Hvala.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, moram prvo da izrazim zadovoljstvo da se ovim zakonom pokušava srediti jedna haotična situacija koja trenutno vlada u ovoj problematici.
Na početku bih da konstatujem da je dobro što u ovom članu 2. kod značenja izraza nisu objašnjeni šta su lažni azilanti.
Par diskusija je ovde bilo gde je spomenut taj termin, a poprilično je aktivan u korišćenju u javnim sredstvima informisanja od predstavnika Vlade, čak i od predstavnika međunarodne zajednice. Zapravo se radi o azilantima koji, kao što mi znamo, ne ispunjavaju zahteve i uslove koje je određena država predvidela svojim pravnim sistemom.
Mislim da je politički izraz apsolutno kojim se prikriva ozbiljnost problema koji je tim terminom obuhvaćen, jer nekad su u pitanju Romi koji se tu najviše spominju, pa nekad su i Albanci sa juga koji se takođe spominju u ovom kontekstu. Ove migracije nisu sadašnje, one su istorijski poznate i kod Roma kada su u pitanju, a kod Albanaca sa juga imate statističke podatke.
Pogledajte podatke iz 2002. godine. Tamo je naučno primećeno da je došlo do znatnog smanjenja kod većine manjina u Srbiji, ali naročito kod Albanaca. Sa 78.281 Albanca 1991. godine, u popisu od 2002. godine je bilo 61.647, što je znatno smanjenje i pored priličnog visokog prirodnog priraštaja. U tim podacima je rečeno da bi u tom desetogodišnjem periodu povećanje apsolutno trebalo da bude 16.228. Uz onih ranije 78.000, verovatno bi tamo trebalo da bude oko 95.000 Albanaca u Srbiji.
Dobro je i to što će Komesarijat prikupljati i objedinjavati informacije koje se tiču emigranata i lica koja iz naše zemlje nameravaju da odu emigranti ili su već otišli. Međutim, ovde ima jedan ozbiljan problem. Mislio sam ga na kraju pomenuti, ali pomenuću ga odmah. Ovde nisu predviđena sredstva za ovu namenu. Dakle, ovaj posao zahteva ozbiljna sredstva. Dakle, to nije ni milion ni dva dinara, to se radi o milionima evra. Stvaranje baza podataka i upravljanja tim bazama podataka, to je ozbiljan posao.
U ovom zakonu ne vidim da su obezbeđena sredstva za tu namenu. Možda će to biti sredstva iz nekih donacija ili iz nekih fondova, ali to u ovom zakonu ne vidim.
Ovaj deo možda nije morao biti predmet ovog zakona, o kome ću sada govoriti, ali, po meni, je dobro da je to pitanje rešeno, a to je da će Komesarijat na neki način u buduće obavljati poslove administrativne, stručno-tehničke za Komisiju za nestala lica, koju obrazuje Vlada. Kažem, nije mesto u ovom zakonu, ali je to dobro rešenje, jer će na neki način jedna stručna organizacija moći da vodi računa o tome, mada iz naziva ovog zakona se ne bi moglo pretpostaviti da će se to naći u ovom zakonu, ali s druge strane podržavam tu meru i nemam ništa protiv toga.
Dobro je i to što će Komesarijat u ostvarivanju svih ovih ciljeva ostvarivati međunarodnu saradnju sa nadležnim organima drugih država. Svakako da je bolje da to radi Komesarijat, nego, ne daj bože, predsednik Vlade ili njegov potpredsednik, jer od te saradnje neće biti ništa, jer oni mogu samo da naruše dobre odnose i činjenicu da mi u situaciji kada imamo manji broj emigranata iz Srbije, imamo pretnju ukidanja viza. Dakle, tu nešto, po svemu sudeći, nije u redu, a po svemu sudeći da ova Vlada ne odaje nikakav kredibilitet prema međunarodnim faktorima i prema ljudima koji vode druge države, koji su u vladama drugih država, tako da je bolje da to radi bilo ko, sem Vlade. Dakle, ona je najslabija tačka u ovom celom procesu.
