Reč ima gospodin Dinkić. Izvolite.

Da bi bilo dovoljno jasno moram reći, da li postoji bilo koja banka u Srbiji čiji osnivač nisu samo Republika Srbija i eventualno AP Vojvodina? Ne postoji. Nema je u pravnom sistemu, ni jedna jedina. Sve banke koje danas funkcionišu u Srbiji, osnivači su ili privatna lica, strane institucije ili Republika Srbija ili AP Vojvodina.
Da ne bi bilo dileme još jednom ću ponoviti. Ovaj zakon se ne odnosi samo na slučaj "Nove Agrobanke", odnosi se na slučaj svih banaka gde Republika Srbija, odnosno AP Vojvodina imaju kontrolno direktno ili indirektno učešće. Nema mnogo takvih banaka, ali dve su banke sa problemima, sa negativnim kapitalom, sa negativnom ocenom NBS gde je potrebno imati mogućnost intervencije ukoliko je to potrebno.
Kod "Nove Agrobanke" smo jednom već zaključili, da će Skupština nadam se, nakon današnjeg dana, već sutra doneti na osnovu ovog zakona odgovarajuće odluke i ugovore kojim se depoziti "Nove Agrobanke" kompletno prenose na Poštansku štedionicu. Naravno, pokrivenom odgovarajućim iznosom likvidnosti kako bi to bilo u potpunosti obezbeđeno, ali ovaj zakon se može u periodu dok bude važio, a to je do kraja 2014. godine odnositi i na druge banke ukoliko bude problema. Može se odnositi i na "Razvojnu banku Vojvodine" i zato stoji eksplicitno AP Vojvodine koja je vlasnik skoro 80% u "Razvojnoj banci Vojvodine" dok je Republika Srbija vlasnik negde oko dvadesetak posto u ovoj instituciji. Nema nekih drugih banaka, nema ni jedne banke u Srbiji gde je vlasnik AP Kosovo i Metohija.
Dakle, razlog navođenja u zakonu je isključivo te prirode o kojoj sam govorio, a ne neke druge. Tako da nema potrebe da mnogo diskutujete, makar po mom mišljenju o ovome na Odboru za ustavna pitanja, jer se ovde odnosi samo na banke koje postoje. Pošto je zakon oročen na dve godine, a ne verujem da će nastati u međuvremenu neke nove banke čiji će osnivač biti AP Kosovo i Metohija.

Izvolite, gospodine Mikoviću.

Nikako ne mogu da se složim da ako pravimo zakon, da zakon ne deluje prema svima i da ne deluje "erga omnes", onda je to pojedinačna odluka, dajte da to krstimo drugačije a ne zakon. Ukoliko donosimo zakon bez obzira što mi kolege zameraju što insistiram na pravničkoj perfekciji smatram da svaki akt koji izađe iz ovog visokog doma ukoliko je moguće treba da bude pravnički perfektan, a pogotovo da bude u saglasnosti sa Ustavom.
Znači, u tom smislu mogu da shvatam celishodnost određenog predloga, dobre namere i sve ostalo, ali dajte da poštujemo Ustav, ništa drugo. Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica  Gordana Čomić.

Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe, jer mislim da treba razjasniti zbog onih zbog kojih sedimo i radimo, neku argumentaciju koja se ovde čula.
Dakle, čulo se da je usvojen amandman kojim je dodato da je učešće Republike Srbije direktno ili indirektno kontrolno učešće i da je odlično što je Odbor za finansije podneo taj amandman, jer se sužava obim pri čemu je rečeno da u osnovnom tekstu, da nikakvih problema nema i da ne ugrožava se postupanje po ovom zakonu bez obzira da li Republika Srbija ima direktno ili indirektno učešće u bankama kako je stajalo, sad se još ne ugrožava još više.
Znate, kad imate pred sobom tanku priču, onda postoji jedan zahvalan proces u debati. Svi oni koji hoće tanko nešto da potkrepe argumentima rade isključivo u korist onih koji su protiv tanke priče koja se ovim zakonom pokušava predstaviti kao odlučnost da se uvede red. Odredba da se zanemaruje političko - ekonomsko - finansijska suština, to vidim samo kao stav koji ako bude dovoljno puta ponovljen možda će se nekom dopasti. Međutim, u sudaru sa pravnim sistemom koji u Srbiji postoji će se raspasti pošto svi zakoni kojima se reguliše poslovanje banke koja je u direktnom ili indirektnom učešću kontrolnom ili ne, već postoje.
