Pokušaću ponovo da objasnim zašto se tačno koristi ova finansijska podrška i zašto ne može da se zna tačno koji iznos. Zato što se on određuje na dan preuzimanja. Mi smo imali poslednji podatak da je iznos osiguranih depozita u "Novoj Agrobanci" 250 miliona evra. Pre tri meseca to je bilo 287 miliona evra, to stalno pada, baš zato što je banka u problemu i problem je u tome, tek ćemo sutra znati koji je presek stanja, Vlada će doneti sutra ujutru na sednici odluku o prebacivanju, ako Narodna skupština usvoji ovaj zakon, o prebacivanju depozita "Nove Agrobanke" u Poštansku štedionicu i koliko bude bilo na sutrašnji dan, odnosno na kraju današnje radnog dana osiguranih depozita u "Novoj Agrobanci", za taj iznos Agencija za osiguranje depozita preneće Poštanskoj štedionici gotovinu da bi 100% pokrila kompletne osigurane depozite.
Što se tiče neosiguranih depozita, već sam rekao kako se oni pokrivaju.
Generalno, za neke ne daj bože buduće slučajeve, kod problematičnih državnih banaka, formula je sledeća, osigurani depoziti plus neosigurani depoziti, minus kvalitetna aktiva, jednako je iznos finansijske podrške
Dakle, ono što država garantuje, do 50.000 evra plus, ako država smatra da to treba da uradi, ono što su neosigurani depoziti, minus eventualno ako postoji kvalitetna aktiva, a to su naplativa potraživanja. Razlika je iznos finansijske podrške koju treba dati.
U slučaju "Nove Agrobanke" i u slučaju eventualno "Razvojne banke Vojvodine", mada, već smo videli da to neće biti potrebno zbog odluke Pokrajinske skupštine, mi smo planirali da sada u ovom trenutku, a to je kraj oktobra 2012. godine, pokrijemo i osigurane i neosigurane depozite, odnosno da prebacimo i jedne i druge na banku primaoca.
U budućnosti, pošto smo sada upozorili, mi bismo samo parcijalno intervenisali i ne bi pokrivali neosigurane depozite. Sada smo želeli da to učinimo u ovom slučaju, da bi imali isti kriterijum i istu ponudu i ka "Novoj Agrobanci" i ka "Razvojnoj banci Vojvodine", pošto "Razvojna banka Vojvodine" ne želi da prihvati, odnosno Pokrajina kao većinski akcionar taj način spašavanja depozita.
Ako bi oni dospeli u probleme za nekoliko meseci ili za godinu dana mi ne bismo pokrivali neosigurane depozite, nego samo bi prebacili osigurane depozite za koje Republika garantuje. To je u skladu sa onim što je neko od vas govorio. Pokrajina bi u tom slučaju, ukoliko bi želela da spasi neosigurane depozite, morala dodatno da se zaduži.
Nisam ovde uzalud upozoravao da ne želim da građani Srbije snose trošak za nešto za šta nisu odgovorni. Ono što mi garantujemo kao Republika, osigurani depoziti, to ćemo pokriti.
Evo, to je pokušaj da objasnim zašto ne znamo tačnu cifru. Momenat preseka je kraj današnjeg radnog dana, odnosno dan koji prethodi zaključivanju ugovora o prenosu. Videćemo tačno koja je cifra sutra. Kada bude sednica Vlade mi ćemo objaviti u javnosti koliko smo prebacili gotovine iz Agencije za osiguranje depozita plus ovi neosigurani depoziti, o čemu sam govorio.

Hvala.
Gospodin Milan Lapčević, replika.

Evo samo jedno kratko potpitanje. Malopre u toku rasprave ste pomenuli više puta da nije pošteno i da nema razloga da svi građani Srbije trpe štetu zbog toga što će eventualno, ukoliko se desi hipotetička situacija, da i "Razvojna banka Vojvodine" propadne, da trpe štetu da budžet Republike Srbije pokriva nešto što nije odgovornost države Srbije.
Ukoliko se to desi, ne daj bože, valjda se neće desiti, ja još jednom vraćam na priču da zbog ovakve situacije i zbog tvrdoglave politike, koju vodi rukovodstvo AP Vojvodine, treba da se nađe mehanizam kako će sredstva budžeta Vojvodine garantovati za to, a ne sredstva budžeta Republike Srbije.
Može da se nađe mehanizam i kroz budžet. Na kraju krajeva, definisano je Ustavom da 7% od budžeta Republike Srbije pripada AP Vojvodini. Neka tim sredstvima budžeta AP Vojvodine se garantuju ulozi u "Razvojnoj banci Vojvodine". Ako već žele da se hazaderski ponašaju, da se kockaju, neka garantuju onda to sa sredstvima koja su namenjena AP Vojvodini.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Hteo sam da postavim pitanje vezano za osiguranje depozita i Agenciju, ali dobili smo, manje-više, odgovor. Hteo bih da se osvrnem i na to što se diskusija o zakonu koji se tiče finansijskog sektora, manje-više pretvorio u diskusiju o tome da li Vojvodina uopšte treba da ima razvojnu banku ili ne treba, tako da zaista ne vidim razlog kolega iz nekih drugih stranaka da se konstantno vraćamo na to da li Vojvodina treba da ima razvojnu banku i da li je rukovodstvo vojvođansko mudri ili nije.
Takođe, mislim da je vrlo nekorektno da se cela Skupština Vojvodine, koja je donela tu odluku, da se banka dokapitalizuje, nazivaju kockari, narkomani itd. Mislim da to iz više razloga ne bi trebalo da se čini. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

