Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o migracijama, koji je od izuzetne važnosti za građane Srbije u procesu evrointegracija.
Uspostavljanje funkcionalnog sistema upravljanja migracijama, uključujući i pitanje azila, jedna je od obaveza koja Srbiju očekuje na putu ka EU. Pitanje migracija je prestalo da bude pitanje od izuzetne važnosti samo za određenu grupu ljudi koja ima želju i interes da ode iz zemlje i postave pitanje bitno za sve građane Srbije od onog trenutka od kada je EU postavila pitanje ukidanja bezviznog režima.
To je unelo nemir među građane Srbije, tako da smo mogli da čujemo često pitanja da li su te pretnje zaista ozbiljne i da li je novoformirana Vlada Republike Srbije napravila neke greške, što je dovelo do aktiviranja ovog problema, koji bi se odrazio nepovoljno na sve građane Republike Srbije.
Mislim da je skupštinska govornica pravo mesto gde možemo da informišemo građane i da ukažemo da je problem lažnih azilanata problem sa kojim se Srbija susreće dugi niz godina. To nije nešto što je aktivirano u poslednjih nekoliko meseci. Naprotiv, broj azilanata se u zemljama EU iz Srbije smanjivao vremenom, da bi se sada u septembru ponovo aktivirao taj problem. Najviše u Nemačkoj usled povećanih socijalnih davanja koje je Nemačka usvojila i počela da daje tražiocima azila, čime su za vreme dok je trajao proces odlučivanja o tome da li nekome da se odobri ostanak u zemlji, drugi su imali pravo na ekonomsku pomoć sve vreme dok traje procedura. To je bio način da i mnogi siromašni građani prežive zimu.
Kada je reč o lažnim azilantima, bitno je napomenuti da je siromaštvo u korenu te pojave. Najveći broj građana koji traže azil u zemljama EU su pripadnici romske populacije, koji su nedovoljno edukovani šta azil u stvari predstavlja i njihov motiv je jedino ekonomske prirode. Belgija, Nemačka, Luksemburg i Švedska su i dalje glavne destinacije migranata. Delom zbog trajanja procedure za odobravanje azila, a samim tim i dužine dozvoljenog boravka. Što je duži period rešavanja azila, to je zemlja atraktivnija. Većina zna da im neće biti odobren ostanak, ali oni time dobijaju u vremenu.
Ako napravimo poređenje sa Austrijom, zemljom koja je geografski mnogo bliža Srbiji, a nema problem sa lažnim azilantima, to je zato što je Austrija stavila Srbiju u kategoriju sigurnih zemalja. Svake nedelje se odlučuje o zahtevima za azil. Samim tim, građani nemaju interes da idu tamo i da rizikuju da odmah budu deportovani nazad u zemlju.
Time smo došli do rešenja za ovaj problem, a to je da Evropa može mnogo Srbiji da pomogne u ovom smeru, ukoliko bi ove zemlje Srbiju stavile u zemlju sigurnog porekla, što znači da zemlja iz koje je došla osoba koja traži azil poštuje međunarodna načela i standarde u pogledu zaštite prava. Time bi se značajno ubrzale procedure rešavanja zahteva za azil građanima Srbije i time bi se izgubio interes određenih kategorija stanovništva da krenu ovim putem.
Nužno je da Srbija pitanje emigracije Roma čvrsto poveže sa različitim afirmativnim merama koje će doprineti njihovu inkluziju u srpsko društvo. Nedavno smo imali izmene Zakona o vanparničnom postupku, čime smo građanima omogućili da oni koji nemaju adresu, što su najčešće Romi, da dobiju lična dokumenta, što će im pomoći u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu, obrazovanja i druga prava.
Evropska komisija je od Srbije zatražila da pokrene kampanju, u cilju boljeg informisanja stanovništva i da pojača kontrolu granica. Smatram da to ne bi rešilo problem, zato što mnogi građani koji traže azil već unapred znaju da će biti odbijeni, ali se oni upuštaju u to samo zato da bi određeni vremenski period mogli da koriste ekonomske beneficije.
Takođe, zahtev za pojačanom kontrolom granica je diskutabilan, budući da su skoro svi podnosioci zahteva za azil Romi, a onda se postavlja pitanje njihove diskriminacije. Podsećam da je jedan od važnih zahteva za dobijanje vizne liberalizacije državama na Balkanu bio taj da se svim građanima omogući da putuju i da imaju putne isprave, posebno uključujući tu Rome i druge manjine.
Predlog zakona predviđa utvrđivanje novih nadležnosti Komesarijata za izbeglice, koje se odnose na oblast upravljanja migracijama i predviđa da Komesarijat za izbeglice nastavi rad pod nazivom – komesarijat za izbeglice i migracije. Time će se problemu migracija ozbiljnije pristupiti, što je pozitivan pomak u odnosu na dosadašnji pristup.
Predlogom zakona se uređuje jedinstven sistem prikupljanja, organizovanja i razmene podataka koji su od značaja za upravljanje migracijama i obezbeđuje razmena podataka između organa državne uprave koji su nadležni za pojedine segmente migracije. Do sada je u Srbiji već identifikovan problem koji je ometao ozbiljan rad države po ovom pitanju, a to je da su nadležnosti podeljene između više organa državne uprave između kojih nedostaje koordinacija. Ovaj predlog zakona otklanja ovaj problem i uspostavlja jedinstven sistem sa tačnim i potpunim podacima, statistikom vezanom za migraciona kretanja, kao i redovna ažuriranja migracionog profila Republike Srbije.
Podsećam da je izrada migracionog profila zemalja jugoistočne Evrope počela već 2008. godine, a da je Srbija samostalno izradila migracioni profil 2010. godine. Redovno ažuriranje migracionog profila je potrebno ne samo zbog upravljanja migracionim tokovima, već i zbog približavanja standardima EU.
Predlogom zakona uređuje se i obrazovanje saveta za migraciju na teritoriji AP i lokalne samouprave, kao i obuka i osposobljavanje lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama.
Srbija se nalazi na glavnom putu kretanja migranata iz azijskih i afričkih zemalja, ka zapadnoj Evropi koje vode preko Turske, Grčke, Makedonije. Poslednjih godina je povećan zahtev za azil iz tih zemalja, usled dugotrajnih oružanih sukoba koji rezultiraju velikim brojem ljudi koji prolaze, ne sa ciljem da se zadrže u Srbiji, već da dođu do krajnje destinacije, a to su zemlje EU.
Imajući sve ovo u vidu, treba jačati kapacitete državnih organa koji se bave tom temom, izraditi infrastrukturu potrebnu za smeštaj azilanata, kao i zajedničku strategiju svih nivoa vlasti šta je sve potrebno učiniti na području njihovog prihvatanja, kako bi se izbegle negativne reakcije u lokalnoj sredini, što se već dešavalo u primeru banje Koviljače.
Ovaj predlog zakona je jedan od koraka ka ozbiljnoj državnoj strategiji, vezano za probleme migracije stanovništva i zato vas pozivam da glasate za ovaj zakon.