Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Kao što je gospođa Čomić rekla suština ovog člana zakona jeste u bespovratnoj finansijskoj pomoći i znam da će ministar sada da kaže ono što jeste i što stoji da bez tih sredstava ne bi bilo moguće uopšte da dođe do preuzimanja prava i obaveza banaka koje se preuzimaju jer one i onako vrlo loše posluju i to je potpuno jasno.
Ovde izražavam politički stav. Postavljam pitanje – dokle će država da spašava banke koje propadaju i banke koje loše posluju i kakva se poruka javnosti šalje? Šaljemo poruku da menadžeri tih banaka mogu da rade šta hoće, da mogu da se razmaze, da se bahato ponašaju i kao posledicu svega toga imaćemo da se jedna po jedna banka na taj način ruši i da se pripaja nekoj drugoj banci, da bi na kraju imali samo jednu državnu banku.
Ispada iz nekih iskustava iz prošlosti kao da ništa nismo naučili. I danas po ko zna koji put govorimo o "Razvojnoj banci Vojvodine" i moram da kažem da apsolutno podržavam ministra u svemu onome što je rekao za tu banku danas. Kao da ne znamo da je on nekoliko puta rekao da je ona dokapitalizovana. Kao da ne znamo da je država dala ogromne iznose sredstava za njenu dokapitalizaciju i da nijedan pozitivan tračak nemamo od poslovanja te banke. Slično se dešavalo i sa "Agrobankom". Podsetiću, čini mi se, ispravite me ako grešim, da je juče usvojen rebalans budžeta u Pokrajinskom parlamentu i unapred su opredeljena sredstva za dokapitalizaciju "Razvojne banke Vojvodine" u iznosu od 150 miliona evra. Opet ulazimo u jednu avanturu u kojoj kraja nema. Slično se dešavalo i sa "Agrobankom", odnosno sa "Novom Agrobankom". Ako se ne varam država je dala 100 miliona evra za formiranje "Nove Agrobanke" i podsećam sa zdravom aktivom. To je bila javna tajna. Svi su govorili da će ta banka dobro da posluje jer je u njoj samo zdrav kapital, samo zdrava aktiva. Na kraju, pet meseci od formiranja te banke šta mi kao rezultat poslovanja imamo? Imamo rezultat da ona mesečno gubi dva miliona evra i da u njenom portfelju ima 80% nenaplativih kredita. Da li je konačno došao kraj tom državnom intervencionizmu?
Zašto podnosimo ovaj amandman? Podnosimo ga iz jednog razloga, da izrazimo jasan naš politički stav da se ne zalažemo i ne prihvatamo toliki upliv države u privredne tokove. Ako neka državna banka ne funkcioniše dobro postoji zakon šta se sa njom dešava. Pa neka u krajnjem slučaju i propadne, jer ćemo mnogo bolji efekat postići od toga nego da takve banke nagrađujemo. Kao posledicu svega toga imamo bahati menadžment koji može da radi šta god hoće i da bude potpuno siguran jer zna da za njegovo nesavesno poslovanje neće odgovarati on sam jer će ta banka biti pripojena nekoj drugoj banci. Mislim da se šalje jako loša poruka, a mislim i verujem da to nije u interesu ni ministra finansija, ni ove vlade.
Molim vas da uzmete u razmatranje argumente koje ovde na današnjoj sednici iznosimo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Teodora Vlahović.

Podržavam ovaj amandman iz razloga obrazloženja koje je dato, da ovde nisu precizirani na koji način će se utvrditi potreban iznos za bespovratna finansijska sredstva, kada će se dati, ima ograničenja u kom periodu.
Šta je moje pitanje? Ovde ima novca za bespovratna sredstva. Zašto onda ako postoje sredstva može da se jedna banka dokapitalizuje, zašto to nije urađeno u "Novoj Agrobanci"? Vraćamo se na pitanja. Na ovakav način se uspostavlja i dobija se veoma nesiguran bankarski sistem. Dve godine se neće znati šta će se dešavati sa bankarskim sistemom koji je u domenu Republike a eventualno i pokrajine. Za dve godine mnoge se banke mogu otvoriti i opet potpasti pod ovaj zakon. To je dug period u kome se neće znati i neće biti sigurnosti u bankarskom sistemu koji ima kontrolni uticaj države i pokrajine u ovom slučaju ako se prihvati i onaj amandman koji je predložio Odbor.
