Hvala.
Obaveštavam vas da je ovlašćeni predstavnik SNS po ovoj tački dnevnog reda gospodin Vladimir Cvijan. To sam propustila.
Da li izvestioci nadležnih odbora, Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, jesam podnela amandmane na ovaj predlog zakona i jesam imala iste dileme koje su upravo u tim amandmanima i sadržane, ali moram izneti i nekoliko činjenica.
Naime, Zakon o zaštiti podataka ličnosti, ne u ovom predloženom obliku, kao takav nije lex specialis nego je lex generalis zakon i to u oblasti zaštite Ustavom zagarantovanih ljudskih prava na zaštitu podataka o ličnosti iz člana 42. upravo tog najspornijeg člana, koji upravo i pominjemo, Ustava Republike Srbije. U tom smislu ovaj zakon propisuje zaštitu podataka o ličnosti, ali na jedan krajnje uopšten način.
Ono što je interesantno jeste da su čak i izuzeci od pravila koji su propisani Zakonom o zaštiti podataka ličnosti, oni se utvrđuju na jedan uopšten, a ne na konkretan način.
Takođe, ovaj zakon nije u potpunosti usaglašen sa relevantnim međunarodnim dokumentima. To su Konvencija o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu podataka, dodatni protokol uz Konvenciju, direktiva Evropskog parlamenta, kao i Saveta u ovoj materiji.
Prilikom usvajanja samog zakona, ne mislim na ovaj predloženi predlog, došlo je do određenih odstupanja u odnosu na sadržinu odredbe člana 42. Ustava Republike Srbije, zbog čega je i Poverenik za informacije od javnog značaja predložio Ustavnom sudu da se oceni ustavnost pojedinih odredaba upravo ovog zakona.
Da ne bih dalje tumačila odredbe zakona koji je već donet, budući da ovde treba da se govori o Predlogu zakona predlagača gospodina Srđana Mikovića, želim da napomenem da takođe u situaciji jedne teške ekonomske krize u kojoj se mi zasigurno nalazimo i, nažalost, nema naznaka da ćemo uskoro iz nje izaći, svi smo svedoci da je sve većem broju ljudi potreban neki vid humanitarne pomoći.
Demohrišćanska stranka Srbije jeste u potpunosti svesna takve situacije i sa svoje strane svim silama se trudi da da doprinos u smanjenju siromaštva. Ma koliko ona možda naizgled mala i izgledala, uvek smo se odazivali humanitarnim akcijama. Uskoro ćemo predstaviti našu strategiju borbe protiv siromaštva. U tom smislu i podržavamo ideju koju je upravo dao predlagač ovog zakona, gospodin Srđan Miković.
Smatramo da ovo rešenje, naravno, može biti bolje, kao i svako, uvek može bolje, jer bojim se da omogućava i brojne zloupotrebe. Naime, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti zamišljen je kao jedan skromni zakon kojim se na uopšten način Ustavom štiti ono zajamčeno pravo na zaštitu podataka ličnosti.
Neophodno je da se zakonom, kojim se ukupno uređuje sva materija prikupljanja humanitarne pomoći, upravo uredi materija prikupljanja, materija obrade, materija držanja i upotreba podataka o ličnosti.
Tačno je, precizno bi bilo potrebno urediti koji to podaci o ličnosti se prikupljaju, ko je obrađivač tih podataka, pod kojim uslovima je moguće pristupiti bazama tih podataka, ko ima pravo pristupa tim podacima, na koji način se čuvaju ovi podaci, utvrditi način evidentiranja lica koja su pristupala bazama podataka u vidu svojevrsnog registra. I ne samo to, bilo bi neophodno da se precizno urede i brojna tehnička pitanja.
Ukoliko se usvoji predloženo zakonsko rešenje plašim se da može delom doći do određenog vida zloupotreba, jer predlogom nije utvrđeno ni koji se podaci prikupljaju, ko ih prikuplja i za čije potrebe itd.
Posebno ističemo da predlagač uvodi novi termin. To je termin "humanitarna potreba", koji nije definisan Zakonom o zaštiti podataka ličnosti, što bi u praksi moglo dovesti do različitih tumačenja.
