Iskorišćeno je 45 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Karić.
Vlada i Odbor za obrazovanje i nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za obrazovanje i nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč?
Narodni poslanik Srđan Miković. Izvolite.

Kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo apsolutno sam saglasan sa kolegama koji su na današnjoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo konstatovali da je predloženi amandman apsolutno u suprotnosti sa članom 21. Ustava Republike Srbije, gde se u stavu 3. definiše da je zabranjena svaka diskriminacija, posredna i neposredna.
Pored toga, u samom tehničkom pisanju amandmana praktično proizilazi da čak i studenti iz Beograda, koji studiraju u Novom Pazaru ili u Pančevu ili na bilo kom drugom mestu, bili bi favorizovani ukoliko bi prilikom upisa imali prebivalište van gradova sedišta fakulteta, s tim da to važi neograničeno. U tom smislu, smatram da ne postoji nijedan razlog koji bi na bilo koji način narodne poslanike rukovodio da prihvate jednu protivustavnu odredbu, koja bi postala sastavni deo samog teksta zakona o izmenama i dopunama Zakona o viskom obrazovanju.
U tom smislu, smatram da ukoliko je potrebno na određeni način pomoći sve one koji dolaze iz mesta koja su udaljena van sedišta samih fakulteta, da to treba uraditi na drugi način, drugim odredbama, u smislu regulisanja materijalnog statusa tih studenata, omogućavajući im smeštaj, omogućavajući im određena sredstva po pitanju ishrane i po pitanju određenih drugih stvari, ali ni na koji način po pitanju kvaliteta studiranja i rezultata koja treba student da postigne, bez obzira da li je iz mesta gde je sedište fakulteta ili iz nekog drugog mesta. Znači, u tom delu ne smemo da pravimo nikakvu razliku između studenata. U tom smislu sam stanovišta da ovaj predloženi amandman nikako ne treba prihvatiti.

Dva minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Branislav Blažić.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nisu prihvati amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Narodni poslanik Branislav Blažić ima reč. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, prof. Mitroviću, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 7. i predlažem da se dodaju četiri stava – 2, 3, 4. i 5.
Drugi stav – "Visokoškolske ustanova koje nemaju dovoljan broj studenata za popunu odobrenog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta, dužne su da u roku od 30 dana od stupanja ovog zakona na snagu, dostave ministarstvu izveštaj o razlozima takvog stanja, sa programom mera za otklanjanje razloga". Stav 2. – "Visokoškolske ustanove iz prethodnog stava su dužne da svaka tri meseca dostavljaju ministarstvu izveštaj o sprovođenju programa iz prethodnog stava. "Treće – "Visokoškolskim ustanovama koje ne dostave izveštaj iz stava 2. i 3. iz ovog člana, ili do početka školske 2012.-2013. godine, i ne otklone utvrđene nedostatke, ministarstvo će oduzeti akreditaciju". Četvrto – "Protiv rešenja Ministarstva - oduzimanje akreditacije, može se podneti žalba Vladi u roku od 15 dana".
Šta je poenta ovog predloženog amandmana? Znamo svi da je prošlo sedam godina od donošenja zakona, međutim, veći broj fakulteta koji se finansira iz budžeta nisu svoje programe studija uskladile, zbog čega se ponovo mora menjati zakon. U međuvremenu, studenti trpe posledice takvog ponašanja tih fakulteta, a fakulteti ne pokazuju nameru da programe i uslove studija usklade i otklone probleme koji nas primoravaju da menjamo zakon. Stoga predlažem da se ti fakulteti sada, ovim izmenama, obavežu da odmah sačine izveštaj o razlozima zbog kojih nisu uskladili programe i otklonili probleme u radu fakulteta.
Smatram sasvim opravdanim da se fakultetu koje nije sposobno da ni nakon osam godina svoj rad uskladi sa zakonom, oduzme akreditaciju. Ako ne budu propisane i primenjene sankcije za kršenje zakona, ova država se mora pripremiti da ponovo menja zakon i da ga prilagođava onima koji ga ne poštuju, pa se postavlja pitanje – zašto bi drugi zakon poštovali, odnosno da li nam takav zakon uopšte i treba? Može se i postaviti i pitanje – kome treba država, koja ne može da sprovede zakone koje donosi?
