Da, o tome ćemo, to je upravo predmet ovog zakona i Komesarijat za izbeglice bi trebalo ovo da rešava, a mi danas da ozakonimo gospođo predsedavajuća.
Dozvolite mi da iznesem do kraja i nemojte me prekidati, ja govorim tačno u skladu sa Poslovnikom o radu Skupštine.
Povratak zauzete pokretne i nepokretne imovine, o čemu ću ovde govoriti, kako će naša republička Vlada, pitanje naših prognanika ili emigranata, kako vam bolje zvuči, rešiti, a to nismo rešavali, mislim na prethodnu vladu.
Oko hiljadu vlasnika srpske nacionalnosti ne mogu da slobodno raspolažu svojim kućama koje su tokom rata nezakonito oduzete i date na korišćenje drugim licima hrvatske nacionalnosti, tzv. privremenim korisnicima.
Šta ja predlažem? Ili da ozakonimo, pošto vidim da jedan deo ne razume o čemu se radi da naša Vlada Republike Srbije, što je zadatak Komesarijata za izbeglice, danas mu je ovo zadatak i ja verujem da gospoda iz Komesarijata razumeju o čemu ja govorim, zahteva od Republike Hrvatske da omogući vlasnicima srpske nacionalnosti da slobodno raspolažu svojim kućama koje su tokom rata ili posle rata nezakonito oduzete i date na korišćenje Hrvatima u skladu sa odlukama Vlade Republike Hrvatske iz 2006. godine.
Molim vas, ovo su vitalni interesi naših migranata. Zašto to nismo ranije radili? Pa neka odgovori bivša Vlada. Predlažem ovoj Vladi šta će da radi da uzme ovaj program koji ćemo danas izneti, kako bi mogli realizovati zakon o migracijama koji ćemo danas, nadam se, i doneti.
Većina od 10 hiljada srpskih kuća je prodata na nezakoniti način, falsifikovanjem, pomoću dvostrukih ugovora, itd, preko Agencije za promet nekretnina, koju je osnovala Vlada Republike Hrvatske u aprilu 1997. godine. Predlažem Vladi Republike Srbije da zahteva od Republike Hrvatske, kako da zahteva, pa gospodo, naši su ministri prethodnih 10 godina često posećivali Republiku Hrvatsku, postavljam pitanje, da li su ikada ove probleme svoje nadležnosti stavili na dnevni red? Dabome da nisu. Ovoj Vladi, za koju verujemo da će ovo staviti, upravo i predlažemo da iz svog delokruga stavljaju na dnevni red, kako bi se problem ovih naših migranata, koji su pod udarom rata emigrirali u Republiku Srbiju, dakle, da zahteva, da poništi ugovore koji su sklopljeni na osnovu lažnih punomoći ili dvostrukih ugovora, itd.
Međutim, verovali ili ne, da vidite koji su problemi ovih migranata, ima ih oko 10 hiljada srpskih porodica koje su do rata živele u većim hrvatskim gradovima, niko o njima ne govori. Bili su prinuđeni da zbog pritisaka i pretnji sklope ugovore o razmeni svojih kuća i stanova, zašto se danas o tome ovde ne bi raspravljalo? To se nigde na ni jednom forumu ne raspravlja. Znate gde se raspravlja? U udruženjima za izbegla i raseljena lica, niti imaju kompetenciju, pravo ni sredstva, nego Vlada Republike Srbije i Skupština, gospodo.
Predlažem Vladi Republike Srbije da zahteva od Vlade Republike Hrvatske da Sabor Republike Hrvatske donese odgovarajuće zakonsko rešenje, kojim će ovlastiti Državno odvjetništvo Republike Hrvatske da primenom aneksa "G" Sporazuma o sukcesiji poništi ugovore o razmeni čiji su vlasnici koji su do rata živeli u većim hrvatskim gradovima bili prinuđeni da i zbog pritisaka sklope suprotno svojoj slobodnoj volji i protivno međunarodnim standardima. To su ključni problemi migranata, o kojima Vlada Republike Hrvatske, ja se nadam će voditi u budućnosti.
Nadalje, Republika Hrvatska se od 1997. godine, nakon donošenja Zakona o vlasništvu uknjižila kao vlasnik na preko 800 hiljada katastarskih čestica, čiji su posednici, tj, katastarski vlasnici do 1995. godine bili Srbi i namerava da se do 2015. godine uknjiži na preostalih 700 hiljada katastarskih čestica, što su posednici, tj. ti katastarski vlasnici bili prognani Srbi, ili ako hoćete, danas migranti, evo ovde u Republici Srbiji.
Predlažem Vladi Republike Srbije, da predloži Saboru Republike Hrvatske ili Vladi, odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će se omogućiti povratak zemlje stvarnim vlasnicima, a na koju se Republika Hrvatska upisala u zemljišne knjige kao vlasnik. Dakle, radi se o 800 hiljada katastarskih čestica i obustavi donošenja rešenja sudova u Hrvatskoj o upisu države kao vlasnika na preostalih 700 katastarskih čestica, doneti odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će se omogućiti prognanim Srbima, uz podršku, normalno, države da se upišu kao vlasnici u zemljišne knjige do 2015. godine do kada je predviđeno prelazno stanje.
