Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2012. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 99 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 119 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
S obzirom da je danas utorak, nakon utvrđivanja broja narodnih poslanika, na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika, narodni poslanici imaju pravo da traže obaveštenja i objašnjenja o radu Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Hvala, predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana je bilo dosta razgovora u ovom Domu i u medijima o jednoj eventualnoj investiciji UAE o kupovini, odnosno učešća u poljoprivrednoj proizvodnji Vojvodine, odnosno o kupovini zemljišta. Ta priča po našoj proceni u DSS nije dovoljno razjašnjena. Mislimo da i pored toga što je Mlađan Dinkić juče izjavio u novinama, a i danas ima to, da će verovatno odustati od te ideje. Mislim da su Vlada, ministar Knežević i ministar Dinkić dužni da daju objašnjenja građanima Srbije i ovom Domu šta se tu zapravo dešavalo.
Te vrste poluinformacija koje čujemo apsolutno nisu dovoljne za razjašnjenje cele stvari. Zbog čega ovo pitamo? Zbog toga što Srbiji očajno treba celovito rešenje u oblasti poljoprivrede. Zato što Srbiji nisu potrebne ad hoc mere ili genijalne ideje pojedinaca, nego je Srbiji neophodno da imamo plan za poljoprivredu, Srbiji je neophodno da postoji politika u ovoj oblasti i da ta politika barem može da se nazre u ovom trenutku, ako te celovite mere u oblasti poljoprivrede nisu iznete pred ovaj Dom ili pred građane Srbije. To je ono što nam u ovom trenutku zaista i veoma nedostaje.
Tu postoji ono osnovno pitanje – šta je to što Vlada Srbije planira u oblasti poljoprivrede? Kako misli Vlada Srbije da poljoprivredu kao privrednu granu podigne na onaj nivo koji je Srbiji neophodan, a to je sigurno potencijalno najznačajnija privredna grana koja treba da služi kao mehanizam za ekonomski oporavak Srbije? Kako i na koji način mislimo da to sprovedemo? Da li su to ad hoc mere, tako što će se otići u neku stranu državu, nije važno da li su to UAE ili neka druga, razgovarati na temu investiranja, doći na genijalnu ideju da bi se moglo zemljište dati u zakup ili prodati stranim kompanijama ili se one pozvati da investriraju u domaće kompanije, ili se radi o nekom celovitom sistemskom rešenju koje treba da reši problem domaćih proizvođača?
Da li je potrebno doneti niz stimulativnih mera? Kako pomiriti te mere sa drugim zakonskim rešenjima, važećim zakonskim rešenjima u ovoj državi kao što je pitanje restitucije, a znamo da povraćaj oduzete imovine, da je Zakon o restituciji predvideo naturalno vraćanje imovine, iako taj zakon po našoj proceni uopšte nije dobar? On umesto da pomiri dve stvari, on ih svađa. On svađa građane države, svađa onaj deo građana države kojima treba vratiti zemljište ili drugu imovinu koja im je nekada oduzeta, i onaj veliki deo građana ove države koji moraju iz svog džepa, kao poreski obveznici, da finansiraju naknadu za povraćaj oduzete imovine.
Te dve stvari ne možemo miriti na bazi ideje o tome da mora postojati solidarnost onih građana kojima nema šta da se vrati prema onima kojima država mora tu obavezu da ispuni, nego država mora da ih pomiri na takav način što će tu solidarnost smanjiti na najmanju moguću meru, a povraćaj zemljišta ili neke druge imovine obezbediti u naturalnom obliku.
Ako donosimo neke mere u poljoprivredi koje nisu ad hoc mere nego su sistemske mere, onda mora postojati odgovor i na ovo pitanje – na koji način ćemo da pomirimo ovu nasušnu potrebu države da realizuje svoju obavezu prema onima prema kojima je dužna, tako što neće, uglavnom, zadirati u džep poreskih obveznika koji tu obavezu nisu ni stvorili i na koji način će se onda uopšte ta obaveza države realizovati ukoliko nas preplavljuju ad hoc ideje o prodaji poljoprivrednog zemljišta raznim kompanijama ili strancima, i to ono dela poljoprivrednog zemljišta koji je u državnom vlasništvu i koji jeste resurs za restituciju? To su osnovna pitanja.
