Hvala.
Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Slavica Savić, Dubravka Filipovski, Borislav Pelević, Mirna Kosanović, Čedomir Protić i Jelena Mijatović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Ivice Dačića, predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova i prof. dr Slavice Đukić Dejanović, ministra zdravlja, pozvao da sednici prisustvuju gospodin Milorad Todorović, sekretara MUP, Vladimira Cucića, komesara za izbeglice i Svetlanu Velimirović, zamenika komesara Komesarijata za izbeglice.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres 3. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O UPRAVLjANjU MIGRACIJAMA
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za evropske integracije i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspodeljuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe. S obzirom da nisam primio predlog da se navedeno vreme poveća, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: SNS - jedan sat, šesnaest minuta i 48 sekunde; DS pripada jedan sat, jedan minut i 12 sekundi; SPS - JS - 30 minuta; DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; Ujedinjeni regioni Srbije - 18 minuta; LDP - 16 minuta i 48 sekunde; PUPS - 14 minuta i 24 sekunde; Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi; Nova Srbija - devet minuta i 36 sekundi; Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde; Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta; SPO – Demohrišćanska stranka Srbije – šest minuta; Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta i Nacionalne manjine, Narodna partija i Bogata Srbija - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi ni jedne poslaničke grupe međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o upravljanju migracijama.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
Reč ima gospođa Slavica Đukić Dejanović. Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što ću u ime Vlade Republike Srbije, odnosno predlagača, danas sa vama razgovarati, saslušati sve vaše sugestije u vezi sa zakonom koji je pred vama, a koji zapravo ima svoje utemeljenje u Ustavu u članu 97. tačka 17, po kome Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odnose od interesa za Republiku Srbiju u skladu sa Ustavom, odnosno što ćemo govoriti o zakonu koji je u okviru međunarodno normiranih dimenzija vezanih za ratifikaciju multilateralnih međunarodnih ugovora i bilateralnih sporazuma, koji su ratifikovani upravo u ovoj Skupštini.
Nacionalni normativni okvir za zakon je vezan za više zakona i
podzakonskih akata koji su bitni za oblast upravljanja migracijama i podsetila bih da je Strategijom za upravljanje migracijama 2009. godine doneta orijentacija i orijentir za zakonodavne aktivnosti, da je zakon bio u proceduri u Narodnoj skupštini, pa je povučen, a da je sada dopunjen posebno onim segmentima koji se tiču određenih prava vezanih za nestala lica i normi koje regulišu ove aktivnosti.
Vlada Republike Srbije od jula 2009. godine, kada je donela Strategiju za upravljanje migracijama, je sačinila dokument na osnovu značajnih podataka, za sačinjavanje predloga formirala radnu grupu u čiji sastav su ušli predstavnici resornih ministarstava zaduženih za pojedine segmente ovog složenog procesa. Tada je konstatovano da u Republici Srbiji ne postoji sistemsko i koordinisano praćenje migracionih tokova, niti kontinuirana analiza koja bi bila potrebna za ovu oblast. Uviđajući značaj upravljanja migracionim tokovima, pokazalo se nužnim određivanje organa koji bi objedinjavao i analizirao podatke relevantne za oblast migracija, tako da akcioni plan za sprovođenje Strategije za upravljanje migracijama za period 2011-2012. godine u okviru institucionalizacije nadležnosti za prikupljanje i analizu podataka o migracionom obimu i tokovima, kao meru predviđa uređivanje zakonskog okvira za stvaranje uslova za rad Komesarijata za izbeglice, kao organa nadležnog za prikupljanje i analizu podataka o obimu i tokovima migracija i praćenje migracionih trendova.
Jedno od najvažnijih rešenja koje zakon predviđa je utvrđivanje novih nadležnosti Komesarijata za izbeglice, koje se odnose na oblast upravljanja migracijama i utvrđivanje da Komesarijat za izbeglice, ustanovljen zakonima o izbeglicama, nastavlja rad pod nazivom Komesarijat za izbeglice i migracije, u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom i drugim zakonskim aktima.
Zakon uređuje nadležnosti Komesarijata za izbeglice i migracije i propisuje da Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na predlaganje Vladi ciljeva i prioriteta migracione politike, predlaganje Vladi mera i aktivnosti radi podsticanja pozitivnih efekata zakonitih migracija i suzbijanja onih nezakonitih, praćenje, sprovođenje mera migracione politike, pružanje organima državne uprave AP i jedinicama lokalne samouprave podataka od značaja za izradu strateških dokumenata iz oblasti upravljanja migracijama iz delokruga svog rada i izradu godišnjeg izveštaja Vladi o stanju u oblasti upravljanja migracijama. Vlada zapravo, naime, do ovog momenta i dok ne bude počeo da se primenjuje ovaj zakon, nije imala jedan ovakav uvid o migracionim tokovima u Srbiji.
Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na definisanje, predlaganje i preduzimanje mera za integraciju lica, koje imaju u skladu sa Zakonom o azilu, priznato pravo na utočište i reintegraciju povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji, poboljšanje uslova života interno raseljenih lica, dok su u raseljeništvu, predlaganje programa za razvijanje sistema mera prema porodicama stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije i predlaganje programa za podršku dobrovoljnog povratka stranaca koji ilegalno borave na teritoriji Republike Srbije u zemlju njihovog porekla.
Komesarijat obavlja poslove koji se odnose na objedinjavanje i analizu podataka i pokazatelja za upravljanje migracijama, zatim izveštavanje o imigraciji i emiigraciji, izradu i redovno ažuriranje migracionog profila Republike Srbije, uspostavljanje jedinstvenog sistema za prikupljanje, organizovanje i razmenu podataka, osposobljavanje lica koji obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama, uspostavljanje saradnje sa članovima evropske migracione mreže kojoj pripadaju sve članice EU i Norveška, kao i druge poslove određene zakonom.
Takođe, kako je pitanje nestalih lica iz izbegličke i populacione, interno raseljenih lica, kao najbrojnijih migratornih krugova u Republici Srbiji, jedan od najvećih problema sa kojim se dugi niz godina suočavamo, ovim zakonom stvoren je osnov za vođenje evidencija koje se odnose na nestala lica, čime je unet još jedan nov elemenat u ovaj zakon. Upravo je ovo ta novina u odnosu na veliki broj poslanika koji je već imao prilike da se sa sadržnom zakona upozna.
