Ja sam dva puta pomogao Vojislavu Koštunici da postane premijer, dame i gospodo, članovi Demokratske stranke Srbije. Prvi put kada smo podržali manjinsku vladu Vojislava Koštunice. Drugi put kada sam ubedio Tomislava Nikolića da odustane od diskusije da biste vi i Tadić mogli da napravite Vladu, pet minuta pre isteka tog roka, u ponoć.
Oni koji me dobro poznaju, a to je gospodin Vojislav Koštunica i članovi njegovog kabineta, znaju da nikada u životu nisam bio pijan i da ne konzumiram alkohol. Treba da vas je sramota zbog toga što govorite, gospodine. Ako mislite da je pijan ili lud svaki onaj ko pomišlja da treba Srbija da uđe u EU, onda je cela Srbija ili polupijana ili poluluda.
Ako vi mislite da je svaki izuzetak častan, treba postaviti pitanje zašto je onda izuzetak? Kako to da ste jedino vi u Srbiji protiv ulaska u EU? Vi, koji ste pobedili Miloševića na tome? Što tada niste pričali?
Ovo što vi sada govorite, kakav treba da bude premijer i predsednik, dostojanstven, gord, da udari šakom o sto, da kaže međunarodnoj zajednici – ne, vi ste hulje, pa takav je bio Milošević. Pa, što ste ga rušili? Sa kim ste ga rušili? Sa ovima ovde što sede pored vas, pa ste ga izručili Haškom tribunalu. Tada ste bili neinformisani, neobavešteni da se to desilo. Demokratska stranka Srbije ne može sebe da izuzme od odgovornosti za vlast posle 2000. godine, kao što SPS sebe ne izuzima od odgovornosti. Ali, molim vas da zadržite nivo i dostojanstvo na koji način diskutujete. Treba da vas je sramota, jer ja mnogo toga znam i o vašoj partiji i o vašim sklonostima i o kućnim ljubimcima i o alkoholu ili nealkoholu, o svemu i nikada o tome nisam govorio. Isto kao što i o Šormazu mnogo znam, ali nikad nisam govorio, koji se opet prikriva vama iza leđa.
Uostalom, Vojislav Koštunica je pre neki dan, čini mi se, pohvalio ovu Vladu Srbije. Ne znam, jeste li vi u kontaktu sa njim? Pohvalio je ovu Vladu upravo da je bolja od prethodne i da mu se čini da ima odgovorniju politiku, itd.
Znate šta, Vlada Srbije u kojoj je bila SPS je vodila rat za Kosovo. Vi niste prstom mrdnuli kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Molim vas da imate poštovanja prema tome. Mi smo pokušali, nismo uspeli. Pokušali smo i ratom da branimo Kosovo, nismo uspeli, ali optuživati nekoga ovde, od nas ili od čelnika SNS, da smo mi izdajnici nacionalnih i državnih interesa je smešno.
Molim vas, dame i gospodo, u ratu se za juriš javljaju najbolji. U miru se javljaju najgori. Kada je bio rat nisam primetio toliko oduševljenje tadašnje demokratske opozicije za učešće u ratu. Govorili ste da je Srbija kriva. Govorili ste da je Srbija izazvala ratove. Govorili ste da smo mi napravili genocid, ratne zločine. Nemojte sada da menjate tu politiku, jer to jednostavno nije tačno. Ja nisam pisao ovaj Ustav Srbije. Pisali ste ga vi iz DSS i iz DS. Vi ste ga pisali. Mi smo glasali za to. Nisam učestvovao uopšte u pregovorima oko Kosova u ono vreme o kojem govori gospodin Jovanović.
Šta sad vi pokušavate ovde? Šta pokušavate, da sada predstavite Vladu Srbije da ona vodi za dva meseca politiku koja je, eto, suprotna nacionalnim i državnim interesima? Šta je to Vlada uradila što je suprotno državnim i nacionalnim interesima, što je potpisala, prihvatila sporazum koji je Borko Stefanović prihvatio? Možemo li mi danas da poništimo Dejtonski sporazum? Možemo li mi danas da poništimo ono što je potpisao Vojislav Koštunica? Pa, prvi sporazum o readmisiji, CEFT-a, kako su potpisani? Kako je Kosovo navedeno?
