Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 30.10.2012.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Miodrag Linta

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedniče, poštovana ministarko, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, ja se na početku izvinjavam zbog promuklosti, a nadam se da ćete me razumeti.
Koalicija "Udruženje izbeglica", čiji sam predstavnik u poslaničkoj grupi SNS, će podržati zakon o upravljanju migracijama, jer, kao što su i brojne kolege rekle, ovaj zakon na jedan sveobuhvatan način reguliše ovu veoma važnu oblast, definiše nove nadležnosti Komesarijata za izbeglice i uspostavlja sistem prikupljanja i razmene podataka koji su važni za oblast migracija. Ono što smatramo da nedostaje u ovom zakonu jeste jedno načelo koje je ključno za, pre svega, prisilne migrante, to je načelo poštovanja ljudskih prava i nediskriminacije. Mislim da bi to načelo trebalo uključiti u sam zakon o upravljanju migracijama iz razloga što je temeljni problem prisilnih migranata, u ovom slučaju izbeglih i prognanih Srba sa područja Hrvatske i Federacije BiH, diskriminacija u zakonodavstvu i postupanju nadležnih državnih, regionalnih i opštinskih vlasti.
Samo ću taksativno nabrojati neke od tih problema sa kojima se suočavaju stotine hiljada izbeglih i prognanih Srba, od preko 40.000 oduzetih stanarskih prava, 50.000 penzionera kojima se duguju zaostale neisplaćene penzije, 81 penzija ukupno, imamo 10.000 prognanih lica čije su kuće srušene van područja ratnih dejstava, van područja Krajine, u hrvatskim gradovima od Zadra, Siska, Karlovca, Bjelovara, Zagreba itd. u klasičnim terorističkim akcijama. Imali smo "Kristalnu noć" u jesen 1991. godine u Zadru. Hrvatska je 1996. godine ukinula član 180. Zakona o obaveznim obligacionim odnosima, koji je obavezivao državu Hrvatsku da mora da nadoknadi materijalnu štetu za te uništene, srušene kuće u terorističkim akcijama i poslovne objekte.
Oko deset hiljada porodica, 20 odnosno 17 godina bezuspešno pokušava da ostvari svoje ljudsko pravo za naknadu štete. Nažalost, u tome nisu uspeli. Imamo takođe veliki broj ljudi koji su pod pritiscima i pretnjama bili prinuđeni da svoje kuće, pre svega u hrvatskim gradovima, menja za kuće nekoliko puta manje kvadrature, po pet, deset i više puta manje vrednosti. Nažalost, Republika Hrvatska odbija da vrati njihove kuće, iako su oni protiv svoje slobodne volje bili prinuđeni da zamene te kuće.
Takođe, jedan vrlo interesantan proces koji se dešava u poslednjih godinu dana, naime, Hrvatska je obnovila jedan broj porušenih kuća na području Krajine i šta se sada dešava? Sada Republika Hrvatska traži od tih ljudi da moraju da borave u tim kućama, iako ljudi nemaju uslova da žive na Kordunu, Baniji, Lici i severu Dalmacije. Daću jedan primer Stevana Lazića iz Pakraca, čija je kuća obnovljena 2006. godine, od 180 kvadrata obnovili su pola. Stevan Lazić je zamolio hrvatsko Ministarstvo regionalnog razvoja da li bi mogao da tu kuću proda jer je star čovek i ne može da živi u toj kući sam. Nakon pola godine, dobio je tužbu od Državnog odmetništva Republike Hrvatske da mora da vrati 50 hiljada evra u tu uloženu kuću, iako je on čak nije ni prodao. Ako ne bude vratio te pare, kuća će mu biti oduzeta i prodata.