U odgovoru sam dobio da ministarstvo nije nadležno za oduzimanje akreditacije. To je poznata stvar, upravo zbog toga ovaj amandman i podnosim.
Ne postoji pravna prepreka da mi nekim zakonom uredimo propis da ministarstvo može oduzeti akreditaciju u tim slučajevima i samo u tim slučajevima. U suprotnom ovaj zakon, a ministar kaže da je dobar, slažem se sa tim, ali ako je zakon dobar, onda ne valjaju oni koji treba da ga sprovodu i koji ga ne sprovode. Nešto moramo menjati, ili zakon, ili te koji neće da sprovode zakon. Hvala lepo.

Pedeset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije, iskoristim par minuta i da dam par opštih napomena koje su u vezi sa onim što smo danas razgovarali o ovom zakonu.
Smatramo da je vođena jedna kvalitetna rasprava, kako mi to vidimo, da je ovakva jedna rasprava i principijelno zalaganje narodnih poslanika za svoje amandmane čist jedan dobitak za obrazovanje, za ono što je bio pokušaj, u čemu smo možda uspeli, neki da, neki ne, na poboljšanju zakonskog okvira koji tretira visoko školstvo, ovim zakonom.
Naravno, rasprava je bila korisna, jer ostavlja eho i za neko buduće vreme, jer i danas kada donosimo ovakve izmene i dopune Zakona, one neće biti za sva vremena i u neko buduće vreme, pre ili kasnije, sigurno će doći i do novih izmena.
Rekao bih da naše je Ministarstvo prosvete, na čelu sa ministrom Obradovićem, blagovremeno reagovalo na ono što je bila potreba sadašnjih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju.
Reagovalo se na sva aktuelna pitanja, bilo da su ona izražena kao problemi u funkcionisanju sistema visokog obrazovanja, ili kao potreba upodobljavanja sa evropskim obrazovnim prostorom, ili kao težnja da se integrišemo u evropski sistem obrazovanja.
Dakle, zakonska rešenja koja mi danas usvajamo, iskazuju težnju da se podigne efikasnost i kvalitet obrazovanja u visokoškolskim ustanovama, jer zapravo sugeriše fakultetima na drugačiji sistem rada, što podrazumeva obavezu doslednijeg primenjivanja bolonjskih principa, što znači, stalni kontinuirani rad sa studentima, provere delova ili pojedinih celina, vežbe, itd.
Znači, manji broj ispitnih rokova koje predlagač predlaže, mislimo da uozbiljuje rad i odnos prema obavezama, kako profesora, tako i studenata. Veći broj ispitnih rokova stvara komotnost i jednu opuštenost, možda i pretpostavku i za kampanjski rad. Ako bi pretpostavka bila da veći broj ispitnih rokova doprinosi kvalitetu, hajde da podignemo onda deset rokova, pa će to možda dati i neki bolji rezultat. Mislim da nije tako.
Mi lestvicu stalno moramo da dižemo gore, kako bi uozbiljili ceo taj proces, kao i u sportu. Ne možemo lestvicu spuštati niže, a dizati lestvicu i ostvariti neki veći prag koji podrazumeva i veći rad, ozbiljniji rad, sa jedne strane studenata, sa druge strane i profesora koji to prate i koji pomažu studentima.
Danas visoko rangirani univerziteti u svetu imaju manji broj ispitnih rokova i ako nam je godila činjenica da je Beogradski univerzitet na toj listi svrstan na nekom zapaženom mestu, po onome što je kvalitet i uspeh studija, onda svakako moramo to dalje gledati na takav način da moramo dizati kriterije, stvarati nove pretpostavke za kvalitetan rad.
Povećanje broja ispitnih rokova, svakako ne doprinosi onome što treba da bude ozbiljniji rad, već pre svega, možda doprinosi improvizaciji u sprovođenju bolonjskog procesa. Naravno da dobar deo studenata ide tom linijom manjeg otpora i mislimo da zakon sledi jednu viziju, jednu filozofiju, ako hoćete, i jedan smisao da se stvaraju pretpostavke, u ovom slučaju, zakonske pretpostavke i zakonski okvir, naravno, uz stvaranje i drugih pretpostavki – pedagoških, prostornih, materijalnih itd, kako bi unapredili proces obrazovanja u visokoškolskim ustanovama.