Drugo, zakon predviđa obrazovanje Saveta za migraciju od strane nadležnih organa u AP jedinici lokalne samouprave, radi obavljanja savetodavnih poslova koji se odnose na upravljanje migracijama na teritoriji AP jedinice lokalne samourpave. U sastav Saveta za migracije, koji se ugrađuje Aktom o obrazovanju, ulazi predstavnik izvršnog organa jedinice lokalne samouprave, Centra za socijalni rad, Policijske uprave, Službe za zapošljavanje, Poverenik i predstavnik opštinske, odnosno gradske uprave, s tim da nadležno organ u AP jedinici lokalne samouprave koji obrazuje Savet za migracije može odlučiti da u radu Saveta za migracije učestvuje i predstavnik ustanove nadležne za poslove zdravstva, obrazovanja, predstavnik Udruženja za pitanja od značaja za oblast migracija, kao i druga lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama na njihovoj teritoriji.
Predloženim članovima propisano je da Savet za migracije na zahtev Komesarijata dostavlja Komesarijatu izveštaj o preduzetim merama i drugim pitanjima iz oblasti upravljanja migracijama na teritoriji za koju je osnovan. Dodatno zakon predviđa obuku i sprovođenje lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama i time omogućava da se lica koja se neposredno bave ovim pitanjima kontinuirano edukuju, što garantuje i određen kvalitet rada.
Treće, posebna pažnja posvećena je ljudskim pravima migranata, kako kroz načela na kojima se zasniva upravljanje migracijam, tako i kroz predviđene mere za njihovu integraciju, reintegraciju i poboljšanje uslova života. Zakon treba da doprinese korišćenju pozitivnih potencijala migracija i drugoročnom ekonomskom i demografskom razvoju Republike Srbije, čime će se umanjiti eventualni negativni efekti migracija koji nas zapravo preplavljuju kad razmišljamo danas o ovom problemu.
Četvrto, ovim zakonom je predviđeno uspostavljanje jedinstvenog sistema prikupljanja, organizovanja i razmene podataka koji su od značaja za upravljanje migracijam između organa državne uprave, koji su u okviru svog delokruga nadležni za pojedine segmente migracija. Ovakav jedinstven sistem zasnovan na mehanizmima saradnje kojim bi se rešili problemi koji proizilaze iz nedovoljno sinhronizovane i koordinirane akcije organa državne uprave uključenih u sitem upravljanja migracijama je sigurno potreban Srbiji.
Predloženim zakonom uređuju se i pitanja dostupnosti i javnosti informacija koje su od značaja za migraciona pitanja. Na taj način omogućeno je da se podigne svest javnosti o značaju migracija, smanji ksenofobija i unapredi tolerancija prema različitostima. U cilju efikasnijih sprovođenja politika u oblasti migracija, jedan od mehanizama da se mere i aktivnosti vezane za oblast upravljanja migracijam koje se sprovode na nivou jedinica lokalne samouprave podstaknu je da se finansiraju sredstvima iz budžeta Republike Srbije. Ovim zakonom stvorena je mogućnost da se, ukoliko se za tim ukaže potreba, iz budžeta Republike Srbije podrži jedinica lokalne samouprave kroz finansiranje projekata iz oblasti migracija, koji su usklađeni sa planskim i strateškim dokumentima Republike Srbije.
Imajući u vidu brojne izazove koji sa sobom nosi migracija, brojnost pitanja vezanih za različite kategorije migranata, kao i nužnost usklađivanja pravnog okvira sa proširenim pravnim tekovinama EU u oblasti migracija, ovaj zakon predstavlja odgovor na dosadašnji nedostatak propisa, jedinstva i koordinacije unutar sistema upravljanja migracijama u Republike Srbije.
Kroz određivanje jedinstvenog organa, unifikovanje i integrisanje sistema prikupljanja, organizovanje i razmenu podataka i saradnju rada u oblasti od značaja za sprovođenje migracione politike, omogućava se sagledavanje celokupne migracione slike Republike Srbije i saniraju neželjene posledice određenog tipa migracija, efikasno se ostvaruju ciljevi migracione politike Republike Srbije, jednom rečju obezbeđuje se sveobuhvatno i kontinuirano upravljanje migracijama. Hvala na pažnji.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, kolege i koleginice, ovo je veoma važan zakon i zbog toga mi je jako žao što u Skupštini nije ministar unutrašnjih poslova, koji bi zastupao Vladu prilikom načela branjenja ovog zakona, ali vidim da je tu ministarka zdravlja, moja koleginica Slavica Đukić Dejanović, koja nije čak ni doktor opšte prakse, lekar opšte prakse, pa ne može biti ni stručnjak opšte prakse.
Svejedno, na ovaj zakon ću se osvrnuti kao na potrebu uređenja ove materije, ali ću se osvrnuti i sa aspekta pisanja ovog zakona gde su neki prevideli činjenicu da ne živimo u idealnom društvu, u idealnoj državi, da ovde i u načelima i u članovima postoje određene lepe želje koje nisu u skladu sa realnošću i nisu u skladu sa onim što se zaista dešava u Srbiji.
Kada govorimo o migracijama, one mogu biti na opštem planu, ali mogu biti i na unutrašnjem planu. Možda bih se najviše pozabavio time. U članu 3. ovog zakona polazimo od načela poštovanja jedinstva porodice, ali pre svega mere u oblasti upravljanja migracijama predlažu se i sprovode tako da se očuva jedinstvo porodice u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom i zakonima.
Taj član bi imao smisao u koliko bi to bilo jednostavno i ukoliko se to sistemski ne bi rešavalo, odnosno ukoliko bi se sistemski rešavalo, s obzirom da znamo svi u kakvoj je situaciji, a i ja kao predstavnik desničarske partije dobro znam i u kontaktima sam sa mnogim ljudima iz sredina koje se bave suzbijanjem bele kuge, povećanjem nataliteta, znam koliki su problemi u očuvanju jedinstva porodice. Svi znamo da se jedinstvo porodice i uopšte biološko, duhovno i ekonomsko oporavljanje Srbije jedino može ostvariti preko jake porodice, a temelj takve porodice nalazi se na selu. Kakvi su uslovi života na selu? Kakvi su uslovi života jedne mlade majke, jednog momka? Da li je moguće sprečiti migracije ljudi i opustošenje srpskih sela, ukoliko ne rešavamo te probleme na najvaljaniji mogući način?
