Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić. Nije u sali.
Sledeći prijavljeni jeste narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana i uvažena ministarka, poštovani predstavnici Komesarijata za izbegla i raseljena lica, mi danas ovde raspravljamo o jednom od najvažnijih zakona u našoj državi. Stupanje na snagu ovog zakona o upravljanju migracijama Komesarijat za izbeglice koji je obrazovan Zakonom o izbeglicama iz 2002. godine i 2010. godine nastavlja rad pod nazivom Komesarijat za izbeglice i migracije, a delokrug rada mu se proširuje i utvrđen je ovim, kako je rečeno u obrazloženju, drugim zakonima.
Međutim, sam naziv Komesarijat za izbeglice i migracije možda nije najadkvatniji. Možda bi trebalo porazmisliti jer možda bi trebao da glasi Komesarijat za prognanike, raseljena lica i migracije. Zašto za prognanike? Mi smo čuli od prethodnih diskutanata, kao npr. gospodina Derete, koji je okvalifikovao naše prognanike, citiram njega – da su oni legalno napustili zemlju. Što nije tačno, to je uvreda za prognanike, a čak ako hoćete i za ovaj dom. Međutim, meni je žao što njega ovde nema da se razjasnimo oko ovog termina.
Kada govorimo o samom terminu moram da kažem da i prethodni diskutanti, pogotovo iz DS, iz LDP nisu u pravu kada kažu da ova Vlada nije rešila određene probleme. Upravo je obrnuto. Ova Vlada je dala ovaj zakon na koji čekamo 20 godina, dame i gospodo, ranije je bio samo Zakon o izbeglicama.
Prema tome, nije tačno, ono što su oni izneli i što su danas prozvali novu vladu i predsednika države. Moram da kažem radi istine, hvala predsedniku države Tomislavu Nikoliću i Vladi na čelu sa gospodinom Dačićem što je dala nadu građanima Srbije da srpska država radi u korist Srbije i njenih građana.
Drugo, napad na Vladu ovde, što je jutros izrečen i na Tomislava Nikolića, to je napad na pokušaj Srbije da ustane iz pokajničkog korena, isključivo krivca, koju je vodila prethodna vlada Borisa Tadića i prethodne vlade, u korist tuđih interesa, a preko naših leđa.
Dozvolite da se vratim na temu, to je odgovor gospodi koja su govorila pre, prethodnicima, sa ovim zakonom, dame i gospodo, o upravljanju migracijama, Komesarijat za izbeglice, dobija širi delokrug rada, kako ste i sami pojedini ovde rekli, a za takve poslove moraju postojati dobre stručne službe da bi odgovorile naraslim zadacima i ja apelujem da Vladu, ne na Komesarijat, na Vladu Republike Srbije, da o ovim problemima posebno vodi računa.
SNS smatra da Komesarijat kao vladin organ treba da prati nagomilane probleme i ovo podvlačim specijalno, vezano za prognanike od trenutka njihovog progonstva do trenutka njihovog povratka iz zemlje iz koje su prognani, te ostvarivanje njihovih legitimnih, ljudskih, imovinskih i drugih stečenih prava, kao i onih koji se nisu vratili, a stekli su iz zemlje iz koje su prognani određena imovinska, ljudska i stečena prava i nalaze se danas u Republici Srbiji.
To je osnovni problem, dame i gospodo narodni poslanici, a mi danas praktično, Komesarijat za izbeglice, obrazovan Zakonom o izbeglicama preimenujemo u Komesarijat za izbeglice i migracije, što je dobro sa aspekta sadržaja, kojim će se baviti, odnosno provoditi ovaj vladin organ.
Ovo je prilika da narodni poslanici u Skupštini RS, a i naši, da kažu svoju reč, kako o ovom organu, kako i o problemima prognanih Srba, posebno onih iz Republike Hrvatske, kao i raseljenih lica iz južne srpske pokrajine KiM, a nažalost danas o tome ovde nismo čuli.