To je jedan veoma složen proces. Naravno da ni ove zakonske odredbe, koje su ovde sa vizijom predložene, i sa dubokim smislom, ako hoćemo i da priznamo, ako razmišljamo na takav način, neće biti same po sebi dovoljne za ostvarivanje očekivanih efekata. Moramo na jedan takav način da razmišljamo kako bi, kao parlamentarci, a sa druge strane, i zakon kao jedan mehanizam i instrument, podsticao jedan drugačiji odnos u radu naših visokoškolskih ustanova.
Naravno, ministarstvo će kao i do sada uvek pratiti efekte tog rada i davati odgovore na probleme koji se budu javili, a takođe i pratiti ono što se dešava u jednom širem prostoru, a to je evropski obrazovni proces. Svakako smo dužni, i to je veoma značajno da smo ovim zakonom i ta pitanja obuhvatili, da budemo u toku i da budemo na istom talasu, da tako kažem, sa svim onim što se događa u visokoškolskom obrazovanju u Evropi, jer prosto ako nemamo taj sluh i nemamo tu vizuru, onda smo daleko od onoga što treba sutra da ostvarimo u ovoj oblasti.
Dakle, naravno da je bilo zadovoljstvo čuti i opozicione poslanike koji se zalažu za svoje stavove i to ne podrazumeva ignorisanje takvih stavova, ali prosto je bilo potrebno da ovde iznesemo različita mišljenja i da u ovom trenutku imamo jednu rezultantu jedne takve rasprave, koja će svakako ostvariti jedan pozitivan okvir u ovoj oblasti. Sigurno ćemo biti spremni, i mi sa naše strane, a svakako i ministarstvo, da u narednom nekom vremenu ponovo poboljšamo tekst ovog zakona. Zahvaljujem.

Osam minuta i pedeset pet sekundi iskorišćenog vremena ovlašćenog predstavnika.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima ministar Žarko Obradović.

Hvala, ovo do četiri sata dok dođu ostale kolege i krenemo na pitanja i odgovore. Šalim se. Na ovu rečenicu me je ponukala dobra atmosfera koja postoji u Narodnoj skupštini i želim svima vama koji ste ovde da se zahvalim na onome što ste rekli. Nesporno je da kod vas postoji, ne samo interesovanje o ovoj temi, već i znanje koje se pokazalo tokom rasprave o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, odnosno o konkretnim amandmanima. Negde smo možda u toku te rasprave otišli dalje od onoga što je bio i što jeste sadržaj ovog zakona, pa bih samo želeo da podsetim.
Prva stvar najvažnija za studente jeste da ovaj zakon usvojimo večeras da bi mogli upisati novu školsku godinu, jer ukoliko ne usvojimo broj bodova koji je potreban za uslov za mnoge će biti pusti san. To je stvar o kojoj morate svi da razmislite. Uvažavajući sve dobre želje koje su se čule, mora se priznati da je reč o procesu, dopalo se to nekom ili ne, u kom ministarstvo učestvuje zajedno sa ostalim, a ostali su: visokoškolske ustanove, profesori, studenti. Proces unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja u Srbiji ne možemo sami završiti, možemo ga inicirati, a od samih visokoškolskih ustanova i od onoga što će se dešavati na fakultetima zavisi mnogo toga.
Ne znam da li ste malopre primetili, kolega iz Novog Sada je u najboljoj nameri rekao – mi smo reformisali naše programe, kod nas je sve super. Dok kod kolega iz Beograda nije, ali kad pogledate šangajsku listu ona govori nešto drugo. Kriterijumi na osnovu kojih se upoređuju univerziteti drugojačiji u odnosu na ono što je kolega rekao. Ovo pominjem iz prostog razloga što se čulo mnogo argumenata koji su u prilog ili jednoj, ili drugoj tezi. Ako se osvrnete na ono što je predmet zakona, pokušali smo da nađemo rešenja koja su važna za visoko obrazovanje u ovom trenutku i da zajedno sa visokoškolskim ustanovama, postoji saglasnost svih nas da su ovo promene koje su potrebne, otvorimo vrata za novi korak.