Sada ste vi ovde ustali i rekli – Ustav Srbije. Znate šta, po Ustavu Srbije, mnoge stvari koje su bile u prošlom ustavu nisu više bile realnost. Ne brani se Srbija samo Ustavom. Danas kad kažete nešto što piše u Ustavu, a što nije realno, međunarodna zajednica misli da vas nije briga više za tako nešto.
Kako mi ostvarujemo suverenitet na Kosovu? Ne ostvarujemo ga nikako. Ostvarujemo ga svim onim što proizilazi iz onoga što se radilo posle 1999. godine, a što međunarodna zajednica želi da ukine. Mi nećemo priznati nezavisnost Kosova, ali pokušaćemo sve da ne zaustavimo ni evropski put Srbije. Smatram da je to pošteno i realno i ono što građani hoće. Ako vi mislite da nismo u pravu, kritikujte nas, samo nemojte da vređate, jer to nije politički korektno i nije ljudski korektno. Teraćete me da se bavim vama, a siguran sam da mogu više saznati o vama nego vi o meni.
Koristim samo ono što sam kao ministar unutrašnjih poslova, nikad nisam koristio nikakve instrumente sile, ali mislim da je krajnje neumesno da vi iz vaše stranke, o čijim bi ljudima mogao da kažem na stotine stranica, tako govorite o meni.
Očekujem da mi se izvinite, zato što mislim da ste prekršili osnovni ljudski kodeks. Nikad u svom životu nisam bio pijan, za razliku od mnogih vaših političara iz vaše stranke. Nikad u životu nisam zloupotrebljavao svoje mesto i vodim sa vama otvoren politički dijalog. Ne moramo da se u svemu slažemo, ali bilo bi dobro da se poštujemo, kao što poštujem ono što radi i gospodin Kovačević, kao što poštujem i ono što je radio gospodin Koštunica u proteklom periodu. Očekujem da i vi izrazite poštovanje prema nečemu što postoji kao institucija, a naročito meni kao ličnosti koja je zajedno sa vama provela pet godina političkog života u Srbiji i na osnovu čijih glasova ste vi, gospodo, vladali, a ne ja.
Nemojte me terati da se kajem zbog toga. Želim vam, naravno, sve najbolje. Budite sigurni, ova vlada nije izdajnička, ali neće ni Srbiju da gura u uzaludno žrtvovanje. Dosta je Srbiji bilo krvi i ratova. Potrebna je mudra i pametna politika, koja će nas dovesti do cilja.

Reč ima narodni poslanik Miloš Jovanović.

Gospodine Dačiću, ne znam šta biste vi želeli da saznate o meni, ali nemojte da trošite resurse države. Šta god vas zanima, pitajte me. Vrlo ću vam otvoreno odgovoriti na svako vaše pitanje. Kada je u pitanju dostojanstvo, upravo smo o tome govorili i apelujemo na vas da se dostojanstveno ponašamo i ponašate.
Da se vratim na moje pitanje, to je najbitnije i to će možda najviše ogoliti taj vaš govor o Vladi koja, naravno, ne radi protiv nacionalnih i državnih interesa. Nisam stigao da završim. Sada ću vam postaviti i jedan i drugi deo pitanja. Pitanje je jako prosto. Danas je ogoljena činjenica da je Srbija stavljena pred izbor i da mora da bira između Kosova i Metohije i EU i ta činjenica se ne da sakriti. Kako će se vaša Vlada, gospodine Dačiću, odrediti prema toj činjenici?
Drugi deo pitanja se tiče tzv. dogovorenih zaključaka koje je malopre ovde prisutni Borislav Stefanović postigao sa predstavnicom secesionističkih institucija iz Priština, kojima je Srbija prihvatila i lična dokumenta i carinike i diplome, čak i nadležnost vrhovnog suda tzv. nezavisnog Kosova. Ti su, i tu nema sumnje, sporazumi evidentno protivustavni i ne samo što su protivustavni, nego ne predstavljaju međunarodne ugovore u smislu Bečke konvencije o ugovornom pravu i bar po tom osnovu nisu pravno obavezujući.
Moje pitanje za vas – da li vaša Vlada ima zaista nameru da navedene sporazume sprovodi, jer su oni, ponavljam, protivustavni i direktno protiv nacionalnog i državnog interesa Republike Srbije?