Imamo niz takvih slučajeva takođe na Baniji, slučaj Premčević, koji mora da vrati 37 hiljada evra, slučaj Tomić u Pakracu – 50 hiljada evra, itd. Takođe, imamo veliki niz problema vezano za otimanje poljoprivredno-građevinskog zemljišta i u Federaciji BiH i na području Hrvatske. Imamo, takođe, problem u Federaciji BiH gde ljudi u velikoj meri ne mogu da obnove svoje kuće. Imamo slučaj sela Kljevci u opštini Sanski Most, gde nijedna kuća još uvek nije obnovljena. Poseban problem jesu povratnici u Hrvatsku. Naime, Hrvatska je donela Ustavni zakon o pravu nacionalnih manjina kojima se garantuje proporcionalna zastupljenost u organima državne uprave, u policiji, sudstvu i drugim organima. Nažalost, 10 godina od donošenja zakona gotovo minimalan broj Srba se zaposlio u državnim organima. Imamo primer opštine Vrgin Most na Kordunu, gde su većina Srbi. U organima lokalne samouprave u državnim institucijama faktički nema Srba.
Mi smatramo da su to ozbiljni problemi i da upravo jedna institucija kao što je Komesarijat za izbeglice bi zajedno sa drugim institucijama trebao jednom aktivnom politikom da u razgovorima sa zvaničnim Zagrebom i Sarajevom pokrene ta pitanja i da ta pitanja rešava.
Za nas je posebno važan jedan član, član 5. Predloga zakona o upravljanju migracijama, koji afirmiše načelo poštovanja međunarodnih ugovora. Posebno je značajan za prisilne migrante, za izbegla i prognana lica, Bečki sporazum o sukcesiji, međudržavni sporazum koji je sklopljen 2001. godine stupio je na snagu 2004. godine, a posebno interesantan Aneks 7, Aneks "G", koji se zove – privatna svojina i stečena prava i u njemu se vrlo jasno kaže da se svim građanima moraju vratiti njihova prava koja su imali na dan 31. 12. 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima, pretnjama, će biti proglašeni ništavim.
Po Ustavu Hrvatske, član 140, po Ustavu Srbije, međunarodni ugovori imaju jaču pravnu snagu od domaćeg zakona. Takođe, mislimo da je taj Bečki sporazum o sukcesiji, Aneks "G", temelj na šta treba da se osloni Komesarijat za izbeglice u razgovorima sa Zagrebom i Sarajevom. Smatramo da bi trebalo u okviru Predloga zakona uključiti i činjenicu da Komesarijat godišnje podnosi izveštaj nadležnom odboru, mislim da je to Odbor za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, da se članovi tog odbora upoznaju sa aktivnostima Komesarijata i sa sprovođenjem ovog zakona.
Koalicija "Udruženje izbeglica" će predložiti poslaničkoj grupi SNS da u okviru Odbora za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja se formira jedan pododbor za izbeglice i migracije, koji bi pratio rad Komesarijata za izbeglice i koji bi na jedan konstruktivan način doprinosio da se ovi problemi što pre izvade ispod tepiha, iz fijoka, stave na sto i počnu rešavati.
Takođe, smatramo da u Predlogu zakona o upravljanju migracijama bi trebalo u članu 10. da se omogući da u savetima za migracije, koji su inače osnovani u preko 100 opština i gradova u Srbiji, pored predstavnika lokalne samouprave i lokalnih institucija, budu obavezno i predstavnici udruženja koja su osnovali izbegla, prognana i raseljena lica, da bi mogli na aktivan način da učestvuju u kreiranju lokalne politike, u rešavanju problema u procesu integracije. To je, pre svega, rešavanje stambenog pitanja.
Na kraju želim da kažem da je ovo veoma važan zakon i da njegovim donošenjem smatramo da se otvara jedan prostor da Komesarijat za izbeglice i migracije, kako će se zvati, zajedno sa drugim institucijama krene u jedan aktivan proces uspostavljanja dijaloga sa Zagrebom i Sarajevom i da se konačno ovi problemi koji postoje, koje sam delimično nabrojao, počnu rešavati i da zaista oštećeni građani osete da je došlo vreme da njihovi problemi dođu na sto i da konačno neko stane iza njih i pokaže da Vlada Republike Srbije i Komesarijat za izbeglice i migracije će učiniti sve da ti problemi budu rešeni u narednom periodu. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala lepo.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.
...
