Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 30.10.2012.

2. dan rada

OBRAĆANJA

Petar Petković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, pred nama je Predlog zakona o upravljanju migracijama. U formi u kojoj su formi dobili ovaj predlog zakona, on se pred nama nalazi prvi put. Međutim, država Srbija je i te kako upoznata sa migracionom politikom. Dakle, pomenuću da postoji strategija Vlade o upravljanju migracijama koja je doneta 2009. godine i pomenuću i Akcioni plan za sprovođenje te strategije za 2011. i 2012. godinu. Određena definisanost pitanja iz oblasti migracija postoji, ali kao što vidimo mnogo toga se nije uradilo. Nadam se da ovim zakonom će ta oblast na mnogo bolji način biti uređena.
Želeo bih tokom ove moje diskusije, odnosno izlaganja, da dve stvari posebno istaknem a koje su suštinski vezane za sprovođenje ovog zakona, ukoliko ga Skupština usvoji. Prvi je, a to se pominje u samoj strategiji, ali takođe to je jedna od definicija kada govorimo o upravljanju migracija, odnosno migracionoj politici, da jedan od osnovnih sistema ili elemenata za upravljanje migracijama čini i režim integrisanog upravljanja granicom.
Dakle, dobro znate da i u samoj strategiji Vlade, samo to još da napomenem, se taj režim koristi kao sistem državne granice. Pomenuću i to da je sadašnji premijer, u prethodnoj Vladi 2009. godine i ministar unutrašnjih poslova, on je to i danas, potpisao sa direktorom Evropske agencije za upravljanje spoljnim granicama, to je Evropska agencija "Pronteks" koja se posebno bavi pitanjem integrisanog upravljanja granicom, ali kao sistemom koji se odnosi na spoljnje granice država članica EU. Takođe, u Lisabonskom ugovoru koji predstavlja svojevrsni surogat za ustav EU koji nije bio donet, takođe integrisano upravljanje granicom se spominje kao ostvarenje dobrosusedskih odnosa i to u smislu ostvarenja najviših oblika saradnje dve susedne države.
Sve ovo sam naveo iz jednostavnog razloga da bih pokazao da režim integrisanog upravljanja granicom označava upravo državnu granicu. To što je prethodna vlast, odnosno Borko Stefanović potpisao u Briselu, a u vezi sa IBM,
odnosno integrisanim upravljanjem granicom, je ništa drugo do uspostavljanje državne granice između Kosova i ostatka Srbije. Ovo pitanje je vrlo bitno kada govorimo o ovom zakonu zato što direktno utiče na tok upravljanja migracijama i ono na mnoge načine sada reguliše to pitanje, između ostalog i to – da li prihvatanjem tog sporazuma, preko 200.000 interno raseljenih Srba sa KiM, dobijaju status izbeglica?
Hoću da kažem da je široki dijapazon pitanja koji direktno utiče na odluku Vlade, ukoliko bude odlučila da prihvati integrisano upravljanje granicom, a znamo sa jedne strane, i u samom ekspozeu, da je to politika Vlade, postoji opredeljenje da se sprovede sve što je u Briselu dogovoreno.