Ne znam da li mene pitate to, jer mislim da nema potrebe da trošimo reči. Nema potrebe da mene pitate i postavljate rektorska pitanja na koja znate unapred odgovore. Naravno da Srbija nikad neće između Evropske unije i gubitka Kosova zbog Evropske unije izabrati Evropsku uniju. Nama je važnije od svega Srbija, ali valjda moramo da u činimo sve da ne dozvolimo da nam se postavlja takva dilema.        
Veština politike je ne u tome da li možete da udarite glavom o zid, nego da li možete da izbegnete to. Mi vodimo politiku da izbegnemo postavljanje takve vrste dileme, da pronađemo rešenja koja neće morati da dovedu Srbiju pred dilemu i pitanje - da li mora da prizna nezavisnost Kosova ili gubitak ulaska u Evropsku uniju.
Uostalom, vi to dobro znate, to sam govorio i u kampanji, govorim i sad, i Čedomir Jovanović me je pohvalio time što je rekao da sam govorio isto i u kampanji i sad, pa neću da lažem u kampanji da bi sada radio drugo. Nisam predstavnik, niti predsednik ni proruske, ni proevropske, ni proameričke vlade, predsednik sam prosrpske, odnosne Vlade građana Srbije. Mene jedino ti interesi zanimaju. Normalno je da u svemu tome treba tražiti najbolji put kako da prođemo kroz taj slalom.
Uostalom, predstavnici DSS-a su uvek bili u parlamentarnoj skupštini NATO-a, koliko se sećam. To ne znači da ćemo da idemo u NATO. Ali, uvek ste bili tamo. Ništa vam ne prebacujem, samo govorim. Uostalom, i vaš predstavnik je bio gospodin Aligrudić, koji je bio šef naše misije, odnosno delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope kada sam bio i ja, zajedno smo radili.
Vi ste sada član delegacije Parlamentarne skupštine NATO. Kako baš izabraste NATO? Ako mi zamerate Evropsku uniju, ipak nam je ona prijemčivija nego NATO. Ali nema problema, imate to pravo da izaberete i NATO.
Očigledno da nemate nameru da podržite da Srbija bude članica NATO-a, a nemam ni ja. Samo sam vas pozvao nato. Niste mi na to odgovorili. Izgovorili ste laži o meni. Da li vi mislite da imate pravo na to? Da li vi mislite da imate pravo da tako ustanete i kažete neku laž, a da pri tom ne snosite odgovarajuće, barem moralne konsekvence i da kažete - izvinite, nisam u pravu? Da li vi mislite tako da vodite politiku? Da li mislite tako na lažima da osvajate glasove? Preko mene nećete, zato što sam dosta uradio i za vašu stranku. Ako ništa drugo, barem me poštujte i ne govorite laži.
Zaista očekujem da se izvinite zbog toga što ste rekli. Ja ću se vama izviniti ako budem rekao bilo šta netačno. Ali, to što ste rekli me duboko vređa, zato što najviše na svetu mrzim ljude koji misle da su najpametniji kada popiju neku čašicu alkohola.
Ja sam premijer, ministar unutrašnjih poslova, da li vi mislite da je to neko mogao da kaže mom prethodniku Draganu Jočiću? Mislite da je to neko mogao da mu kaže tako? Mislite da je smeo? Da li mislite da je bilo razloga? Hoćete mene da terate sada da se time bavim? Da li je to ozbiljna državotvorna stranka kakvi ste vi?
Ne znam, ne poznajem vas iz perioda ozbiljnosti Demokratske stranke Srbije, ali sigurno nećete daleko dospeti time.
Spreman sam da razgovaram sa vama o svemu. Zajedno smo gradili, zajedno smo radili protiv Demokratske stranke. Zajedno smo skinuli Čedomira Jovanovića i Demokratsku stranku sa vlasti 2004. godine. Sada vi tako govorite o nama. Jedino ne mogu da vidim gde je Demokratska stranka, ali dobro, oni imaju svoja unutrašnja pitanja. Hvala.

 Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče Skupštine. Hajde da pokušamo da prekinemo ovu agoniju.  Samo dve stvari. Kada je u pitanju NATO, vrlo dobro znate da se radi o programu Partnerstva za mir, a ne o NATO-u. To što smo prisutni u parlamentarnoj delegaciji, ništa ne govori o našem stavu prema NATO-u, on je vrlo dobro poznat. Taj argument prosto nije valjan.
Kada je u pitanju ta priča ko je za koga više uradio? Gospodine Dačiću, uz dužno poštovanje, vrlo dobro znate da smo mi mnogo više uradili za vas, nego što ćete vi ikada biti u mogućnosti da uradite za DSS.