Srpski pokret obnove

Aleksandar Jugović

SPO-DHSS
Poštovani predsedavajući, koleginice i kolege, poslanički klub SPO, DHSS nema ozbiljne primedbe na Predlog zakona o upravljanju migracijama. Ovo kažem zbog toga što nemamo problem da glasamo za sve one zakonske akte koji nam se učine da su dobri, bez obzira od kog ministarstva, od kog ministra, iz kog poslaničkog kluba dolazili.
Nadam se da će posle ove podrške u dobroj atmosferi ministri i u dobrom raspoloženju gledati na sve ono što i SPO i DHSS nude, jer smo mi ne tako davno ponudili parlamentu na usvajanje Predlog zakona o otvaranju dosijea, koji vladajuća većina nije podržala.
Pričao sam o tome u prepodnevnoj diskusiji, da je potrebno sistemski rešavati probleme, da je potrebno obratiti pažnju na migracije koje pustoše Srbiju. Stoga ću uputiti predstavnici Vlade, gospođi Slavici Đukić Dejanović jednu sugestiju, molbu da pogleda sajt SPO i da prenese ostalim ministrima, jer se na njemu nalazi programska deklaracija o decentralizaciji vlasti u Srbiji, usvojena na Glavnom odboru SPO još 2007. godine, koja prati najbolje standarde visoko razvijenih i ekonomski i demokratski evropskih zemalja.
S tim u vezi ću podsetiti da smo insistirali kod naših koalicionih partnera u prethodnom mandatu da se takav dokument usvoji, koji bi zaustavio dalje pustošenje Srbije. Međutim, umesto toga, dobili smo nakaradni Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Umesto toga, dobili smo još pogodniju klimu za nastavak trenda migracija i pustošenja pojedinih delova Srbije.
Poneo sam sa sobom, da bi se i javnost u to uverila, programsku deklaraciju, koja sadrži najbolja iskustva zemalja koje su uspele da reše problem nezaposlenosti, problem biološkog nestanka pojedinih krajeva, problem ekonomskog sunovrata.
Nadam se da će te imati sluha i da će te imati odgovornosti da sve ove naše sugestije prenesete ostalim ministrima.
Još jednom ponavljam, podržaćemo sve zakone, ma od koga dolazili, koji su u interesu građana Srbije. Podržaćemo zakon koji je najavljen, o ispitivanju porekla imovine. Nadam se da posle donošenja tog zakona neće biti zaštićenih. Jučerašnji dan me raduje i uverava da je možda i to u Srbiji moguće, jer hoćemo da vidimo ko je i na kakav način stekao novce, ko je i na kakav način oštetio državni budžet, ko je na nesreći građana Srbije postao previše bogat. Hoćemo to da vidimo. Hoćemo da isteramo na čistac sve one prljave radnje u kojima su učestvovali ljudi koji sada gospodare Srbijom i u tome će svako ko to bude činio imati bezrezervnu podršku SPO i DHSS.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala lepo.
Pošto nema više prijavljenih, na osnovu člana 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o upravljanju migracijama.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENI I DOPUNI ZAKONA O LEKOVIMA I MEDICINSKIM SREDSTVIMA
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su povodom načelnog pretresa 4. tačke dnevnog reda Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, pored predstavnika predlagača, prof. dr Slavice Đukić Dejanović, ministra zdravlja, pozvao da sednici prisustvuje i Zorica Pavlović, pomoćnik ministra zdravlja.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa Srpska napredna stranka - jedan sat, 16 minuta i 48 sekunde; poslanička grupa Demokratska stranka - jedan sat, jedan minut i 12 sekundi; poslanička grupa Socijalistička partija Srbije - 30 minuta; poslanička grupa Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Ujedinjeni regioni Srbije - 18 minuta; poslanička grupa Liberalno demokratska partija - 16 minuta i 48 sekunde; poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije - 14 minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – 10 minuta i 48 sekundi; poslanička grupa Nova Srbija - devet minuta i 36 sekundi; poslanička grupa Jedinstvena Srbija – osam minuta i 24 sekunde; poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara – šest minuta; poslanička grupa Srpski pokret obnove – Demohrišćanska stranka Srbije – šest minuta; poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine – šest minuta; poslanička grupa Nacionalne manjine, Narodna partija i Bogata Srbija - šest minuta.