Dobro je i to što će biti formiran savet za migraciju i dobro bi bilo da tu uđu stručni ljudi, a ne neki iz užih ili širih članova porodica vladajuće koalicije iz bilo koje stranke sa leva ili na desno ili kako već budemo sedeli od naredne nedelje, jer dosadašnja kadrovska politika je bila upravo takva. Ona je otprilike odražavala stranačku strukturu i strukturu porodičnih stabala pojedinih ministara.
Ono što je za mene sporno u ovom zakonu jeste rok koji je ostavljen za donošenje propisa koji bi trebali da realizuju sprovođenje ovog zakona.
Pravo da vam kažem, iznenadio sam se kada sam video ovaj rok, mislio sam da je štamparska greška. Po meni, ovo bi trebalo promeniti. Mi više nemamo mogućnosti da utičemo na ovo amandmanski, to može samo Vlada. "Propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona". Po meni je to izuzetno dug rok, pogotovo imajući u vidu ovu Vladu koja nema baš neki preveliki osećaj za probleme izbeglica, prognanih, raseljenih itd, pa mi se čini da ovom pitanju neće posvetiti značajnu pažnju.
Imajući u vidu ono što sam na početku rekao, mi iz DS smatramo da je ovaj zakon malo okasnio, da je trebao biti donet i pre Zakona o NBS, koji je bio zakon za jednog čoveka i pre Zakona o amnestiji, o kome ćemo govoriti narednih dana, koji pušta na slobodu ozbiljne kriminalce i pre zakona kojim je povećana stopa PDV sa 18 na 20%, koji je našu zemlju doveo do opšteg rasta cena. Imajući u vidu ono na početku rečeno, DS će uvažiti činjenicu da je ovo proevropski zakon i verovatno podržati ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.

Hvala.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, neću elaborirati članove ovog zakona. Pokušaću da u nekoliko rečenica kažem svoje viđenje.
Migracija nije problem sa kojim se susreće samo Srbija. To je problem sa kojim se susreću mnoge zemlje u svetu. Naša muka je možda samim tim i veća, jer je na prostorima bivše naše države došlo do određenih i ratnih sukoba, pa smo imali i tu nesreću.
Danas sam slušao koleginice i kolege koji su govorili o ovom zakonu i hoću da verujem da su njihove namere bile iskrene i da ćemo svi pokušati da u interesu svih građana Srbije donesemo jedan zakon koji će u ovoj oblasti uvesti red.
Ne možemo nikako da dovodimo u pitanje rad ove Vlade, pogotovo ne u ovih 100 dana, jer ovo nije problem ove Vlade i nije problem ove većine, ovo je problem sa kojim se suočava Srbija i moramo zajednički da ga rešimo.
Raduje me da je sad kolega rekao da će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Mislim da tako trebamo i ubuduće da radimo. Ovo su problemi sa kojima je suočena Srbija, nisu problemi samo jednog ministarstva ili Komesarijata za izbeglice.
Nadam se da ćemo i danas, a i ubuduće na ovakav način raditi i da ćemo pokušati da rešimo sve probleme u interesu svih građana Srbije. Hvala.

Hvala.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, moram prvo da izrazim zadovoljstvo da se ovim zakonom pokušava srediti jedna haotična situacija koja trenutno vlada u ovoj problematici.
Na početku bih da konstatujem da je dobro što u ovom članu 2. kod značenja izraza nisu objašnjeni šta su lažni azilanti.
Par diskusija je ovde bilo gde je spomenut taj termin, a poprilično je aktivan u korišćenju u javnim sredstvima informisanja od predstavnika Vlade, čak i od predstavnika međunarodne zajednice. Zapravo se radi o azilantima koji, kao što mi znamo, ne ispunjavaju zahteve i uslove koje je određena država predvidela svojim pravnim sistemom.
Mislim da je politički izraz apsolutno kojim se prikriva ozbiljnost problema koji je tim terminom obuhvaćen, jer nekad su u pitanju Romi koji se tu najviše spominju, pa nekad su i Albanci sa juga koji se takođe spominju u ovom kontekstu. Ove migracije nisu sadašnje, one su istorijski poznate i kod Roma kada su u pitanju, a kod Albanaca sa juga imate statističke podatke.