Takođe, ponoviću još jedanput da je postojala čista situacija da Narodna skupština odlučuje o slučaju "Agrobanke" i "Nove Agrobanke" u skladu sa pravnim sistemom, s poverenjem u to da će problem biti rešen upravo zbog argumentacije koja ovde pokušava da se podmetne.
Sve u svemu argumentacija koju ja čujem, a kojom pokušava da se ospori naš jasan stav, da ovakve članove treba brisati, stoji u okviru etike namera. Mi smo kao društvo jako skloni etici namera, znate imam dobre namere. I ako ja imam dobre namere onda će to samo po sebi da se desi. Kada preko puta imate sagovornika koji kaže - ja poštujem tvoje dobre namere, ali to nije dovoljno, hoću da zajedno procenimo šta je od tih tvojih dobrih namera utemeljeno u pravnom sistemu naše zemlje, šta je moguće i sa kojom verovatnoćom. Tako je i amandman koji je spomenut, a takođe se odnosi na amandman Odbora za finansije kojim se u prvi član dodaje da – Republika Srbija ima direktno i indirektno učešće, odnosno AP Vojvodina.
Šta znači taj amandman? Dali ste Vojvodini pravo koje ima. Dakle, tumačiti ovaj amandman da je dovoljan da bi Republika Srbija postupala bez saglasnosti Vlade Vojvodine je ili etika namera ili neznanje onih koji su ovaj amandman razmatrali na sednici odbora. Dakle, ako ovim zakonom mimo i uz stavljanje van snage drugih zakona Narodna skupština daje Republici Srbiji pravo da radi to što po ovome, što ja zovem više pravilo nego zakon, šta god ili kako god sa bankama u kojima Republika Srbija direktno ili indirektno kontrolno učešće, onda ste vi ovim zakonom dali to isto pravo i AP Vojvodini.
Niste ovim zakonom preuzeli na sebe pravo da to uradite bez AP Vojvodine, koja, kako ministar govori ima vlasništvo u "Razvojnoj banci".
Dakle, morate se odlučiti šta hoćete, ne može oba, ne može i da ovim zakonom bude najavljeno, bude obuhvaćena samo jedna banka, a u stvari hoćemo da obuhvatimo dve, ne može ovim zakonom da se vodi rasprava o tome ne može da se postigne dogovor Vladom Vojvodine, o "Razvojnoj banci Vojvodine", pri čemu ja uopšte ne dovodim u pitanje, mi stanje naplativosti i ne naplativosti u "Agrobanci" i "Novoj Agobanci" ili "Razvojnoj banci Vojvodine", dovodimo u pitanje.
Stav ministra finansija da može da iznosi kada god želi podatke o deponentima, o iznosima koje deponenti imaju, o podacima koji ne postoje na sajtu NBS, ali ih on poseduje i ostaje diskutabilno da li to može ili ne može. Nakon konstultacija koje sam imala za sada izgleda da ne može, ali se izgleda već desilo.
Dakle, ako hoćemo da govorimo o etici namera, ovde niko ne sumnja u to da svi imamo dobre namere, kada je u pitanju poboljšanje bankarskog poslovanja, lakša okolina, ekonomska i finansijska, bila ona u vlasništvu Republike Srbije, indirektnom, direktnom, AP Vojvodine, mešovitom, bilo kojem privrednom društvu.
Dakle, niko ne sumnja u etiku namera, ali to nije dovoljno, ni u jednoj Skupštini, ni u jednom parlamentu, pa tako ne ni u ovom parlamentu.
Da bi nešto što se argumentuje etikom dobrih namera bilo prihvaćeno i ne bivalo osporeno, moraju se dati podaci koji su proverljivi, mora se dati argument koji je ponovljen, ostavlja van svake sumnje šta je to što će se dogoditi.
Ovako, imamo argument da zakon u osnovnom tekstu nije nikoga ugrožavao, ali smo sada uzeli amandmane koji još bolje nikoga ne ugrožavaju, da zakon neće ugroziti druge banke, kao što imamo i argument da će se odnositi samo na dve banke.