Imali smo prilike i prošlog četvrtka da čujemo predstavnike Vlade kako kažu da oni moraju sve da sprovedu što je u Briselu dogovoreno, zato što to predstavlja međunarodnu obavezu, međunarodno-pravnu obavezu. Ne postoji međunarodno-pravna obaveza, pogotovo ne kada paraf stavi jedan činovnik u Briselu i na taj način obaveže državu Srbiju, pre svega prema Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu. Ovde nije u pitanju nikakav sporazum koji ima međunarodno-pravni karakter, već nešto što bi se definisalo dogovorenim zaključkom koji kao takav naš pravni sistem države Srbije ne poznaje. Zato je jako bitno da u ovom predlogu zakona pitanje integrisanog upravljanja granicom je negde bilo rešeno ili pak napravljen određeni mehanizam kada je u pitanju IBM, s jedne strane, ali pak ako postoji opredeljenost Vlade da ispuni to što je dogovoreno u Briselu, da li to znači i da između ostalog i ovaj zakon predstavlja pripremu terena, jer se ovde ništa ne govori o tom i te kako bitnom elementu, kada govorimo o migracionoj politici.
Ne možete reći – da, taj zakon je u skladu sa Ustavom, to se podrazumeva, Kosovo je sastavni deo Srbije. Gospodo, da su se neke stvari ranije podrazumevale, onda ne bi bilo potrebno u preambulu staviti da je Kosovo sastavni deo Srbije, a videlo se sada da je upravo ovakav Ustav, koji je donet pre svega zalaganjem Vojislava Koštunice i DSS, a koji je u ovom parlamentu usvojen jednoglasno, danas predstavlja branu dezintegracije države Srbije.
Druga tema kojom bih želeo da završim ovo svoje izlaganje tiče se naše srpske dijaspore. Naime, i u samoj strategiji u obrazloženju ovog predloga zakona kaže se da je najbrojnija grupa migranata upravo grupa koju čini naša dijaspora. I te kako imamo pravo i treba da govorimo kakav je odnos države Srbije prema našoj dijaspori i da ukazujemo na njihove probleme, jer u zavisnosti od rešavanja tih problema i pitanje upravljanja migracijom će takođe imati određen pozitivan efekat. Zbog toga, kada govorimo o tom odnosu države Srbije prema dijaspori, moram da napomenem da je loše što nije formirana kancelarija za dijasporu i Srbe u regionu. Hoću takođe da kažem da je prethodna Vlada 2009. godine donela Zakon o dijaspori, u pitanju je zakon koji je mrtvo slovo na papiru. Samo da kažem jedan mali segment, u okviru tog zakona predviđeno je da postoji skupština dijaspora i skupština Srba u regionu.
Znate da se od 2009. godine, kada je donet taj zakon, ta skupština dva puta sastala i jedva da su doneli pravilnik o radu. Znate kako bi bilo sada važno da npr. po pitanju migracija možemo da zapitamo Skupštinu dijaspore šta ona o tome misli, jer i te kako se nje tiče ova problematika. Ne, jednostavno smo imali ministre koji dođu, održe govor da otvore Skupštinu, raziđu i delegati ostanu sami sa sobom. Opet, ne zna se ni koliko ta skupština ima delegata. U zakonu stoji 45, a posle kada je usvojen izveštaj stoji 51 delegat. Eto kako se država Srbija odnosila prema dijaspori. Član sam Odbora za dijasporu Skupštine Srbije i, verujte, diže mi se kosa na glavi kada čujem priče ljudi koji dolaze i mi ih primamo u Skupštinu Srbije da nam kažu svoje probleme.
Ne znam da li znate da je 2012. godine u Mađarskoj usvojen novi ustav? Prema tom novom ustavu iz osnovnog zakona izbrisane su nacionalne manjine, između ostalog i srpska nacionalna manjina koja tamo vekovima postoji. Da li je neko postavio to pitanje, s obzirom da ti predstavnici srpskog naroda koji žive u Mađarskoj nemaju svoje zastupništvo u parlamentu, niti imaju pravo političkog organizovanja itd, da li je neko u bilateralnim odnosima tokom prethodne Vlade, a to je pitanje i za sadašnju Vladu, u razgovorima potegnuo to pitanje? Naravno da nije.
