Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, ja se na početku izvinjavam zbog promuklosti, a nadam se da ćete me razumeti.
Koalicija "Udruženje izbeglica", čiji sam predstavnik u poslaničkoj grupi SNS, će podržati zakon o upravljanju migracijama, jer, kao što su i brojne kolege rekle, ovaj zakon na jedan sveobuhvatan način reguliše ovu veoma važnu oblast, definiše nove nadležnosti Komesarijata za izbeglice i uspostavlja sistem prikupljanja i razmene podataka koji su važni za oblast migracija. Ono što smatramo da nedostaje u ovom zakonu jeste jedno načelo koje je ključno za, pre svega, prisilne migrante, to je načelo poštovanja ljudskih prava i nediskriminacije. Mislim da bi to načelo trebalo uključiti u sam zakon o upravljanju migracijama iz razloga što je temeljni problem prisilnih migranata, u ovom slučaju izbeglih i prognanih Srba sa područja Hrvatske i Federacije BiH, diskriminacija u zakonodavstvu i postupanju nadležnih državnih, regionalnih i opštinskih vlasti.
Samo ću taksativno nabrojati neke od tih problema sa kojima se suočavaju stotine hiljada izbeglih i prognanih Srba, od preko 40.000 oduzetih stanarskih prava, 50.000 penzionera kojima se duguju zaostale neisplaćene penzije, 81 penzija ukupno, imamo 10.000 prognanih lica čije su kuće srušene van područja ratnih dejstava, van područja Krajine, u hrvatskim gradovima od Zadra, Siska, Karlovca, Bjelovara, Zagreba itd. u klasičnim terorističkim akcijama. Imali smo "Kristalnu noć" u jesen 1991. godine u Zadru. Hrvatska je 1996. godine ukinula član 180. Zakona o obaveznim obligacionim odnosima, koji je obavezivao državu Hrvatsku da mora da nadoknadi materijalnu štetu za te uništene, srušene kuće u terorističkim akcijama i poslovne objekte.
Oko deset hiljada porodica, 20 odnosno 17 godina bezuspešno pokušava da ostvari svoje ljudsko pravo za naknadu štete. Nažalost, u tome nisu uspeli. Imamo takođe veliki broj ljudi koji su pod pritiscima i pretnjama bili prinuđeni da svoje kuće, pre svega u hrvatskim gradovima, menja za kuće nekoliko puta manje kvadrature, po pet, deset i više puta manje vrednosti. Nažalost, Republika Hrvatska odbija da vrati njihove kuće, iako su oni protiv svoje slobodne volje bili prinuđeni da zamene te kuće.
Takođe, jedan vrlo interesantan proces koji se dešava u poslednjih godinu dana, naime, Hrvatska je obnovila jedan broj porušenih kuća na području Krajine i šta se sada dešava? Sada Republika Hrvatska traži od tih ljudi da moraju da borave u tim kućama, iako ljudi nemaju uslova da žive na Kordunu, Baniji, Lici i severu Dalmacije. Daću jedan primer Stevana Lazića iz Pakraca, čija je kuća obnovljena 2006. godine, od 180 kvadrata obnovili su pola. Stevan Lazić je zamolio hrvatsko Ministarstvo regionalnog razvoja da li bi mogao da tu kuću proda jer je star čovek i ne može da živi u toj kući sam. Nakon pola godine, dobio je tužbu od Državnog odmetništva Republike Hrvatske da mora da vrati 50 hiljada evra u tu uloženu kuću, iako je on čak nije ni prodao. Ako ne bude vratio te pare, kuća će mu biti oduzeta i prodata.