Usvajanjem predloga ne samo da bi se prekršio taj član 42. Ustava Republike Srbije, koji jemči zaštitu podataka o ličnosti, već možemo donekle opredmetiti taj zakon. Naime, čemu će vredeti postojanje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ukoliko jednostavno omogućimo zaobilaženje svih onih neophodnih mehanizama zaštite i to pozivanjem na jedan, po meni, paušalno postavljen termin "humanitarne potrebe".
Ne smemo zaboraviti da je pre dva meseca, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, izneo šokantne podatke o broju prisluškivanih razgovora, o neovlašćenim pristupima bazama podataka.
Takođe, ne smemo zatvoriti oči ni pred činjenicom da su naši građani u svakodnevnom pravnom prometu uslovljeni da se odriču zaštite zakona, da bi im bilo omogućeno da zaključuju određene ugovore. Kad kažem određena pravna lica, onda u prvom redu mislim na banke. U takvoj situaciji zakonske izmene moraju ići pre svega, u pravcu poboljšanja zakonskih odredaba i mehanizma zaštite podataka o ličnosti, a ne samo u pravcu stavljanja van snage donošenja onih izmena koje će omogućiti da podaci koji su navodno zaštićeni, zapravo nisu, se prikupljaju, obrađuju, prosleđuju i to sve pod velom humanitarne potrebe.
Na kraju, istaći ću da sam od predlagača ovog zakona čula da je ovo o čemu smo imali dilemu i o čemu smo se konsultovali, sve nedoumice jedne takve dileme, a tiče se usaglašavanja tog člana 42. predviđenog Ustavom. Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo doneta je jednoglasna odluka po tom pitanju i tim je zauzet jedinstveni stav svih, a Odbor čine predstavnici svih poslaničkih grupa. Tako da ću ovom prilikom iskoristiti i reći da budući bez obzira što sam podnela amandmane, koje sam jednim delom ovim putem i svojim izlaganjem obrazložila, budući da je takav jedinstven stav Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, svoje amandmane koje su blagovremeno podneti, povlači. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća, narodni poslanici, iako se čini da je ovaj mali dodatak Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sasvim mali i dovoljno jasan i precizan da o njemu ne treba preterano govoriti, ipak mislim da treba ovu temu otvoriti. Pre svega zato što je ona vrlo osetljiva i vrlo važna za sve građane Srbije.
Građani Srbije verovali ili ne se javljaju vrlo često, upravo zbog toga što su njihovi poverljivi podaci, na neki način zloupotrebljeni od raznoraznih lica koja ih zovu na telefon, do toga da im stiže pošta koju nisu naručili. Traže pomoć u smislu kome treba da se obrate i kako da zaštite svoje lične podatke.
Naravno, i nama poslanicima to treba da bude signal koliko je ova oblast vrlo osetljiva i koliko možemo da je razjašnjavamo, ali i samim građanima koji sigurno slušaju ovaj TV prenos može da bude od pomoći.
Svako od nas svakodnevno ostavlja jako mnogo elektronskih tragova, radeći na internetu, plaćajući račune elektronskim putem ili na bilo koji drugi način, počev od toga da telefonira. Svi ovi podaci su vrlo specifični, lični i mogu da budu zloupotrebljeni, da budu korišćeni na adekvatan način. Takođe, činjenica je da se u Srbiji sve više evidencija građana elektronski povezuje, ali se time ne smanjuje mogućnost njihovog neovlašćenog korišćenja niti zloupotrebe podataka od tih građana.
Podatak koji ću sada reći može da zvuči neverovatno, čak i preterano, zato što je on vrlo poverljiv, pa vas molim da proverite da nisam ja pogrešno razumela ili pogrešno protumačila podatke. Kaže se da u Srbiji ovog trenutka ima 350.000 subjekata javnog i privatnog sektora, koji se bave obradom podataka o ličnosti, pazite 350.000 različitih subjekata, dok se broj evidencija i baza procenjuje na preko milion. Dakle, svi mi dajemo svoje podatke u obrazovanju, u socijalnoj zaštiti, u zdravstvenoj zaštiti, u bankama, dajemo na kraju podatke putem video nadzora na javnim mestima, na poslovnim i stambenim objektima, podatke o PIO fondu. Znači, svi ti podaci se nalaze u skoro milion baza u Srbiji. To dovoljno govori.