Drugo, šta se dešava sa Hrvatskom? Kada je u pitanju odnos Srbije i Hrvatske, jedino što imamo jeste sviranje gitare Borisa Tadića zajedno sa predsednikom Josipovićem, grljenje, ljubljenje i ništa više od toga. Danas u Hrvatskoj živi oko 200 hiljada Srba, a pre rata ih je živelo 600 hiljada. Raspada nam se dijaspora, sve je manje srpskog življa, kako u regionu, tako i u dijaspori, ne samo zbog toga što kao narod izumiremo, već i zbog toga što je izuzetno prisutna asimilacija.
Da li je neko postavio pitanje šta je sa stanarskim pravima Srba u Hrvatskoj i zašto se ne rešavaju infrastrukturni objekti u naseljima gde pokušavaju da se vrate? Znate li da postoji jedno privredno društvo, koje se zove "Privrednik", koje ne može da povrati svoju imovinu od 2000 kvadratnih metara u centru Zagreba, iako postoji više od 100 godina, a obrazloženje je - zbog toga što nije postojao kontinuitet od 1945. godine kada je konfiskovana imovina do danas? Pri tome, postoje i druga takva udruženja kojima je vraćena imovina sa jednom zapetom - oni su dok nije postojao taj kontinuitet radili u ostvarenju interesa hrvatske države. Dakle, diskriminacija na svakom koraku.
Isto je i u Nemačkoj. Skoro smo primili jednu delegaciju srpskih pisaca iz Frankfurta, kažu da bukvalno ne mogu jedno slovo da ištampaju, a da finansira nemačka vlada, neke knjige koja je na srpskom jeziku. To su vrlo važna i ozbiljna pitanja, posebno kada govorimo o tim državama koje govore kako su velike demokratije, kako poštuju ljudska i manjinska prava, a sve u svemu vidimo da je naš narod tamo ostao sam da se bori, da nema iza sebe državu koja će stati i čuvati mu leđa i još mu pomoći.
(Predsednik: Gospodine Petkoviću, nažalost, vreme vaše poslaničke grupe je isteklo. Možete da završite rečenicu.)
Samo da završim.
U članu 5. ovog predloga zakona stoji da se upravljanje migracijama ostvaruje poboljšanjem položaja i zaštitom prava interesa pripadnika dijaspore i Srba u regionu, očuvanjem, jačanjem i ostvarenjem veza pripadnika dijaspore i Srba u regionu sa Republikom Srbijom.
Ako se Zakonom o dijaspori ništa nije učinilo, mislite da će se ovim predlogom zakona nešto poboljšati? Vreme je pred nama da učinimo nešto kada je u pitanju naš narod u svetu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Pre nego što nastavimo dalje, pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika, radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, dobili ste izveštaj Administrativnog odbora koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima: Radmilu Kostiću, izabranom sa izborne liste "Pokrenimo Srbiju" – Tomislav Nikolić i Radoslavu Komnenoviću, izabranom sa izborne liste Ivice Dačić – SPS – PUPS – JS.
Na osnovu odluke Republičke izborne komisije, izveštaja i predloga Administrativnog odbora, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima: Radmilu Kostiću i Radoslavu Komnenoviću.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim ih da ponavljaju tekst zakletve za mnom.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanici ponavljaju.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI"
Molim narodne poslanike da potpišu tekst zakletve.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.
...
Romska partija