Ne može, u to sam ubeđen, zakon biti zbir propisa, nerealnih propisa, on mora pratiti sistemsko uređenje države i brigu države o svim aspektima koji omogućavaju unapređenje standarda života, unapređenje uslova života u svakoj sredini.
Član 4. zakona kaže da se upravljanje migracija sprovodi tako da se doprinese ravnomernom i planskom ekonomskom razvoju Republike Srbije. Što se tiče ravnomernog regionalnog razvoja, malopre ste pohvalili član 15, a doći ćemo do njega, on upravo radi na štetu člana 4. Ravnomerni regionalni razvoj podrazumeva veću autonomiju lokalnim samoupravama, podrazumeva mogućnost donošenja budžeta što se tiče izgradnje, investicija, zapošljavanja u lokalnim samoupravama.
Dakle, ne može zakon o upravljanju migracijama da bude puka statistika, on može da bude polazna osnova kako bismo uredili srpsko društvo i kako bismo, na kraju krajeva, sprečili pražnjenje celog istoka Srbije, cele Veljkove Krajine. Mi više na selu nemamo radno sposobno stanovništvo, a i ako ga imamo, imamo ga vrlo malo.
U Srbiji je, to su članovi 3. i 4. jer je jedno sa drugim izuzetno povezano, u proteklih deset godina umrlo 500.000 ljudi više nego što se rodilo. Svake godine nestane jedan Gornji Milanovac. To su frapantni podaci kojima bi trebalo Srbija da se bavi. Ne znam kakve ratove da smo vodili u poslednjih deset godina toliko ljudi ne bi nestalo. I ono radno sposobno stanovništvo, željno znanja, obrazovanja, života, odlazi u velike sredine, pre svega Beograd. U Beogradu se okreće tri četvrtine ukupnog srpskog kapitala. Dakle, samo u krugu dvojke.
U prethodnim godinama izvršili smo, to nije krivica ove vlade, to je krivica svih prethodnih vlada, tajkunizaciju Srbije. Legalizovali smo, mislim na političke partije, preko svojih veza i svojih benefita koje smo imali, prljave tokove novca 90-ih i omogućili ljudima koji su bili u Miloševićem establišmentu da postanu enormno bogati i da vladaju Srbijom.
Nadam se da je ovo početak, i raduje me bez obzira što smo opoziciona stranka, borbe protiv najvećih tajkuna u Srbiji i protiv onih za koje cela javnost Srbije zna na koji su način poslovali.
Setimo se nerazvijenih delova Srbije. Skoro sam bio u Aleksandrovcu i u Kosjeriću, biće novi lokalni izbori za godinu dana. Pre tri godine, pošto su bili ponovljeni lokalni izbori u Kosjeriću, nije bilo ministra i predstavnika političke partije, neki su dolazili helikopterom, koji nije došao u to malo mesto da izvrši desant na Kosjerić, kako bi što više glasova pokušao da naplati. Ove godine ili sledeće u maju mesecu, kada opet budu bili raspisani izbori, opet će Kosjerić biti predmet obećanja ljudima da će brinuti Srbija i Vlada o nerazvijenim sredinama. Koliko će brinuti? Dok ne odu iz Kosjerića.
Imali smo izbore u Aranđelovcu. Sve političke partije, bojim se da su upale u jednu zamku da prihvate pravila igre koja su građena godinama unazad, da je bitan samo glas koji se dobije do momenta izlaska birača na biračko mesto, a posle toga se zaborave i obećanja i ljudi iz tog mesta. U Aranđelovcu, setićete se, nisu bili tako davno izbori, pre dve i po godine, pojedini predstavnici političkih partija građanima Srbije, biračima davali su patike za glas. Ukoliko neko glasa za određenu političku partiju ili ukoliko obeća da će da glasa, dobije jednu patiku. Kada ode na biralište i kada slika svoj glas, a kasnije dođe u stranačku centralu i pokaže za koga je glasao slikom sa mobilnog telefona, on dobije mogućnost da upari patike. Toliko o tome koliko Srbija brine o sistemskom rešenju problema, o lokalnim budžetima, koliko brine o tome da dozvoli onim ljudima koji se nalaze u lokalnim sredinama da na najbolji mogući način rešavaju svoje probleme.
Član zakon broj 5. kaže kako će Srbija insistirati na poboljšanju odnosa sa dijasporom i Srbima u okruženju. Još nije postavljen direktor Kancelarije za dijasporu i za Srbe u regionu.
Kako ćemo gajiti bolje veze sa dijasporom kada znamo da se u dijaspori nalaze uglavnom deca političkih emigranata, ukoliko bivši predsednik Srbije njihove očeve naziva kvinslinzima? To je jako bitno pitanje i to je odnos države Srbije prema ljudima koji bi trebalo da investiraju, prema ljudima koji bi trebalo na sve moguće načine da pomognu matici, kako bismo se ekonomski uspravili. Vi znate koliki novac dolazi iz dijaspore.
Umesto da stvaramo pravednu državu, jer znamo na koji način je tretirana dijaspora u prethodnom periodu, znamo kako su ubijani naši intelektualci, naši pisci u dijaspori zato što se nisu slagali sa sistemom koji je ubijao Srbiju. Umesto da tražimo oproštaj od te dece za nesreće koja je zadesila njihove roditelje i njih same, mi ih tretiramo kao izdajnike, kao ljude koji moraju da dođu u Srbiju da se bore za svoja prava, da se bore da im bude vraćena imovina po Zakonu o restituciji koji je donet na način da im nikad ne bude vraćena ili da im teško bude vraćena, da se bore za prava da rehabilituju svoje očeve koji su ubijeni samo iz razloga što su drugačije mislili.
Član 8. Zakona kaže da izbegla lica traže integraciju u društvu. Ne znam kakva je situacija po kolektivnim kampovima, u kakvim uslovima ti ljudi žive. Mi ne možemo ponuditi šansu ovako ruinirani ni deci koja imaju pomoć roditelja, sredine, celokupnog društva od rođenja, kako bi stekla šansu, kako bi stekla pravo na šansu, na obrazovanje i na zaposlenje.