Pogledajte podatke iz 2002. godine. Tamo je naučno primećeno da je došlo do znatnog smanjenja kod većine manjina u Srbiji, ali naročito kod Albanaca. Sa 78.281 Albanca 1991. godine, u popisu od 2002. godine je bilo 61.647, što je znatno smanjenje i pored priličnog visokog prirodnog priraštaja. U tim podacima je rečeno da bi u tom desetogodišnjem periodu povećanje apsolutno trebalo da bude 16.228. Uz onih ranije 78.000, verovatno bi tamo trebalo da bude oko 95.000 Albanaca u Srbiji.
Ovde je 2002. godine taj podatak od 61 hiljade, što je došlo do znatnog smanjenja. Dat je podatak da su te emigracije prema Kosovu i prema evropskim državama. Dok imamo onaj period ratnog stanja na Kosovu i oružanog sukoba u kopnenoj zoni do maja 2001. godine, tada su bile vanredne situacije i tada su sve države u Evropi odobravale azil, politički azil za sve ljude sa tog područja koji su u to vreme tražili azil.
Svakome je jasno da sada nemamo takvu situaciju, ali je ujedno jasno da imate takvu katastrofalnu ekonomsku situaciju, gde čitave generacije ne mogu uopšte imaju predstavu kada će moći da se zaposle, da imaju elementarne uslove za normalan život. Osim toga, ta tendencija, ne sada kada je vizna liberalizacija u ovom periodu, nego pre toga, u to vreme je taj proces bio veoma intenzivan odlazak ilegalnim putem.
Sada je to manjeg intenziteta i ide nekim normalnijim postupcima. Mislim da ta procedura ima dva problema. Problem onoga što bi trebalo da se strateški reši u zemljama Evrope, a onaj osnovni bi morao da se orijentiše na ostvarivanje nekih elementarnih uslova za zaposlenje. Uopšte je cilj ovog zakona da se ostvari logika ekonomskog razvoja i zapošljavanja. To je pravac da se ovi problemi rešavaju i da ne dolazi u pitanje ugrožavanje vizne liberalizacije ili bilo kog drugog negativnog efekta. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, drage kolege narodni poslanici i narodne poslanice, sasvim je sigurno da je neophodno i potrebno regulisati ovu oblast i to bolje ikad nego nikad. Jednim modernim zakonom koji će omogućiti prikupljanje svih relevantnih informacija i činjenica koje se odnose na migracije.
Demohrišćanska stranka Srbije i ja lično smo ovde kada je ova Skupština već predlagala izmene zakona o vanparničnom postupku, ukazali na brojne zloupotrebe koje imaju za cilj da osobe koje inače ne bi imale prava, steknu državljanstvo naše zemlje. Podsetiću vas da sam tada predložila da se primena tog zakona odloži da je Narodna skupština uvažila moje sugestije, pa je primena i odložena. Takođe DHSS je tada ukazala i predlagala da usvajanje tog zakona prati usvajanje niz drugih sistemskih rešenja.
Naime, doneto je neko sistemsko rešenje koje nije ništa spektakularno. To je samo propis koji omogućava da se državni organi povežu radi što efikasnijeg delovanja u istom cilju. Bojim se da Republika Srbija je povodljivija nego inače, pa i onda kada dobronamerno želi da se reši neki problem. Ne obraća se pažnja da nisu dobronamerni svi oni na koje će se određeni zakon odnositi, pa makar to bio i zakon o upravljanju migracijama.
Smatramo dobrim da oblast migracija treba da se uredi, ali isto tako smatramo da treba voditi računa o svim brojnim zloupotrebama pri migracijama koje će bivati sve češće i koje će bivati sve masovnije, kako naša zemlja bude pristupala EU.