Hajdemo na nešto mnogo važnije. Kada smo kod laži i kod izvinjenja, rekli ste da lažem i spreman sam da o tome diskutujem, jer nisam siguran, čovek sam koji ne laže. Kada smo kod laži i izvinjenja, ono što je laž i što je evidentna laž, ono što je vaša prethodna Vlada gde ste bili potpredsednik, radila pune četiri godine – i Kosovo i Evropa, ta politika je laž, ta politika je obmana i nema dileme da je ta politika mrtva i nikada nije bila moguća, ili Kosovo ili Evropa. Koliko puta treba to evropski zvaničnici da vam kažu? Uostalom, verujem da i vi to vrlo dobro znate.
Kada smo kod izvinjenja, gospodine Dačiću, najiskrenije, ne treba vi meni da se izvinjavate, treba da se izvinite srpskom narodu za četvorogodišnju obmanu koja je nas mnogo koštala, koja je našu poziciju na Kosovu dodatno pogoršala. Dokle ćemo sa tom politikom koja je lažna – i Evropa i Kosovo? Ona je nemoguća, gospodine Dačiću. To vrlo dobro znate. Rečeno vam je hiljadu puta. Dobili smo demarš 2010 godine. To mala deca u jaslicama znaju, to cela Srbija zna i vi sada u direktnom prenosu ponavljate celoj Srbiji – i Kosovo i Evropa. To niko ne veruje.
Mogao bih sada do deset uveče, do pet ujutru, ako hoćete, da vam dajem izjave visokih zvaničnika evropskih zemalja, ali hajde da pustimo te izjave, jer to sama logika navodi.
Molim vas, gospodine Stefanoviću, samo još 20 sekundi.
Gospodine Dačiću, da li vi zaista verujete, pa ne moram da vama evropejcima objašnjavam kako se pristupa EU. Da bi jedna zemlja ušla u EU, svaka država članica EU ponaosob to mora da prihvati. Pitanje vama – da li vi zaista verujete, gospodine Dačiću, da će jedna Nemačka, jedna Velika Britanija, jedna Francuska ili Italija dozvoliti Srbiji da uđe u EU, a da Srbija nije uradila ono što su one uradile još 2008. godine – priznale secesiju Kosova?
Prekinimo sa lažima, hajdemo sa izvinjenjima. Dosta – i Kosovo i Evropa i izvinite se srpskom narodu.

 Narodni poslanik Gordana Čomić. izvolite.

Zahvaljujem. Pitanje je za ministra prosvete, gospodina Žarka Obradovića. To je gospodin koji sedi pored Ivice Dačića. Dakle, ne predsednika Vlade, nego bih gospodina Žarka Obradovića molila.        
Radi se o molbi, odnosno zahtevu roditelja dece sa invaliditetom i dece koja pohađaju ili po programu uključenosti, ili čak i dece bez roditeljskog staranja, deci iz doma, iz Zvečanske, koji pohađaju osnovno-školsku nastavu u Osnovnoj školi "Anton Skala". Naravno, radi se i o primedbama na rad Osnovne škole "Boško Buha", ali o tome imam mnogo manje detalja.
Primedbe roditelja jesu da deca rade u potpuno neuslovnim učionicama, premalim, da su učionice pregrađivane, da se ne radi sa decom koja imaju teškoće sa govorom ili sa sluhom, da nastavnici ne poklapaju dovoljno pažnje deci i da nema ni dovoljno didaktičnog materijala, ni igračaka, ni svega onoga što propisi, zakoni koje je donela i ova skupština i posvećenost koja je bila nesumnjiva, koliko god da smo čuli, iz Ministarstva prosvete, uključenosti i osposobljavanju dece sa invaliditetom, naše posebne dece, to su naša zajednička posebna deca u uslovima školovanja.
To nije samo pitanje osposobljavanja te dece, nego je naš odnos prema uslovima u kojima ta deca stiču osnovna znanja za koje imaju svoje potencijale i svoje sposobnosti, a ona katkad umeju da budu čarobna. Istovremeno su i slika svih nas. Da li okrećemo glavu, ne želeći da uopšte razgovaramo o tome da li i kakav problem postoji, ili smo posvećeni tome da problem, ako postoji, zajedno rešimo?
