Zahvaljujem predsedavajući i poštovane kolege narodni poslanici, meni je jako žao što sada ovde nisu predstavnici DS koji su me u prepodnevnim časovima na ovoj sednici zaista razoružali upornošću da opstrukcijom rada parlamenta brane nešto što zaista je neodbranjivo.
Šta je neodbranjivo? Ne radi se uopšte o tome da bilo ko u ovoj sali i bilo ko od poslanika vladajuće koalicije, govori ispred SNS, je imao nameru ili bilo kakvu skrivenu želju da implicira krivicu poslaniku, našem kolegi Oliveru Duliću, ali istovremeno ne zaboravite bivšem ministru u prethodnoj Vladi. To uopšte nije bila tema. Tema je bila da na zahtev Tužilaštva ovaj parlament radi ono što je u opisu našeg posla, da olakšavamo rad pravosudnih organa, da tražimo istinu i pravdu, kako je moj kolega Stojmirović zaista lepo citirao, čak i ono kada se zaklinjemo, kada stupamo na ovu funkciju imamo obavezu da branimo i olakšavamo javnosti dostupnost istine i pravde. To je funkcija ovog parlamenta, sve drugo su političke špekulacije i politička imputiranja neke navodno političke hajke, kroz neke navodno naše medije. Zaista ne znam u Srbiji koji su to mediji koji su u vlasništvu bilo koga osim Dragana Đilasa, Miškovića i još nekih ljudi koje neću da pomenem, a nemam čak problem ni da pomenem, nego prosto nisam sigurna u sve to, pa neću na taj način da spekulišem.
S druge strane, danas je veoma sumoran dan u republičkom parlamentu iz više razloga. Kada sam dolazila na ovu sednicu uopšte nisam očekivala da će se rasprava voditi, mislila sam da ćemo mi otprilike za sat, sat i po vremena da uradimo ono što je bio naš posao, a to je da oduzmemo, po zahtevu Tužilaštva, mandat jednom od naših kolega narodnih poslanika koji je, dakle, osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja.
To su veoma teške sumnje i veoma ozbiljne sumnje, naravno koje će biti dokazane u postupku u istrazi koja bude povedena. On se zaista pozvao inicijalno na svoj poslanički imunitet i naša je bila obaveza da ga tog imuniteta rešimo, ja bar tako mislim. Jer, pre svega, tako doživljavam svoju političku funkciju i svoju poslaničku funkciju, jer bi me zaista bilo sramota da se pozovem čak i u gradskom prevozu, da me neko zaustavi, da nemam "Bus Plus", pa bi me bilo sramota da kažem – da, ja sam narodni poslanik, imam poslaničku legitimaciju. Ne znam zaista odakle ovakva vrsta od strane kolega iz DS spremnosti da urušavaju elementarne postulate, dakle, parlamentarne demokratije i onoga što mi kao poslanici moramo da radimo. To je prvi deo stvari koji me zaista zabrinuo.
Poražavajuće je da mi to danas u parlamentu Srbije treba da raspravljamo o tome da je jedan bivši ministar, visoki funkcioner bivše vlade i sadašnji kolega narodni poslanik svojim činjenjem, nečinjenjem, to će se već videti, uopšte došao u situaciju da bude na ovaj način javno prokazan, naravno videćemo na koji način će on dalje da postupa.
Dakle, kako će taj postupak dalje teći i zaista nemam nameru da prejudiciram ničiju ni krivicu, ni nevinost, ali ovo je zaista poražavajuće, to pokazuje stanje u političkom životu Srbije.
Sa druge strane, ono što su poslanici DS jutros radili, a to je zapravo bila takva opstrukcija rada parlamenta, a indirektno i rada pravosudnih organa zloupotrebljavajući parlamentarnu proceduru. Zloupotreba procedure, a procedura je inače jedan u savremenoj demokratiji, osnova demokratije, a zloupotreba procedure zaista dođe kao jedna vrsta, znate anomaličnog embriona demokratije. I kada se uspešno zloupotrebljava onda zaista parlamentarizam gubi svoj smisao.