Kada pogledamo pojedine emisije u kojima vidimo, recimo, na KiM na koji način se postupalo sa sredstvima koja su izdvajana upravo za kolektivne centre i izbeglice, onda prosto postavimo pitanje da li je ova država spremna da se suoči sa nasleđem prošlosti, da li je ova država spremna da pomogne najugroženijima ili je poligon za ostvarivanje želja najbogatijih, najuticajnijih koji koriste i koristili su od 90-ih naovamo srpsku nesreću da bi bili oni još više srećni.
Bio sam u kampanji u jednom selu na Zlatiboru i čovek koji je radio u "Obući Beograd", seljanin, doduše nije bio dok je živeo i radio u Beogradu, je posle 20 godina radnog staža dobio otkaz. Dakle, ja sam ovo pričao i u onom momentu kada smo na izborima zastupali program "Evropske Srbije" i ovo je kritika i one vlade, svake vlade od 2000. godine naovamo. On je posle otpuštanja rešio da se vrati u svoj zavičaj, da pokuša da tamo reši svoje egzistencijalne probleme, međutim, on za ovu državu ne postoji, iz razloga što ne uplaćuje penzijsko i socijalno i nema prava na subvenciju. Dakle, nije potreban firmi u kojoj je radio 20 godina, nije potreban selu, takvi ljudi su izbrisani sa spiska potrebnih ovoj državi.
Sada dolazimo do člana 15. na koji sam se malo pre osvrnuo kada je govorila moja uvažena koleginica ministarka zdravlja, koja u Skupštini brani Zakon o upravljanju migracijama, u kome se kaže, pazite apsurda: "Radi podsticaja sprovođenja mera i aktivnosti neophodnih za postizanje ciljeva iz oblasti upravljanja migracijama u jedinicama lokalne samouprave iz budžeta Republike Srbije mogu se finansirati planovi koje utvrde organi jedinice lokalne samouprave". Dakle, opet centralizam.
Opet će jedinica lokalne samouprave da sačini plan pa će ga poslati ministarstvu, pa će ministarstvo da odluči da li će finansirati taj plan ili ne. Znamo kako se i znamo ko je to naročito koristio, znamo kako se proteklih godina koristilo, kako su se koristila sredstva iz budžeta Republike Srbije. Onaj gradonačelnik koji ima svog ministra u Beogradu, on ima mogućnost da razvija svoju opštinu, pa sada imamo opustošene regione sa regionalnim centrima koji dobijaju sve i koji dobijaju šansu za svoje građane samo zato što će na sledećim izborima jednoj ili drugoj ili trećoj političkoj partiji doneti veliki broj glasova.
To je neprihvatljivo i to je sve pokazatelj da je nama potrebno što pre menjati politiku, menjati strategiju, donositi sistemske zakone, ne baviti se rukavcima. Ovaj zakon, ponavljam, nije rđav, ovaj zakon je potreban i zbog usklađivanja sa standardima EU i zbog praćenja migracionih procesa u Srbiji i van nje. Ali, kada govorim o bilo kom zakonu, ne mogu a da se ne dotaknem ostalih zakona, ostalih oblasti, ostalih mimoilaženja u željama i realnosti između rada Vlade i onoga što se zove život.
Nakon izlaganja ostalih predstavnika vlasti, na kraju ću dopuniti svoje izlaganje za vreme koje mi je preostalo. Hvala vam puno, pa ćemo i dalje razgovarati o tome.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Meho Omerović. Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvažena gospođo Đukić-Dejanović, poštovani gospodine Cuciću, dame i gospodo narodni poslanici, postojanje adekvatne migracione politike i upravljanje migracionim tokovima je od veoma velikog značaja za Republiku Srbiju.
U procesu definisanja osnovnih pravaca i politika u oblasti migracija, kada je Srbija u pitanju, naročito moramo imati u vidu i specifičnosti sa kojima se naša država susreće. Naime, podsetio bih vas da se Srbija suočava sa različitim vrstama migracije: spoljnim, unutrašnjim, imigracijom i emigracijom, legalnim, nelegalnim, migracijama visoko kvalifikovanih i nisko kvalifikovanih radnika. Poseban problem u Srbiji je i činjenica da postoji veliki broj izbeglica i interno raseljenih lica koji su posledica prisilnih migracija tokom ratnih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije.
Srbija je danas, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, država koja ima najveći broj izbeglih i raseljenih na prostoru Evrope. Takođe je sve veći broj povratnika koji po osnovu Sporazuma o readmisiji sa zemljama EU postoje, a takođe sa druge strane se uvećava i broj državljana koji je zatražio azil u našoj državi. Naravno, tu je i trenutno aktuelni problem lažnih azilanata koji su državljani Republike Srbije, a koji traže azil u zemljama članicama EU.
Naglasio bih da je pitanje adekvatnog upravljanja migracijama, pitanje koje mora da ima i ima veliki značaj kada je reč i o procesu pridruživanja države Srbije EU. U tom procesu, posebna pažnja se posvećuje viznom režimu, integrisanom upravljanju granicom, ilegalnim imigracijama, izbeglim interno raseljenim licima i azilantima. O tome govori i ocena stanja u ovoj oblasti koja je izneta u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Republike Srbije u kome se navodi, pa ću citirati: "Kada je reč o upravljanju migracijama, nije bilo napretka. Broj nelegalnih migranata koji prolazi kroz Srbiju i čije je krajnje odredište EU se povećao. Registrovano je oko 9.500 nelegalnih migranata u 2011. godini, a u poređenju sa 2010. godinom kada ih je registrovano oko 2.500. Akcionim planom za sprovođenje Strategije upravljanja migracijama za 2012. godinu, a koji je usvojen u maju ove godine, potrebno je dodatno poboljšati koordinaciju između tela odgovornih za sprovođenje migracione strategije i usvojiti dovoljna finansijska sredstva".
Primena Sporazuma o readmisiji između Evropske unije i Srbije nastavlja se bez značajnih problema, mada su kapaciteti i resursi za integraciju povratnika u okviru procesa readmisije veoma ograničeni.
Tokom 2011. godine u Srbiju je iz država članica EU vraćeno 5.150 lica. Po osnovu ovog sporazuma zaključen je i novi bilateralni protokol za njegovo sprovođenje sa Estonijom. Glavne zemlje odakle se ta lica vraćaju su po opadajućem broju Nemačka, Švedska, Švajcarska, Danska, Francuska i Holandija. Uopšteno govoreći, upravljanjem migracijama u Srbiji dalje umereno napreduje. Kada je reč o azilu, nije postignut napredak. Završen citat iz izveštaja Evropske komisije o napretku Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, činjenica je da u Srbiji postoji veliki broj usvojenih i strategija, o čemu je govorila u svom uvodnom izlaganju, ministarka Slavica Đukić-Dejanović, ali i veliki broj zakona i podzakonskih akata koji regulišu pojedina migraciona pitanja. Podsetio bih vas na strategiju za upravljanjem migracijama i za Akcioni plan za sprovođenje strategije za period 2011-2012.
