Hvala gospođo predsedavajuća, narodni poslanici, iako se čini da je ovaj mali dodatak Zakona o zaštiti podataka o ličnosti sasvim mali i dovoljno jasan i precizan da o njemu ne treba preterano govoriti, ipak mislim da treba ovu temu otvoriti. Pre svega zato što je ona vrlo osetljiva i vrlo važna za sve građane Srbije.
Građani Srbije verovali ili ne se javljaju vrlo često, upravo zbog toga što su njihovi poverljivi podaci, na neki način zloupotrebljeni od raznoraznih lica koja ih zovu na telefon, do toga da im stiže pošta koju nisu naručili. Traže pomoć u smislu kome treba da se obrate i kako da zaštite svoje lične podatke.
Naravno, i nama poslanicima to treba da bude signal koliko je ova oblast vrlo osetljiva i koliko možemo da je razjašnjavamo, ali i samim građanima koji sigurno slušaju ovaj TV prenos može da bude od pomoći.
Svako od nas svakodnevno ostavlja jako mnogo elektronskih tragova, radeći na internetu, plaćajući račune elektronskim putem ili na bilo koji drugi način, počev od toga da telefonira. Svi ovi podaci su vrlo specifični, lični i mogu da budu zloupotrebljeni, da budu korišćeni na adekvatan način. Takođe, činjenica je da se u Srbiji sve više evidencija građana elektronski povezuje, ali se time ne smanjuje mogućnost njihovog neovlašćenog korišćenja niti zloupotrebe podataka od tih građana.
Podatak koji ću sada reći može da zvuči neverovatno, čak i preterano, zato što je on vrlo poverljiv, pa vas molim da proverite da nisam ja pogrešno razumela ili pogrešno protumačila podatke. Kaže se da u Srbiji ovog trenutka ima 350.000 subjekata javnog i privatnog sektora, koji se bave obradom podataka o ličnosti, pazite 350.000 različitih subjekata, dok se broj evidencija i baza procenjuje na preko milion. Dakle, svi mi dajemo svoje podatke u obrazovanju, u socijalnoj zaštiti, u zdravstvenoj zaštiti, u bankama, dajemo na kraju podatke putem video nadzora na javnim mestima, na poslovnim i stambenim objektima, podatke o PIO fondu. Znači, svi ti podaci se nalaze u skoro milion baza u Srbiji. To dovoljno govori.
Hoću da počnem jednu načelnu priču od nečeg što se vrlo skoro dogodilo i to može da bude jako dobar primer ovoga o čemu hoću da govorim. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodin Šabić je uputio inicijativu Vladi da predloži zakon o bezbednosnim proverama. Naravno, nešto je moralo da bude uzrok da gospodin Šabić pokrene ovu inicijativu, a uzrok je neverovatan.
Poverenik je sproveo nadzor u Kriminalističko-policijskoj akademiji, povodom žalbe jedne devojke koja je želela da bude student ove akademije i koja je polagala prijemni ispit u ovoj akademiji. Prema rezultatima prijemnog ispita devojka je bila u samom vrhu među kandidatima, znači jako dobro je uradila test. Nažalost, školu nije upisala zbog toga što nije prošla bezbednosnu proveru, pod navodnicima. Ono što je još problematično jeste da joj iz ove škole nisu dozvolili da vidi rezultate te provere, niti su joj saopštili razlog zbog koga je diskvalifikovana.
Ono što nije pošlo za rukom devojci, pošlo je za rukom gospodinu Šabiću kao osobi, instituciji kako bih rekla i onda je javnost upoznata sa činjenicama koje su bile prilično šokantne. Devojka nije prošla na tom upisu, ne zbog toga što je bilo nešto sporno u njenoj biografiji, već zbog toga što je bilo nešto sporno u biografiji jednog od njenih roditelja. Dakle, u Srbiji još danas važe deca četnika i deca partizana. Nažalost, ta priča sa Srbijom nikako da se završi.
Malo je reći da je povređen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, da je poverenik mogao da upozori Kriminalističko-policijsku akademiju da mora prilikom provere podataka o ličnosti, da se rukovodi isključivo zakonom. Zamislite da Kriminalističko-policijsku akademiju morate da upozorite da radi po zakonu, koliko je to u redu.
Dakle, prema Ustavu naše Srbije i Zakonu o zaštiti podataka, obrada ličnih podataka je dopuštena samo ako je predviđeno zakonom ili ako je lice čija se obrada podataka vrši dozvolilo takvu obradu podataka. Nažalost, u praksi se dešava upravo suprotno. Najčešće se vrši obrada podataka potpuno neskladno ili bez pristanka osobe. Često se vrši i obrada podataka trećeg lica, što je nedozvoljeno. Radi se provera, kao što je slučaj ove devojke, jednog od roditelja ili nekog člana porodice.
Ne treba govoriti da se lice čiji se podaci obrađuju nikada ne obaveštava o obradi podataka. Skoro smo govorili o tome, pa smo videli koliko subjekata neovlašćeno ili ovlašćeno prisluškuje građane Srbije. Ne poštuje se pravo na uvid tih podataka koji su obrađeni, osoba nema pravo ni da dobije kopiju ovih podataka, za šta je u Zakonu o zaštiti podataka predviđena, a u određenim slučajevima i krivična odgovornost.