Ja to nisam mogla da razumem jutros, nisam se javljala po Poslovniku, i ako je bilo puno razloga za to, jer nisam želela da učestvujem na taj način u opstrukciji pravosudnih organa i onoga što je u interesu najšire javnosti, a to je interes i dostizanje istine i pravde.
Samo još jednu stvar koju ne mogu da razumem, ako se neko pozove na poslanički imunitet, a pri tom su u pitanju veoma teške sumnje, indicije, neću da kažem optužbe, jer još nije stiglo do toga, onda se zaista postavlja pitanje, na koji način mi devalviramo institut ličnog primera u politici u javnom životu. Lični primer je nešto što mora da nas rukovodi, mi smo nosioci javnih funkcija, oči građana Srbije su uprte u nas. Kako se mi ponašamo, tako će građani očekivati da se država prema njima ponaša.
Zbog toga ću apsolutno glasati za oduzimanje imuniteta poslaniku Duliću i naravno, sa neke strane očekujem da će on u nekom fer i pravednom postupku da dokaže svoju nevinost, to je loše pravnički rečeno da neće sigurno dokazivati svoju nevinost, ali svakako da će pokazati da li je odgovoran za ono što mu se stavlja na teret ili nije. Hvala.

Sledeći prijavljeni je Dragan Tomić, on nije tu, a sledeći je narodni poslanik Dragan Šormaz. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, i meni je u neku ruku neprijatno što danas sedimo ceo dan ovde i raspravljamo o nečemu što se ne dešava prvi put u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u raznim situacijama je, od kada sam ja poslanik, više decenija bila situacija da se ovako nešto dešavalo, ali obično se nije vodila rasprava ili se ja ne sećam da se vodila rasprava, nego se dođe i odradi taj posao, izglasa se i idemo kući posle toga ili na neke druge poslove da obavljamo.
Danas ceo dan raspravljamo, pričamo o proceduralnim stvarima, o greškama, ne znam zbog čega je DS ovo uradila, efekat onoga što je možda bio cilj će ceniti građani, ali moramo da govorimo o nekim činjenicama, mi smo danas ovde jer je osumnjičen naš kolega u određenom procesu koji je pokrenut u istrazi koja se radi, od nadležnih organa, sam izjavio da se poziva na poslanički imunitet.
Svi smo to mogli da čujemo i u ovoj zgradi Skupštine, kada je došao da održi konferenciju za štampu i rekao da se pozvao na poslanički imunitet, samo zato da bi došao u Narodnu skupštinu, da održi konferenciju za štampu i optuži političku konkurenciju ili protivnike ili sadašnju vlast, da se tu radi samo o političkom progonu i da je on sve što je radio, radio po zakonu, znači, to su njegove reči.
To što je on rekao je značilo i ono što je činio tog dana, i to je nešto što zakon nalaže tužiocu da uradi, da se tužilac obrati Narodnoj skupštini i da traži ukidanje njegovog imuniteta.
To je nešto što je zakonska procedura. To što on posle govori da se ne poziva na imunitet, nema nikakve veza sa onim što se dogodilo, znači, to može da se radi nekoliko puta, može da dobije poziv da ide na sud kod istražnog sudije, a on može da se pozove na imunitet.
Ako mi danas to ne uradimo, svaki put možemo da imamo pozivanje na imunitet, da bi on održao konferenciju za štampu, pa onda posle toga ne pozivanje na imunitet. Zato ovo danas mora da se odradi, ali taj čin košta građane Srbije danas minimum milion i 200 hiljada dinara. To svi treba da znamo.
Ovaj današnji dan, zato što je on rekao da se poziva na imunitet, a kao ne poziva se na imunitet, košta građane Srbije najmanje milion i 200 hiljada dinara.
To govori o odgovornosti nekoga ko sedi ovde među nama, jer toliko ovaj skupštinski dan košta, zavisi koliko sedimo, koliko struje potrošimo, da smo još ovde vodili raspravu, da smo pričali nepotrebno o Poslovniku, što je bilo potpuno besmisleno pre podne od strane poslanika DS, mogli smo da zanoćimo, koliko bi smo potrošili struje, koliko bi smo još koštali građane Srbije, možda bi taj dan bio i više od milion i 200 hiljada dinara, zato što je neko reka oda se poziva na imunitet, a ne poziva se na imunitet.