Lično smatram da probleme danas nismo ni naznačili, one koje zakonodavac prethodni nije imao na umu.
U vremenu od izbijanja rata na prostoru Jugoslavije od 1991. godine pa do njegovog kraja 1995. godine, građani Srbije i država Srbija, prihvatila je preko milion prognanih Srba iz bivših jugoslovenskih republika, a kasnije iz južne srpske pokrajine Kosova i Metohije.
Nije tačno, dame i gospodo da ima sada 60 hiljada prognanih Srba. Nismo ih skinuli sa spiska time što smo im dali državljanstvo, a to prethodne vlade su činile 20 godina. Sada oni nas gledaju, izbegla i raseljena i čude se o čemu govorim.
Građani Srbije, prihvatili su prognane Srbe na najbolji mogući način onako kako se to retko može videti bilo gde u svetu.
U to ime, najtoplije se zahvaljujem, u ime prognanih Srba, a oni im to nikada neće zaboraviti.
Međutim, vlasti bivšeg režima nisu na adekvatan način učinile, iako su prethodnici rekli da jesu, sve što su mogle za prognane Srbe, pogotovo za prognanike koji su se vratili iz neobjašnjivih nama razloga.
Navešću samo deo problema koje su bivše vlasti, bivšeg režima, mogle inicirati da reše i uz pomoć država nastalih na prostoru bivše Jugoslavije i EU, a nisu rešili zbog nebrige, nekompetentnosti ili inertnosti ili nekih drugih razloga nama nepoznatih.
Kada je Republika Hrvatska u pitanju i prognana lica, onda vredi jedna opšta konstatacija da imovinska, nacionalna, građanska i druga stečena prava Srba, posebno u povratničkim sredinama, gotovo i da se i ne ostvaruju.
Koji su to problemi? O ovome danas u ovoj skupštini treba razgovarati, jer na početku sam i naglasio da naš Komesarijat i naša vlada treba pratiti od vremena progonstva do vremena povratka, dakle, onih koji se vraćaju i posebno one koji su danas za integraciju u Republici Srbiji.
Pod broj jedan staviću vraćanje nezakonito oduzetih stanarskih prava prognanih Srba iz Republike Hrvatske.
Da li smo to stavili na dnevni red? Naravno da nismo. I ako jesmo, to je prethodna vlada stavila na jedan čudan način, zapravo poklonila 42 hiljade stanova Republici Hrvatskoj.
Republika Hrvatska nije rešila ovih 42 hiljade nezakonito, to podvlačim, oduzetih stanarskih prava prognanih Srba, iako je to bila njena obaveza na temelju sarajevske Deklaracije iz 2005. godine.
Zašto o tome danas ovde razgovaramo? Republika Hrvatska je odlukom Sabora od 15. jula 2008. godine usvojila zakon o područjima posebnog društvenog interesa, a to je bivša Republika Srpska Krajina i njima su stanovi oduzeti, prognanim Srbima tokom hrvatskih vojnih operacija "Bljeska" i "Oluje". Zapravo, ti se stanovi daruju osobama, uglavnom izbeglim Hrvatima iz Republike BiH kojima je, verovali ili ne, BiH pod pritiskom Međunarodne zajednice, vratila te stanove i kuće.
Šta sada ja predlažem, zapravo i SNS ima ovaj program koji ću na neki način probati da predložim Vladi i Komesarijatu da ga realizuje.
Vlada Republike Srbije bi trebalo da predloži Vladi Republike Hrvatske, da Sabor Republike Hrvatske donese odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će biti omogućeno da korisnicima stanova Srba vrati njihove stanove nad kojima su imali stečena prava. Dalje, da se svim građanima, i u ovom slučaju Srbima, omogući otkup tih stanova po istoj ceni koje su plaćali bivši nosioci prava po ustavnom principu jednakosti građana pred zakonom. Ako nije moguć povratak istih stanova, onda treba sagraditi nove u istom opsegu i kvadraturi koje su imali i omogućiti iste uslove otkupa ili pravičnu naknadu.