Hoću da počnem jednu načelnu priču od nečeg što se vrlo skoro dogodilo i to može da bude jako dobar primer ovoga o čemu hoću da govorim. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodin Šabić je uputio inicijativu Vladi da predloži zakon o bezbednosnim proverama. Naravno, nešto je moralo da bude uzrok da gospodin Šabić pokrene ovu inicijativu, a uzrok je neverovatan.
Poverenik je sproveo nadzor u Kriminalističko-policijskoj akademiji, povodom žalbe jedne devojke koja je želela da bude student ove akademije i koja je polagala prijemni ispit u ovoj akademiji. Prema rezultatima prijemnog ispita devojka je bila u samom vrhu među kandidatima, znači jako dobro je uradila test. Nažalost, školu nije upisala zbog toga što nije prošla bezbednosnu proveru, pod navodnicima. Ono što je još problematično jeste da joj iz ove škole nisu dozvolili da vidi rezultate te provere, niti su joj saopštili razlog zbog koga je diskvalifikovana.
Ono što nije pošlo za rukom devojci, pošlo je za rukom gospodinu Šabiću kao osobi, instituciji kako bih rekla i onda je javnost upoznata sa činjenicama koje su bile prilično šokantne. Devojka nije prošla na tom upisu, ne zbog toga što je bilo nešto sporno u njenoj biografiji, već zbog toga što je bilo nešto sporno u biografiji jednog od njenih roditelja. Dakle, u Srbiji još danas važe deca četnika i deca partizana. Nažalost, ta priča sa Srbijom nikako da se završi.
Malo je reći da je povređen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, da je poverenik mogao da upozori Kriminalističko-policijsku akademiju da mora prilikom provere podataka o ličnosti, da se rukovodi isključivo zakonom. Zamislite da Kriminalističko-policijsku akademiju morate da upozorite da radi po zakonu, koliko je to u redu.
Dakle, prema Ustavu naše Srbije i Zakonu o zaštiti podataka, obrada ličnih podataka je dopuštena samo ako je predviđeno zakonom ili ako je lice čija se obrada podataka vrši dozvolilo takvu obradu podataka. Nažalost, u praksi se dešava upravo suprotno. Najčešće se vrši obrada podataka potpuno neskladno ili bez pristanka osobe. Često se vrši i obrada podataka trećeg lica, što je nedozvoljeno. Radi se provera, kao što je slučaj ove devojke, jednog od roditelja ili nekog člana porodice.
Ne treba govoriti da se lice čiji se podaci obrađuju nikada ne obaveštava o obradi podataka. Skoro smo govorili o tome, pa smo videli koliko subjekata neovlašćeno ili ovlašćeno prisluškuje građane Srbije. Ne poštuje se pravo na uvid tih podataka koji su obrađeni, osoba nema pravo ni da dobije kopiju ovih podataka, za šta je u Zakonu o zaštiti podataka predviđena, a u određenim slučajevima i krivična odgovornost.
Da ne bude naknade pameti, DSS je dok smo govorili o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, govorila na potpuno isti način kao što ja danas govorim, upravo govoreći o tome kakve vrste zloupotrebe mogu nastati iz toga što imamo ovako neprecizno i široko razrađene pojmove. Moram da kažem da i naša intervencija amandmanska na zakon koji ste predložili gospodine Mikoviću, je zapravo iz istih razloga. Mi smo želeli da stvari budu potpuno jasno i precizno definisane, da se radi isključivo o tome. Mada je i humanitarna potreba za nas bila nešto što smo takođe morali da rastumačimo, jer je prilično neprecizan pojam. Svi znamo na šta se odnosi, ali u zakonu bi trebalo da bude mnogo jasnije i definicija potpuno precizna. Iz tih razloga su naši amandmani upućeni.
Naravno, čuvena bezbednosna provera koja je legitimno pravo države, njihova svrha, vrsta, obim, način provere, kao i način obrade podataka bi bila tema ovog zakona koji je predložio gospodin Šabić, Vladi da podnese kao predlog. Ništa tu ne bi bilo sporno da takvog zakona ima.
Zašto ja uopšte pominjem taj zakon koji čak i ne postoji? Upravo zbog činjenice da onaj koji danas važi je nedefinisan i preširok prostor za diskrecione postupke, na šta smo takođe ukazivali, jer čim imate mogućnost diskrecionog odlučivanja šta je dobro ili nije, onda imate i mogućnost da je zloupotreba izuzetno velika.