Sve to govori o odgovornosti i o načinu na koji se neko ponaša i onda čitava priča o hajci. Molim vas, hajde da to prvo rešimo, nismo jedini.
Udruženja novinara to isto traže, barem ova dva za koje ja znam, da se utvrdi ko su vlasnici medija u Srbiji, pa da vidimo ko pravi hajku, ko protiv koga pravi hajku.
Ja sam u svojoj karijeri do sada imao prilike da doživim hajku i nikada se nisam žalio na medije. Trpeo sam, zato što sam narodni poslanik, zato što obavljam javnu dužnost i svi građani treba da znaju sve, pa neka sami cene. Moje je kao narodnom poslaniku bilo da nešto demantujem, da kažem da nije tačno ili da jeste tačno, ali nisam nikada izgovorio ružnu reč protiv nekog medija.
Očigledno je da i to moramo da rešimo. Moramo da rešimo pitanje privatizacije "Politike", pitanje svega ostalog što se dešavalo oko "Večernje novosti", da vidimo šta se to na medijskoj sceni Srbije dešava, ako neko govori o hajkama.
Ne vidim ko bi to mogao sa naše strane da organizuje hajku protiv gospodina Dulića, ako znamo, pričam o SNS, ko su vlasnici medija u Srbiji. Hajde da vidimo da li je neko iz SNS ili neko ko podržava SNS ili bilo koju opozicionu partiju, osim DS, na primer, vlasnik nekog medija.
Isto tako, moram da apelujem na izvršne organe vlasti u Srbiji, jer imamo tri grane vlasti u Srbiji, odnosno pravosudne organe vlasti.
Kada se ovako nešto desi, mora da ima prioritet, mora brzo da se završi, istražni organi moraju da budu efikasni i brzi u radu u ovom slučaju i u svim narednim koji nastupe, ali i onima koji su bili, isto tako i pravosuđe.
Mi smo čuli više puta da ne postoje ozbiljne institucije za borbu protiv korupcije. Prethodna Vlada je više puta, kada se koristi termin kriminal i korupcija, govorila kako se vodi borba u Srbiji, tako što je navodila primere protiv švercovanja kokaina iz Južne Amerike u Zapadnu Evropu ili borba protiv akcije "Morava", borba protiv narkomanije u Srbiji, heroin itd.
Nikada nisu naveli ni jedan primer borbe protiv korupcije, nego kriminal i korupcija u isti džak, pa se vodi borba, ne, borba protiv korupcije u Srbiji se nije vodila i ne postoji institucionalno gledano sistemski mogućnost da se ozbiljno vodi borba, čak ni dan danas, bez obzira na lične pokušaje ljudi u Vladi Republike Srbije i velikom angažovanju gospodina Aleksandra Vučića.
Međutim, i njemu i njegovoj volji i želji da se sa tim izbori potrebna pomoć ozbiljnih institucija koje moramo da stvorimo, ali i ozbiljnog pravosuđa.
Navešću vam još jedan primer, šest godina možda i više se u Smederevu sudi ženi koja je bila gradonačelnik, pa pomoćnik gradonačelnika, pa je sada ponovo gradonačelnik i to uvek u vlasti sa DS i SPS i nikako da se to suđenje završi.
Nije ni čudo što javnost, jedan deo javnosti u Smederevu misli da se radi o ženi koja je žrtva neke hajke, jurnjave i onda dobije glasove, onda žena vodi grad, a sudi joj se za zloupotrebu službenog položaja i korupciju, a sud nikako da završi.
Prvoosumnjičena u tom slučaju je osuđena majka dvoje dece, teška presuda, osam godina zatvora i naravno, nije pravosnažna, ima pravo na žalbu, ali je osuđena i sada je trenutno u zatvoru, a drugooptuženi i trećeoptuženi, nikako da se završi, stalno se odlaže, i proceduralno gledano, sudovi bi morali sve te stvari da rešavaju mnogo brže, institucije unutar policije, unutar bezbednosnih službi moraju mnogo više na tome da rade.
