. Stoga zahtevam da se u danu za glasanje skupština izjasni o povredi Poslovnika. Hvala.

Skupština će se u danu za glasanje izjasniti o povredi Poslovnika.
Gospodine Veselinoviću, vi ste hteli repliku? (Da.)
Izvolite.

Hteo sam i repliku, pošto se poslanik konkretno obraćao poslanicima DS i citirao neke izvode iz mog jučerašnjeg izlaganja. Sa druge strane, reklamiram povredu Poslovnika, odnosno član 109. koji se odnosi na vas i činjenicu da ste vi prekršili Poslovnik. Vi ste bili dužni, dakle, nema alternative niti procene po tom pitanju, da istaknete opomenu narodnom poslaniku koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, govori o pitanjima koja nisu na dnevnom redu. Vi niste izrekli opomenu, iako ste dva ili tri puta upozorili narodnog poslanika.
Kada su u pitanju ocene i konstatacije koje je izrekao narodni poslanik, smatram da to više govori o njemu i poslaničkoj grupi u kojoj sedi i da će to oni koji sede u ovoj sali i oni koji gledaju ovaj TV prenos moći da procene, ali ovo ozbiljno urušava integritet Narodne skupštine. Činjenica da predsedavajući dozvoljava da poslanik iznosi ocene koje su žargon ulice, koje vređaju dostojanstvo bivših ministara, a podsetiću vas na jednu njegovu izjavu, gde on kaže – da je jonizujuće zračenje uticalo na psihičko stanje bivših ministara. Da li ste posle toga, predsedavajuća, trebali da oduzmete reč narodnom poslaniku i da mu izreknete meru opomene, ili meru udaljavanja, odnosno kaznu koju bi izrekao Administrativni odbor?
Ukoliko budemo dopustili da se na ovaj način prema opoziciji odnose ministri, o čemu smo juče govorili, i poslanici vladajuće koalicije, uz sve što smo rekli o načinu zakazivanja sednice, zaista će obesmisliti rad ove narodne skupštine. Hvala.