Imamo niz takvih slučajeva takođe na Baniji, slučaj Premčević, koji mora da vrati 37 hiljada evra, slučaj Tomić u Pakracu – 50 hiljada evra, itd. Takođe, imamo veliki niz problema vezano za otimanje poljoprivredno-građevinskog zemljišta i u Federaciji BiH i na području Hrvatske. Imamo, takođe, problem u Federaciji BiH gde ljudi u velikoj meri ne mogu da obnove svoje kuće. Imamo slučaj sela Kljevci u opštini Sanski Most, gde nijedna kuća još uvek nije obnovljena. Poseban problem jesu povratnici u Hrvatsku. Naime, Hrvatska je donela Ustavni zakon o pravu nacionalnih manjina kojima se garantuje proporcionalna zastupljenost u organima državne uprave, u policiji, sudstvu i drugim organima. Nažalost, 10 godina od donošenja zakona gotovo minimalan broj Srba se zaposlio u državnim organima. Imamo primer opštine Vrgin Most na Kordunu, gde su većina Srbi. U organima lokalne samouprave u državnim institucijama faktički nema Srba.
Mi smatramo da su to ozbiljni problemi i da upravo jedna institucija kao što je Komesarijat za izbeglice bi zajedno sa drugim institucijama trebao jednom aktivnom politikom da u razgovorima sa zvaničnim Zagrebom i Sarajevom pokrene ta pitanja i da ta pitanja rešava.
Za nas je posebno važan jedan član, član 5. Predloga zakona o upravljanju migracijama, koji afirmiše načelo poštovanja međunarodnih ugovora. Posebno je značajan za prisilne migrante, za izbegla i prognana lica, Bečki sporazum o sukcesiji, međudržavni sporazum koji je sklopljen 2001. godine stupio je na snagu 2004. godine, a posebno interesantan Aneks 7, Aneks "G", koji se zove – privatna svojina i stečena prava i u njemu se vrlo jasno kaže da se svim građanima moraju vratiti njihova prava koja su imali na dan 31. 12. 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima, pretnjama, će biti proglašeni ništavim.
Po Ustavu Hrvatske, član 140, po Ustavu Srbije, međunarodni ugovori imaju jaču pravnu snagu od domaćeg zakona. Takođe, mislimo da je taj Bečki sporazum o sukcesiji, Aneks "G", temelj na šta treba da se osloni Komesarijat za izbeglice u razgovorima sa Zagrebom i Sarajevom. Smatramo da bi trebalo u okviru Predloga zakona uključiti i činjenicu da Komesarijat godišnje podnosi izveštaj nadležnom odboru, mislim da je to Odbor za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, da se članovi tog odbora upoznaju sa aktivnostima Komesarijata i sa sprovođenjem ovog zakona.
Koalicija "Udruženje izbeglica" će predložiti poslaničkoj grupi SNS da u okviru Odbora za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja se formira jedan pododbor za izbeglice i migracije, koji bi pratio rad Komesarijata za izbeglice i koji bi na jedan konstruktivan način doprinosio da se ovi problemi što pre izvade ispod tepiha, iz fijoka, stave na sto i počnu rešavati.
Takođe, smatramo da u Predlogu zakona o upravljanju migracijama bi trebalo u članu 10. da se omogući da u savetima za migracije, koji su inače osnovani u preko 100 opština i gradova u Srbiji, pored predstavnika lokalne samouprave i lokalnih institucija, budu obavezno i predstavnici udruženja koja su osnovali izbegla, prognana i raseljena lica, da bi mogli na aktivan način da učestvuju u kreiranju lokalne politike, u rešavanju problema u procesu integracije. To je, pre svega, rešavanje stambenog pitanja.
Na kraju želim da kažem da je ovo veoma važan zakon i da njegovim donošenjem smatramo da se otvara jedan prostor da Komesarijat za izbeglice i migracije, kako će se zvati, zajedno sa drugim institucijama krene u jedan aktivan proces uspostavljanja dijaloga sa Zagrebom i Sarajevom i da se konačno ovi problemi koji postoje, koje sam delimično nabrojao, počnu rešavati i da zaista oštećeni građani osete da je došlo vreme da njihovi problemi dođu na sto i da konačno neko stane iza njih i pokaže da Vlada Republike Srbije i Komesarijat za izbeglice i migracije će učiniti sve da ti problemi budu rešeni u narednom periodu. Hvala.
