Hvala, predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana je bilo dosta razgovora u ovom Domu i u medijima o jednoj eventualnoj investiciji UAE o kupovini, odnosno učešća u poljoprivrednoj proizvodnji Vojvodine, odnosno o kupovini zemljišta. Ta priča po našoj proceni u DSS nije dovoljno razjašnjena. Mislimo da i pored toga što je Mlađan Dinkić juče izjavio u novinama, a i danas ima to, da će verovatno odustati od te ideje. Mislim da su Vlada, ministar Knežević i ministar Dinkić dužni da daju objašnjenja građanima Srbije i ovom Domu šta se tu zapravo dešavalo.
Te vrste poluinformacija koje čujemo apsolutno nisu dovoljne za razjašnjenje cele stvari. Zbog čega ovo pitamo? Zbog toga što Srbiji očajno treba celovito rešenje u oblasti poljoprivrede. Zato što Srbiji nisu potrebne ad hoc mere ili genijalne ideje pojedinaca, nego je Srbiji neophodno da imamo plan za poljoprivredu, Srbiji je neophodno da postoji politika u ovoj oblasti i da ta politika barem može da se nazre u ovom trenutku, ako te celovite mere u oblasti poljoprivrede nisu iznete pred ovaj Dom ili pred građane Srbije. To je ono što nam u ovom trenutku zaista i veoma nedostaje.
Tu postoji ono osnovno pitanje – šta je to što Vlada Srbije planira u oblasti poljoprivrede? Kako misli Vlada Srbije da poljoprivredu kao privrednu granu podigne na onaj nivo koji je Srbiji neophodan, a to je sigurno potencijalno najznačajnija privredna grana koja treba da služi kao mehanizam za ekonomski oporavak Srbije? Kako i na koji način mislimo da to sprovedemo? Da li su to ad hoc mere, tako što će se otići u neku stranu državu, nije važno da li su to UAE ili neka druga, razgovarati na temu investiranja, doći na genijalnu ideju da bi se moglo zemljište dati u zakup ili prodati stranim kompanijama ili se one pozvati da investriraju u domaće kompanije, ili se radi o nekom celovitom sistemskom rešenju koje treba da reši problem domaćih proizvođača?
Da li je potrebno doneti niz stimulativnih mera? Kako pomiriti te mere sa drugim zakonskim rešenjima, važećim zakonskim rešenjima u ovoj državi kao što je pitanje restitucije, a znamo da povraćaj oduzete imovine, da je Zakon o restituciji predvideo naturalno vraćanje imovine, iako taj zakon po našoj proceni uopšte nije dobar? On umesto da pomiri dve stvari, on ih svađa. On svađa građane države, svađa onaj deo građana države kojima treba vratiti zemljište ili drugu imovinu koja im je nekada oduzeta, i onaj veliki deo građana ove države koji moraju iz svog džepa, kao poreski obveznici, da finansiraju naknadu za povraćaj oduzete imovine.
Te dve stvari ne možemo miriti na bazi ideje o tome da mora postojati solidarnost onih građana kojima nema šta da se vrati prema onima kojima država mora tu obavezu da ispuni, nego država mora da ih pomiri na takav način što će tu solidarnost smanjiti na najmanju moguću meru, a povraćaj zemljišta ili neke druge imovine obezbediti u naturalnom obliku.
Ako donosimo neke mere u poljoprivredi koje nisu ad hoc mere nego su sistemske mere, onda mora postojati odgovor i na ovo pitanje – na koji način ćemo da pomirimo ovu nasušnu potrebu države da realizuje svoju obavezu prema onima prema kojima je dužna, tako što neće, uglavnom, zadirati u džep poreskih obveznika koji tu obavezu nisu ni stvorili i na koji način će se onda uopšte ta obaveza države realizovati ukoliko nas preplavljuju ad hoc ideje o prodaji poljoprivrednog zemljišta raznim kompanijama ili strancima, i to ono dela poljoprivrednog zemljišta koji je u državnom vlasništvu i koji jeste resurs za restituciju? To su osnovna pitanja.
Druga stvar je pitanje odnosa države prema zakonskim rešenjima. Ako imamo takve genijalne ideje od koji se, kao što vidim već odustaje, onda se postavlja pitanje – koje je to zakonsko rešenje i koji je to zakonski osnov koji nam omogućava takvo delovanje? Ako je u pitanju investicija u domaće preduzeće, onda je to uredu. Svaka strana investicija u domaću firmu koja će ući u posao sa poljoprivredom predstavlja domaću poljoprivrednu proizvodnju. Treba nam odgovor na pitanje da li je to tako ili nije? Šta je sa izvesnim Todorićem iz Hrvatske i na koji način je došao do više desetina hiljada hektara u Srbiji? Da li je on to uradio kroz neko preduzeće ili sam?