Koliko puta smo u Narodnoj skupštini Republike Srbije čuli za NUBA investovu firmu. Uvaženi kolega, tada narodni poslanik, a sada ministar gospodin Velimir Ilić je u ovom slučaju pričao deset puta u ovom parlamentu minimum, deset puta. Niko nije pokrenuo taj postupak, evo do sada. Da li treba da govorimo o mostu Žeželjevom? Ovde sam govorio pet puta o tom tenderu, o mostu na Adi koliko smo puta govorili i svemu ostalom što je rađeno. Sve to mora da se ispita, bez obzira ko je bio vlast, ko je bio opozicija, ko je sada vlast, ko je opozicija, zaštićenih ne sme da bude, ne zato što želimo u EU, nego zato što moramo da imamo jeftiniju, odgovorniju državu prema građanima. Građani moraju da vole svoju državu, a ne da osećaju da im ona otima njihove novce iz džepova i da se jedni provlače, uvek jedni te isti, a da oni trpe time što imaju najniže zarade u regionu, time što ne mogu da se zaposle, time što realni sektor ne može da radi zato što ima skupu državu i skupe lokalne samouprave. To mora da se promeni. Ne može od jednog preduzeća pet da se napravi na lokalnom nivou i da niko ne reaguje, od jednog pet, a bolje efekte je imalo kao jedno.
To sve možda deluje kao da sam pričao nešto malo šire, ali ne. Borba protiv korupcije je sada najvažnija u Srbiji. Ne postoji važniji posao od toga. Videćete, to je nešto što, i za sve ove koji žele u EU, će se nama mnogo više tražiti u narednom periodu, mnogo više.
Evo, vidimo šta se dešava u Hrvatskoj. Silni ministri, pa čak i bivši predsednik Vlade su privedeni, sudi im se, brane se sa slobode, imaju televizijske emisije, ali to se radi, to ćemo morati i mi da radimo, bez obzira kako se neko zove i preziva. Moraće u Srbiji to već jednom da se desi, i opet ponavljam, ne zato što se od nas to očekuje iz EU, nego zato što to očekuju građani. Njima je više dosta praznih priča, to su očekivali ranijih godina, međutim od Titovog vremena, preko Miloševića i svih ostalih DOS-ovih lidera naovamo, to nisu dočekali. Sada je vreme za to, poslednji je trenutak za to, to mora da se uradi jer smo u privrednom smislu doživeli, maltene, kolaps kao država, blizu smo bankrotstva kao država, pričali smo o tome kada je bila rasprava o rebalansu. Moramo da sprečimo lopovluk u Srbiji i moramo pravednije da raspoređujemo novac kao država. To ne možemo bez ozbiljne borbe protiv korupcije. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Zahvaljujem gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u jednoj situaciji u koju je upravo mogao samo da nas, s obzirom na sve priče i tok rasprava i korišćenja poslaničkih reči, mogao da nas izvuče samo gospodin Dulić. Znači, lepo je trebao da dođe u parlament u Skupštini, da kaže – gospodo, tražim da glasate o ukidanju imuniteta, s obzirom da je trenutno poslanik, i ova situacija ne bi išla u ovom smeru.
Međutim, moram još jednom da podsetim na situaciju da su prethodne odluke, prethodnog saziva Narodne skupštine RS, neka činjenja koja idu u ovom smeru i govore o sasvim nekom drugom smeru, i ono što do sada nije bila parlamentarna praksa, učinjeno je zaista u prethodnom sazivu.
Ono što smo već i dosta čuli, ne želim da ponavljam, to je bilo i skidanje imuniteta na administrativnim odborima, znači, nije ovo prvi put i nije ovo nikakvo hapšenje političkih protivnika, izrečene zaista teške reči od velikog parlamentarca, gospodina Mićunovića. Žao mi je što nije tu, i pre svega bih voleo da sam čuo reč od bivšeg premijera, reč od bivše ministarske pravde, nego od nekih drugih koji možda i manje su upoznati u sva dešavanja i svo rukovođenje prethodnih četiri godine ovom državom.