Usvojene su i druge strategije koje se odnose na specifična pitanja migracione politike, kao što su, podsetio bih, Strategija na osnovu Sporazuma o readmisiji, Strategija suprotstavljanja ilegalnim migracijama, Strategija borbe protiv trgovine ljudima, Strategija integrisanog upravljanja granicom.
Ono o čemu treba insistirati u narednom periodu, mislim da jeste efikasnije sprovođenje aktivnosti i ostvarivanje cilja koji su utvrđeni ovim dokumentima o kojima je reč, pre svega koja proizilaze iz strategija o kojima sam napomenuo. U tom kontekstu i ka tom cilju bi trebalo obezbediti zajedničku implementacionu politiku usvojenih strategija i koordinaciju institucionalnih tela koja su nadležna za migracije. Sistemsko praćenje migracionih kretanja treba da omogući postojanje ozbiljne analize migracionih potencijala i praćenja realizacije prava migranata, kao i uticaj migracija za razvoj našeg društva. Stoga je usvajanje zakona kojim bi se regulisalo upravljanje migracijama, ako je danas na dnevnom redu, od izuzetnog značaja za državu Srbiju.
Stav Socijaldemokratske partije Srbije jeste da treba učiniti napore da se usvoji takav zakonski i zakonodavni okvir u oblasti upravljanja migracijama, kojim će se obezbediti poštovanje, pre svega evropskih standarda i primena pravnih tekovina EU u ovoj oblasti, ali i polaziti od uvažavanja sopstvenih specifičnosti koje imamo kao društvo i kao država. U upravljanju migracijama mora se voditi računa i o sledećim vrednostima, podsećam poštovanje ljudskih prava migranata, olakšavanje integracije ugroženih kategorija migranata u naše društvo, razvijanje međunarodne saradnje, nediskriminaciju, olakšavanje spajanja porodice.
Treba obezbediti, takođe, efikasnu koordinaciju unutar samih institucija i između institucija koje su odgovorne, kako za kreiranje, tako i za sprovođenje politike u oblasti migracija. Imajući u vidu pristup koji ima predmet regulisanja ovog zakona, apelujemo da se što pre pristupi izradi podzakonskih akata koji su neophodni, kako bi ovaj zakon mogao da zaživi u praksi i kako bi se sproveo, pre svega, u interesu onih građana i onih lica na koja treba da se odnosi, kao i da se obezbede neophodni kapaciteti Komesarijata za izbeglice, imajući u vidu nadležnost tog komesarijata, a koja se utvrđuje i ovim zakonom, a i nekim drugim zakonima.
Takođe je važno, i jedna od najvažnijih aktivnosti, rekao bih predviđenih u okviru nadležnosti Komesarijata za izbeglice, emigracije, izrada i ažuriranje migracionog profila Republike Srbije, jer smatramo Socijaldemokratskoj partiji Srbije da bi ovim predlogom zakona trebalo istaći značaj tog dokumenta, odnosno bliže regulisati sadržinu, postupak i rokove za donošenje istog. To je naročito važno kada se ima u vidu da migracioni profil predstavlja instrument države koji treba da objedini sve informacije o migracijama i da na taj način omogućimo formulisanje adekvatne nacionalne politike.
Na samom kraju dame i gospodo, smatramo da bi bilo celishodno da se podzakonskim aktima precizno definišu i obaveze svih organa, pre svega državne uprave, koji su uključeni u jedinstveni sistem, kako bi se obezbedila njihova efikasna koordinacija. Zahvaljujem vam svima na pažnji.

Hvala.
Reč ima gospođa Donka Banović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedniče.
Koliko je upravljanje migracijama važno za jednu državu i njene stanovnike, imamo prilike da ovih dana da čujemo iz usta političara Evropske unije. Dakle, imamo priliku da čujemo, a bojim se i da ćemo osetiti i na svojoj koži.
Naime, zbog velikog broja takozvanih lažnih azilanata iz Srbije, Evropska unija nam preti ponovnim uvođenjem viza za ulazak u zemlje šengenskog prostora, preti da će Srbiju, odnosno, Republiku Srbiju skinuti sa bele šengen liste, odnosno da ćemo opet biti na crnoj šengen listi, mada građani Srbije nekako kada je u pitanju Evropska unija, imamo stalno osećaj da se nalazimo na nekim njihovim crnim listama.
Evropska unija traži od Srbije da uvede veću kontrolu kada je izdavanje pasoša u pitanju, i da izvrši tzv. preventivno zaustavljanje lažnih azilanata na samoj granici Srbije. Međutim, prema važećim zakonima ove države, prema Ustavu i prema silnim konvencijama koje smo potpisali, takvo nešto bi bilo direktno kršenje ljudskih i ustavnih prava. Dakle, ova država nema pravo da nekome odbije izdavanje biometrijskog pasoša ukoliko ta osoba ispuni sve uslove i ova država nema pravo da nekoga zaustavi ukoliko, naravno, ima sve uredne papire, da zaustavi i da mu ne dozvoli prelazak granice.
Nažalost, tačno je da, barem sam ja to u štampi mogla da pročitam, a i vi verovatno, kada je u pitanju izdavanje pasoša da je primećeno postojanje neke mreže državnih službenika koji su prodavali lična dokumenta, to sam ja pročitala u novinama, kao i svi građani. Dakle, prodaja krštenica, prodaja između ostalog i biometrijskih pasoša, no ja mislim da smo mi dovoljno ozbiljna zemlja da je ta mreža do sada razbijena.
Međutim, kada je reč o sprečavanju takozvanih lažnih migranata, Evropska unija je ta koja može da to spreči mnogo efikasnije od nas. Kako? Baze podataka koje zemlje šengena imaju su veoma dobre i mnogo su preciznije, obimnije od naših baza, odnosno, osobu koja se sumnja da je lažni azilant, pa se izvrši provera, ta osoba može da bude zaustavljena na šengenskoj granici, a ne na srpskoj. Njihova granična kontrola može tu osobu da vrati u zemlju porekla, to je jedna stvar.