Srđan Šajn

Srpska napredna stranka
Poštovane dame i gospodo, za Romsku partiju i za mene kao člana poslaničkog kluba SNS, kada govorimo o migracijama, izuzetno je bitno da ih posmatramo sa dve pozicije, odnosno iz dva različita ugla. Jedan ugao jeste, u svakom slučaju, sve ono što činimo ovim zakonom, da neke državne interese odbranimo i da država Srbija i prema Međunarodnoj zajednici, a i prema samoj sebi, u ovoj oblasti bude krajnje korektna i ispuni određene ciljeve i određene stvari koje je postavila pred sobom.
Međutim, postoji jedan drugi ugao. Ne možemo da se bavimo pitanjima migracija, a da ne govorimo o ljudima koji su pogođeni tim dešavanjima, i u tom smislu da rešavamo stvari na takav način da ne razmišljamo dovoljno o ljudima koji zbog toga trpe različite loše uticaje. U tom smislu ću da govorim i o jednom konkretnom primeru koji se dešava i koji je poznat Komesarijatu za izbeglice, da smo imali i predstavnike Romske nacionalne zajednice i predstavnike srpske zajednice i drugih koji su u Srbiji živeli, a ne možemo da kažemo da su unazad ovih 15 godina uvek bili konsultovani kada je bilo u pitanju rešavanje njihovog položaja.
Suprotno tome, dešavale su se velike zloupotrebe. Imali smo situaciju da su predstavnici državnih organa zajedno sa nekim nevladinim organizacijama dobili ozbiljna sredstva, međutim, ta sredstva nisu završavala kod krajnjih korisnika, kod ljudi kojima je trebao da se reši socijalno-ekonomski položaj. Umesto da završe tu, ona su završavala u nekim drugim sumnjivim kanalima. Ljudi koji su iz Leskovca, a živeli su u Beogradu, i još u težoj situaciji ljudi koji su sa Kosova došli u Beograd, bili su pozdravljani od strane nekih političara izjavama - vratite se odakle ste došli, bili su pozdravljani izjavama nekih političara tako što su od tih stotine hiljada dinara, koliko su trebali oni da dobiju, 20 hiljada dobili oni, a po 80 hiljada su dobili predstavnici nevladinih organizacija, koji su glumili nekakvu sponu između državnih organa i njih.
U tom smislu smatram da bi trebala predstavnica Vlade da obrati pažnju na amandman koji sam podneo, čija suština ide ka tome, predlog ide u tom pravcu da Komesarijat i državni organi moraju da uvažavaju upravo interese konkretnih ljudi koji su pogođeni tim pitanjima i da oni budu kontakt osoba sa državnim organima koji će odlučivati o svojoj sudbini.
Nije isključeno da nevladine organizacije učestvuju u realizaciji tih problema. Nije isključeno da nevladine organizacije imaju određenu ulogu, ali ne može jedna nevladina organizacija koja je formirana, pitaj boga od koga, da dođe pred državni organ i kaže da desetine hiljada ljudi koji su pogođeni ovim procesom hoće da se vrate na Kosovo, ili hoće da se vrate u Leskovac, ili hoće da se vrate u neku drugu sredinu. Moramo da poštujemo prava tih ljudi. Moramo da pitamo Srbe sa Kosova da li oni hoće da žive u Beogradu ili hoće da žive u Nišu. Moramo da pitamo i desetine hiljada Roma koji su došli sa Kosova, da li oni hoće da žive u Leskovcu ili Novom Sadu. Ukoliko ne budemo na taj način pristupili tom pitanju, plašim se da ulazimo u problem koji smo imali i ranije.