Ne može SNS, ne mogu njeni koalicioni partneri da se bave hapšenjem političkih protivnika, nemamo mi ni jednog sudiju u ovom sazivu, nikoga mi nismo promenili, nemamo ni jednog tužioca. Uostalom, ljudi, a puno puta je bilo reči u ovom parlamentu, znate kako i znaju građani Srbije kako su birane sudije, kako su birani tužioci.
Između ostalog, ovaj postupak je star već tri godine, zašto nije priveden kraju, zašto nije dokazana nevinost, kao što je i uvaženi gospodin Mićunović rekao, da je naš kolega, poštovani kolega, nevin? Ne bi zaista ni bilo priče oko svega ovoga, ali scenario koji je pravljen prethodne četiri godine, ne mogu samo da kažem četiri godine, radi se mnogo više, počev od 2000. godine na ovamo, počev od sudstva, počev od tih institucija, počev od medija i cele te kampanje protiv određenih ličnosti, vrati vam se u životu kao bumerang i postoji jedna stara dobra narodna – nemoj, pa se ne boj. To nije dovoljno, očigledno, svima nama bez ikakve sadašnje izreke osude za nešto što je poštovani kolega uradio, ili nije, ne bavimo se zaista time.
Imate svako jutro u Srbiji dva miliona ljudi koji, verujte mi, a sami odlično znate, imaju jednu gorku istinu, imaju situaciju da su se zadužili za školovanje svojih odličnih studenata, svoje dece i da ne znaju gde će posle toga sa dobrim studentima. Imate situaciju da 690 hiljada ujutru ustaje u totalnoj gladi, imate situaciju da je dva miliona stanovnika građana Srbije na rubu egzistencije. Imate jedan cunami koji nas u prethodnih 12 godina gore pogodio, sve nas građane Srbije, nego i ona izolacija u kojima se Republika Srbija nalazila 90-ih godina, nego i onaj režim u kome smo se nalazili, svo okolno okruženje i sve NATO bombe su zaista ovih 12 godina klasičnom pljačkom, a za pljačku ko je drugi odgovoran nego vlade i svi oni koji se nalaze u rukovodstvima tih vlada.
Niko ovde zaista ne brine o građanima Srbije. Ovo je početak borbe protiv korupcije na jedan način da nikome od nas više ne padne na pamet da se s obzirom na svoju funkciju drzne i da posegne za bilo čime. Zaista još jednom apelujem i potenciram, voleo bih negde, u krajnjem slučaju, da sve ovo ide i nekim drugim tokom, ali Srbija je u ovom cunamiju doživela jedan takav udes u kome zaista postoji samo jedna situacija. Ko je mogao da nas uvede u celu ovu situaciju? To je vlast RS svih ovih 12 godina, i kažem ni NATO bombe nisu mogle da zadese siromaštvo građana Srbije. Ne sme nikome više da padne na pamet, da sme da u ime građana Srbije, i ovde izabrani, na bilo kom drugom mestu pomisli, ni negde na kraju podsvesti, da se drzne i da uradi bilo kakvu drugu stvar. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma osetljivo pitanje, pitanje imuniteta.
Dakle, još u staro rimsko doba predstavnici naroda su imali imunitet. Imunitet, ali pre svega od gonjenja za javno izgovorenu reč, da bi mogli da vrše javni posao. Ovde se očigledno ne radi o javno izgovorenoj reči i druga situacija u kojoj bi mogli da branimo skidanje imuniteta je ako bi vlast pokušala da opozicionim prvacima, opozicionim predstavnicima naturi određeni oblik klasične krivice, preko pravosuđa kakvo jeste, da bi ih na takav način politički diskvalifikovalo.
Očigledno da se ne radi, drugi put govorim, o ukidanju imuniteta zbog javno izgovorene reči, ali se ne radi ni o ukidanju imuniteta zbog progona političkog prvaka ili ugledne političke ličnosti iz opozicije. Ovo kažem zbog toga što je osnovana sumnja da je počinio određeno krivično delo, datira iz vremena kada je dotična ličnost bila vlast, dakle, bio je ministar.