Još jedan od uzroka svih problema koje sam navela je svakako i Zakon o tajnosti podataka. Inače, skoro je tri godine, možda i nekoliko meseci preko tri godine, kako je ovaj zakon počeo da se primenjuje, a Vlada koja se tada obavezala još uvek nije donela bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti. Moram da vas podsetim da bez tih kriterijuma je sporna bila kakva poverljivost bilo kog dokumenta. Dodatni problem je svakako i to što je prema tadašnjem zakonu nadzor nad sprovođenjem ovog zakona bio dodeljen Ministarstvu pravde, koje nema ni ljudstvo ni stručne kapacitete, ni dovoljan broj ljudi koji bi se ovim problem bavili, pa stoga i ovaj problem ostaje nerešen.
Drugi primer koji je takođe primer zbog čega mi ulazimo uopšte u ovo fino jezičko brušenje šta je šta je primer sa karticama bus-plus koje se odnose na učenike. Tu je takođe traženo da se popune dva dokumenta, da se popune dva obrasca za roditelje, ali nije rečeno roditeljima da jedan ne mora da se popunjava i da se on popunjava u svrhe marketinga određene marketinške agencije koja se time bavi, a inače su od učenika uzimali podatke tipa adrese, mejl adrese, telefonskih brojeva i sve ostalo i onda se neko od roditelja žalio, znao je ovaj podatak, ali 99% koma ne znam koliko procenata roditelja nije znalo da može da zaštiti svoje podatke. Šta se onda dogodilo? Onda smo doživeli da je Šabić na kraju zabranio obradu ovih podataka sa telefonskim brojevima, adresama i mejl adresama.
Upravo iz tih razloga je poslanička grupa DSS, kojoj zakon nije sporan, razumemo potrebu, naročito razumemo trenutak u kome skoro dve trećine građana Srbije mora da se obrati državi ili nekom nevladinom sektoru, jednom delu nevladinog sektora, da dobije bilo kakvu humanitarnu pomoć jer ne može da preživi i iz tih razloga nam je potpuno jasno u kakvom se stanju nalaze narodne kuhinje, naročito u enklavama na Kosovu i Metohiji. Zbog toga smo spremni da razgovaramo o amandmanima koje smo podneli, da vidimo šta je delotvorno, ali vas molim, bilo vas ili predstavnike Vlade kojih ovom prilikom nema, jer ste vi predstavnik predlagača, da sledeći put kada budemo ovakve zakone imali na dnevnom redu zaista pokušamo, u najboljoj nameri i jedni i drugi sednemo vrlo precizno te zakone izbrusimo, zato što se bojim, rekla sam, ovo je vrlo osetljiva tema, vrlo osetljivo područje. Svi koriste podatke ljudi koje uzimaju, baze su različite, rekla sam. Volela bih da budem sigurna da ovo ide isključivo za humanitarne svrhe, pa da kažemo koje su to humanitarne svrhe i na koji način će se ovi podaci koristiti.
Naročito nam je sporno to što vi niste rekli ni ko prikuplja ove podatke. Naročito nam je sporno i to koje podatke treba da daju ljudi, svoje lične podatke. Znači, amandmani koje smo podneli samo pojašnjavaju sve to. Kažem ponovo, razumem trenutak. Vrlo smo spremni da razgovaramo o tome da se ovaj zakon donese što pre, jer će na taj način mnogo ljudi, naročito u enklavama na Kosovu i Metohiji, dobiti makar onaj jedan obrok. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Dubravka Filipovski. Izvolite.

Nova Srbija pozdravlja predlagača koji je ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pre svega imao jednu humanu i dobru nameru, a to je da olakša prikupljanje sredstava za humanitarne potrebe, budući da je javnim preduzećima koja prikupljaju i obrađuju lične podatke građana zabranjeno da šalju uplatnice za bilo kakve humanitarne akcije.