Druga stvar je da Evropska unija, sve zemlje Balkana, pa i Srbiju može da proglasi, a mi smo nekad imali takav status, da može da proglasi za zemlju sigurnog porekla. Kada imate taj status, onda osobe koje traže azil u zemljama Evropske unije, podležu određenoj, vrlo jasnoj proceduri i za vrlo kratko vreme se njima odbija traženi azil, u nekim zemljama čak i za 48 sati, pa sama ta činjenica da Srbiju navedete kao zemlju sigurnog porekla, u startu će obeshrabriti sve one koji imaju nameru da odlaze u zemlje EU da traže azil. Dakle, oni prosto neće biti stimulisani zato što znaju da će za 48 sati biti vraćeni u Srbiji, odnosno u zemlju sigurnog porekla.
No, ja bih sad par reči rekla i o ovom predlogu zakona. Kao što reče i kolega Omerović, Srbija je zemlja kojoj i te kako treba kvalitetno i dobro upravljanje migracijama, pre svega što je Srbija i zemlja porekla i zemlja tranzita, a i zemlja u kojoj su mnogi ljudi pronašli svoje utočište. U proteklih nekoliko godina je izvršno, da kažem, celokupna revizija zakona u Srbiji, koji se odnose na vize, na azil, na upravljanje granicama, ilegalnih i nelegalnih migracija. Dakle, imamo mnogo novih zakona.
Takođe, imamo i mnogo tzv. nacionalnih, ali sektorskih strategija.
Kolega Omerović je, takođe, nabrojao nekoliko tih strategija, a ja ću spomenuti da imamo i strategiju za upravljanje ilegalnim migracijama za period 2009 – 2014. godina. Kad smo već sad dobili problem tzv. lažnih azila, čini mi se da nismo tu strategiju baš nešto naročito uspeli da primenimo.
Kada je reč o ovom predlogu zakona, jako je važno da svi imamo u vidu, a pretpostavljam da znamo, da postoji i strategija za upravljanje migracijama, koja je doneta još 2009. godine.
Proces koji je vodio do izrade ove strategije je dugo trajao i bio je veoma temeljan. Znam da je, pre svega, Komesarijat angažovao veliki broj stručnjaka iz raznih i domaćih i međunarodnih organizacija i da se došlo do jedne prilično dobre strategije. Naravno, što je logično, ta strategija je i poslužila kao osnov za izradu ovog predloga zakona. Pa, ako je tako puno vremena potrošena i na izradu strategije i na pripremu ovog zakona, mislim da je krajnji rezultat, odnosno predlog mogao da bude mnogo bolji.
Moja poslanička grupa i ja smatramo da zakon nije dobar i to, pre svega, što je veoma uopšten, što su neke odredbe toliko ne precizne da prosto se vidi da se neće moći ni primenjivati. No, to neće biti prvi takav zakon.
Što se tiče primedaba, krenuću redom. Prva primedba se odnosi na poglavlje 2, gde su nabrojana načela za primenu ovog zakona. Recimo, jako je čudno da ste vi predlagač, da je uopšte izostavio načelo poštovanja ljudskih prava i nediskriminacije. To je čudno zato što ovaj zakon upravo se odnosi na možda najugroženije i najranjivije grupe ljudi koji postoje u ovoj zemlji.
Zatim ste izostavili načelo sigurnosti državne granice i bezbednosti građana, što je, takođe, po nama, loše. O tome će detaljnije govoriti kasnije moje kolege iz poslaničkog kluba. Dakle, zamerke na izostavljanje jako značajnih načela.
Sledeće što bih mogla da kažem jeste da imamo određene pojave i da ste ponudili loše rešenje, to je da imamo mnogo nekih sektorskih nacionalnih strategija. Mislim i da za ovu oblast ima šest ili sedam. Zapažanje do sada je da te strategije postoje svaka za sebe, da postoji veoma loša koordinacija između tih strategija, a i institucija.
Kada je u pitanju upravljanje migracijama, onda morate da imate jedan jedinstven i celovit pristup. Znači, ne možete tu nešto da seckate.
Takođe, primećena je do sada prilično nekordinisana i loša saradnja između organa i institucija koje se bave ovim oblastima. To uvek ili često ima, rezultat da za neki problem ne znate ko je nadležan, pa kad ne znate ko je nadležan, onda ne znate ni ko je odgovoran za neki problem ili imate preklapanje da više institucija ili organa su zaduženi za istu stvar, pa onda opet nemate kvalitetno rešenje problema, jer kada se više institucija tu upetlja vrlo često problem ostaje ne rešen.
Meni se čini da ste taj problem nedostatka koordinacije između institucija i organa hteli da rešite time što u centar čitave ove priče ili upravljanja migracijama stavljate Komesarijatu za izbeglice. To je utisak kada se ovaj zakon pročita.
Tačno je da će se taj Komesarijat drugačije zvati. Dakle, neće biti samo Komesarijat za izbeglice, nego će to biti i Komesarijat za izbeglice i upravljanje migracijama.
Demokratska stranka Srbije i ja smo prilično skeptični prema ovom rešenju, ne zato što smatramo da ljudi koji trenutno rade u Komesarijatu nemaju iskustva u različitim oblicima migracija, imaju oni iskustva, ali smatram da nemaju administrativne kapacitete da obavljaju ovako jedan raznolik i složen posao. Dakle, samim tim što će se ono preimenovati, nije dovoljno.
Imali smo takvih slučajeva kada se uvodi neki novi zakon, pa da neko telo dobije i neke druge nadležnosti, međutim, onda u zakonu se navodi da će se izvršiti reorganizacija ili nova sistematizacija. Navodi se, takođe, koliko će novih ljudi biti zaposleno u Komesarijatu i kada će se doneti taj podzakonski akt. Znači, govorim o Predlogu zakona, a o tome nema ni reči, o novoj organizaciji, odnosno reorganizaciji Komesarijata ima kasnije u obrazloženjima, ali obrazloženje nije zakon. To uopšte nije zakon. To može da služi poslaniku kada sprema diskusiju da pročita.
Dakle, vi toliko ozbiljni i novih nadležnosti dajete Komesarijatu, a o tome kako će se i da li će se uopšte reorganizovati, nema ni reči.