Istrage koje su se sprovodile, započete su u vreme kada je on vršio funkciju ministra. Tome bih da dodam da je istragu vodila pokojna Verica Barać, odnosno savetnica za borbu protiv korupcije. Dakle, ne može se raditi o progonu jedne opozicione ličnosti od strane vlasti, što su oni, koji su pobegli, pokušali bezuspešno da nature novoj većini.
Sledeće što želim da kažem jeste da je moje mišljenje da ovo što je njih pogodilo je, pre svega, strah od samih sebe. Dakle, mislim da ih je uhvatio strah od sopstvenog reformisanog deformisanog pravosuđa koje su samo reformisali. Mislim da su se oni poplašili da ih ne bacimo njihovim lavovima.
Oni najbolje znaju kako je to pravosuđe funkcionisalo u njihovo vreme, koliko su ih služili, koliko su ljudi bacili u pritvor po 15 meseci i dve godine bez nekih čvrstih dokaza i taj pritvor je gotovo prerastao u robiju. Dakle, oni se boje onoga što su sami napravili.
Ima jedna stara poslovica – kojim sudom sudiš, onim će ti suditi. To je ono što je poplašilo DS, odnosno njihove predstavnike, zbog čega su oni i napustili ovu sednicu.
Ponavljam, pritvor, i ako bude, mora da bude humaniji i različitiji od njihovog vremena. Dakle, nikoga ne treba baciti na dugomesečni pritvor. Pritvor je samo nužna mera, neophodna mera i ako je baš neophodan, onda je moj savet da bude sproveden. Pritvor ne znači da je čovek kriv. Dakle, niko ovde ne prejudicira krivicu gospodina Dulića.
Medijski linč na koji se žali je opet opravdan strah od njih samih. Dakle, medije i medijsku sliku koja je danas u Srbiji, napravili su oni. Mediji za vreme njihove vladavine nisu bili pod kontrolom vlasti. Mediji, posebno štampani, su bili u vlasništvu vlasti dok su oni vladali. Za vreme njihove vladavine nismo imali jednu "TV Bastilju", imali smo pet "TV Bastilja". Danas se oni žale na medijski linč koji se sprovodi pre svega zbog toga što su se oni međusobno pokačili, pa sada jedna struja koristi ovaj problem protiv druge struje u njihovoj vlastitoj stranci.
Da je na bilo koji način ova vlast fabrikovala bilo koji dokaz protiv gospodina Dulića bio bih protiv ukidanja imuniteta. Dakle, on, a tu ne postoji ni najmanja sumnja, se ne progoni kao opoziciona ličnost. Delo koje mu se stavlja na teret počinio je kao vlast i on od toga treba na sudu da se odbrani.
Ono što mene brine jeste selektivnost i mogućnost da gospodin Dulić bude izvučen iz špila i da njemu bude ukinut imunitet. Mislim da postoje veći krivci. To je moje mišljenje. Dakle, nisam ni sud, ni tužilaštvo, ali mislim da treba krenuti od glave.
I njima i nama treba da bude jasno da nije ova država samu sebe opljačkala. U prilog ovoj tvrdnji da sem poslaničkog imuniteta postoje i politički imuniteti od progona raznih stranih obaveštajnih službi, raznih uticaja ambasada, hoću da kažem i sledeće, da je svojevremeno gospodin Dulić zabranio 2008. godine izgradnju fabrike za reciklažu akumulatora na vodozahvat u Inđiji na falsifikovanoj parceli pomoću koje se dobila ekološka saglasnost, ali su, gle čuda, ipak kasnije uspeli da ga slome, prelome i da ta fabrika i danas radi.
Više puta sam upozoravao na koruptivne aktivnosti bivše vlasti, uključujući i ovaj problem koji sam naveo. I dan danas ću zapitati Tužilaštvo šta je sa ovim mojim dilberima. Oni nemaju poslanički imunitet. Koji to politički imunitet oni imaju, zbog čega ih Tužilaštvo ne tereti za dela koja im ja stavljam na teret već treći ili četvrti put u ovoj sali?
Hoću da kažem i sledeće u vezi prethodnog problema. U subotu je priveden i uhapšen ekolog, predsednik Ekološke organizacije iz Novog Sada, a da niko ni jednom rečju nije pokušao da ga odbrani, ali su danas ljudi iz opozicije pokušali na svaki način da uspostave imunitet i za klasična krivična dela.