Te uplatnice koje će građani dobijati uz račun omogućavaju svima koji to žele da daju humanitarnu pomoć, da ne lutaju i ne traže po štampi i ne raspituju se gde mogu uplatiti novac. Pokazalo se da je zbog odredaba važećeg zakona kojim je pomenutim preduzećima bilo zabranjeno da obrađuju podatke građana smanjena mogućnost rešavanja ogromnih problema građana. Građani koji ne žele da uplaćuju novac za humanitarne potrebe mogu uvek da bace listić ili oni koji ne žele da ih dobijaju treba o tome da obaveste preduzeće koje je onda u obavezi da im više ne šalje uplatnice uz račun. Potpuno je jasno da će ovim izmenama zakona biti smanjen pritisak na budžetska sredstva i lokalne samouprave.
Naravno da kolege koje su govorile pokazuju zabrinutost i izmenama i dopunama ovog zakona o zloupotrebama podataka o ličnosti, ali ovom prilikom ne bih o njima da govorim, zbog toga što smatram da je namera predlagača bila pre svega dobra i humana i plemenita stvar da pomogne ljudima i u enklavama i uopšte ljudima kojima je potrebna pomoć. Samo ovom prilikom želim da navedem jedan primer, koji je iz prošle godine, a koji pokazuje da je upravo namera gospodina Mikovića da ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti pomogne mnogima kojima je potrebna pomoć, a odnosi se pre svega na zahtev Omladine JAZAS, koja je 24. novembra 2011. godine uputila molbu Povereniku za informacije od javnog značaja da on da saglasnost da uz račun za Infostan za novembar 2011. godine upute uplatnicu kojom bi ustvari ukazali na borbu protiv side.
Naravno da je Poverenik bio onemogućen da bilo šta uradi i vrlo su interesantna njegova obrazloženja. Prvo, poverenik je odgovorio da na osnovu nadležnosti utvrđenih ovim zakonom Poverenik je ovlašćen da daje saglasnost jedino u slučaju iznošenja podataka ličnosti iz Srbije i drugo, da u skladu sa načelima ovog zakona Javno preduzeće za Infostan može da obrađuje podatke o ličnosti samo ako za to ima zakonsko ovlašćenje ili pristanak lica na koje se ti podaci odnose.
S obzirom da u ovom slučaju, a pre izmena i dopuna ovog zakona, Javno preduzeće Infostan nema ni zakonski osnov, ni pristanak lica da lične podatke građana koje dobije u svrhu ostvarivanja objedinjene naplate komunalnih usluga koristi i u druge svrhe, npr. da uz mesečni račun dostavi i uplatnicu JAZAS-a, mislim da se pokazao kao problem. Zbog toga će poslanička grupa NS podržati ovaj zakon, uz stav da se amandmanima izbegnu i spreče sve zloupotrebe oko zaštite podataka o ličnosti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan.

Dame i gospodo narodni poslanici, izuzetno nam je drago što se u proceduri našao jedan ovakav zakon, odnosno zakon o dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, zakon koji pokušava na jedan novi način da reguliše materiju oko koje je bilo određenih nedoumica u praksi. Naročito nam je drago da možemo danas da govorimo i da potvrdimo ono što je predsednik Narodne skupštine gospodin Nebojša Stefanović govorio još prvog dana kada je stupio na tu funkciju, a to je da će poslanička grupa SNS uvek pažljivo razmatrati predloge zakona, konstruktivne, kvalitetne i izuzetno dobre predloge zakona koje predloži opozicija. Jedan od takvih zakona, nemamo nikakav problem to da kažemo, je i zakon koji je predložio kolega Srđan Miković.
Ovo je zakon koji zaista reguliše jednu oblast, kažemo, građani su to verovatno primetili i u svojoj praksi i u svakodnevnom životu, da je zaista problem u toj činjenici da kada se dostavljaju recimo uplatnice Infostana, da trenutno nije u skladu sa zakonom kada sa tim uplatnicama dođe i određena uplatnica za humanitarnu aktivnost, da crkve ne mogu podatke da koriste takođe za humanitarnu aktivnost itd.
Jednom rečju, poslanička grupa SNS i u ime SNS želim da iskažem zahvalnost za jedan ovakav predlog zakona, s tim da konačan stav povodom samog predloga, da li ćemo glasati za ili kako ćemo glasati, donećemo kada vidimo za početak amandmane i kada vidimo stav na prvom mestu Sekretarijata za zakonodavstvo.