Ja vas podsećam da na teritoriji Srbije postoje još najmanje tri banke sa državnim učešćem, direktnim i indirektnim i da, s obzirom da je ministar finansija ovde rekao, odnosno sam uveo u temu argumentaciju o bankama na KiM, ja bih ga molila da ako ostaje u maniru, da iznosi i podatke, nezavisno od toga da li postoji ili ne postoje, na sajtu NBS, kao dostupan podatak, dozvoljen za javnu raspravu, da podeli sa nama informaciju o "JU banci" na teritoriji KiM, o "Privrednoj banci Beograd", o "Srpskoj banci", jer onda ćemo možda bolje razložiti šta je u svojoj argumentaciji onih koji podržavaju ovakve predloge i kada imaju amandmane i kada ih nemaju, šta su činjenice, a šta samo namere.
Naš predlog da se član 4. briše je vrlo jasno i lako obrazložiti i to je ilustracija za situaciju kada kažem da ekstremni slučajevi zahtevaju ekstremne mere, a on kao sobom nagradu nosi lakoću obrazlaganja, jer mogu da navedem, samo one razloge kojih je na žalost dovoljno, gde bi primena ovakvih članova dovela do štetnih posledica.
Bez namere da se interpretira, onog trenutka kada donesete u Skupštinu zakon koji se odnosi "Agrobanku" i na "Novu Agrobanku", imaćete sasvim drugačiji stav bez osporavanja, jer je to u okviru onoga što su važeći zakoni i u okviru onoga što Skupština sme i treba da radi.

Reč ima ministar Dinkić.

Ja neću danas puno odgovarati, jer sve što sam imao izneo sam u raspravi u načelu pre dva dana, ali pošto ste tri puta jednu neistinu rekli, moram zbog javnosti da kažem, ovaj zakon u samom naslovu sadrži činjenicu da se odnosi na više banaka, jer se govori o množini, ne govori se o jednoj banci.
Ovo nije zakon o "Novoj Agrobanci". Da je bio zakon o "Novoj Agrobanci", tako bi se zvao. Ovaj zakon obuhvata sve sadašnje problematične državne banke i
slučajeve kada ne postupanje po ovom zakonu može ugroziti stabilnost finansijskog sistema, odnosno dovesti do moralnog hazarda u bankarskom sistemu, kao i sve buduće slučajeve, ukoliko se dogode u periodu od naredne dve godine, s obzirom da smo ograničili dejstvo.
Ministarstvo finansija Srbije ne može znati koja je banka u problemu a koja nije, to zna samo NBS, jer prema Ustavu i zakonima, jedino Centralna banka ima pravo da vrši kontrolu.
Međutim, Ministarstvo finansija prema Ustavu i zakonima, odgovara za one banke gde država ima kontrolno učešće, a odgovara i za one banke gde ima manjinsko, a još više za one gde ima kontrolno, jer je tu potpuna odgovornost na Vladi Republike Srbije, a pre svega na Ministarstvu finansija.
U tom smislu, imajući u vidu činjenicu da je Centralna banka, NBS, nakon sprovedenih kontrola, u obe ove institucije i u "Razvojnoj banci Vojvodine" i u "Novoj Agrobanci", ustanovila da ni jedna ni druga banka ne mogu opstati na tržištu, jer nekoliko pokazatelja po Zakonu o bankama, ne ispunjavaju, a pre svega nemaju kapitala, nemaju likvidnosti, nisu ni solventne ni likvidne, onda je Vlada donela predlog zakona da može da obuhvati više banaka kako ne bi imali slučaj da donosimo zakon za jednu banku, pa onda ponovo dolazimo u Skupštinu da pravimo zakon za drugu banku.
Ovo govorim zato što su slučajevi "Nove Agrobanke" i "Razvojne banke Vojvodine" identični, samo se razlikuju u veličini problema.
Problem u "Novoj Agrobanci" je 410 miliona evra, s obzirom da toliko iznose sada depoziti, osigurani i neosigurani. Osigurani 250 miliona, a ostatak su neosigurani depoziti.
Koji su to osigurani depoziti? Svi oni do 50 hiljada evra za koje država garantuje.
Šta je u "Razvojnoj banci Vojvodine" drugačije? Samo što je nivo problema manji. Tamo je nivo osiguranih depozita 140 miliona evra, a neosiguranih 100 miliona evra, ali "Razvojna banka Vojvodine" takođe nedostaje 150 miliona evra dodatnog kapitala, da bi uopšte bila solventna, a nedostaje joj i likvidnost, svež novac.