U tom smislu, ide i argumentacija gospođe Donke Banović, da mi moramo ozbiljno da razmišljamo o ljudskim i manjinskim pravima pogođenih lica i upravo ovaj amandman o kome sam govorio, koji podrazumeva unošenje jednog novog principa, jeste načelo zaštite prava. Ukoliko to budete prihvatili, mislim da ćemo onda otići korak dalje u odnosu na ono što projekat Predloga zakona govori, a to je da stvaramo balans između potrebe države, potrebe zajednice u celini, između potrebe tih ljudi koji su nažalost, pogođeni ovim različitim dešavanjima, a često nisu mogli ništa da urade u tom pravcu.
Sledeća stvar o kojoj želim da govorim, moja impresija čitajući ovaj zakon jeste da se on ipak odnosi između ostalog, ako izuzmem ljude koji dolaze u Srbiju i koji nisu državljani Srbije, da se on ipak odnosi na četiri miliona građana Srbije.
Kada govorimo o tome, govorimo o tri miliona Srba koji nalazi u različitim drugim zemljama i govorimo oko milion pripadnika drugih nacionalnih zajednica koje se nalaze u drugim zemljama, jer samo Nemačka i Austrija broje preko. U Austriji preko 250 hiljada građana Srbije, od čega je upravo najveći broj Srba.
U tom smislu smatram da kada budete doneli Akcioni plan sastavni deo tog Akcionog plana bi trebala da bude i instruktaža predstavnika DKP, znači diplomatsko-konzularnih predstavništava, na koji način ne samo da izdaju pasoše u Austriji, ne samo da se bave pitanjima da li je neko zatvoren, da li nekome treba da izdaju smrtovnicu, nego da se zaista organizovano bavimo pitanjima naših ljudi koji su tamo, a iz više razloga. Prvenstveno što se ti ljudi osećaju, lično sam sam živeo 10 godina u Austriji, ti ljudi se osećaju usamljeno, ti ljudi nemaju pravih kontakata sa svojom državom i u pitanju su ljudi koji mogu i te kako puno da nam doprinesu u ovoj krizi i da budu naši lobisti, ali jednostavno nemamo ogovarajući kontakt.
U tom smislu Komesarijat ima ozbiljne obaveze, ima ozbiljne ingerencije i mislim da je kolega bio u potpunosti u pravu kada je govorio i o drugim pitanjima, a ne samo o pitanjima kako ćemo da rešimo problem interno raseljenih lica. Kako ćemo da rešimo problem ljudi koji su iz drugih zemalja došli da žive u Srbiju, zbog problema koje su imali tamo. Da u tom Akcionom planu, na osnovu zakona Vlada zaista mora da uradi jedan sistematski pregled aktivnosti koje će da preuzme i da tih četiri miliona građana iskoristi kao jedan ozbiljan potencijal Srbije za dalji razvoj.
Ovde bih završio kako bi i ostale kolege diskutovale. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala gospodine Šajn.
Sledeći prijavljeni je narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Borislav Stefanović