Saglasno članu 96. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa, međusobnim dogovorom određuju najviše tri učesnika u raspravi, koji imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Reč ima gospođa Slavica Đukić Dejanović.
...
Socijalistička partija Srbije

Slavica Đukić-Dejanović

Dame i gospodo narodni poslanici, zakon koji pred vama, odnosno izmene i dopune zakona zapravo su rezultat donošenja predloga seta finansijskih zakona, čija je ideja da poslovanje privrednih subjekata bude takvo u našoj zemlji da se smanje svi troškovi proizvođača, pa i proizvođača lekova i medicinskih sredstava. Dakle, to je jedna stimulacija domaćim proizvođačima, koji za dobijanje dozvola ne bi plaćali dosadašnje sume novca, koje su davali Agenciji za upis u registar medicinskih sredstava, niti bi taj deo troškova njih opterećivao.
On nije veliki po sumi, ali je činjenica da je broj iza tih dozvola u 2011. godini, u prvih deset meseci iznosio 386 odnosno 541, a ostvareni prihodi za 2011. godinu su bili pet miliona i 410 hiljada dinara.
Polazeći od člana 141. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, kao što znate Agencija je izdavala odobrenja za uvoz lekova koji nemaju dozvolu za lek, a bilo je neophodno da se za lečenje određenog pacijenta ili grupe pacijenata, najmanje za one koji idu ka apotekarskoj ustanovi, poštuju određene propise koji ovim predlogom nisu obuhvaćeni.
Dakle, predlog odredbe se odnosi samo na izmenu jednog stava u članu 1, koji predviđa da Agencija izdaje tarifu za pružanje čitavog niza usluga kojih ima deset i ukida se samo izdavanje uverenja za potrebe izvoza lekova i medicinskih sredstava u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije, a u cilju stimulisanja naših privrednih subjekata.
Na Odboru za zdravlje je bilo dosta žive diskusije u vezi sa ovim pitanjem. Bilo je dosta razmišljanja dok se nismo razjasnili da mi zapravo ovim stavom želimo da podržimo set finansijskih zakona, koji stimuliše sve domaće proizvođače za slučaj izvoza i registracije.
Zahvaljujem i nadam se da ćete ovaj zakon, odnosno izmene i dopune Zakona prihvatiti, odnosno da ćete svi glasati, jer kolege iz poslaničkih grupa koje su imale određene amandmane na Odboru su povukli taj amandman, nakon razjašnjenja o čemu se radi.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Zahvaljujem se.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika. Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih predstavljaju: SPS – Zoran Radovanović, DSS – Sanda Rašković Ilić i URS – Snežana Stojanović Pavlović.
Da li izvestioci nadležnih odbora, Odbora za zdravlje i porodicu i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo žele reč?
Reč ima narodni poslanik Mileta Poskurica.
...
Srpska napredna stranka

Mileta Poskurica

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.
U ime Srpske napredne stranke mogu odmah da vam kažem da ćemo ovakvu izmenu prihvatiti i da je ona racionalna, logična i da predstavlja jedan korak napred u reformskom odnosu prema zakonima koje smo sami, glasajući za ili protiv, ali u ovakvom ili nekom sličnom sastavu doneli u vrhu. Želeći pre svega da uvedemo red na tržištu lekova.
Ova izmena je nešto što je trebalo ranije da se dogodi i nešto u šta nisam siguran, makar u zakonskom opisu nadležnosti same Agencije ne stoji da ona može biti predlagač izmena. Verujem da je to Ministarstvo shvatilo. Da li na osnovu onoga što su joj privredni subjekti, proizvođači lekova predočili kao problem, da li prosto živeći u okruženju u kome živimo su uspeli da shvate da je možda nužno skratiti procedure u jednoj državnoj agenciji kakva je ova agencija, koja posreduje između ministarstava na određeni način. Tesno je vezana i sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje.