Želim još nešto da kažem vezano za dostupnost obrazovanja. Često se prenebregava činjenica da je izbor fakulteta čin ličnog izbora svakog pojedinca i da svakog od nas, odnosno ovih mladih ljudi, koji biraju fakultet, odlučuje koji će fakultet izabrati. Često maturantima, kada me pitaju – šta da upišu, govorim da upišu onaj fakultet koji vole, jer se najbolje studira ono što se voli. Opet dodam i onu rečenicu – ukoliko želite da lakše nađete posao, jer je takvo stanje sada u Srbiji, veće su šanse ako završite fakultet prirodnih nauka u odnosu na društvene. Činjenica je, stvarna, ako izaberete fakultet prirodnih nauka, da možete da završite o trošku države i osnovne, i master, i doktorske studije. To uopšte nije problem. Međutim, postoji i pitanje ličnog izbora svakog pojedinca, koje se posle više ili manje prelama na stanje u visokom obrazovanju.
Ovde se opet, nažalost, nije čulo mnogo toga o suštini sticanja znanja, procesu učenju. Mora da se uči da bi se završio fakultet, kao što moraju da se menjaju profesori, moraju da se menjaju i studenti. Čini mi se da je koleginica Čomić pomenula da ako želimo svi da damo obrazovanju onaj značaj koji zaslužuje, nije potrebno samo da pričamo, nego i da menjamo. Reći ćete – neka to uradi Vlada. Ok, tako je. Vlada je neko ko sprovodi izvršnu vlast i najveća je odgovornost Vlade, ali svi učestvujemo više ili manje u tom procesu, i oni koji su u vlasti, i koji su u opoziciji, u zavisnosti kako pričaju i kako se ponašaju.
Čini mi 53,7%, koristio sam taj podatak juče, studenata svih državnih fakulteta studira o trošku države. Priznaćete, 53 i nešto hiljada studenata koliko je bilo prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 2010. godine. Za ovu našu Srbiju, 53,7%, u ovakvoj ekonomskoj situaciji, je nešto vredno poštovanja. Naravno da bi želeli da to bude više, ali se postavlja pitanje i mogućnosti. Pokušaćemo kroz promenu načina finansiranja da povećamo obuhvat. To je samo jedna dimenzija onoga što država želi. Želimo narednih godina da ovu strategiju primenimo i da ne bude samo pitanje – da li ima dovoljno novca, nego i pitanje promena stanja unutar samih visokoškolskih institucija i kod profesora i kod studenata. Naglašavam svesno – i kod profesora, i kod studenata. Da bi se izbegle ove situacije o kojima ste govorili, o tzv. uskim grlima, jer kad pogledate na univerzitetima u Srbiji takvih slučajeva ima, ali malo u odnosu na daleko veći broj onih dobrih slučajeva koji postoje na fakultetima. Potreban je taj dvostrani odnos.
Profesor može biti fantastičan, da sjajno drži predavanja, da ukazuje studentima na sve one elemente koji su iznošeni u toku procesa održavanja nastave, ali ako nema studenta koji želi da uči, nema ni rezultata. Uopšte nije lako postići jedno i drugo.
Želim ovo da vam kažem, čini mi se da se suviše pričalo o mešanju države. Struktura sistema visokog obrazovanja je koncipirana tako da postoji telo koje bira ova skupština, a koje se zove Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koje ima svoje radno telo – Komisiju za akreditaciju. Ona proverava kvalitet. Pazite, Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta. Ova provera kvaliteta ostaje u drugom planu i ona sada kreće u drugi ciklus akreditacije i provere kvaliteta. To je nešto što je deo sistema visokog obrazovanja i ostalih evropskih zemalja.
Ako ima problema, a ima ih u pojedinim sredinama, apsolutno smo tu da reagujemo, ali ne možemo sami sve. Evo, juče mi je kolega Atlagić ukazao na situaciju na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, jer situacija je takva da treba reagovati. Nažalost, mi možemo da reagujemo samo onako kako dolikuje ministarstvu, u skladu sa zakonom i tek kad Prosvetna inspekcija utvrdi činjenično stanje. Očekujem da ćemo to učiniti u toku dana, jer mi se čini da je kolega iz Socijaldemokratske partije Srbije to pitanje postavio. Kada Prosvetna inspekcija utvrdi činjenice, očekujem u toku sutrašnjeg dana, naravno, ja ću u odnosu na to i reagovati.