39/1 AD/VZ 17.45-17.55
Želimo da vidimo da li je ovako napisan zakon u skladu sa međunarodnim standardima, da li je u skladu sa pravnim sistemom Republike Srbije, i u tom kontekstu da vidimo šta amandmani daju. Mislim da smo na neki način potvrdu ovoga stava SNS čuli od svih govornika koji su do sada komentarisali zakon, a to je da neke stvari tu još treba videti, možda doraditi, imaće vremena.
Ono što posebno želim da naglasim jeste jedna maksimalna podrška ovakvom radu gospodina Mikovića. Drago nam je da je toliko niz međunarodnih organizacija dao podršku ovakvom tekstu zakona. Drago mi je što je u krajnjoj liniji jedan dogovor da se ovakav zakon, odnosno ovakve dopune zakona donesu. Koliko se sećam taj dogovor je donet još pre više od godinu dana. Sticajem okolnosti je sada došlo vreme da se o njemu raspravlja, ali mi je drago da je došlo vreme da se o njemu raspravlja.
Konačan stav SNS mimo pohvale konstruktivnom stavu opozicije ćemo dati onog momenta kada vidimo i šta Sekretarijat za zakonodavstvo ima da izjavi ovim povodom, ali i kada vidimo druge amandmane, a naročito kada dobijemo stav o činjenici da li je ovakav zakon i ovakav predlog usaglašen sa međunarodnim standardima. Ako svi ovi stavovi budu pozitivni, i naravno, poštujući amandmane za koje verujemo da će doprineti da tekst zakona bude još bolji, siguran sam da će i SNS glasati za ovaj zakon i verujem da ćemo u tom slučaju imati konsenzus da možda i svi jednoglasno podržimo Predlog zakona kolege Srđana Mikovića. Hvala.

Za reč se prijavila Snežana Stojanović Plavšić.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Kao ovlašćeni predstavnik URS želim vrlo kratko da prokomentarišem ovaj zakon. Pre toga bih želela da kažem da je za mene kao neko ko je u parlamentu dosta dugo ovo jedan od praznika parlamenta, jer imamo situaciju da je zakon predložen u Narodnoj skupštini, da ga predlaže narodni poslanik i da ga predlaže narodni poslanik koji je predstavnik opozicije. Mislim da je ovo veoma dobra praksa, odnosno početak prakse koji treba da bude primenjen i u budućnosti. Ako se dobro sećam, takvih primera je bilo jako malo u prošlosti, gotovo da ih nije bilo. Jako retka je bila situacija uopšte da poslanici predlažu zakon, tako da mislim da je ovo jako lep dan za parlament i da je zbog toga rasprava koja se danas ovde po ovom zakonu ovako mirna i kvalitetna.
Mislim da je to zaista dobra praksa u kojoj parlamentarci u jednom dijalogu razmenjuju mišljenja, raspravljaju o suštini zakona i ne bave se samo političkim floskulama, već se bave zaista onim što je od suštinskog značaja za život naših građana.
Sigurno je da postoje dobri razlozi da se ograniči upotreba ličnih podataka. Sigurno je da je pravo na privatnost jedno od osnovnih ljudskih prava, a kao deo prava na privatnost, svakako i pravo na poštovanje ograničenja koja se tiču podataka o ličnosti. To je nešto o čemu treba misliti u našoj zemlji, to nešto o čemu treba misliti pogotovo kada su u pitanju moderne tehnologije i to je nešto o čemu treba učiti i našu decu da misle kada mi kritično svoje podatke dele sa drugima ili kada neovlašćeno koriste tuđe podatke. To je jako čest slučaj na društvenim mrežama.
Zbog toga mislim da treba biti oprezan kada se unose izmene u Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Verujem da ovaj slučaj nije takav i da on u suštini ne narušava ovo pravo, niti ga ograničava u meri koja bi ugrozila privatnost lica, bar ne u onoj meri u kojoj je značajnija, da tako kažem, od dobiti koju ovaj zakon donosi.
On se pre svega odnosi na one koji su najugroženiji u našoj zemlji. Ovo sigurno jeste vreme kada o njima moramo posebno misliti. Želim da naglasim da nisu samo teška vremena ona u kojima treba misliti o najslabijima, o najugroženijima i najsiromašnijima. Čak i kada su vremena mnogo bolja, čak i kada država nije siromašna, ona ima obavezu i mora da misli o pravim najsiromašnijih i najugroženijih.