Da ne bude naknade pameti, DSS je dok smo govorili o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, govorila na potpuno isti način kao što ja danas govorim, upravo govoreći o tome kakve vrste zloupotrebe mogu nastati iz toga što imamo ovako neprecizno i široko razrađene pojmove. Moram da kažem da i naša intervencija amandmanska na zakon koji ste predložili gospodine Mikoviću, je zapravo iz istih razloga. Mi smo želeli da stvari budu potpuno jasno i precizno definisane, da se radi isključivo o tome. Mada je i humanitarna potreba za nas bila nešto što smo takođe morali da rastumačimo, jer je prilično neprecizan pojam. Svi znamo na šta se odnosi, ali u zakonu bi trebalo da bude mnogo jasnije i definicija potpuno precizna. Iz tih razloga su naši amandmani upućeni.
Naravno, čuvena bezbednosna provera koja je legitimno pravo države, njihova svrha, vrsta, obim, način provere, kao i način obrade podataka bi bila tema ovog zakona koji je predložio gospodin Šabić, Vladi da podnese kao predlog. Ništa tu ne bi bilo sporno da takvog zakona ima.
Zašto ja uopšte pominjem taj zakon koji čak i ne postoji? Upravo zbog činjenice da onaj koji danas važi je nedefinisan i preširok prostor za diskrecione postupke, na šta smo takođe ukazivali, jer čim imate mogućnost diskrecionog odlučivanja šta je dobro ili nije, onda imate i mogućnost da je zloupotreba izuzetno velika.
Još jedan od uzroka svih problema koje sam navela je svakako i Zakon o tajnosti podataka. Inače, skoro je tri godine, možda i nekoliko meseci preko tri godine, kako je ovaj zakon počeo da se primenjuje, a Vlada koja se tada obavezala još uvek nije donela bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti. Moram da vas podsetim da bez tih kriterijuma je sporna bila kakva poverljivost bilo kog dokumenta. Dodatni problem je svakako i to što je prema tadašnjem zakonu nadzor nad sprovođenjem ovog zakona bio dodeljen Ministarstvu pravde, koje nema ni ljudstvo ni stručne kapacitete, ni dovoljan broj ljudi koji bi se ovim problem bavili, pa stoga i ovaj problem ostaje nerešen.
Drugi primer koji je takođe primer zbog čega mi ulazimo uopšte u ovo fino jezičko brušenje šta je šta je primer sa karticama bus-plus koje se odnose na učenike. Tu je takođe traženo da se popune dva dokumenta, da se popune dva obrasca za roditelje, ali nije rečeno roditeljima da jedan ne mora da se popunjava i da se on popunjava u svrhe marketinga određene marketinške agencije koja se time bavi, a inače su od učenika uzimali podatke tipa adrese, mejl adrese, telefonskih brojeva i sve ostalo i onda se neko od roditelja žalio, znao je ovaj podatak, ali 99% koma ne znam koliko procenata roditelja nije znalo da može da zaštiti svoje podatke. Šta se onda dogodilo? Onda smo doživeli da je Šabić na kraju zabranio obradu ovih podataka sa telefonskim brojevima, adresama i mejl adresama.
Upravo iz tih razloga je poslanička grupa DSS, kojoj zakon nije sporan, razumemo potrebu, naročito razumemo trenutak u kome skoro dve trećine građana Srbije mora da se obrati državi ili nekom nevladinom sektoru, jednom delu nevladinog sektora, da dobije bilo kakvu humanitarnu pomoć jer ne može da preživi i iz tih razloga nam je potpuno jasno u kakvom se stanju nalaze narodne kuhinje, naročito u enklavama na Kosovu i Metohiji. Zbog toga smo spremni da razgovaramo o amandmanima koje smo podneli, da vidimo šta je delotvorno, ali vas molim, bilo vas ili predstavnike Vlade kojih ovom prilikom nema, jer ste vi predstavnik predlagača, da sledeći put kada budemo ovakve zakone imali na dnevnom redu zaista pokušamo, u najboljoj nameri i jedni i drugi sednemo vrlo precizno te zakone izbrusimo, zato što se bojim, rekla sam, ovo je vrlo osetljiva tema, vrlo osetljivo područje. Svi koriste podatke ljudi koje uzimaju, baze su različite, rekla sam. Volela bih da budem sigurna da ovo ide isključivo za humanitarne svrhe, pa da kažemo koje su to humanitarne svrhe i na koji način će se ovi podaci koristiti.
Naročito nam je sporno to što vi niste rekli ni ko prikuplja ove podatke. Naročito nam je sporno i to koje podatke treba da daju ljudi, svoje lične podatke. Znači, amandmani koje smo podneli samo pojašnjavaju sve to. Kažem ponovo, razumem trenutak. Vrlo smo spremni da razgovaramo o tome da se ovaj zakon donese što pre, jer će na taj način mnogo ljudi, naročito u enklavama na Kosovu i Metohiji, dobiti makar onaj jedan obrok. Hvala.