Takođe, u ovom zakonu apsolutno nigde nema reči o potrebi finansijskim sredstvima, pa ni za rad budućeg Komesarijata kao takvog.
Sledeća primedba koja se opet odnosi na tu uopštenost ovog zakona je gde vi predviđate osnivanje pokrajinskih i lokalnih saveta za migracije. Dakle, apsolutno je nesporno da je svaka lokalna samouprava specifična po mnogim stvarima, pa i po ovim. To je nesporna potreba. Međutim, ovde kažete da lokalna samouprava može da formira savet. Čim stavite "može" uglavnom se to ne radi.
Opet nema reči o tome ko će finansirati rad tih lokalnih saveta za migracije. Ne govorite i ništa ne kažete šta se dešava sa opštinskim poverenicima za izbeglice. Uglavnom svaka lokalna samouprava ima tog poverenika za izbeglice. Dakle, uopšte niste predvideli sad njihovo mesto. Da li će se oni ukidati, da li će oni postati deo tog saveta, ali kako će postati deo ako lokalna samouprava odluči da ne formira savet za migracije.
Ovde sam skeptična i kažem da će lokalne samouprave izbeći da formiraju te savete. Opet će se oslanjati na Komesarijat, imajući u vidu iskustvo sa formiranjem nekih drugih saveta.
Recimo, u Zakonu o ravnopravnosti polova ste takođe imali preporuku da lokalne samouprave formiraju lokalne savete za ravnopravnost polova. Mislim da je to učinilo svega 20 lokalnih samouprava, jer isto u zakonu pisalo može i ne mora.
Imali ste u nekom zakonu da lokalne samouprave formiraju savete o koji će brinuti o ljudskim i manjinskim pravima u lokalnim samoupravama, a imate možda 15 opština koje su to uradile.
Dakle, i ova priča oko tih lokalnih saveta za migraciju je priča koja se neće ostvariti.
Naravno, ovde govorite o potrebi stalnog obrazovanja i obuke ljudi koji će se baviti ili koji se već bave ovim poslovima, a opet se tu u centar stavlja Komesarijat. Rekoh, znam da ljudi u Komesarijatu zaista imaju puno iskustva, ali zar pored svih ostalih nadležnosti koje se daju Komesarijatu, sada će biti zadužen za sve kada je u pitanju obuka i potreba stalnog obrazovanja. Opet nemamo ni reči o tome koja su to finansijska sredstva potrebna evo za ovu stvar, za stalno obrazovanje. To košta.
U glavi 4. članovi 16. i 17. govori se o jedinstvenom sistemu prikupljanja, organizovanju, razmeni podataka, odnosno o stvaranju jedinstvene baze podataka.
Ko se iole bavi ovom oblašću, on zna da je jako teško doći do preciznih podataka.
To je do sada bilo najbolje otići na sajt Sekretarijata za izbeglice, pa tu imate neke podatke, odete na sajt UNHCR za Srbiju pa i tu imate neke podatke. Tako da je to kao ideja dobro.
Međutim, opet se ovde ne vidi, to je jako ozbiljan posao, voditi jedinstvenu bazu podataka u nekoj oblasti, iz zakona se ne vidi ko će za to biti zadužen, ko će biti odgovoran, ko će to i kako će se finansirati. Ono što je po meni tu vrlo osetljivo je i to ko će biti odgovoran za zaštitu ličnih podataka o ličnosti. Dakle, opet jedna ideja, ali ne znam kako će doći do njene realizacije.
Mi smo podneli dosta amandmana, tako da ćemo kada bude rasprava u pojedinostima o njima govoriti. Rekla bih par reči o statusu izbeglica i interno raseljenih lica.
Skoro 20 godina posle početka prvih oružanih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, 2008. godine je UNHCR svrstao Srbiju među pet zemalja u svetu, sa dugotrajnom izbegličkom krizom i zemlju koja ima najveći broj izbeglica i raseljenih lica u Evropi. Dakle, imamo peto mesto u svetu, a prvo u Evropi po tom problemu. Posle 21 godine mi još uvek imamo 86.000 izbeglica. Od toga je 85.000 izbeglica iz Hrvatske.
Najveći problem i faktor postojanja te dugotrajne izbegličke krize u Srbiji je nespremnost Hrvatske, svih sadašnjih, a i bivših političara iz Hrvatske, da na zadovoljavajući način reše probleme povratka, individualnih prava izbeglih i proteranih Srba iz Hrvatske. Podsetiću vas samo koji su to problemi, povratak imovine i stanarskih prava, konvalidacija radnog staža, neisplaćene penzije, povratak zaposednutih poljoprivrednih imanja njihovim pravim vlasnicima, ukidanje tajnih optužnica za navodne ratne zločine koji postoje da bi obeshrabrili ljude da se vrate u Hrvatsku, odnosno u svoje domove.
Takva Hrvatska, koja krši sva moguća ljudska i imovinska prava izbeglica Srba, a nekadašnjih svojih građana je ocenjena kao zemlja koja je ispunila sve evropske standarde, sve standarde EU, tako da oni planiraju da postanu član EU 2013. godine, bez obzira što nisu ni prstom mrdnuli da se reše problemi izbeglica iz Hrvatske u Srbiji.
Onda, kao vrhunac nam signe vest da su predsednik Hrvatske Ivo Josipović, sadašnji i bivši predsednik Republike Srbije Boris Tadić, u Briselu primili Evropsku medalju za toleranciju u obrazloženju te nagrade piše da je to priznanje za doprinos, citiram – Toleranciji, poštenju, moralnoj hrabrosti i pomirenju u Evropi.
Tačno je da su oni slatkorečivo govorili o pomirenju i o toleranciji, a istovremeno nisu ništa učinili da se najveća izbeglička kriza u Evropi reši. Samo se plašim da neki naši budući, pošto imamo naznaka da se pojavljuju neki novi politički tandemi, iskreno se nadam da grešim, jer ako za četiri godine još neki tandem bude sa balkanskih prostora primio tu medalju, o pomirenju i toleranciji, onda se Srbiji zaista loše piše. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Olena Papuga. Izvolite.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarko zdravlja Slavice Đukić-Dejanović, poštovane kolege poslanici, na početku ću da govorim o nekim brojkama koje govore o tome koliko imamo izbeglica, raseljenih lica, a možda i azilanata.