Nažalost, Srbija je zemlja koja ima veliki broj siromašnih. Ono što je posebno zabrinjavajuće je činjenica da u poslednjim godinama to siromaštvo prilično rapidno raste. Nakon 2006-2008. godine kada smo imali značajan pad u broju siromašnih u Srbiji, kada je on iznosio 6,8% ekstremno siromašnih, mi u 2010. godini imamo oko 14% ljudi koji žive ispod linije siromaštva. Bojim se da će novi podaci biti još lošiji i da će ta linija biti, odnosno da će broj onih koji padaju ispod te linije biti još veći.
Ono što posebno zabrinjava je to da su najugroženije kategorije među siromašnima opet oni najslabiji, a to znači deca ispod 13 godina starosti. To je nešto o čemu svi moramo ozbiljno misliti. Zbog toga je svaka izmena zakona i svaka mogućnost izmene koja doprinosi da se u većoj meri pomogne siromašnima, onima koji su posebno ugroženi siromaštvom, deci, starima, ljudima koji nemaju posao, samohranim roditeljima, osobama sa invaliditetom ili ostalim posebno osetljivim grupama u Srbiji, onda to sigurno jeste. Dakle, svaka takva inicijativa jeste za podršku i, da tako kažem, iziskuje nešto manju kritičnost nego kada su drugi zakonske odredbe u pitanju.
Skloni smo stoga da ovaj zakon podržimo i da omogućimo da humanitarne organizacije, posredstvom onih koji su već ovlašćeni da rukuju podacima o ličnosti, mogu ostvarivati svoju delatnost, odnosno mogu da prikupe veću količinu sredstava koja su neophodna za njihov rad.
Želim da kažem da nijedan zakon nije važniji od prava ljudi da žive dostojanstveno i u tom smislu mi jesmo ovde da te zakone menjamo onda kada je to potrebno. Mislim da je ovo jedna od takvih situacija i zato verujem da će veliki broj poslanika podržati ovaj zakon.
Samo ću vam kratko pročitati nešto što sam našla kada su donacije ili humanitarna pomoć u pitanju. To je jedan tekst u novinama koji govori o paradoksu toga da je nekada zakon iznad ljudskih potreba. Radi se o asfaltiranju ulica u jednom selu. Tekst ide ovako: "Nakon što je jedan od donatora asfaltirao nekoliko ulica, pijačni trg i groblje u tom mestu, na vrata onih koji su to radili, zakucali su gradski inspektori". Čovek kaže –"Nisam verovao da su obustavili asfaltiranje i rekli mi da nije dozvoljeno da izvodimo ovakvu vrstu radova. Oni su napravili zapisnik o delovima sela koji su asfaltirani i zabranili nam sanaciju puteva u naselju, kao i uvođenje vode u zdravstvenoj ambulanti, koju smo takođe planirali da priključimo na vodovodni sistem. Stanovnici će sada da gaze po blatu, ambulanta će da bude bez vode i neće raditi, i sve je to po zakonu, dok ljudi koji hoće da pomognu, rade protiv zakona. Zar to nije suludo, pita se dotični gospodin?"
Rekla bih da jeste, ne zato što prilikom donatorskih ili humanitarnih pomoći ne treba voditi računa o zakonima, sigurno da treba voditi, ne može se graditi bez dozvola, to je izvesno, ali gradske službe u ovakvim slučajevima moraju da budu mnogo fleksibilnije i rade zajedno sa onima koji su spremni da donatorsku, odnosno humanitarnu pomoć obezbede. U tom smislu verujem da i mi danas treba da pokažemo više fleksibilnosti i dobre volje i da ovu odredbu izmenimo tako da bude moguće da se humanitarna pomoć obezbedi u većoj meri onima kojima je ona potrebna.
Imajući u vidu da su brojne humanitarne organizacije od Jazasa do UNICEF-a podržale ovu inicijativu, verujem da će ona doprineti u velikoj meri da mi budemo zadovoljni što radimo na ovakav način, a da onima kojima je pomoć potrebna dobiju neophodnu pomoć za svoj dostojanstveni život i normalno funkcionisanje. Zbog toga će naša poslanička grupa podržati ovaj zakon i, kao što sam već rekla i još jednom ponavljam, sa nadom da ćemo i dalje uspešno raditi svi zajedno nezavisno od političkih opredeljenja na dobrobit građana Srbije. Hvala vam.