Hvala, gospođo Čomić.
Ja sam pažljivo slušala diskusiju gospodina Karića kada se govorilo o ovom predlogu zakona u načelu i jako sam dobro razumela i ovaj amandman. Mogu da kažem da je gospodin Karić izlobirao poslanike iz DSS. Dobar amandman je sam po sebi izlobiran i nije potrebno tu ulagati neki veći napor. Međutim, nije to dovoljno što vi izlobirate poslanike opozicije, potrebno je da izlobirate i poslanike koji podržavaju Vladu kako bismo usvojili taj amandman, tako da ovo što mi kažemo da ćemo podržati nije dovoljno.
Inače, taj amandman je veoma konkretan i predlaže da studenti sa invaliditetom zadržavaju pravo da se finansiraju iz budžeta najduže dve godine, a do dana isteka redovnog trajanja studija. Dakle, prosto bi to moglo da bude i motiv više za studenta sa invaliditetom, koji u samom startu ima mnogo ovaj veće poteškoće, nego student koji nema invaliditet, da uopšte krene u tu avanturu studiranja.
Dakle, garantujem da bi ovo bio motiv više da se taj student stimuliše da počne da studira, kako bi on bio koristan i svojoj porodici, a i društvu.
Vi ste dali jedno uopšteno objašnjenje zbog čega se taj amandman odbija. Verujem vam na reč da fakulteti ulažu napore, da sagledavaju probleme studenata sa invaliditetom itd. Vi ste sad naveli neke od tih mera, što je jako dobro, međutim, ovo je vrlo konkretna, da je nazovem tako, afirmativna mera. Dakle, student sa invaliditetom nije uopšteno.
Pretpostavljam da nijedan fakultet nema ovu meru i da ta mera ne bi bila udar na budžet Republike Srbije, niti na udar nekog fakulteta. Dakle, ovu afirmativnu meru u ovom trenutku nema ni jedan fakultet.
Vi ste sada govorili, što je, takođe, veoma dobro, da je jedan studentski dom prilagođen potrebama osobama sa invaliditetom. Pretpostavljam da su sve te građevinske barijere rešene, međutim bilo bi dobro da i svi ostali studentski domovi imaju rešeno to pitanje, možda ne tako kompletno, ali prosto nije dobro da u jednom domu žive samo studenti sa invaliditetom. To nije dobro.
Mi kao društvo treba da nastojimo da u svakom domu imamo uslove u kojima će živeti studenti sa invaliditetom i bez. To je valjda želja svih nas da ti ljudi kada dođu da studiraju da ne budu izdvojeni. Tako osećam da su oni sada izloženi segregaciji, da tako kažem, da upotrebim grubu reč. Bilo bi mnogo povoljnije da imamo studente sa invaliditetom u svim domovima, da budu uključeni u studentski život realno.