Kada su u pitanju migracije, onda treba voditi računa o dve stvari. Prvo, da se ostvare migraciona prava svima onima koji su se našli u nepovoljnom položaju pa su nevoljno napustili svoja ognjišta, ali isto tako treba voditi računa o sopstvenim građanima kako se ne bi dogodilo da velika i česta zloupotreba svih tih migracionih prava ugroze nas same. Zato je DHSS predložila da se u zakonu o upravljanju migracijama, sa jedne strane integrišu odredbe koje će definisati šta je to zloupotreba migracionih prava. Sa druge strane, da se stvori jedan pouzdani informacioni sistem o tim zloupotrebama, kako bi Vlada Republike Srbije mogla da interveniše pravovremeno. Zapravo da preduzme sve mere radi suzbijanja svih zloupotreba.
Takođe smatramo, budući da zakon o upravljanju migracijama sadrži i načela da ta načela po ugledu na brojne zakone treba integrisati u načelo zabrane zloupotrebe migracionih prava. S obzirom da se ovim zakonom stvara jedinstvena informaciona baza koju će voditi Komesarijat, treba iskoristiti tu bazu i u nju unositi sve one primedbe državnih organa i organa lokalne samouprave, koje se odnose na zloupotrebu migracionih prava.
Nedavno smo bili svedoci brojnih protesta koji su izazvani u manjim mestima, upravo zbog priliva azilanata. Setite se Banje Koviljače, setite se Valjeva, setite se mnogih drugih mesta. Zato o ovom problemu mora da se priča, mora da se pristupa sa jednom naročitom pažnjom tim pre ukoliko se setimo da smo pre pola veka imali izuzetno negativna iskustva po ovom pitanju. To negativno iskustvo doprinelo je tome da danas na Kosovu i Metohiji imamo ogroman broj državljana Albanije.
Na kraju krajeva, treba reći da pametan čovek uči na tuđim iskustvima, a prosečan na svojim. Nadam se da ćemo bar biti prosečni. Stvaranje jednog informacionog sistema koji će voditi Komesarijat u kome će se naći svi oni podaci od značaja, kako za migracije tako i za sumnje o zloupotrebama. Treba da pomognu da državni organi u budućnosti takve zloupotrebe spreče.
Stanje na terenu i stepen korupcije u Republici Srbiji jasno govori da će doći do toga, jer ako imamo u vidu da je Skupština usvojila izmene Zakona o vanparničnom postupku, po kom za dobijanje srpskog državljanstva nije potrebno da korumpirate sudiju. Dovoljno je da korumpirate samo dva svedoka. Onda je zasigurno da će tako biti. Svedoci mogu biti rođaci. Svakako bi se moglo sprečiti lažno tvrđenje da je rođak iz druge države, ili pre 30 godina, da je rođen na teritoriji Republike Srbije.
Osim toga, u ovom predlogu zakona nije bilo ni jedne jedine reči o tome kako će se zloupotreba sprečiti ili barem kako ćemo za njih doznati, da bi ih u budućnosti sprečavali. Ne treba da ispadnemo naivni, a budite sigurni da će nas ta naivnost koštati kada prođe 20 ili 30 godina od primene ovog zakona. Uprkos tome što Srbi sve manje žele da žive u Srbiji, pa se trbuhom za kruhom sele, neki drugi jedva čekaju da se ovde nasele.
Na kraju krajeva ne možemo selektivno da se ugledamo na EU, jer EU jeste donela niz propisa koji omogućavaju ljudska prava, pa i pravo na azil, jer ga upravo ubraja u jedno od njih. Jeste donelo propise, koja u svojim načelima predviđaju jedinstvo porodice, ali zemlje EU su donele čitave sistemske propise kojima žele da smanje migraciju u njih. Nema razloga da mi bežimo od takvih propisa. Zato DHSS zahteva da se u svaki zakonski tekst, makar se on nazivao predlogom zakona o upravljanju migracijama, ukorporišu svi oni instrumenti sprečavanja zloupotreba. Ukoliko je po nečemu naša država poznata u svetu, onda je poznata po trima stvarima, po sportistima, naučnicima i po zloupotrebama. Hvala.

Reč ima Zlata Đerić.        