Zašto prethodne vlade ovo nisu stavile na dnevni red? Voleo bih da iz jutrašnjih diskusija podsetim, iako su se hvalile prethodne vlade da su ovo rešavale, ali nisu stavile na dnevni red.
Drugo, povratak zauzete pokretne i nepokretne imovine, samo ću nekoliko nabrojati i dati predlog rešenja, kako će buduća vlada u koju ja verujem da će raditi ovo, i zato se i odnosi ...

Gospodine Atlagiću, ja mislim da ovo nije tema koja je na dnevnom redu.

Ako ovo nije tema, ja pričam o izbeglim i raseljenim licima ...

Molim vas, vratite se na temu.

Predsedavajuća, vi imate običaj mene da vraćate, ali meni je ovo struka, ako nisu prognani i izbegli, migracije, onda ja nisam čovek. Izvinite, ali pustite me da kažem.

Izvinite, nećemo pričati o imovini i povraćaju ...

Da, o tome ćemo da pričamo ...

Danas nećemo.

Da, o tome ćemo, to je upravo predmet ovog zakona i Komesarijat za izbeglice bi trebalo ovo da rešava, a mi danas da ozakonimo gospođo predsedavajuća.
Dozvolite mi da iznesem do kraja i nemojte me prekidati, ja govorim tačno u skladu sa Poslovnikom o radu Skupštine.
Povratak zauzete pokretne i nepokretne imovine, o čemu ću ovde govoriti, kako će naša republička Vlada, pitanje naših prognanika ili emigranata, kako vam bolje zvuči, rešiti, a to nismo rešavali, mislim na prethodnu vladu.
Oko hiljadu vlasnika srpske nacionalnosti ne mogu da slobodno raspolažu svojim kućama koje su tokom rata nezakonito oduzete i date na korišćenje drugim licima hrvatske nacionalnosti, tzv. privremenim korisnicima.
Šta ja predlažem? Ili da ozakonimo, pošto vidim da jedan deo ne razume o čemu se radi da naša Vlada Republike Srbije, što je zadatak Komesarijata za izbeglice, danas mu je ovo zadatak i ja verujem da gospoda iz Komesarijata razumeju o čemu ja govorim, zahteva od Republike Hrvatske da omogući vlasnicima srpske nacionalnosti da slobodno raspolažu svojim kućama koje su tokom rata ili posle rata nezakonito oduzete i date na korišćenje Hrvatima u skladu sa odlukama Vlade Republike Hrvatske iz 2006. godine.
Molim vas, ovo su vitalni interesi naših migranata. Zašto to nismo ranije radili? Pa neka odgovori bivša Vlada. Predlažem ovoj Vladi šta će da radi da uzme ovaj program koji ćemo danas izneti, kako bi mogli realizovati zakon o migracijama koji ćemo danas, nadam se, i doneti.
Većina od 10 hiljada srpskih kuća je prodata na nezakoniti način, falsifikovanjem, pomoću dvostrukih ugovora, itd, preko Agencije za promet nekretnina, koju je osnovala Vlada Republike Hrvatske u aprilu 1997. godine. Predlažem Vladi Republike Srbije da zahteva od Republike Hrvatske, kako da zahteva, pa gospodo, naši su ministri prethodnih 10 godina često posećivali Republiku Hrvatsku, postavljam pitanje, da li su ikada ove probleme svoje nadležnosti stavili na dnevni red? Dabome da nisu. Ovoj Vladi, za koju verujemo da će ovo staviti, upravo i predlažemo da iz svog delokruga stavljaju na dnevni red, kako bi se problem ovih naših migranata, koji su pod udarom rata emigrirali u Republiku Srbiju, dakle, da zahteva, da poništi ugovore koji su sklopljeni na osnovu lažnih punomoći ili dvostrukih ugovora, itd.