Pored Nacionalnog saveta, Komisije za akreditaciju, visokoškolske ustanove su potpuno autonomne i to treba apsolutno naglasiti. Sami univerziteti imaju mnogo toga da urade, da se ne dešava kao što se dešavalo na nivou Saveta univerziteta, da se donese jedna odluka, a fakulteti rade potpuno drugo. Ako krene da reaguje država, ako se podrazumeva da ministarstvo, svi ćete vi isto reći – e, ne može, gde je tu autonomija? Hoćete. Klimali glavom ili ne klimali glavom, svi ćete reći – izvinite, oni su potpuno autonomni, oni to treba da reše. Kada tražimo od njih da reše, oni kažu – izvolite, mi znamo kako treba. To je naša stvarnost. Naravno i situacija na pojedinim fakultetima, koji su takođe potpuno autonomni, i kada donose program, i kada izvode nastavu, i kada se prave udžbenici, i kad se ocenjuju studenti, jedino nisu autonomni kada nastane problem, onda se taj problem prebacuje prema univerzitetu ili prema nama.
Oko studentskih organizacija, ove studentske organizacije koje sada postoje su potpuno legitimne. Ko misli da osporava njihovu legitimnost, neka im se obrati pa neka ih pita kako su izbrani i koga predstavljaju? Kada donesemo zakon o organizovanju studenata, opet će se stvoriti uslovi za novo učešće studenata, pa će se opet izabrati neko, pa će se opet desiti da je neko osporavan, kao i u policiji, uostalom. Nažalost, pominjem to kao u policiji jer uvek imate situaciju, i to je pravo, nije uopšte sporno, ali mi nemamo u ministarstvu svoju organizaciju, studenti imaju svoju organizaciju. Fakulteti su autonomni, univerziteti su autonomni, mi slušamo njihov glas i mislim da je dobro što razgovaramo zajedno i što se trudimo da izađemo u susret njihovim zahtevima. Ne vidimo svoju ulogu na drugi način, nego da pratimo Akademsku zajednicu i da im dajemo sugestije, jer svaka druga vrsta intervencije bi bila drugačije doživljena i drugačije plasirana.
Videli ste ovde, ako smo propustili u prethodnim raspravama i u usvajanju zakona da u okviru poslova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ne stavimo da imaju obavezu da utvrde nacionalni okvir kvalifikacija, sada to postoji, sada ćemo ga dobiti, s obzirom da je on već gotov. Sada ćemo razgovarati i o strategiji i radićemo druge stvari zajedno.
Možda ove mere ne daju rezultate, i o tome smo spremni da razgovaramo. Zašto ne bi? Akademska zajednica nas je uverila da bi sa ovim stvari koje su krenule mogle krenuti još bolje napred. Ali, ako ne bude, razgovaraćemo zašto nije, gde nije i zbog koga. Pazite, kada nastane neko usko grlo, tačno se locira problem. Postoje načini i normativna rešenja unutar fakulteta i univerziteta kako se ti problemi mogu rešavati.
Druga je stvar da li postoji spremnost akademske zajednice te institucije da to reši. Ima fakulteta gde su svi organizovali izbore za izbor dekana i jedan dekan neće. Pazite, neće! Ako vi mene gledate začuđeno i pitate – kako neće, lepo neće i, naravno, onda nastupamo. Prema zvanju koje ima i znanju koje kao izraz tog zvanja poseduje, čovek bi očekivao da raspiše izbore za izbor dekana, ko god da bude izabran, ali neće. Onda država mora da nastupa.
Vezano za ove amandmane, Skupština će danas o njima glasati i želeo bih samo da pomenem da možda nije dovoljno primećeno da mi produžavamo još godinu dana finansiranje ovim studentima koji ne uspeju da steknu određen broj bodova. Znači, godinu dana produžavamo, uključujući i studente sa invaliditetom, i oni su takođe uključeni, da se ne bi stekao utisak da nisu uključeni u taj broj studenata, naravno, ako ispune uslove.