Sredstva su postojala. Ovde se radi o svežem novcu, o likvidnom novcu. Ono što je rađeno u prethodnoj pomoći za tri banke nije bio likvidan novac. To je bio pokušaj da se hartijama od vrednosti pomogne i na taj način sačuva budžet u smislu da se ne potroši sav likvidan novac. Normalno je da je bolje kada dobijete likvidan novac, a istovremeno – da li smo tamo proverili da tamo nema političkih ujdurma ili političkih odluka u banci pre nego što dajemo taj likvidan novac? Trebalo bi kada donesemo zakon, kada smo jednaki prema svima, odnosno da uvek vodimo računa da se podjednako ponašamo prema svima.
Znači, provera u jednim bankama podrazumeva redovnu proveru u drugim bankama. Iznošenje podataka o poslovanju kod jednih banaka zahteva iznošenje podataka kod drugih banaka. Mi ulazimo na sajt Narodne banke i gledamo koje banke iskazuju gubitak. Nisu to jedine dve banke. Znamo i mi da računamo likvidnost banaka, znamo da gledamo procenat nenaplativosti, da na trideset i nešto banaka, koliko su donete u ovoj Srbiji, znamo da to podelimo i izvučemo. I to ne po broju banaka, nego onako kako se stvarno računa.
Prema tome, ako novca ima, ako novac za koji ne znamo količinu obećavamo zakonom, onda zašto nije odmah po kratkom postupku spašena banka koja je u pitanju. Ona banka koja je u pokrajini, dozvoliti pokrajini da ona odgovara za način na koji ona rešava problem sa Razvojnom bankom pokrajine. Uostalom, ispoštovaću odluku svoje skupštine.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Pokrajini se dozvoljava da radi po svojim odlukama šta hoće u Razvojnoj banci Vojvodine, ali ukazujemo da štetne posledice tih odluka snose svi građani Srbije, jer država Srbija garantuje za te depozite. Znam da vi dobro znate koliko je loša situacija u Razvojnoj banci Vojvodine, jer imate lične informacije o tome. Vi lično imate informacije o tome već više godina, s obzirom da dobro poznajete bivšeg pokrajinskog sekretara za finansije. Znači, imate sve ove informacije. Budite odgovorni. Ako ne želite da pomognete konstruktivno u raspravi, nemojte da postavljate pitanja na koje znate odgovore.
Znači, što se tiče likvidnih sredstava, biće upotrebljena likvidna sredstva za osiguranje osiguranih depozita "Nove Agrobanke", koji će biti prebačeni u Poštansku štedionicu. U slučaju da pokrajina dokapitalizuje Razvojnu banku Vojvodine ništa više neće biti korišćeno kao dodatna sredstva u operaciji vezano za ove dve banke. Što znači da će u tom slučaju trošak u ovom trenutku, u ovoj godini, biti 250 miliona evra iz Agencije za osiguranje depozita koje se prebacuje kao pokriće prebacivanja osiguranih depozita "Nove Agrobanke" u Poštansku štedionicu. Pošto pokrajina sama dokapitalizuje sa 150 miliona evra Razvojnu banku Vojvodine, u tom slučaju Republika Srbija nema u ovoj godini bilo kakvih troškova, ali troškovi nastaju u slučaju novog neuspeha u radu ove banke, s obzirom da je već nekoliko dokapitalizacija izvršeno, koje su bile neuspešne. Sto pedeset miliona evra je već ubačeno, novih 150 miliona se sada ubacuje.
Govorim o tim posledicama koje će nastupiti u tom slučaju i za koje odgovara Republike Srbija, kao i o onom novcu koji je već ubačen od strane prethodne Vlade, onih 50 miliona evra u obveznicama, a koje mi moramo iz republičkog budžeta da platimo sledeće godine Razvojnoj banci Vojvodine.