Taj niz isprepletanih međuzavisnosti, međuaktivnosti često je takav da dovodi do odugovlačenja procesa, pretpostavljam ne namernog, u postupku registracije lekova, ocene podobnosti kliničkih studija i drugih važnih segmenata iz nadležnosti Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Ovo finansijski neće biti veliki gubitak za Agenciju koja u izveštaju za 2010. godinu navodi dobitak prihoda od 620 i nešto miliona dinara. Nemamo, ne znam zašto informaciju za 2011. godinu koliko je i kako bilo. Moguće je da je došlo Vladi, jer to se i predočava Vladi, ministarstvima i mislim da oni nisu obavezni da Skupštini predoče izveštaj o svom finansijskom poslovanju. Čuli smo sada da je reč oko pet miliona. Ta stavka koja se menja u članu 11. shodno promenama u članu 3. gde pod tačkom 6. u stavu 1. člana 3. je i definisana nadležnost Agencije.
Ovim, osim što sam izneo podršku ovoj promeni, što sam izneo pohvalu, ne znam kome, da li samoj Agenciji koja je to registrovala što je bilo najprirodnije da sama institucija oseti usko grlo u svom poslovanju, ili je prepoznalo Ministarstvo, ili su vršili pritiske oni koji lekove treba da izvoze pa da još jednom dođu na prag Agencije i da čekaju. To nas sada sve skupa vraća u period donošenja zakona. Dakle, u vreme kada, a sa čim sada imamo nužne posledice i gde ja već počinjem diskusiju u vezi sa onim što želim da nagovestim da ovim nisu izvršeni konačni temelji definitivne promene u radu i funkcionisanju ovog regulatornog tela.
Prosečno poznate činjenice, dobijamo informaciju od korisnika usluga, a to su nosioci prava na promet lekova, to se radi o stranim proizvođačima i domaćim proizvođačima lekova, da jako dugo čekaju na odobrenje za registrovanje leka. Ono što je zanimljivo kada ta promena i ocena Ekspertskog tima dođe do toga da lek može sa ili bez kliničkog ispitivanja, zavisno o čemu se radi, o standardu ili skraćenoj proceduri, onda se čeka skoro i tri meseca do dobijanja rešenja o tome da lek može da krene u opticaj po apotekama Srbije.
Naredna etapa je da se ide na cenovno usklađenje, a komisije koje to rade, rade jedanput ili dvaput. Mislim da je ministarka predložila da se usklađivanje cene lekova radi češće, a onda na listu Fonda. Kod liste Fonda, borba za pozitivno mesto predstavlja poseban problem za proizvođače lekova. Sve skupa kada se sabere nije ni čudo da neko od interesenata posle godinu, dve ili tri dođe u priliku da se pojavi na tržištu sa lekovima.
Šta još Agencija može ili neko ko će u ime Agencije nju da zastupa, da sa konkretnom promenom izađe, to je pitanje tarifa. Tarife jesu predlog koje po zakonu Agencije donosi samo upravni odbor, direktor Agencije potpiše, prosledi Vladi i Ministarstvu na uvid da se sa tim cenovnikom usaglase.
Ako pažljivo pogledamo ispred sebe vidimo da cena tih usluga je takva da je možda dekuražirajuća za one koji na tržištu pokušavaju da probiju. Naravno mi ćemo reći da je finansijska strana farmaceuta jaka, oni mogu da isfinansiraju, ali možda ne treba zarad javnosti zaboraviti da se kaže da farmaceutski oblik, jačina i pakovanje samo jednog oblika leka, jedne kapsule u jednoj dozi je inicijalno je 240.000.
Ako proizvođač kreće da traži drugu jačinu leka, to će biti još 92.000. Ako krene na drugi oblik leka biće 160.000. Ako neko proizvodi kapsulu, proizvodi sirup i proizvodi kapi, recimo "Galenika" da pravi "pentraksil" u svim tim oblicima namenjenih za različite populacije i starosne dobi, imaće četiri oblika leka. Kada se to sabere to je blizu 500.000-600.000, i to onda nije ni čudo da promet Agencije, godišnji prihodi ne samo po ovom osnovu, mogu da budu blizu 600 miliona dinara.