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, poštovana predsedavajuća i građani Srbije u ime poslaničke grupe NS, želim da pohvalim nameru predlagača da se konačno u Republici Srbiji donese zakon o upravljanju migracijama.
Kao neophodan pravni okvir za sistematsko i koordinisano praćenje migracionih tokova i rešavanje problema koji u društvu nastaju usled migracija. Migracija, imigracija, readmisija i repartrijacija su posebno osetljivi procesi u svakom narodu, traumatični. Zato što su najčešće izazvani istorijskim traumama. Samim tim predstavljaju kolektivni bol i državni problem sa dubokim posledicama po sudbinu svakog pojedinca koji se u ovom problemu nađe.
S toga, Srbija mora biti uključena u svojoj legislativi u svetske tokove rešavanja migracionih procesa. Migracije uvek menjaju ekonomski, socijalni, etnološki, demografski pa i mentalitetski profil društva kojem se događaju.
Mi smo zemlja koja je oduvek na takvom geostrateškom i geopolitičkom položaju da su migracije bile deo naše istorije, deo našeg razvoja, ma čime bile podstaknute, voljne ili nevoljne.
Donošenje ovog zakona i za Srbiju u tranziciji, koja je još uvek u muci otklanjanja posledice raspada prethodne države, jedno od važnih pitanja koje će dati okvir da se zakonski efikasnije, a samim tim i pravednije, rešava pitanje i problem migracije. Do ovog predloga zakona koji je pred nama nije postojao jedinstven sistem propisa kojim su regulisani osnovni bitni elementi upravljanja migracijama. Trenutno je pravni i institucionalni okvir za upravljanje migracijama u Srbiji podeljen. Problemi su zato i vidljivi i teški i brojni.
Uviđajući potrebu objedinjavanja podataka neophodnih za upravljanje migracijama pokazalo se nužnim određivanje tela koje bi objedinjavalo i analiziralo podatke relevantne za oblast migracija. Vrlo je važno da se predlogom ovog zakona određuje stručni organ nadležan za uspostavljanje jedinstvenog sistema prikupljanja, organizovanja i razmene za ovu oblast značajnih podatka i informacija. Time se rešava problem koji proizilazi iz nedovoljno sinhronizovane i koordinirane akcije organa državne uprave uključenih u sistem upravljanja migracijama. Samim tim, smatramo da je to i dobar put u rešavanju upravo onog akutnog problema kome je svako društvo izloženo kada nešto upotrebljava, to je i da ga zloupotrebljava. Mislim da će se na ovaj način smanjiti mogućnost zloupotreba svih onih prava koja proističu iz ovakvog društvenog statusa.
Jedan od uslova koji Republika Srbija mora da ispuni u cilju liberalizacije viznog režima jeste uspostavljanje i otpočinjanje sa primenom mehanizama za nadzor migracionih tokova, uz definisanje i redovno ažuriranje migracionih profila Republike Srbije i obrazovanje tela nadležnog za prikupljanje i analizu podataka o poreklu i tokovima migracije. Jedno od najvažnijih rešenja koje ovaj zakon predviđa je utvrđivanje novih nadležnosti Komesarijata za izbeglice u članu 8. stav 2. i definisanje delokruga poslova Komesarijata za izbeglice koji će se preimenovati u Komesarijat za izbeglice i migracije, a koji se odnosi na poboljšavanje uslova interno raseljenih lica dok su u raseljeništvu.
Posebno smatramo da je važna saradnja po pitanju ovako bolnog društvenog problema sa svim relevantnim institucijama, ali i međunarodna saradnja, a sa modernom obradom podataka, razmenom elektronskim putem, ta saradnja koju propisuje član 9. Predloga zakona koji je pred nama, trebalo bi da bude vrlo efikasna.
Pošto je u pitanju društveni problem i društvena pojava u kojoj Srbija nije izuzetak, a kao pojava je veoma kompleksna, kako u svom nastajanju, tako i u rešavanju, smatramo da je jako dobro što je zakonom predviđena obuka za ovu vrstu poslova i da je ona definisana članom 11. Predloga zakona koji je pred nama. Obuka će uključiti posebno motivisane kadrove, koji će onda uz primenu stečenog znanja i sticanog iskustva moći da se izbore sa problemima na koje nailaze.
