Nemam nameru da završim dok ne iznesem sve probleme migranata poteranih ratom, a to znači i Srba koji danas gledaju ovo, a prethodne vlade nisu imale namere da ovo reše.
Gospođo predsedavajuća, ako imate nameru, ja ću prekinuti, ali neću da prekinem pošto znam da govorim u skladu sa Poslovnikom.
Ovo nije prvi put da me prekidate, i prošli put ste me prekinuli na sednici.
Dakle, govorim o Zakonu o migracijama i o Komesarijatu za migracije i izbegla i raseljena lica i o delokrugu rada.
Gospodo poslanici, da li govorim o tome ili ne?
(Neđo Jovanović, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Molim vas, nemojte me prekidati.
Predsedavajuća, recite, molim vas, narodnom poslaniku da mi omogući da iznesem.

Nisam vam oduzela reč, samo nastavite. Izvolite.

Umirite narodne poslanike.

Umirili su se.

Molim vas, ovde se radi o "Jugobanci" Split. Ovo je neviđeno kršenje prava u istoriji čovečanstva. Do današnjeg dana ni jedan prognani ili migrant, po nacionalnosti Srbin, nije dobio staru deviznu štednju, a svaki građanin hrvatske nacionalnosti dobio je tu deviznu štednju. Ne radi se o "Jugobanci" Beograd.
Obrazloženje naših migranata, ili migranata povratnika ili migranata koji su danas u Republici Srbiji, njima se daje obrazloženje – kada dođe do sukcesije. To nema nikakve veze sa ovim problemom.
Mislim da i pijeteta prema tim našim izbeglim i raseljenim, zaista vas molim, gospodo narodni poslanici, da bar imamo toliko dostojanstvo da saslušamo ove probleme, ako ih već ne možemo rešiti.
Sledeće - problem za neučestvovanje u procesu privatizacije. U Hrvatskoj je proces privatizacije završen, ali bez prognanih Srba koji su ostavili najveći broj godina radnog staža u hrvatskim preduzećima.
Poštovane dame i gospodo, predlažem Vladi Republike Srbije da predloži Vladi Republike Hrvatske i Saboru da donese odgovarajuće zakonsko rešenje kojim će biti omogućeno učešće Srba u privatizaciji na način na koji je primenjen na sve ostale državljane Republike Hrvatske.
Sledeći problem – revizija presuda za rane zločine donesenih u odsustvu okrivljenih. Danas su mnogi naši građani ovde u Republici Srbiji, a sudilo im se u odsustvu. Pošteno i ujednačeno procesuiranje ratnih zločina i prestanak etnički motivisanih suđenja predlažemo da to naša vlada stavi na dnevni red sa Vladom Republike Hrvatske.
Sledeći problem – završetak procesa ekshumacije, danas ste ovde o tome govorili i identifikacija nestalih lica. Verovali ili ne, ovo su teški problemi. U prethodnom periodu imali smo po tri osnove utvrđivanja – preko "Veritasa", preko našeg MUP itd.
Ako već ovo radi Komesarijat za izbeglice, predlažem da samo on to radi. Vidite li kako su ovo složeni problemi, a nekima se vrlo dobro žuri da ode iz ove sale?
Gospodo, nama izbeglima se ne žuri. Vi me ne prekidajte dok god ne iznesemo probleme, jer se ovaj zakon čeka 17 godina.
Gde su sada poslanici koji su govorili? Neka kamera pokaže. Lako je reči četiri rečenice i izaći iz ove sale.
Dakle, završetak procesa identifikacije nestalih lica. U Republici Hrvatskoj, verovali ili ne, nalazi se i poznato je preko 600 grobnih mesta u kojima se nalaze posmrtni ostaci Srba. Šta predlažem? Predlažem da Vlada Republike Srbije zahteva da nadležni organi Republike Hrvatske ekshumiraju i identifikuju preostale ostatke Srba i predaju ih njihovim porodicama.
Ne postoje bezbedonosni uslovi da se Srbi migranti vrate u Republiku Hrvatsku. Ovih zadnjih nekoliko meseci nastradao je gospodin Španović, koji je nađen preklan u svojoj kući sa petokrakom na čelu. Ako ste čitali štampu, ni tadašnja vlada u to vreme, na čelu sa gospodinom Cvetkovićem, ni tadašnji predsednik nisu uopšte reagovali. Mislio sam da će gospodin Tadić kada se susreo sa Milanovićem u Dubrovniku, iako je izvršio rukotres s njim tamo, ali ga nije možda upitao zašto je osvanuo naš povratnik mrtav u svojoj kući.
Dame i gospodo, danas nije bilo reči o prognanima sa Kosova i Metohije, pa ću reći tri, četiri rečenice.
Prognani Srbi sa Kosova i Metohije proživljavaju, kao i prognani Krajišnici, najtragičnije momente u istoriji svog postojanja. Povratak Srba na Kosovu i Metohiji teče sporo usled nedopustivog angažmana međunarodne zajednice. Kako to da međunarodna zajednica 1999. godine je vratila izbeglo stanovništvo albanske nacionalnosti za osam dana i to, kako oni kažu, preko nekoliko stotina hiljada Albanaca, a ne mogu da vrate Srbe za 12 godina ni 20.000? Dakle, ne postoji dobra volja ni međunarodne zajednice, a ne postoji dobra volja ni albanske strane.
Što se tiče migranata koji su se odlučili da ostanu ovde u Srbiji, SNS ima izuzetan plan rada i lokalnih zajednica. Voljna je da ponudi lokalnim zajednicama kako bi integrisali ovu najugroženiju grupu danas u Evropi ovde u Republici Srbiji.
Poštovani narodni poslanici, prethodne vlasti i Vlada nije ovo rešavala, ali mi ćemo pratiti Vladine organe i Komesarijat za izbeglice hoće li ove probleme postavljati na dnevni red prilikom susreta ministara dveju država, pogotovo kada je u pitanju Republika Hrvatska i naša vlast iz svog delokruga rada kada se budu sastajali, bilo u Hrvatskoj, bilo ovde u Srbiji. Utoliko će biti naša i ocena tih ministara za eventualno četiri godine. Sada, kako je počelo, dobro ide, dobro sve pripreme teku, pitanje je samo da li ćemo ovo realizovati.
Na kraju, poštovana predsedavajuća, hvala vam što ste mi omogućili da iznesem nagomilane probleme prognanih Srba, iako ste me prekidali, a bilo je sve u skladu sa Poslovnikom. To neka služi, ako nije, meni na čast, a vama, ako ste vi pogrešili. Hvala.