"Nova Agrobanka" ima trenutno na računima ispod 10 miliona evra, a štediše mogu da potražuju 250 miliona evra. Polovina ovih uloga dospeva sledeće nedelje, polovina u "Novoj Agrobanci".
Ako se ovaj zakon danas ne bi usvojio i Vlada sutra reagovala prenosom kompletne baze podataka na "Poštansku štedionicu" imali bi situaciju da bi već od utorka, srede, kada dospevaju ulozi građanima, ljudi došli na šalter i ne bi mogli da podignu svoj novac u "Novoj Agrobanci".
Slična je situacija i u "Razvojnoj banci Vojvodine". Tamo je upozorena pokrajinska vlada da banka nema likvidnost, da nije solventna i da ukoliko se hitno interveniše, da će se isti slučaj zadesiti. Sa željom da pomognemo da isti tretman imamo prema identično dve državne banke, pri čemu je u jednoj, kontrolno vlasništvo ima Republika Srbija, a u drugoj AP Vojvodina, mi smo predložili ovaj zakon, želeći da sačuvamo za Republiku Srbiju, manevarski prostor da ako se u nekim narednim kontrolama i u nekoj državnoj banci sa kontrolnim učešćem vidi problem, da možemo na isti način da intervenišemo, jer na ovaj način mi spašavamo depozite građana i privrede.
Dakle, 250 hiljada deponenata "Nove Agrobanke" koji imaju osigurane depozite i nekih 70 hiljada u "Razvojnoj banci Vojvodine"
Naravno vi stalno pominjete da nismo imali dogovor sa pokrajinskom
vladom, mi smo sa njima razgovarali, oni su doneli na Skupštini Vojvodine odluku da vrše dokapitalizaciju "Razvojne banke Vojvodine" u iznosu od 150 miliona evra, to je
zakonski dozvoljeno rešenje, mi smo im dali zakonsku saglasnost u skladu Zakonom o javnom dugu da to mogu da učine, ukoliko smatraju da je to dobro, ali smo rekli da je to po nama necelishodno.
Narodna banka Srbije je sada na potezu da dozvoli ili ne dozvoli takvu emisiju, mi se u tu odluku Centralne banke nećemo ni malo mešati. Međutim, ono što je slučaj, u slučaju da u narednom periodu, tražili ste vi ovde u Skupštini da ograničim ovaj zakon na dve godine, to sam i učinio, ukoliko se, hteli se da se ograničim, mi smo smatrali da se ograniči na dve godine, niste vi konkretno predlagali na koji period, da budem precizan. Dakle, tražio je poslanički klub DSS i vi ste pominjali u vašem govoru potrebu da se ovaj zakon ograniči i mi smo to prihvatili, predložili Odboru za finansije.
U slučaju, što se tiče "Nove Agrobanke", mi trajno rešavamo taj problem, jer od ponedeljka svi deponenti će biti preseljeni u "Poštansku štedionicu" i moći će slobodno da raspolažu svojim ulogom. Zašto? Zato što zajedno sa depozitima prenosima i 250 miliona evra keša gotovog novca iz Agencije za osiguranje depozita, kako bi kompletno pokrili te depozite, plus hartije od vrednosti koje su ranije emitovane i neka druga naplativa potraživanja, tako da svih 410 miliona evra aktive pokrivamo sa kolateralom koji je naplativ, odnosno sa gotovinom.