Druga stvar je pitanje odnosa države prema zakonskim rešenjima. Ako imamo takve genijalne ideje od koji se, kao što vidim već odustaje, onda se postavlja pitanje – koje je to zakonsko rešenje i koji je to zakonski osnov koji nam omogućava takvo delovanje? Ako je u pitanju investicija u domaće preduzeće, onda je to uredu. Svaka strana investicija u domaću firmu koja će ući u posao sa poljoprivredom predstavlja domaću poljoprivrednu proizvodnju. Treba nam odgovor na pitanje da li je to tako ili nije? Šta je sa izvesnim Todorićem iz Hrvatske i na koji način je došao do više desetina hiljada hektara u Srbiji? Da li je on to uradio kroz neko preduzeće ili sam?

Molim vas, obratite pažnju na vreme.
Izvolite, gospodine Fremonde.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predstavništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao poslanik Saveza vojvođanskih Mađara želim da uputim pitanje Ministarstvu poljoprivrede. Pitanje se odnosi na set mera koje je donela Vlada 30. avgusta ove godine, da bi poljoprivrednim proizvođačima olakšala posledice suše.
Koliko sam upoznat, kasnije je doneta uredba za podsticaj tova junadi i da se sa postojećih 5.000 dinara taj iznos poveća na 10.000 dinara do kraja ove godine. Takođe, doneto je da predviđena sredstva za podsticaj tova svinja sa postojećih 500 dinara se poveća na 1000 dinara po grlu do kraja ove godine.
Po uredbi koja je doneta početkom oktobra, novitet je i to da podnosilac zahteva popunjava zahtev u saradnji sa licem zaposlenim u područnoj poljoprivrednoj stručnoj službi, koje u njegovom prisustvu vrši uvid u brojno stanje vrste i kategorije životinja na gazdinstvu.
Želim da istaknem da mi iz SVM-a pozdravljamo ovu odluku i nadamo se da će biti sprovedena do kraja. To je izuzetno važna mera i zbog toga i želim da se bavim ovim pitanjem.
U ovoj uredbi se precizira i to da poljoprivredni proizvođač subvenciju može da dobije, odnosno da opravda iznos koji je dobio samo ako je direktno klanici predao junad, odnosno robu. Stočar mora da izjavi, pod krivičnom i materijalnom odgovornošću, da su tovna grla za koja se podnosi zahtev za korišćenje podsticajnih sredstava namenjena za proizvodnju mesa i da će po završetku tova biti predata klanici.
Međutim, u praksi ima problema oko predavanja tovnih grla klanicama. Obratilo mi se više stočara iz opštine Subotica, zato što stočari ne mogu direktno u klanici da predaju junice jer klanice ne žele, odnosno ne mogu direktno da otkupe robu od njih. Zašto ne žele i zašto ne mogu? Za to nema odgovora, kažu stočari.
U Subotici stočari predaju robu "Tržnici Subotica", a klanice junad preuzimaju iz "Tržnice". Nažalost, ovako se gubi pravo na subvenciju poljoprivrednim proizvođačima, odnosno stočarima, zato što nisu direktno klanici predali tovne junice.
Želim da Ministarstvo poljoprivrede proveri kako posluju klanice na terenu i da provere zašto neke klanice ne mogu direktno da preuzmu junad od stočara? Siguran sam da to nije problem samo u Severnobačkom okrugu. Apelujem na Ministarstvo poljoprivrede da ovaj problem istraži i da se informiše šta se ustvari dešava na terenu? Smatram da je interes svih nas da što veći broj poljoprivrednih proizvođača dobije subvenciju i za tov svinja i za tov junadi.
Smatram da ako želimo da očuvamo broj stoke na terenu, da ako želimo da se ne umanji broj stočara, odnosno poljoprivrednih proizvođača koji se bave stočarstvom onda posebnu pažnju moramo da posvetimo ovoj temi.