Međutim, verovali ili ne, da vidite koji su problemi ovih migranata, ima ih oko 10 hiljada srpskih porodica koje su do rata živele u većim hrvatskim gradovima, niko o njima ne govori. Bili su prinuđeni da zbog pritisaka i pretnji sklope ugovore o razmeni svojih kuća i stanova, zašto se danas o tome ovde ne bi raspravljalo? To se nigde na ni jednom forumu ne raspravlja. Znate gde se raspravlja? U udruženjima za izbegla i raseljena lica, niti imaju kompetenciju, pravo ni sredstva, nego Vlada Republike Srbije i Skupština, gospodo.
Predlažem Vladi Republike Srbije da zahteva od Vlade Republike Hrvatske da Sabor Republike Hrvatske donese odgovarajuće zakonsko rešenje, kojim će ovlastiti Državno odvjetništvo Republike Hrvatske da primenom aneksa "G" Sporazuma o sukcesiji poništi ugovore o razmeni čiji su vlasnici koji su do rata živeli u većim hrvatskim gradovima bili prinuđeni da i zbog pritisaka sklope suprotno svojoj slobodnoj volji i protivno međunarodnim standardima. To su ključni problemi migranata, o kojima Vlada Republike Hrvatske, ja se nadam će voditi u budućnosti.
Nadalje, Republika Hrvatska se od 1997. godine, nakon donošenja Zakona o vlasništvu uknjižila kao vlasnik na preko 800 hiljada katastarskih čestica, čiji su posednici, tj, katastarski vlasnici do 1995. godine bili Srbi i namerava da se do 2015. godine uknjiži na preostalih 700 hiljada katastarskih čestica, što su posednici, tj. ti katastarski vlasnici bili prognani Srbi, ili ako hoćete, danas migranti, evo ovde u Republici Srbiji.
Predlažem Vladi Republike Srbije, da predloži Saboru Republike Hrvatske ili Vladi, odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će se omogućiti povratak zemlje stvarnim vlasnicima, a na koju se Republika Hrvatska upisala u zemljišne knjige kao vlasnik. Dakle, radi se o 800 hiljada katastarskih čestica i obustavi donošenja rešenja sudova u Hrvatskoj o upisu države kao vlasnika na preostalih 700 katastarskih čestica, doneti odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će se omogućiti prognanim Srbima, uz podršku, normalno, države da se upišu kao vlasnici u zemljišne knjige do 2015. godine do kada je predviđeno prelazno stanje.
Da vam objasnim o čemu se radi, ti imigranti su danas ovde u Srbiji, ali zbog određenih zakonskih rešenja nisu u mogućnosti da ih na sebe prevedu iz određenih razlog, pošto nisu tamo kao povratnici i ne ispunjavaju uslove, nemaju agrotehničke mere. Dakle, vidite koji su problemi, nisu samo – mi smo dali izbeglicama državljanstvo i rešili probleme i proterali ih preko granice u
Hrvatsku i nije me briga. Upravo zakon obrnuto kaže, da moramo voditi računa od dana izgona do dana povratka i ostvarivanja prava koja su imali pre migracije.
Nadalje, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu Republike Hrvatske, propisane su visoke novčane kazne za ne obrađivanje zemljišta. Prema agrotehničkim merama, a to posebno pogađa prognane Srbe iz Hrvatske jer će ostati bez zemlje jer nemaju sredstva za plaćanje kazne, a nemaju uslova za održiv povratak, a kamoli nabavku agrotehničkih sredstava. Normalno da im se to oduzima. Predlažem da Vlada Republike Srbije, da zahteva od Vlade Republike Hrvatske da do 2015. godine obustavi primenu visokih novčanih kazni za ne obrađivanje zemlje, prema prognanim Srbima, jer nisu u mogućnosti da obrađuju zemlju niti da plaćaju kazne.