Što se tiče "Razvojne banke Vojvodine", ako se izvrši dokapitalizacija, naravno da će nivo kapitala banke da dođe na nivo koji "Narodna banka" Srbije smatra opravdanim. Nakon toga, verovatno će "Razvojna banka Vojvodine" tražiti od Centralne banke zahtev da dobije kredit za likvidnost, pošto nemaju ni likvidnih sredstava. Pretpostavljam da u situaciji tražnje za takvom vrstom pomoći, da će Centralna banka Srbije izaći u susret "Razvojnoj banci Vojvodine". Međutim, ukoliko se u narednom periodu dogodi da se nastavi loše upravljanje koje je dovelo "Razvojnu banku Vojvodine" u ovakvu poziciju u kojoj se sada nalazi, jer 75% svih kredita je nenaplativo, onda ovaj zakon daje mogućnost i pokrajinskoj Vladi i Republici da intervenišu u nekom narednom periodu, pri čemu, imajući u vidu, i zato sam javno o ovome govorio, da smo mi predlagali da se agonija "Razvojne banke Vojvodine", kao i "Nove Agrobanke" odmah zaustavi i spreči dalje gomilanje troškova. U tom slučaju ne bi pristajali da intervenišemo sa bilo kakvim obavezama Republike Srbije prema neosiguranim depozitima, jer moramo i garantujemo za osigurane depozite u svim bankama u Srbiji, jer ne želimo da eksperiment političkih plasmana u kreditiranju plaćaju svi građani Srbije. U tom slučaju bi mi koristili ovaj zakon samo za prenos osiguranih depozita. Znači, oni koji imaju uloge do 50 hiljada evra u svim bankama u Srbiji moraju i mogu da se osećaju bezbedno, jer mi garantujemo kao država da u slučaju problema, u ma kojoj banci u Srbiji, bilo ona državna, privatna, strana ili domaća, Republika Srbija ima dovoljno i instrumenata i sredstava da interveniše i nadoknadi svaki dinar od tih 50 hiljada evra pojedinačnih depozita.
Republika Srbija nema obavezu, i to upozoravam i građane i privrednike da pokriva neosigurane depozite, odnosno depozite iznad 50 hiljada evra. U ovom slučaju, jako je važno da pokrajina donese pravu odluku, jer ukoliko je ne donese preuzima punu odgovornost za neosigurane depozite u "Razvojnoj banci Vojvodine". Tu su, između ostalog i depoziti Grada Beograda i depoziti Pokrajine Vojvodine i depoziti nekoliko lokalnih samouprava sa teritorije Vojvodine, depoziti nekih uglednih preduzeća kao što je "Nektar".
Ima zaista dosta tih depozita, koji u slučaju lošeg upravljanja neće biti spašavani od strane republičke Vlade, zato što smo i na ovoj skupštini, a i zvaničnim dopisima upozorili pokrajinsku Vladu da se ovde ne radi o politici, već o ekonomiji i predložili im da imajući u vidu da je stepen ne naplativosti potraživanja čak 75%, što je svega nešto malo manje loše nego u "Novoj Agrobanci", gde je stepen ne naplativosti 80%, da se jednostavno spasu sada svi depoziti, da se omogući pokrajini da slobodno raspolaže sa preko dve milijarde dinara sada zarobljenog novca u "Razvojnoj banci Vojvodine", da se lokalnim samoupravama takođe oslobodi taj novac preduzećima da mogu slobodno sa njime da raspolažu, pa, konačno i Gradu Beogradu.
Beograđani drže, indirektno, preko gradske uprave 600 miliona dinara u "Razvojnoj banci Vojvodine" kojim ne mogu da raspolažu, a onda, ne znam, dižu se cene u gradskom prevozu zato što grad nema dovoljno, navodno novca. A evo, 600 miliona dinara stoji zarobljeno, između ostalog, u "Narodnoj banci Vojvodine". Gradu Beogradu će se osloboditi sredstva iz "Nove Agrobanke". Znači, to je zaista efekat. Beograd ima 300 miliona dinara u "Novoj Agrobanci" a 600 miliona dinara, duplo više u "Razvojnoj banci Vojvodine". Onoga časa kada izvršimo prenos u "Poštansku štedionicu", i osiguranih i neosiguranih depozita, Grad Beograd, na primer moći će slobodno da raspolaže sa tih 300 miliona iz "Poštanske štedionice", što neće biti slučaj u "Razvojnoj banci Vojvodine".
Još jednu stvar koju ste rekli, a nisam hteo odmah da reagujem, a pošto uporno ponavljate, sada to želim. Netačna je činjenica da su ove banke sistemski važne, odnosno da, tačna je činjenica ona koju sam ja izneo da je učešće ovih banaka na tržištu jedne i druge zanemarljivo, i to je sreća u svim ovim okolnostima, zato građani mogu da budu mirni. Međutim, imajući u vidu da stepen nenaplativih potraživanja drastično prevazilazi prosek u drugim bankama, ne prevazilazi ga malo, nego drastično. Razlika između 80%, koliko je, recimo, nenaplativih potraživanja u "Razvojnoj banci Vojvodine", izvinjavam se, 75% u "Razvojnoj banci Vojvodine", 80% u "Novoj Agrobanci", drastična je razlika u odnosu na nekih 20-ak posto koliko je u drugim bankama. Zato čak, imajući u vidu činjenicu da ukupnom tržišnom učešću ove banke nemaju značajno učešće, ova drastična razlika u lošim plasmanima povećava ukupan prosek za Republiku Srbiju, to vam je vrlo jednostavno matematičko objašnjenje.