Demokratska stranka
Zahvaljujem se gospodine predsedniče.
Uvažena ministarko, poštovane kolege, pre svega ste videli iz ranijih izlaganja kolega iz DS da ćemo mi podržati ovaj zakon. Smatramo da je dobro da Vlada i na ovom polju potvrđuje jedan kontinuitet sa prethodnom vladom ne zato što je to motivisano političkim, stranačkim razlozima, već prosto što postoje sfere našeg života koje se uređuju na jedan način koji je najbolje moguć u datim okolnostima, ko god da je na vlasti u ovoj državi.
Mislim da je ovo jedan od tih primera i u tom smislu svakako treba podržati ovaj zakon. Naravno, ima par primedbi tehničkih prirode koje bi ja rekao od niza onih kojih bi rekao, a koje nije spomenuo moj kolega Janko Veselinović. Spomenuću samo da mi upada u oči definitivno da će se Komesarijat baviti poslovima vezanim za žrtve i lica koja su stradala ili su imala probleme, ili su isterani iz svojih domova u konfliktu na Kosovu do 2000. godine. Znači, zamolio bih da se stavi do 2004. godine, iz poznatih martovskih razloga, ne znam kako bi ih drugačije nazvao.
Ono što svakako bode oči i što je malo nejasno, to je čini mi se, zaista, predug rok uvođenja propisa vezanih za ovaj zakon, a to je čak 12 meseci. Smatram da je to predug rok i da bi trebao da se značajno smanji.
Inače, ovde smo svedoci donošenja jednog pravnog akta koji mi u DS čitamo kao oruđe ove ili bilo koje Vlade u borbi sa posledicama neke druge nesreće koja pogađa stanovništvo. Tako da se vi u stvari borite posledicama, a ne uzrocima, kroz ovaj akt. U tom smislu vam treba dati svu podršku.
Mene brine u prethodnom delu rasprave iskazano nejedinstvo vladajuće koalicije po ovom pitanju. Očigledno je da tu postoje neka nerazumevanja koja su možda plod nedovoljnog koordinisanja između dve najjače grupacije u vladajućoj koaliciji. Ali, podvlačim vam da ćemo mi iz DS pružiti podršku tako da ne treba da se brinete što se tiče tog dela.
Ono što je svakako interesantno da migracije pogađaju skoro sve zemlje u savremenoj Evropi i one su unutrašnje i spoljne, to ste lepo ovde i ukazali i na pravi način prezentovali. Međutim, ono što je važno da mi spomenemo da je jedan od neželjenih segmenata migracija su pitanja lažnih azilanata koji mogu jako velike štete da donesu interesu Republike Srbije. To je pitanje, ne za vas, već za gospodina Dačića koji bi trebao da kroz rad MUP mnogo više da radi na principu i problemu suzbijanja lažnih azilanata, kroz adekvatno kriminalističko tretiranje ljudi koji zloupotrebljavaju ovo jedno od osnovnih ljudskih prava.
Tako da, kada premijer Dačić javno kaže da ćemo mi biti spremni da čak platimo troškove povratka lažnih azilanata u Srbiju, gospodin Dačić to govori misleći da javnost u Srbiji ne zna da mi inače, po međunarodnim sporazumima smo dužni da platimo povratak tih ljudi u Srbiju. Ali, ja kao narodni poslanik i čovek koga su birali građani, koji je između ostalog i profesionalni diplomata, moram na to da ukažem, da je to bio jedan "pucanj u prazno", samim tim što smo mi dužni da platimo njihov povratak.
Migracije unutrašnje se suzbijaju razvojem industrijskih centara u samoj Republici Srbiji zašta je potrebno da ova Vlada pokaže mnogo više agilnosti i mnogo više spremnosti na otvaranje radnih mesta i privlačenje stranih investicija, što neće ni malo biti lako, u uslovima ekonomske krize, ali mnogo više nažalost, u zaista pokazanom vrlo visokom stepenu nekompetentnosti rada vlade u privih 100 dana. Moram da kažem da mi zaista imamo migracije i na drugim poljima. Mi imamo migraciju cena nagore; mi imamo migraciju životnog standarda na dole; mi imamo migraciju loših kadrova na važna kadrovska mesta u Srbiji; mi imamo migraciju evropskih standarda van Srbije, mi imamo migraciju naših dobrih odnosa u regionu.
Dakle, ja moram da kažem da zaista sam zabrinut, ja i DS sa načinom kako se neka važna pitanja u ovom trenutku tretiraju.
Za kraju, uz obećanu podršku i molbu da se isprave ove stvari na koje sam ukazao, zbog dobrobiti naših građana. Oni će biti korisnici, nažalost, ovih mera i nije mi jasno kako smo u kritici prema Vladi došli na to da se priča o integrisanom upravljanju granica. Moram da spomenem i da kažem da je tačno i da jeste evropski postulat integrisan u upravljanju granica i on će i biti uveden na sve granice Republike Srbije, s tim što administrativni prelazi nisu granice.
Postoje jasne odlike šta su granice, a to je državni simbol, zastava, grb i granični kamen, što prema KiM ova vlada, prethodna Vlada i siguran sam, i buduća vlada nikada neće dozvoliti.
Prema tome, nemojte da menjamo teze i da u političkoj borbi se služimo takvim stvarima koje nikome ne idu na čast.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Narodni poslanik Predrag Marković odustaje.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
...
Srpska napredna stranka