S tim u vezi i modelu njihovog ponašanja hoću da citiram bivšeg sekretara, državnog sekretara u Ministarstvu pravde. Time želim da pokažem da imaju dva modela ponašanja. Žao mi je što moj uvaženi kolega, gotovo najstariji u njihovoj poslaničkoj grupi nije tu, da mu dokažem da imaju dva modela ponašanja, jedan kao vlast, a drugi kao opozicija.
Citiraću 21. jun 2011. godine, Beograd: "Vlada Srbije uskoro bi mogla da donese odluku kojom će državnim funkcionerima biti ograničen imunitet. Po svemu sudeći, političari će biti zaštićeni samo za ono što su rekli za govornicom, ali ne i za ozbiljne prekršaje i krivična dela. Time narodni izabranici više ne bi bili zaštićeni od gonjenja i bar po nečemu bi bili ravni sa ostalim građanima Srbije". Ovo je rekao državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen.
Dalje Homen kaže da je ovo ministarstvo već oformilo radnu grupu za izmenu Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku. Praktično, zakonski okvir imuniteta narodnih poslanika, članova Vlade Srbije, sudija Ustavnog suda, kao i sudija i tužilaca već je u proceduri. Imunitet, Ustavom predviđena kategorija, treba da postoji, kao i svuda u svetu i ne sme biti predmet zloupotrebe. Međutim, realnost je drugačija, jer u Srbiji je potpuno normalna pojava da se pojedinci pozivaju na imunitet za klasična krivična dela, čime se obezbeđuje zaštita od krivičnog gonjenja. Nužno je da ministri i poslanici imaju status, kao i svi drugi građani, kada je reč o odgovornosti za klasična krivična dela, poručuje Homen.
Šta dalje treba govoriti o njima? Na kraju želim da kažem da mi našim građanima, čije siromaštvo i beda je gotovo neizdrživa za gledanje, moramo da vratimo državu, državu koja im je otrgnuta i istrgnuta iz ruku. Ovaj narod, ova država opljačkana je do gole koske. Opljačkan je svaki naš čovek, svaka naša žena, svako dete, svaki starac.
Ne može opozicija biti proganjana, ali ne može se begom u opoziciju amnestirati od odgovornosti za krivična dela koja ste počinili kao ministar. Šta, treba da ih pustimo na miru, da kada završe poslaničke mandate, da tako nafatirani pišu svoje memoare u stilu – ja sam bio bog, opljačkao sam narod svoj, pomogao sam sebi i bližnjega svog? E, to neće da može. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Oto Kišmarton.

Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, na zadovoljstvo građana Srbije počela je akcija - očistimo Srbiju od korupcije i kriminala. Po izjavi prvog potpredsednika Vlade, Aleksandra Vučića, ovo je tek početak borbe protiv korupcije.
Posledica vladavine bivšeg režima je da gde god se zagrebe nešto je trulo. Mnogi iz bivšeg režima su zaslužni za ovo blagostanje što je danas zadesilo narod u Srbiji i zato krivci moraju da odgovaraju.
Svi koji su bili ili koji su sada umešani u korupciju i kriminal treba da odgovaraju pred zakonom. Borba protiv korupcije je teška i opasna, ali naša vlada će imati podršku građana i parlamenta u toj borbi. Da bi se ispravila nepravda prema državi i građanima, koja je nastala korupcijom i kriminalom, nije dovoljno samo hapsiti odgovorne, nego je potrebno oduzeti imovinu koju su stekli kriminalom i korupcijom.
Što se tiče poslanika Olivera Dulića, mi, poslanici, nismo tu da sudimo o tome da li je kriv ili nije, ali na zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal potrebno je ukinuti imunitet poslaniku Oliveru Duliću zbog pretpostavke zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakona i određivanja pritvora. Ukidanjem imuniteta treba da se omogući dalji rad nadležnih organa i da se stvore uslovi za postupanje u skladu sa zakonom. Hvala.
30/1 MG/SU 16,20-16,30

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.