Da zaključim, ovaj zakon donosimo sa željom da što manje bude primenjen, odnosno da bude što manje kandidata za njegovu primenu. Zavisi u koliko slučajeva će ovaj zakon biti primenjen, isključivo od toga kako se upravlja u državnim bankama. Ono što se desilo u prošlosti mi ne možemo da vratimo. Loše upravljanje u "Agrobanci", dok je bila privatna očito i eksperiment sa pravljenjem ove "Nove Agrobanke" koji je bio potpuno pogrešan, izgubilo se 100 miliona evra potpuno nepotrebnim izdavanjem tih hartija, moglo je odmah ovako da se ovo reši. Mi ne možemo to da vratimo, ali je cilj ovog zakona da sada hitno deluje, odlučno da bi se spasli depoziti i time sačuvalo poverenje u sistem.
Zašto kažem da ove banke nisu sistemske? Iako deluju velike cifre da štednja u "Novoj Agrobanci" iznosi 250 miliona evra, ili u "Razvojnoj banci Vojvodine" da su osigurani depoziti 140 miliona, to je ipak zanemarljivo u odnosu na preko osam milijardi evra, koliko građani Srbije drže u našim bankama. Zato je dobro što se radi o dva izolovana, mala slučaja, ali koliko god da su mali, i tih 140 miliona evra ako neko izgubi, ili 250 miliona evra u ovom slučaju druge banke, to su ogromna sredstva i mi ne želimo nikome da dozvolimo da bude u opasnosti.
Zašto još donosimo ovaj zakon? Zato što štedimo i novac iz budžeta, odnosno Agencije za osiguranje depozita, koji bi isplatili u gotovini za slučaj problema, jer umesto, evo biću potpuno konkretan, umesto da na primer za ovih 140 miliona evra depozita u "Razvojnoj banci Vojvodine" koji su osigurani, kada bi ona bankrotirala, ne bi pokrajina, već bi Republika morala da isplati deponente. U slučaju ovog zakona, mi čak i u slučaju da pokrajina sada dokapitalizuje banku, a banka i dalje bude u problemima, što se već pokazalo da tri dokapitalizacije nisu bile dovoljne, pa ja sumnjam da će četvrta biti dovoljna, ma kolika da je.
Imamo mogućnost da u slučaju kolapsa "Razvojne banke Vojvodine", koji može da predstavlja problem za ove osigurane depozite, prebacimo, po osnovu ovog zakona samo osigurane depozite u tom slučaju na neku od banaka primalaca i da time izbegnemo da Republika Srbija interveniše sredstvima iz budžeta ili da im da hartije od vrednosti.
U tom slučaju, koji ja ne želim da se dogodi, naravno, šteta bi bila nepokrivanje neosiguranih depozita, koji bi u tom slučaju bili u stečajnoj masi. Zato je bilo moje ekonomsko upozorenje i predlog pokrajinskoj Vladi da ne spašava nešto što se teško može spasiti, jer ne radi se koja ima 25 ili 30% nenaplativih kredita, nego 75%. Tri četvrtine portfolija je "krš", što bi rekao narod, to je nenaplativo. Ko zna da li je i to do kraja tačno, jer kada je prva procena bila za, znate i sami, "Agrobanku", mislilo se da ne znam koliko, da je mnogo manje nenaplativih kredita. Kako se ušlo dublje u analizu, videlo se kakvo je obezbeđenje.
Onaj ko, prosto, misli da bankarstvo može da se koristi u političke svrhe, taj zaista nije odgovoran ni prema svom narodu, ni prema svojoj državi.

 Molim narodnog poslanika Mirka Čikiriza da se izjasni da li se javlja za repliku ili se javlja po amandmanu.

Javljam se po amandmanu.