Na samom kraju, želim da kažem još nešto. Iduće školske godine, godina školska i kalendarska se razlikuju, školske godine 2012-2013. broj rokova je šest, školske godine 2013-2014. broj rokova je pet, a od školske godine 2014-2015. broj rokova bi trebao da bude četiri. Iduće godine sa šest rokova uslov će biti 50 bodova, pa ćemo da vidimo kako je ko uradio posao i unutar tih visokoškolskih ustanova. Kada kažem - kako je ko, mislim i na profesore i na studente.
Naravno, nama ostaje da stvorimo uslove da ono što je po našem mišljenju i što je pozitivna ocena od strane rektora svih univerziteta veći pomak napred u visokom obrazovanju, da se taj proces nastavi, a da država stvara uslove, ne samo kroz lične dohotke, nego kroz stvaranje uslova za odvijanje nastave, nabavku opreme, mogućnosti za naučno-istraživački rad, sticanje zvanja i sve one ostale stvari koje su deo visokog obrazovanja.
U svakom slučaju, naš razgovor se neće završiti na ovoj današnjoj temi. Očekujem da ćemo u toku oktobra već biti ovde ponovo kod vas, ali tada sa temom strategije obrazovanja na svim nivoima, pa ćemo onda razgovarati na matičnom odboru i ići ćemo na javno čitanje. Za vas koji ste ovde znam da ćete doći, ali ćemo mi pozvati i sve ostale poslanike da nam se pridruže, da i oni uzmu učešća u temi - kakvo obrazovanje Srbiji treba za deceniju koja je pred nama? Hvala vam.

Hvala.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Pošto je Narodna skupština završila raspravu o tačkama dnevnog reda sednice, saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem četvrtak, 27. septembar 2012. godine, sa početkom u 19,10 časova, kao Dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
U skladu sa članovima 87. i 205. određujem pauzu do 16,00 časova.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, s obzirom da je danas poslednji četvrtak u mesecu u skladu sa članom 205. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine pristupamo postavljanju poslaničkih pitanja u vremenu od 16,00 do 19,00 časova.
Od generalnog sekretar Vlade Republike Srbije dobio sam obaveštenje da sledeći članovi Vlade nisu u mogućnosti da prisustvuju današnjoj sednici na kojoj se Vladi postavljaju poslanička pitanja.
Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane, Jovan Krkobabić,potpredsednik Vlade i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike,
Ivan Mrkić, ministar spoljnih poslova i Sulejman Ugljanin ministar bez portfelja.
Pre nego što krenemo na postavljanje poslaničkih pitanja, dozvolite mi da vas još jednom podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine koje se odnose na način postavljanja poslaničkih pitanja. Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti. Poslaničko pitanje mora biti jasno formulisano. Izlaganje narodnog poslanika koji postavlja pitanje ne može da traje duže od tri minuta.
Predsednik Narodne skupštine upozoriće narodnog poslanika, koji postavlja poslaničko pitanje, ako pitanje nije postavljeno u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, odnosno ako nije upućeno nadležnom organu.
Na usmeno postavljeno poslaničko pitanje Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno da odgovore. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju da obrazlože. Odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Takođe, prema članu 207. Poslovnika posle datog odgovora na poslaničko pitanje narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo, da u trajanju u najviše od tri minuta, komentariše odgovor na svoje pitanje, ili da postavi dopunsko pitanje. Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju u najviše od dva minuta.
U toku trajanja postavljanja pitanja i davanja odgovora shodno se primenjuju odredbe Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, s tim što nisu dozvoljene replike i ukazivanja na povredu Poslovnika.
U skladu sa tim, molim narodne poslanike da podnesu prijave za postavljanje pitanja.
Istovremeno vas podsećam da će redosled postavljanja poslaničkih pitanja biti utvrđen prema dosadašnjoj praksi rada Narodne skupštine, tako što će se naizmenično najpre reč davati reč narodnim poslanicima koji ne pripadaju ni jednoj poslaničkoj grupi, a zatim narodnim poslanicima od najmanje prema najvećoj poslaničkog grupi.
Prelazimo na postavljanje poslaničkih pitanja.
Prvi se za reč javio narodni poslanik Nikola Tulimirović. Izvolite.