Milanka Jevtović Vukojičić

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedniče, uvažena ministarka, kolege poslanici, Zakon o upravljanju migracijama je odgovor jedne odgovorne vlade prema ovom značajnom problemu.

Naime, u Zakonu o upravljanju migracijama pošlo se od strateškog dokumenta, odnosno od strategije upravljanja migracijama, od njenog strateškog cilja i naravno, od akcionog plana koji za 2011. i 2012. godinu predviđa utvrđivanje zakonskog okvira, kako bi Komesarijat za izbeglice radio na prikupljanju podataka, a u cilju profilisanja migracione slike Republike Srbije.

Dva su ključna elementa, odnosno ovog zakona o upravljanju migracijama, a to je davanje novih nadležnosti Komesarijatu za izbeglice, koji bi trebalo da nastavi da radi kao Komesarijat za izbeglice i migracije, i naravno, utvrđivanje jedinstvenog sistema prikupljanja, analiziranja, obrađivanja, čuvanja zaštite podataka koji su od značaja za utvrđivanje migracionog profila Republike Srbije.

Ono na šta bih ja želela posebno da skrenem pažnju, to su član 10, 12. i 13. pomenutog zakona.

Naime, članom 10. reguliše se obrazovanje saveta za migracije na lokalnom nivou i ono na šta ja želim da skrenem pažnju, u pozitivnom smislu, to je da su članovi saveta za migracije na lokalnom nivou, sem predstavnika izvršne vlasti lokalne samouprave i predstavnici centra za socijalni rad, predstavnici Nacionalne službe za zapošljavanje, predstavnici MUP, poverenik i organi opštinske uprave, ali u skladu sa specifičnostima pojedinih opština, u sastavu ovih saveta mogu ući i drugi sistemi na lokalnom području, kao što je sistem obrazovanja, kao i udruženja migranata, što smatram jako značajnim, jer samo kroz participaciju i aktivno učešće ovih lica migranata, mogu se donositi adekvatni planovi i programi na lokalnom nivou.

Što se tiče članova 12. i 13. oni se odnose na obezbeđivanje smeštaja licima kojima je priznato pravo na povratak, na osnovu sporazuma o readmisiji i naravno smeštaj lica kojima je priznato pravo na utočište.

Ono na šta posebno hoću da skrenem pažnju, to je da i kroz ove članove zakone dolazi do umrežavanja sistema koji se bave raznim segmentima života migranata, a to je Komesarijata za izbeglice i centara za socijalni rad, kod onih posebno ranjivih društvenih grupa, a tiču se starih, bolesnih i iznemoglih lica u posebnom psihofizičkom stanju i naravno, dece bez roditeljskog staranja.

Ova lica na osnovu akta centra, smeštaju se u ustanove socijalne zaštite, smeštaju se na porodični smeštaj ili se smeštaju kod drugih pružalaca usluga. Kompletne troškove njihovog smeštaja snosi Komesarijat.

Nadamo se da će donošenjem podzakonskih akata, a predviđeno je ovim zakonom da se donesu u roku od godinu dana, još detaljnije biti određeni članovi ovog zakona, još detaljnije razrađeni.

SNS svakako će podržati donošenje ovog zakona, jer smatra da je bolje imati zakon, nego nemati zakon, odnosno da imanje zakona je i te kako napredak za državu, a nemanje zakona vodi u haos.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Sledeća prijavljena za reč je narodni poslanik Jadranka Joksimović.
...
Srpska napredna stranka