Molim vas, kada bude rasprava o budžetu za 2013. godinu precizno ukalkulišete i taj deo našeg doprinosa u ostvarivanju ustavnih prava Vojvodine na određeni procenat iz budžeta. Nemojte zaboraviti da ukalkulišete taj novac. Bolje da smo taj novac dali za neke druge stvari. Prethodna Vlada je obezbedila ta sredstva. Ona će takođe ući u bilans, onih 7% koliko pripada Vojvodini. Nemojte slučajno da to izgubite iz vida, pošto vidim da postoje takve tendencije.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Zahvaljujem. Samo još jedna opaska vezana za bespovratnu pomoć, odnosno bilo kakva sredstva koje bi država trebalo da iskoristi za spašavanje ove ili bilo koje druge banke. Ne treba izgubiti iz vida da su toprvenstveno pare poreskih obveznika. Postojala je velika debata oko načina oporezivanja finansijskog sektora koji i kod nas, bez obzira da li je država većinski ili manjinski vlasnik, skoro deceniju ovde ostvarivala enormnu dobit, deljeni su bonusi itd. Tako da na bilo koji način gde će država da troši pare iz budžeta, da spašava bilo koju banku, je privatizacija dobiti, a socijalizacija gubitak.
Mislim da bi u budućnosti moralo dobro da se razmisli na koji način se oporezuju banke, prihodi od kamata, dobit banaka, jer ako ćemo trošiti stotine miliona evra iz budžeta, da li za ovaj konkretan projekat ili za neke druge, bilo bi dobro da na prihodnoj strani imamo neke stavke gde će se akumulirati sredstva u budžetu za ovakve namene. Principijelno, u mnogim zemljama veliki deo građanstva je bio protiv toga da država troši pare poreskih obveznika da spašava finansijski sektor. Hvala.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Za ovo ste apsolutno u pravu. Samo vam predlažem da takvo isto predavanje održite vašim koalicionim partnerima koji su doveli do toga da država sada mora da troši novac na to. Ako mene pitate ja sam protiv davanja novca poreskih obveznika za saniranje gubitaka usled lošeg vođenja, ali kada ste dovedeni pred svršen čin zbog lošeg upravljanja. Molim vas da održite jedno predavanje i pokrajinskom premijeru i bivšem ministru finansija, koji su vaši partneri, kažite im to što ste sada javno rekli. Potpuno ste u pravu. Sto posto vas podržavam. To je bio razlog što sam pre deset godina, kada sam bio guverner, bio protiv toga da se propale državne banke dokapitalizuju sa četiri milijarde dolara, tada je trebalo dati 30% BDP, jeftinija opcija je bio stečaj.
Ono što bi čekalo "Novu Agrobanku" svejedno je gubitak tih 250 miliona evra. Zašto? Da nemamo ovaj zakon, sigurno propada. Tih 250 miliona evra bi moralo biti isplaćeno za osigurane depozite. Ovako ćemo prenosom depozita sigurno jedan deo tog novca produktivnije upotrebiti, jer ćemo zajedno sa osiguranim spasiti neosigurane depozite i time omogućiti za 250.000 klijenata ove banke da bezbedno budu novi klijenti poštanske štedionice.
Inače, sve države koje su radile ovakve intervencije u ovom periodu finansijske krize svesne su činjenice da je to fiskalno neodgovorno, jer se troši novac poreskih obveznika za spas nekih banaka, gde su ili privatni menadžeri ili državni donosili pogrešne odluke. To su ipak činili iz razloga sprečavanja veće štete, a to je panika u ostatku zdravog bankarskog sistema koje nastaje, kao što je nastala u slučaju "Liman bradera" u Americi, kada je ona bankrotirala. Panika se prenela na sve druge banke, pa je onda Amerika morala da dokapitalizuje i "Siti banku" i AEG osiguravajuće društvo. Tu su stotine milijardi dolara novca poreskih obveznika utrošene kako bi se sprečilo širenje dalje panike.
Srećom nemamo problem takvih razmera. Srećom imamo problem u dve nesistemske državne banke, ali cena za Srbiju nije niska. Rekao sam tih 600 miliona evra, kumulativno, posmatrano kroz ovaj period, koji poreski obveznici na kraju plaćaju za saniranje ove štete. To je veliki iznos i zato mora da se ispita odgovornost svakog pojedinca u sistemu koji je doveo do ovakvih gubitaka koje sada pokrivaju svi poreski obveznici Srbije.