Ovaj Predlog zakona o upravljanju migracijama se donosi po hitnom postupku, navodno da bi se sprečile posledice povećanog broja migranata u Srbiji. Znamo da smo se mi suočili sa prvim većim brojem izbeglica za vreme ratova devedesetih godina. Oni skoro već 20 godina i više žive u kolektivnim centrima, a neki su se dobro snašli. Znamo da za 20 godina nisu uspeli da se integrišu i da ih država Srbija prihvati. Prihvatila ih je time što im je dala kolektivne smeštaje, ali tim ljudima je pored toga potrebna i bolja zdravstvena zaštita, prvenstveno im je potreban posao koji 20 godina ne mogu da nađu.
Naši ljudi koji migriraju u zemlje EU, prvenstveno u dobro razvijene države EU, odlaze tamo zbog ekonomskih neprilika i zbog toga što ovde ne mogu da nađu posao. Evropske zemlje ih vraćaju nazad, s time da će ti ljudi koji će biti vraćeni iz EU takođe imati velike probleme zato što ćemo im možda obezbediti neki smeštaj, ali njima je prvenstveno potrebno da se obezbedi posao. Mislim da je to jedini i najveći problem u ovoj državi, što ljudi nemaju posao.
Migranti koji dolaze iz drugih zemalja, koji su možda u našoj zemlji u tranzitu, znamo da postoje već nekoliko azilantskih centara, u tim centrima nailaze na veliku neprihvaćenost, zato što su pomešani razni mentaliteti. Mislim da država treba da napravi strategiju o tome šta ćemo raditi i sa izbeglicama koje ovde žive već 20 godina, koji su se integrisali u našu državu, sa onima koji će doći iz EU, a i sa svima koji su tu u tranzitu.
U Srbiji živi skoro 300.000 izbeglica i interno raseljenih, što je najviše u zemljama EU. Govoriću o teritoriji sa koje dolazim. Tako da, mogu da kažem da u Novom Sadu status izbeglica u Srbiji ima 660.000 ljudi, a 215.000 ima status interno raseljeni. Broj izbeglica je stabilan. Ne mogu da kažem da nije dobra forma što se uvodi komesarijat i što će on voditi statistiku, ali mi već imamo brojeve i napravljenu statistiku. Znamo koliko raseljenih izbeglica boravi u Srbiji. Zato hoću da kažem da je broj izbeglica stabilan.
Međutim, broj interno raseljenih lica se povećao posle zbivanja na Kosovu i sada iznosi oko 215.000, od čega su 12.000 u Vojvodini. U Vojvodini postoje dva kolektivna centra izbeglih, od kojih je jedan u Kovinu, ali ove godine bi trebao da se zatvori. U poslednjih pet godina je kroz strategiju obezbeđeno više od pet hiljada trajnih rešenja za izbeglice, a sredstva koja su za to utrošena su iz budžeta IPA fondova od donatora, a iznose 48 miliona evra, od čega je u Vojvodini otišlo oko 15 miliona evra. Ti podaci su potrebi i komesarijatu koji će dalje obavljati tu statistiku, od marta 2003. godine da bi se orijentisao na te podatke i dalje radio.
Povratnici koji u Srbiju stižu na osnovu Sporazuma o readmisiji, su za sada najugroženija kategorija, ali može se reći da su ugroženi zbog toga što im mi kao država ne pružamo neku socijalnu zaštitu, ne pružamo im neki normalan svakodnevni život. Od 2006. Kancelarija za readmisiju je prihvatila više od 8.000 vraćenih, a tokom 2011. godine broj onih koji traže azil je porastao na 3.000. Problem je u tome što komesarijat nema kapacitet da smesti sve ljude koji traže tu pomoć.
Tim zakonom koji je danas pred nama je predviđeno da nadležnost Komesarijata za izbeglice i migracije bude proširena i na upravljanje migracijama i pomoć azilantima, a biće formirana i jedinstvena baza podataka o migracijama, koju će moći da koriste svi državni organi. Samo se pitam da li sredstva koja su tu predviđena, dva miliona dinara i 500.000 dinara za obuku tih saveta i ljudi koji će raditi u tom Komesirajatu, po mom mišljenju to stvarno nije dovoljno, iz razloga što će, kako se ovde predviđa, sva sredstva biti potrošena uglavnom na njihovu edukaciju, a za sredstva za boravak tih emigranata i izbeglica, za te kolektivne centre, po meni treba da brinu lokalne samouprave i AP Vojvodina. Nije mi jasno odakle će se obezbediti sredstva za te namene.
Takođe, Komesarijat će raditi i na merama poboljšanja uslova života interno raseljenih, dok su ljudi u raseljeništvu. I ovde me interesuje o kojim se tu sredstvima radi, da li će ta sredstva biti izdvojena iz budžeta Republike Srbije, iz kog ili iz kojih ministarstava, da li će ta sredstva opet da padnu možda na lokalne samouprave, da li će oni finansirati boravak tih osoba po tim kolektivnim centrima na svojim teritorijama?
Takođe je predloženo da se povratnicima po osnovu sporazuma o readmisiji, što je po ovom zakonu i najveći problem, koji nisu u mogućnosti da sebi obezbede smeštaj, a znamo da oni najverovatnije neće moći sebi da obezbede smeštaj, neposredno po povratku će se obezbediti smeštaj u privremenom kolektivnom centru, kao i ishrana i neophodna odeća i obuća. Oni mogu biti smešteni u privremenom smeštaju u periodu od 14 dana, sa mogućnošću produženja ukoliko se radi o starim, invalidnim i bolesnim licima ili će oni biti preseljeni u ustanove socijalne zaštite. Privremeni smeštaj, ishranu, obuću i odeću obezbeđivanje Komesarijat neposredno ili u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave ili sa organizacijom "Crvenog Krsta".
Po meni Komesarijat možda nije najbolja formulacija. On će biti smešten u Beogradu, u nekoliko kancelarija. Ljudi će opet tu da dolaze, da rade od osam do tri, četiri. Ne vidim veliku angažovanost po terenima tih komesarijata i tih saveta, što stvarno zakon nije predvideo, tako da mogu da kažem da ovaj predlog zakona, po meni, nije dobro formulisan, nedorečen je. Ne zna se ni ko će finansirati savete, ni kako će se obrazovati ti saveti. Jednostavno, LSV zbog tih nedorečenosti neće podržati ovaj zakon.