Da vam objasnim o čemu se radi, ti imigranti su danas ovde u Srbiji, ali zbog određenih zakonskih rešenja nisu u mogućnosti da ih na sebe prevedu iz određenih razlog, pošto nisu tamo kao povratnici i ne ispunjavaju uslove, nemaju agrotehničke mere. Dakle, vidite koji su problemi, nisu samo – mi smo dali izbeglicama državljanstvo i rešili probleme i proterali ih preko granice u
Hrvatsku i nije me briga. Upravo zakon obrnuto kaže, da moramo voditi računa od dana izgona do dana povratka i ostvarivanja prava koja su imali pre migracije.
Nadalje, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu Republike Hrvatske, propisane su visoke novčane kazne za ne obrađivanje zemljišta. Prema agrotehničkim merama, a to posebno pogađa prognane Srbe iz Hrvatske jer će ostati bez zemlje jer nemaju sredstva za plaćanje kazne, a nemaju uslova za održiv povratak, a kamoli nabavku agrotehničkih sredstava. Normalno da im se to oduzima. Predlažem da Vlada Republike Srbije, da zahteva od Vlade Republike Hrvatske da do 2015. godine obustavi primenu visokih novčanih kazni za ne obrađivanje zemlje, prema prognanim Srbima, jer nisu u mogućnosti da obrađuju zemlju niti da plaćaju kazne.
Ugovorom o obnovi, verovali ili ne, sklopljenim između države Hrvatske i vlasnika kuća, to znači migranata Srba, između ostalog piše da se vlasnik kuće mora vratiti u roku od jedne godine, tj. od dana upotrebne dozvole i ako nisu stvoreni uslovi za održivi povratak. Šta predlažem? Predlažem Vladi Republike Srbije da predloži Vladi Republike Hrvatske da Sabor Republike Hrvatske donese odgovarajuće rešenje kojim će biti promenjena odredba Ugovora o obnovi između države Hrvatske i vlasnika uništenih kuća, u ovom slučaju Srba, o povratku sredstava, ako prognani Srbi stalno ne borave u obnovljenoj kući, jer važeće odredbe u Ugovoru krši pravo na slobodno kretanje korisnika sredstava na obnovu, itd. Vidite, moram da vam kažem, pogotovo vama gospođo ministarka, jer ste vi ovde predstavnik predsednika Vlade, verujem da gospodin Dačić zna o čemu se ovde radi, Hrvatska stalno donosi neke, da izvinete, začkoljice kako bi onemogućila Srbe da uđu u svoj posed imovinskih i drugih stečenih prava.
Verovali ili ne, sledeći problem je jako ogroman – isplata dospelih neisplaćenih penzija. U dve rečenice, od oktobra 1991. godine 500 hiljada Srba, korisnika hrvatskih penzija, koji su usred ratnih zbivanja nastavili živeti van kontrole hrvatskih vlasti, ili su prognani u Srbiju, Crnu Goru ili neko drugo mesto. Ostali su bez svojih penzija, iako su ih ranije primali, odnosno isplata istih im je obustavljena jednostavnim aktom Hrvatskog penzionog fonda. Šta ja predlažem? Predlažem da Vlada Republike Srbije, da predloži Vladi republike Hrvatske da Sabor Republike Hrvatske donese zakon o mirovinskom osiguranju, kojim će omogućiti isplatu dospelih a neisplaćenih penzija prognanih Srba. Prosečno se duguje 81 penzija, to su ogromne pare. Gospodin Cucić je ovde, da li je to iko postavio? Naravno da nije ranije. Da li je to bio zadatak bivše Vlade? Dabome da jeste, nećete valjda reći da nije.
Nadalje, priznavanje kompletnog radnog staža, verovali ili ne, do 1991. godine i konvalidacija radnog staža sa priznatim doprinosima za period rata 1991. godine do 1995. godine, znate li šta se desilo? Hrvatska država ne priznaje Srbima ni ono što su radili do rata, zapravo, delu prognanih Srba nije priznat deo radnog staža, koji su stekli do 1991. godine, sa obrazloženjem da nisu uplaćivali doprinos. Istovremeno, građani hrvatske nacionalnosti u istim firmama, nemaju takav problem, ovo je samo jedan izgovor. Za mnoge prognanike je problem konvalidacija radnog staža za period 1991. godine do 1995. godine, molim vas iako ga dobiju, onda i finansijski to ne priznaju. To su takve degradacije i takva poniženja i ugrožavanje ljudskih prava, kakvi ne postoje, ne više u Evropi nego i svetu. Zahtevati da se prizna kompletan radni staž Srbima kao što su priznata i građanima hrvatske nacionalnosti do 1991. godine, i predložiti Saboru Republike Hrvatske da donese zakon o konvalidaciji, koji će omogućiti jednostavnom procedurom konvalidaciju radnog staža od 1991. godine do 1995. godine i priznanje u finansijskom smislu.
Ovo je problem o kojem ova država ćuti, a ne bi smela da ćuti, isplata devizne i dinarske štednje. Verovali ili ne, prognani Srbi iz Republike Hrvatske devizne su štediše "Jugobanke" Split.
Dame i gospodo, napominjem …