To ostavlja pitanje i otvara interes kako funkcioniše to telo? Tako neko ostvaruje prihod, a kada otvorite sajt direktorke Agencije, vidite da je ona samu sebe prilično ishvalila i da su to mediji preneli, kao jednog vrlo uspešnog direktora za razliku od pređašnjeg. Tako to sajtovi pišu, ona je to valjda autorizovala, koja je za dve godine pretvorio od gubitaša u jednu dobitničku agenciju. Čak je 50% prihoda uplaćeno u budžet. Nisam mogao da nađem stavku gde se ona lišava polovine prihoda i daje budžetu, ali ono što otvara problem pod mogućim kontrolnim uticajem Ministarstva, pre svega mislim Ministarstva zdravlja, a u mnogo manjoj meri ministarstva veterine, zato što je manji obim nadležnosti veza za to ministarstvo, da se malo pozabavi funkcionisanjem i radom Agencije.
Druga vrsta informacija o tom radu vam je od stranaka koje su abonenti, klijenti koji tamo ostvaruju, a druga vrsta informacija koja stiže do nas poslanika je informacija iz reda zaposlenih. Da li zaista agencija unutar ne znamo koga, koliko, na sajtu piše 175 zaposlenih, a znamo da ih je bilo i preko 200, da je dolaskom novog direktora izvršeno masovno otpuštanje, pa da su onda vršeni novi prijemi, ali tek kad pažljivije strukturu, organizacionu šemu te agencije, mi vidimo da na mnogim mestima možda ne sede dovoljno kompetentni ljudi.
Pokušao sam da saznam i završilo se na informaciji o tome da je trenutno jedan ili dva klinička farmakologa, dakle farmaceuta sa specijalizacijom kliničke farmakologije. Mislim da to nije dobro rešenje. Kada se zakon donosio, mi smo tražili da u to uđe više lekara i više kliničkih farmakologa. Mislim da su lekari gotovo prognani iz te struke. To je verovatno takva jedna kompeticija odnosa lekar – farmaceut, pa je ovo čisto kastinsko udruženje u kome gotovo i da nema lekara, 175 zaposlenih službenika sigurno zaslužuje da u svojim redovima i mikrobiologa, čoveka odgovornog za rad mikrobiološke laboratorije, za koga se osnovano sumnja da u ovom trenutku taj posao obavlja neko drugi ko nije dovoljno kompetentan, a zna se da potvrda o mikrobiološkoj ispravnosti je jedna od najvažnijih potvrda koju ta agencija izdaje.
Zato želim da i ovde skrenem pažnju kod ministarstva, kada analizira uslove, ne inspekcije koje šalje ministarstvo ili inspekcijski nadzor, stručni nadzor nad radom agencije može biti od koristi, da vidimo da li je u organizacionoj šemi, jer po njoj, kako je ona zamišljena, i usvojio upravni odbor, doduše, i direktor je takvu agenciju potpisao, da li je takva organizaciona šema nužno razvijena do mere do koje može da se skrati da liste čekanja ili dužina čekanja za dobijanje dozvole za kliničko ispitivanje i za dobijanje dozvola za promet lekova budu kraća, da se ne čeka nepotrebno mesecima, jer zakon predviđa 30 dana za primarnu procenu validnosti dokumentacije, onda 30 dana stranci za odgovor i dopunu dokumentacije i 210 dana čekanja na donošenje odluke o tome da li će lek biti prihvaćen… ili neće biti odobren. Zbog nekih razloga, taj se termin produžava na mnogo više.
Slično je i sa kliničkim studijama…
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Upozoravam narodnog poslanika na vreme.
Imate vreme od pet minuta kao predsednik odbora…
...
Srpska napredna stranka

Mileta Poskurica

Srpska napredna stranka
Mislio sam da sam dobio reč kao ovlašćeni predstavnik.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Kao predsednik Odbora imate pet minuta. Možete se posle javiti.