Još jedna napomena na nadležne organe Ministarstva poljoprivrede u vezi ovog problema da istraže pravo stanje na terenu …

Izvinite kolega Fremond, molim narodne poslanike da omogućimo gospodinu Fremondu da u normalnoj atmosferi postavi pitanje.

Još jednom apelujem na nadležne organe Ministarstva poljoprivrede da u vezi ovog problema istraže pravo stanje na terenu, da provere kako posluju klanice. Interesuje me i to kako državne institucije vrše svoj posao na terenu? Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Olgica Batić ima reč.

Hvala uvaženi predsedavajući. Dame i gospodo, imam tri konkretna pitanja da postavim. Prvo je upućeno gospodinu Selakoviću, ministru pravde. Naime, zbog čega se u jednom hitnom predmetu, daću mu i broj I broj 4261/12, pred Privrednim sudom u Beogradu i to po urgentnoj meri za obezbeđenje protiv "Marfin bank" čekalo četiri dana pre nego što je u navedenom predmetu doneta privremena mera, a potom je po očigledno nečijoj intervenciji kao nezakonita odbačena? Moje pitanje je šta će ministarstvo preduzeti povodom toga i zbog čega se taj predmet četiri dana šetao između dve sudije, a ni jedna od njih ili nije smela ili nije htela o tome da rešava?
Moje drugo pitanje upućeno je ministru Dinkiću i glasi – kada je zadnji put obavljena kontrola "Marfin bank", zašto je ta banka za 2011. godinu iskazala gubitak od skoro dve milijarde dinara i da li to znači da ta banka izvlači novac iz naše zemlje?
Treće pitanje upućeno je premijeru gospodinu Dačiću. Zašto po krivičnoj prijavi koju je podnela Advokatska kancelarija Batić nije izvršena unutrašnja kontrola u Policijskoj upravi Bor a povodom saobraćajne nesreće u kojoj je učestvovao policajac Perica Arsić koji je dvoma maloletnicima naneo teške telesne povrede? Moje pitanje je dokle se stiglo po toj krivičnoj prijavi i zašto se na to toliko dugo čeka? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Milekić.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu za kulturu i informisanje i informaciono društvo i glasi – da li je Ministarstvo kulture preduzelo neke mere u skladu sa zaključcima i preporukama Nacionalnog saveta za kulturu koji se odnose na očuvanje i poboljšanje uslova i položaja kulturno-umetničkog amaterizma iz Saveza amatera Srbije? Samo da podsetim, Nacionalni savet za kulturu predložio je ministarstvu sledeće – da se donese zakon o kulturno-umetničkom amaterizmu, da se potpiše protokol o finansiranju delatnosti Saveza amatera Srbije od strane Ministarstva prosvete i nauke i Ministarstva omladine i sporta. Ministarstvo kulture sastavilo je protokol još pre dve godine da se pre strateško dugoročnog rešavanja ovog pitanja jednokratno finansijski pomogne Savezu amatera Srbije i to sa pet miliona dinara na godišnjem nivou kako bi se omogućila realizacija projektovanih republičkih manifestacija za 2012. godinu.
Narodni poslanici SDPS podržavaju preporuke Nacionalnog saveta za kulturu za očuvanje kulturno-umetničkog amaterizma i to iz više razloga. To je jedini oblik kulturnog stvaralaštva u čak 90% mesta u Srbiji i čak 70% ukupnih programa u Srbiji je baš kulturno-umetnički amaterizam. U programima međunarodne saradnje kulturno-umetnički amaterizam čini više od dve trećine programa i doprinosi ostvarivanju prava na kulturu pripadnika nacionalnih manjina, te je takva aktivnost koja se nikako i ni u kom slučaju ne sme zapostaviti, a kamo li preskočiti. Ovo je bilo pitanje koje postavljam na zahtev Nacionalnog saveta za kulturu.
Sada u svoje lično ime i u ime svih ljudi koji su i te kako zainteresovani za kulturne tokove i zbivanja u našoj zemlji po nekoliko puta postavljam isto pitanje, a to je kada će biti najzad formiran Odbor za kulturu? Hvala.