 Zahvaljujem.
Član 11. je član kojim se uzima novac građana Srbije. Ne postoji način da se tvrdi da to nije tako. Razlog zbog kojih mi smatramo da taj član ne sme da postoji je što Narodna skupština zakonom daje ovlašćenja Vladi da nas do 31. decembra ne pita ništa o tome da li se potreba ukazala da se daje novac Agenciji ili ne. To je ključna razlika u mom gledanju na vaša rešenja i u pokušaju da se ovakav član odbrani time da vi tvrdite da ćete poslovati kako treba i da će ta potreba biti opravdana. Tako ne funkcioniše odnos Skupštine i Vlade, nego Skupština ima uvid u to da li se ukazala potreba ili se nije ukazala potreba.
Dodatnu argumentaciju kažete da je greška što Skupština nije imala uvid. Tu grešku, što Skupština u maju mesecu nije imala uvid, ispravljate predlogom da i na dalje Skupština nema uvid zakonom. To je stav 2, da će Republika Srbija, ukoliko se za to ukaže potreba, Agenciji nadoknaditi sredstava iz stava 1. ovog člana.
To je problem sa celim duhom zakona, da se Skupština zakonom odriče svojih ovlašćenja. Nema nikakav problem da se donese akt koji se odnosi na tu i tu banku i onda smo svi mirni i da će biti kontrole. Najlepše od svega, to je dobro za Vladu Republike Srbije, to je dobro za ministra finansija. Ovako niste bez ikakve sumnje ovim članom pokazali da zaista smatrate da će javnim finansijama biti upravljano bolje ili da će biti upravljano onako kako po namerama tvrdite da hoće. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Postoji Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, koji kaže da, ukoliko nastane šteta, država garantuje do visine od 50.000 evra za štedne uloge i da se taj novac isplaćuje iz sredstava Agencije za osiguranje depozita. Kaže, takođe, da ukoliko Agencija nema dovoljno novca da isplati sve osigurane depozite, predviđa neka četiri različita izvora za pokrivanje tog gepa. To je ništa drugo nego ovo što piše ovde.
Dakle, bez da se pita unapred Skupština za saglasnost u takvim situacijama od bankrota, zbog sprečavanja moralnog hazarda, rizika, panike, država, odnosno Vlada mora da isplati promptno, u roku od 30 dana sve osigurane depozite, bez obzira koji izvor koristi. Svi izvori budžeta se za to koriste, jer je to slučaj sprečavanje panike. To se mora uraditi u roku od 30 dana.
Postoji rizik da u slučaju opstrukcije u zakazivanju sednica Skupštine to ne bi bilo moguće i zato ni u jednom zakonu o osiguranju depozita u čitavom svetu ne postoji opcija da u slučaju bankrota isplate osiguranih depozita treba da se posebno zakazuje sednica Skupštine, pa čak i ako nedostaju sredstva u Agenciji za osiguranje depozita.
Upravo zato zakon koji ovo reguliše predviđa da se iz svih budžetskih izvora mora intervenisati, kako bi građani znali u svakom trenutku da do 50.000 evra mogu da budu mirni. Ko god je položio u pojedinačni ulog do 50.000 evra u bilo koju banku u Srbiji u svako doba dana i noći treba da zna da država za to garantuje i da mora da nadoknadi eventualnu štetu iz svih sredstava, uključujući i ova budžetska.
Ovaj zakon samo suštinski konstatuje da postoji mogućnost da, ukoliko nema dovoljno sredstava u Fondu za osiguranje depozita, država mora intervenisati iz nekih od izvora koje propisuje Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, a pre svega iz budžetskih sredstava, o čemu, naravno, naknadno se podnosi završni račun Skupštini Srbije.

Hvala.
Gospođo Čomić, izvolite.