Vreme.
Prethodnom govorniku zbog toga diskusije nisam izrekla opomenu i nisam oduzela reč. Molim vas, svako od nas ima odgovornost za ono što govori u ovoj narodnoj skupštini. Molim vas da svi zajedno poštujemo dostojanstvo. Ubuduće ću morati, kako ne bih kršila Poslovnik, da primenjujem i mere u skladu sa Poslovnikom.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini na upražnjena radna mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika, radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima: Nebojši Beriću i Ireni Aleksić izabranim sa izborne liste Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić, Srpska napredna stranka, Nova Srbija, Asocijacija malih i srednjih preduzeća i preduzetnika Srbije, Koalicija Udruženja izbeglica u Republici Srbiji, Pokret snaga Srbije BK, Narodna seljačka stranka, Bošnjačka narodna stranka, Demokratska partija Makedonaca, Romska partija, Pokret vlaškog ujedinjenja, Pokret socijalista, Pokret privredni preporod Srbije, kao i Rajku Stevanoviću, izabranom sa Izborne liste Ujedinjeni regioni Srbije – Mlađan Dinkić.
Na osnovu Odluke Republike izborne komisije, izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Nebojši Beriću, Ireni Aleksić i Rajku Stevanoviću.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim da pristupe radi polaganja zakletve.
Poštovani narodni poslanici molim vas da saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, pristupite polaganju zakletve.
(Predsedavajuća čita tekst zakletve, a narodni poslanici ponavljaju.)
ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE ISTINI I PRAVDI.
Molim narodne poslanike da pristupe potpisivanju zakletve.
Dozvolite mi da vam poželim uspešan zajednički rad u predstojećem mandatnom periodu.
Nastavljamo rad po dnevnom redu tekuće sednice.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.
Da vas obavestim, vašoj poslaničkoj grupi ostalo je još dva i po minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, ministre, evo dva dana kako raspravljamo o setu fiskalnih zakona, ovi fiskalni zakoni su predlog mera Vlade, kako bi se ugasio požar u srpskim finansijama, kako bi se ugasio požar u srpskoj ekonomiji i srpskoj privredi koje je stvorila prethodna vlast. Ujedno vas upozoravam da ove mere ni na koji način neće rešiti ključne probleme naše privrede i naše ekonomije, ako naša privreda nema tu izvoznu politiku.
Ove mere, takođe, poštovani ministri, moraju da daju odgovore ili da reše određene probleme, pre svega, inflacija. Ako se sećate, budžet je predvideo da inflacija u narednom periodu bude jednocifrena. Kao što ste i sami rekli do kraja godine očekujemo dvocifrenu inflaciju.
Druga stvar, koje ove mere treba da reše je stopa nezaposlenosti. Vi dobro znate da u Srbiji u ovom trenutku stopa nezaposlenosti je 25%, a do kraja godine se očekuje da će biti po procenama stručnjaka oko 27%, što nas svrstava u red zemalja koje imaju najveću stopu nezaposlenosti.
Takođe, ove mere treba da reše problem investicije. S obzirom da naša zemlja ima neto odliv ulaganja, a setite se perioda gospodine ministre kada je premijer bio Vojislav Koštunica, a vi ministar finansija, da smo imali godišnje četiri do šest milijardi investicija, dok sada u ovom trenutku, kao što rekoh imamo neto odliv ulaganja.
Takođe, ove mere treba da reše problem bruto društvenog proizvoda, jer je kao što i vi rekoste bruto društveni proizvod itekako do kraja godine će biti negativan, a u periodu kada je bio premijer Koštunica, a vi ministar, bruto društveni proizvod je rastao svake godine šest do sedam posto i Srbija je prosto bila finansijsko čudo u Evropi.
Ono što takođe ove mere treba da reše, a to je deficit u budžetu. On će iznositi oko 7% bruto društvenog proizvoda ili preko 200 milijardi, a u periodu kada je bio Vojislav Koštunica na vlasti, sećate se da je Međunarodni monetarni fond dolazio ovde samo da popije kafu, pa smo ih ispratili kao dobri domaćini. I ono što je najbitnije, to je javni dug koji iznosi negde oko 60% bruto društvenog proizvoda.
Dakle, kada pogledamo ove parametre gospodine ministre, vidimo da je naša ekonomija i naša privreda jedan težak bolesnik, kojem treba dugo, dugo vremena za oporavak. Dakle, za oporavak privrede Srbije i ekonomije Srbije treba dug period, jer je upaljeno crveno svetlo. Dakle, nije pet do dvanaest, već dvanaest i petnaest.
Ono što takođe očekujemo od ovih mera je da rasterete privredu, jer privredu trebamo pokrenuti. Srpska privreda je jedina koja puni budžet Republike Srbije i u tom smislu trebamo rasteretiti obaveza i građane.
Takođe, očekujemo od vas da obezbedite i povoljne kredite za mala i srednja preduzeća, normalno za ona preduzeća koja su izvozno orijentisana sa povoljnim kreditima, sa dugim rokom otplate.
Usredsrediću se na dva zakona, to je Zakon o porezu na dodate vrednosti i Zakon o akcizama. Kada je reč o Zakonu o porezu na dodatne vrednosti, onda moramo reći da je to jedna iznuđena mera. Međutim ta mera mora da prati i kontra meru, pošto je osnova poreske stope povećana za 2%, od 18 na 20%. Mi očekujemo od vas da smanjite poreze na rad, kako bi naš proizvod bio konkurentan drugim proizvodima. Ako jednostavno primenite ovu meru bez poreza na oslobađanje rada, vi ćete na taj način gospodine ministre, imati manje prihoda nego što ste i očekivali.
Mnogi stručnjaci gospodine ministre, govore da će ova mera najviše pogoditi najsiromašniji sloj stanovništva, jer se očekuje plima povećanja cena namirnica.
Drugi zakon o kojem bih ja želeo da govorim ovde je Zakon o akcizi. Govorili su moji prethodnici, moje uvažene kolege i ono što je takođe karakteristično je da ako želite da popunite budžet normalno, najbolje da povećate akcize.
Što se tiče nekih akciza vi niste reagovali kada je u pitanju benzin i gorivo, ali kada je u pitanju tečni naftni gas, tu ste reagovali, podigli stopu od 18 na 30%, i na taj način upravo pogodili sve one vozače automobila, koji su se preorijentisali na taj tečni naftni gas.
Mi smo svesni poštovani prijatelji da su ove mere nužne, a i takođe smo svesni da je Srbiji potrebna jedna nova industrijalizacija. Demokratska stranka Srbije je ponudila jedan program razvoja nove industrijalizacije i mi očekujemo gospodine ministre, da određene stvari iz tog programa razvoja i pogledate možda ćete u samom vašem programu to i implementirati.
Dakle, DSS takođe misli da nema ekonomskog razvoja, niti povećanja životnog standarda bez očuvanja teritorijalnog suvereniteta i državnog integriteta. U tom kontekstu, mi ćemo se, poštovani ministre, ponašati prema vlasti kako se i vlast ponaša prema državi.
Poslanici DSS su za ovaj set zakona, za ovaj set mera ponudili određene amandmane. Amandmani su suvisli i govore o suštini problema. Mi na ovaj način želimo da pomognemo Srbiji, želimo da pomognemo privredi Srbije, a želimo da pomognemo i ovoj vladi. Zahvaljujem.