Jadranka Joksimović

Srpska napredna stranka
Uvaženi predsedniče, kolege poslanici, ja ću veoma kratko o Predlogu zakona o upravljanju migracijama. Ono što je važno za naše građane da znaju, jeste kako se koncipira migraciona politika u Srbiji i koja su to pitanja koja su od značaja za koncipiranje migracione politike. To su, pre svega, nerešena pitanja spoljnih migracija, to je odlazak visoko-obrazovnih kadrova, obaveze, osnove ugovore o readmisiji, problemi povratnika i poštovanje međunarodnih standarda.
To su stvari od velikog značaja za budućnost države i posebno za budućnost evropskih integracija, što je takođe prenebregnuto u jednom delu rasprave naglasiti, a nedavno smo ponovo imali problematizaciju pitanja viznog režima, upravo zbog nekih spornih nerešenih pitanja iz oblasti migracione politike.
Ova pitanja upravljanja migracijama jeste jedan dugoročni problem. Pitanje migracija je neodvojivo od onoga što jeste pojam reintegracija, jer reintegracija onih koji su po osnovu sporazuma o readmisiji vraćeni, koji nisu postali tamo gde su otišli funkcionalni delovi zajednice, postavlja se kao ključno pitanje, kako ćemo onda od njih napraviti funkcionalne članove zajednice u našoj zemlji. To je valjda osnovno pitanje, jer se ne radi o nekim apstraktnim kategorijama, radi se o ljudima koji su naši bivši ili budući sugrađani i komšije sa kojima treba da živimo na najbolji mogući način i oni koji treba da se uključe u zajednicu na najbolji mogući način.
Zbog toga je jako važno naglasiti da su ona pitanja koja muče sve ove kategorije koje potpadaju pod probleme gde je obuhvaćeno upravljanje migracijama, jesu smeštaj i nezaposlenost, jeste nastavak obrazovanja, ukoliko je to obrazovanje negde i započeto i jeste pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama.
Naravno, tu je neodvojivo pitanje humanitarne pomoći i onoga što mi kao društvo možemo solidarnošću da pomognemo da ljudi zaista budu uključeni kao funkcionalni delovi našeg društva.
Što se tiče tehničkih elemenata u samom Predlogu zakona, jednog objedinjavanja poslova u okviru Komesarijata, to čini mi se nije loše rešenje, to je rešenje koje treba i traži jaku logističku i interresornu podršku, s obzirom da bi tu trebalo da se uključi i Ministarstvo kulture i informisanja, i Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, MUP, Ministarstvo rada, zbog toga što su ova resorna ministarstva zadužena za sva ona pitanja koja zaista opterećuju populaciju koja se tretira ovim predlogom zakona.
Zato bih volela da samo ukažem na jednu malu nepreciznost u Predlogu zakona, a možda i nije nepreciznost, dosta je široko postavljen član 14. koji kaže između ostalog da je način uključivanja u društveni, kulturni i privredni život lica iz stava 1. ovog člana, da uređuje Vlada, na predlog Komesarijata.
Komesarijat bi zaista trebalo da ima u vidu koliko su veliki problemi sa kojima ćemo se suočavati i mi kao Vlada i zakonodavno telo, a sa druge strane ljudi koji će biti tretirani ovakvim predlogom zakona.
Takođe bih volela da naglasim jednu temu koja se ovde ceo dan provlačila kroz parlament, o tome kako je ovo samo neki tehnički zakon, koji ima tehnički karakter i kako on ne rešava ništa važno.
Zaista smatram da je u pitanju krovni zakon koji nastavlja ono što je Srbija do sada već uradila u zakonodavnoj regulativi na tom polju, pa ću ja samo ukratko pomenuti da je to Zakon o ulasku i boravku stranaca iz 2008. godine, Zakon o azilu iz 2007. godine, Zakon o zaštiti državnih granica iz 2008. godine, Zakon o identifikaciji dokumenata iz 2008. godine, Zakon o državljanstvu iz 2004. godine, itd.
Dakle, mi smo na tragu onoga, ova vlada je na tragu onoga što je već uspostavljeno kao jedna zakonodavna regulativa u ovoj oblasti, doneli jedan krovni zakon koji će naravno na jedan sveobuhvatan način tretirati problem upravljanja migracija.
Što se tiče kritika o tome da za 100 dana prethodna Vlada nije pokazala mnogo zakonodavne inicijative, odnosno da nismo usvojili mnogo zakona, zaista moram da se osvrnem, s obzirom da se i ovde radi o jednom važnom predlogu zakona, na činjenicu da hiperprodukcija zakona ne znači suštinski napredak društva, ukoliko se ti zakoni ne primenjuju i ukoliko nismo u stanju da formiramo institucije koje će na pravi način, i ne samo institucije nego i političku volju, koja će na pravi način da sprovodi ono što jesu zapravo glavne intencije i namere predlagača zakona.
Prema tome, nikako se neću složiti da Vlada nije, da nema zakonodavnu inicijativu. Naprotiv, nekoliko veoma važnih sistemskih zakona je ne samo u proceduri, nego je već usvojeno. Do kraja godina se planira još, tako da mislim da ova vrsta nekonstruktivne, zaista, kritike opozicije, ne vodi ničemu osim da problematizujemo stvari koje ne bi trebalo problematizovati. Biće nam drago ukoliko opozicija da amandmane koji će na zaista neki suštinski način unaprediti ovaj zakon i svakako da ćemo biti raspoloženi da o tome razgovaramo.
Mogu samo da zaključim da će SNS, poslanička grupa SNS u svakom slučaju u Danu za glasanje glasati za predloženi zakon. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.