Takođe, osnovna četiri načela ovog zakona, kojim će se rukovoditi svi oni koji ga sprovode, a na dobrobit onih za koje se on donosi, dakle migranata, ali pre svega i građana Srbije, moraju biti garant da će se u realizaciji poštovati sve uspostavljene etičke norme. Tu pre svega mislim na prvo načelo koje se tiče jedinstva porodice, a gde svakako treba voditi računa o svim interesima porodice, iznad svega dece. Naravno, ne treba zanemariti i mogućnost uključenja nekih novih načela, o čemu su kolege danas govorile.
Uslovi života u kolektivnim centrima su izuzetno loši, vrlo često neuslovni, nehumani, gotovo ponižavajući. Zato smo uverni da je poslednji trenutak da država preduzme konkretne korake u smislu popravljanja teške, bezmalo haotične situacije. Spremni smo da podržimo napor Vlade za donošenje ovog zakona, kao i sve dobre predloge koje budu poslanici stavili u svoje amandmanske predloge.
Kada govorimo o ovom predlogu zakona, bilo bi nepravedno ne pomenuti neke teške primere u Srbiji, koji sa nestrljenjem iščekuju celishodno zakonsko rešenje. Ne mogu a da ne podsetim kako žive štićenici u Centru za azil u Bogovođi, izražavajući nadu da će postavljanje čvršćeg pravnog okvira u kome će delovati Komesarijat za izbeglice doprineti popravljanju uslova za život azilanata i da će se ubuduće sprečiti zloupotrebe sredstava namenjenih za finansiranje ovakvih centara.
Takođe, podsećam građane na nedavna dešavanja u Banji Koviljači. Veoma često smo preko medija informisani, pa svi zajedno bili više nego uznemiravani i zabrinuti onim što se događalo u ovoj opštini zapadne Srbije. Trpeljivost lokalnog stanovništva je toliko istrošena da je došlo maltene do tačke da se samoorganizauje spram azilanata smeštenih u tamošnjem prihvatnom centru, jer su nezadovoljni načinom na koji država reguliše njihov boravak tamo, a videvši u njihovom boravku neku nesigurnost ili nebezbednost za sopstveni svakodnevni život.
Srbiji je svakako cilj da bude sigurna zemlja, pre svega za svoje građane, a onda da se migranti osećaju sigurno ovde.
Drugo važno rešenje predloženo u ovom zakonu je da se Komesarijatu poveri obavljanje stručnih i administrativno-tehničkih poslova za potrebe Komisije za nestala lica, jedno od naših akutnih i vrlo bolnih pitanja i tema. Dobro rešenje vidimo u članu 16. i 17. Predloga zakona kojim se predviđa uspostavljanje jedinstvenog sistema prikupljanja, organizovanja i razmene podataka, kao neophodnog preduslova za kvalitetno praćenje i analliziranje migracionih tokova, čime se u velikoj meri olakšava obavljanje poslova organima državne uprave i čime bi se prevazišla trenutna situacija da se podaci često nepotrebno dupliraju, gomilaju i ne mogu da se iskoriste na adekvatan i efikasan način.
U obrazloženju predlagača ovog zakona kaže se da on predstavlja odgovor na dosadašnji nedostatak propisa jedinstva i koordinacije unutar sistema, upravljanje migracijama u Republici Srbiji i da će kroz sagledavanje celokupne migracione slike Republike Srbije obezbediti sveobuhvatno i kontinuirano upravljanje migracijama. Smatramo da će praktična primena ovog zakona sigurno doneti potrebu da on bude još usavršen. Važno je da život zakona u praksi započne, a onda ćemo videti kako možemo ovu situaciju, koja je u Srbiji vrlo teška, učiniti najboljom za sve nas.
Imajući u vidu ozbiljnost problema, ceneći spremnost Vlade da napokon odgovorno reši teškoće koje proizilaze iz svake vrste voljne ili bilo čime podstaknute migracije na teritoriji Srbije, NS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.