Dakle, moje pitanje – da li kao ministar, bez obzira što znam vrste nadležnosti za posebne vrste obrazovanja, imate informacije i saznanja o stanju u osnovnoj školi "Anton Skale" i školi "Boško Buha"? Da li neko od službenika u ministarstvu ima za vas predloge ili vi za nas ideju o tome kako može da se reši problem, ako postoji ovakav, po izjavama roditelja dece u ovoj školi? Razumeću ako nemate informacije sada i sačekaću pisani odgovor, ali bilo bi mi drago ako imate da ih podelite sa nama. Hvala.

Hvala.
Gospodin Obradović ima reč.

Gospođo Čomić, moram vam reći, ostalim kolegama poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, da ste vi bili ljubazni da mi pre podne date ovo pismo koje ste dobili od roditelja i pitanja koja su postavljena u njemu. Dozvolite, tražio sam od kolega u ministarstvu da pripremi jednu informaciju da bi na postavljeno pitanje bio danas dat odgovor. Dozvolite mi da pročitam sve ono što sam dobio, neće dugo trajati, ali mislim da je jako važno, zato što su im pitanja koja su im postavljena u ovom pismu jako važna i odnose se na jednu školu i decu koja se tamo nalaze i izrečene tvrdnje i dobro je da cela javnost čuje odgovor. Ovde imam samo za osnovnu školu "Anton Skala" za školu "Boško Buha"  nema, to ćemo dostaviti naknadno.
Znači, postavljeno je pitanje zašto je osnovna škola "Anton Skala" u Beogradu ove školske godine primila 17 učenika prvog razreda iz Zvečanske, odnosno iz ustanove socijalne zaštite, i jedno roditeljsko dete, tj. učenika iz porodice, sa ciljem da defektolozi manje rade, kao i da odmor ne treba da bude za nastavnike i samo za učenike?
U toku školske 2010-1011. godine osnovna škola "Anton Skala" Beograd je upisala 13 učenika i to 10 iz porodice i tri iz ustanove socijalne zaštite, 2011-2012. školske godine upisano je 13 učenika, 12 iz porodice i jedno domsko dete. Ove školske godine upisano je 15 učenika iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine, dva učenika iz doma u Sremčici i jedno dete iz porodice, ukupno 18 učenika raspoređenih u tri odeljenja.
Primećujemo da se broj i struktura menja, to ste videli iz ovih podataka. Ovo je sada važno, koja deca će biti upisana zavisi od mišljenja Interesorne komisije, vremena kada se roditelj, odnosno staratelj obrati, jer škola ima ograničene prostorne i kadrovske kapacitete. Škola je prvi put ove školske godine upisala tri odeljenja prvog razreda, što je najveći broj upisanih učenika prvog razreda od njenog osnivanja.
Škola ima saradnju sa ustanovama socijalne zaštite gde se deca nalaze na trajnom smeštaju i uglavnom se radi o deci bez roditeljskog staranja. Upisom u školu ta deca se po prvi put uključuju u vaspitno-obrazovni sistem, a što je i cilj države da obrazuje i vaspitava i decu bez roditeljskog staranja.
Što se tiče primedbi na rad defektologa, one su neosnovane, jer je upravo najveće interesovanje za upis dece u osnovnu školu "Anton Skala" Beograd. Takođe, država putem nadzora inspekcijskog i stručno-pedagoškog može izvršiti uvid u rad škole, što redovno i čini. U toku školske 2011-2012. godine bio je jedan inspekcijski nadzor po pritužbi roditelja i jedan stručno-pedagoški nadzor. Inače, ovde u dokumentaciji, koju ću vam dostaviti uz sadržaj ovog pisama, nalazi se izveštaj te dve inspekcijske posete.
U vezi odmora nastavnika i učenika imaju ih i jedni i drugi. U školama koje obrazuju učenike sa smetnjama u razvoju naročito se obraća pažnja na bezbednost učenika, te se pravi takva organizacija, raspored dežurstva za vreme odmora, da se prati svaki učenik. Odmor moraju da imaju nastavnici jer im po zakonu pripada, ali je bezbednost učenika uvek na prvom mestu.