Ugovorom o obnovi, verovali ili ne, sklopljenim između države Hrvatske i vlasnika kuća, to znači migranata Srba, između ostalog piše da se vlasnik kuće mora vratiti u roku od jedne godine, tj. od dana upotrebne dozvole i ako nisu stvoreni uslovi za održivi povratak. Šta predlažem? Predlažem Vladi Republike Srbije da predloži Vladi Republike Hrvatske da Sabor Republike Hrvatske donese odgovarajuće rešenje kojim će biti promenjena odredba Ugovora o obnovi između države Hrvatske i vlasnika uništenih kuća, u ovom slučaju Srba, o povratku sredstava, ako prognani Srbi stalno ne borave u obnovljenoj kući, jer važeće odredbe u Ugovoru krši pravo na slobodno kretanje korisnika sredstava na obnovu, itd. Vidite, moram da vam kažem, pogotovo vama gospođo ministarka, jer ste vi ovde predstavnik predsednika Vlade, verujem da gospodin Dačić zna o čemu se ovde radi, Hrvatska stalno donosi neke, da izvinete, začkoljice kako bi onemogućila Srbe da uđu u svoj posed imovinskih i drugih stečenih prava.
Verovali ili ne, sledeći problem je jako ogroman – isplata dospelih neisplaćenih penzija. U dve rečenice, od oktobra 1991. godine 500 hiljada Srba, korisnika hrvatskih penzija, koji su usred ratnih zbivanja nastavili živeti van kontrole hrvatskih vlasti, ili su prognani u Srbiju, Crnu Goru ili neko drugo mesto. Ostali su bez svojih penzija, iako su ih ranije primali, odnosno isplata istih im je obustavljena jednostavnim aktom Hrvatskog penzionog fonda. Šta ja predlažem? Predlažem da Vlada Republike Srbije, da predloži Vladi republike Hrvatske da Sabor Republike Hrvatske donese zakon o mirovinskom osiguranju, kojim će omogućiti isplatu dospelih a neisplaćenih penzija prognanih Srba. Prosečno se duguje 81 penzija, to su ogromne pare. Gospodin Cucić je ovde, da li je to iko postavio? Naravno da nije ranije. Da li je to bio zadatak bivše Vlade? Dabome da jeste, nećete valjda reći da nije.
Nadalje, priznavanje kompletnog radnog staža, verovali ili ne, do 1991. godine i konvalidacija radnog staža sa priznatim doprinosima za period rata 1991. godine do 1995. godine, znate li šta se desilo? Hrvatska država ne priznaje Srbima ni ono što su radili do rata, zapravo, delu prognanih Srba nije priznat deo radnog staža, koji su stekli do 1991. godine, sa obrazloženjem da nisu uplaćivali doprinos. Istovremeno, građani hrvatske nacionalnosti u istim firmama, nemaju takav problem, ovo je samo jedan izgovor. Za mnoge prognanike je problem konvalidacija radnog staža za period 1991. godine do 1995. godine, molim vas iako ga dobiju, onda i finansijski to ne priznaju. To su takve degradacije i takva poniženja i ugrožavanje ljudskih prava, kakvi ne postoje, ne više u Evropi nego i svetu. Zahtevati da se prizna kompletan radni staž Srbima kao što su priznata i građanima hrvatske nacionalnosti do 1991. godine, i predložiti Saboru Republike Hrvatske da donese zakon o konvalidaciji, koji će omogućiti jednostavnom procedurom konvalidaciju radnog staža od 1991. godine do 1995. godine i priznanje u finansijskom smislu.
Ovo je problem o kojem ova država ćuti, a ne bi smela da ćuti, isplata devizne i dinarske štednje. Verovali ili ne, prognani Srbi iz Republike Hrvatske devizne su štediše "Jugobanke" Split.
Dame i gospodo, napominjem …