Da, ostala sam u sistemu ali ćutim.

Samo se prijavite.

 Prijavljena sam i ostala sam u sistemu, niste isključili mikrofon.

Morate ponovo, pošto vas nema u sistemu. Izvolite.

Član 10. je član na koji sam takođe podnela amandman i sadržaj amandmana je da se član 10. briše, a razlozi su sledeći, i samo čitanje stavova biće jasno da postoje opravdani razlozi da ovaj član ne postoji, kao što postoje opravdani razlozi i da ovakav zakon ne postoji u pravnom sistemu Srbije, proizvodiće samo štetu.
I u osnovnom tekstu i u ovom promenjenom tekstu, kada su dva člana ključna postala, amandmanima koji su postali sastavni deo, praktično učinili nemoguću primenu zakona.
Član 10. glasi: "Na preuzimanje se ne plaća porez na prenos apsolutnih prava."
Saglasno članu 6. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV, preuzimanjem se ne smatra promet dobara i usluga, banka prenosilac saglasno članu 32. stav 3. pomenutog zakona nema obavezu da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza.
Saglasno članu 21. stav 1. tačka 13) Zakona o porezima na imovinu, na iznos stečen po osnovu pružanja finansijske podrške za preuzimanje u skladu sa ovim zakonom, ne plaća se porez na nasleđe i poklon.
Zašto je potrebno da se ovaj član briše? Iz istih razloga iz kojih sam predložila brisanje svakog člana kojim se neki zakoni, ovi zakoni ovim zakonom definišu da važe, a neki se definišu da ne važe.
To može u slučaju akta koji doše pred Skupštinu i odnosi se na jednu banku, kako sam i rekla nekoliko puta u početku ili u dva akta, ako se odnosi na dve banke, što manje akata koji bi se odnosili na banke, ali ne može u okviru zakona koji bi trebao, ukoliko bude opet amandman koji se odnosi na produžetak, na oročenost, usvojen i postao sastavni deo zakona, imaćete da se ovim zakonom do 31. decembra 2014. godine neki izuzimaju, a neki ne, tako da ostajem kod predloga da se član 10. briše.

na član 11. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Gordana Čomić, zajedno narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Olena Papuga, Đorđe Stojšić, Bojan Kostreš i Karolj Čizik i zajedno narodni poslanici Gorica Gajić i Milan Lapčević.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Član 11. ima dva stava i glasi, u prvom stavu – izvor sredstava finansijske podrške banci preuzimaocu su sredstva agencije.
U drugom stavu kaže – Republika Srbija će ukoliko se za to ukaže potreba, agenciji nadoknaditi sredstva iz stava 1. ovog člana.
Po kojim kriterijumima? Ko će to odlučiti, koliko sredstava?
Član 11. da je sve ostalo u redu u ovom zakonu i da nema člana zakona koji stavlja van snage druge zakone i da nema netom usvojene amandmane koji su postali sastavni delovi zakona. Ovako koncipiran član 11. ne bi smeo da postoji ni u jednom zakonu koji se tiče finansijskih tržišta.
Dakle, ponavljam, drugi stav glasi – da će Republika Srbija, ukoliko se za to ukaže potreba, agenciji nadoknaditi sredstva iz stava 1. ovog člana.
Radi se o raspolaganju javnih finansija i imati stav da može da se ukaže potreba ili da se ne ukaže bez kriterijuma, bez obrazloženja potreba, bez toga ko će ceniti potrebu da li se ukazala i kolika je i ne karikiram, jer ovaj član tačno tako izgleda i u nekom potpuno, od svih nas prihvaćenom načinu na koji se jedinstvena metodološka pravila, ovi zakoni u Skupštini moraju razmatrati i sam predlagač ne bi smeo da stavi ovakve izraze u drugi stav zakona, tako da ostajem kod stava, da se član 11. briše.

Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević.

Mi smo na sličan način tretirali član 11. a podsetiću vas da se radi o članu koji definiše da izvori sredstava finansijske podrške banci preuzimaju se od sredstva agencija, a da Republika Srbija, ukoliko se ukaže potreba, može nadoknaditi sredstva agenciji za radnje koje su pomenute u članu 1.
Dakle, mi razumemo da se u određenom trenutku ukaže potreba da se interveniše i da spreči dalje štete zbog propasti određene banke, ali ministar Dinkić je ovde, barem što se ovog člana tiče prilično kontradiktoran.
Pričao nam je kako je prethodna Vlada maja meseca upumpala 130 miliona evra u "Novu Agrobanku", koja je već imala kontaminirana sredstva, koja nisu mogla da budu potpuno pokrivena i ta sredstva su takođe otišla u nepovrat, a sada idemo u priču preuzimanja određenih banaka gde će sredstva dati Republika Srbija, procenjena sredstva koja se, kaže se u ovom zakonu procenjena na oko 250 miliona evra, s tim što nemamo precizan podatak koliko je to tačno, a to može da se izračuna.
Osnovno pitanje je, po kom osnovu će se ta sredstva dati i za koje namene? Ako smo govorili da su bespredmetno data ta sredstva, 130 miliona evra, bez kriterijuma od pre nekoliko meseci, kako sada na isti način tretiramo ovo kroz zakon i obezvređujemo mnogo više para i da li ćemo opet doći u situaciju da i ta sredstva propadnu?
Koja je vrsta kontrole da mi možemo da budemo sigurni da će upumpana sredstva potpuno ozdraviti ovu banku, ili bilo koje, mislim na one koje preuzimamo.
Zaista, za nas je nedopustivo da se na taj način odnosimo prema sredstvima građana, moramo tačno da znamo po kom osnovu će se dati novac.
Član 12. kaže da će tretman ovih finansijskih sredstava biti kao, u smislu zakona kojim se uređuje kontrola državne pomoći, kao i u slučaju otklanjanja opasnosti nastalih od štete u vanrednim situacijama. Tamo ima kriterijuma i tačno se zna kada može da se da. Ovde tih kriterijuma nema.
Mislim da mora da postoji bliže razrađena materija na koji način će se ta sredstva davati, za koje potrebe, i ne dopustivo je da se građanima Srbije nameće namet svaki put kada neko napravi skandalozne greške ili ispumpa i opljačka novac iz određenih banaka, da ne postoji mehanizam na koji način će se taj novac povratiti.
Mislim da pored krivičnih odgovornosti koje moraju da slede u ovom slučaju i slučajevima koji će verovatno naknadno nastupiti, a u vezi sa ovim zakonom, mislim da mora da se vodi računa i o tome kolika je aktiva tih banaka, kako će se taj novac tretirati, kao i imovina onih ljudi koji su direktno učestvovali u ovom finansijskom skandalu.
Mora da postoji mehanizam da se ta imovina konfiskuje i da to bude predmet vraćanja nazad u budžet.

Reč ima ministar Dinkić.