Pod dva, navedeno je da se u specijalnoj školi prave specijalna odeljenja, te da postoje odeljenja deca koja ne govore. Procesom inkluzije omogućeno je da u obrazovno-vaspitni rad budu uključena sva deca i ona koja do sada nisu bila uključena u obrazovno-vaspitni sistem. Deca sa lakšim smetnjama uključuju se u redovne škole, dok se deca sa težim smetnjama obrazuju u školama za obrazovanje i vaspitanje dece sa smetnjama u razvoju. Nažalost, stepen ometenosti te dece je takav da većina od njih nema razvijen govor. Kako je najveći broj dece takav, nekad je nemoguće formirati drugačije odeljenje. U cilju rešavanja problema od nekadašnjeg dva, u skladu sa stručnim uputstvom Ministarstva prosvete, u ovoj školi formirana su tri odeljenja drugog razreda da bi se deci pružila dodatna podrška, jer je to moguće kada su u odeljenju četiri, odnosno pet učenika, umesto dosadašnjih šest.
Sledeći navod, tvrdnja, da se škola sveti roditeljima dece koja su upisana, da ih drži zaključane i mokre, da su učionice smanjivane i pregrađivane, da deca, učenici, imaju malo prostora, da učionice imaju po šest metara kvadratnih. Po pritužbama roditelja u škole je dolazila gradska prosvetna inspekcija, koja je kontrolisala uslove rada i života u školi. O tome je sačinjen zapisnik kojim je konstatovano da škola preduzima sve mere za poboljšanje uslova života i rada učenika. Apsolutno nema nikakvog govora da se roditeljima škola sveti preko dece. Svakako da uvek postoje stvari koje se mogu poboljšati, ali nema govora da se dešavaju stvari koje su iznete u ovom pismu.
Škola je tokom leta renovirala prostor, toalete. U prošloj školskoj godini, putem akcije u kojoj su učestvovale brojne društvene kompanije, uređeno je 11 učionica i sala za fizičko. Ove godine su uređene još tri preostale učionice. Veličina učionica je između 17 i 36 metara kvadratnih. Naravno, sve se ovo može proveriti i činjenično, i u razgovoru sa roditeljima.
Sledeća konstatacija je da roditelja je da deca nemaju igračke. Škola ukazuje da je obezbeđen didaktički materijal onoliko koliko je to moguće. Očigledno ne u dovoljnoj meri, ali u meri u kojoj to škola može da omogući. Svakako da to može biti bolje. Međutim, treba pomenuti da je škola sama finansirala projekat senzorne sobe, raspolaže sa dve interaktivne table, digitalnim kabinetom od 10 računara, pretplaćen na više dečijih časopisa, nastavnici sami izrađuju radne listove i sve ono što može biti pomoć u nastavu.
Zadnje, navodi se da škola nema sobu za produženi boravak. Produženi boravak škola organizuje za svu decu od prvog do osmog razreda, imajući u vidu njihove potrebe i njihovo stanje. Produženi boravak se odvija u učionicama u kojima se održava redovna nastava. Na raspolaganju je i sala za fizičko i veliko dvorište škole. Za sve učenike škole organizovan je prevoz od kuće do škole i nazad sa jednim autobusom i tri kombi-vozila kojima se pokriva teritorija celog grada Beograda. Produženi boravak je organizovan do 15.00 časova, jer je tako odlučila većina anketiranih roditelja, iako je na početku školske godine direktor škole napravio organizaciju i mogućnost da produženi boravak traje do 16.00 časova.
Sve ovo navedeno govori da celokupno osoblje škole radi u interesu učenika. Zaposleni se angažuju van radnog vremena, u radnim akcijama, da bi se deci omogućile razne van nastavne aktivnosti i poboljšao kvalitet života.
Ovde ima informacija da se na "Youtubu" može videti spot, koji je uradila "Delta" kompanija u osnovnoj školi "Anton Skala" Beograd, u kojem su učestvovali brojni umetnici sa ciljem da svi zajedno pomognemo ovoj deci da postignu svoj maksimalni kapacitet.
Gospođo Čomić, dobićete odgovor za školu "Boško Buha". Vama hvala na ljubaznosti da unapred dostavite ova pitanja da bih mogao danas da odgovorim na ove izrečene tvrdnje. Tvrdnje se ne poklapaju sa sadržajem pitanja, koja su postavljena. Mene to raduje, ali pozivam i druge roditelje da se, ako sumnjaju u ono što sam danas ovde pročitao kao informaciju koju sam dobio od zaposlenih i od prosvetne inspekcije, organizuje poseta školi i da se utvrdi činjenično stanje. Za sledeću školu ćemo dostaviti informacije, naknadno. Hvala vam.