Narodni poslanik Neđo Jovanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, ministarko, predstavnici resora u Vladi Republike Srbije, javljam se po povredi člana 104. Poslovnika.
Uz maksimalno uvažavanje gospodina Atlagića, koji je zaista afirmisao aktuelna pitanja koja nesumnjivo zavređuju pažnju, i te kako odudaraju od tačke dnevnog reda, imajući u vidu da se Zakonom o migraciji ne rešavaju pitanja koja je gospodin Atlagić afirmisao.
Ono što je bitno istaći jeste, da ne bi dalje ova rasprava išla u nepotrebno rasipanje energije i trošenje vremena, da ta pitanja budu rešena onda kada bude Skupština odlučivala kako o primeni Zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, o kojima je gospodin Atlagić govorio, ugovorima između Republike Srbije i Hrvatske, o statusnim pitanjima državljana Srbije ili Srba iz Hrvatske i o ostalim zakonskim ili podzakonskim aktima.
Sada to nije tačka dnevnog reda i o tome se ne raspravlja, pa je moj apel da u daljem toku sednice ove skupštine, budemo isključivo na tački dnevnog reda i to isključivo u pogledu onoga o čemu se danas priča, a to je Zakon o migracijama. Molim sve poslanike da u tom duhu nastave svoju diskusiju. Zahvaljujem se.

Hvala.
Gospodine Atlagiću, nemate pravo na repliku. Bila je povreda Poslovnika, nemate pravo na repliku.
Nastavljamo dalje.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Đurović. Izvolite.
(Marko Atlagić, s mesta: Tražim repliku. Izrekao je neistine.)
Gospodine Atlagiću, izričem vam opomenu.
Gospođice Đurović, izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege narodni poslanici, pred nama je danas Predlog zakona o migracijama, koji je od izuzetne važnosti za građane Srbije u procesu evrointegracija.
Uspostavljanje funkcionalnog sistema upravljanja migracijama, uključujući i pitanje azila, jedna je od obaveza koja Srbiju očekuje na putu ka EU. Pitanje migracija je prestalo da bude pitanje od izuzetne važnosti samo za određenu grupu ljudi koja ima želju i interes da ode iz zemlje i postave pitanje bitno za sve građane Srbije od onog trenutka od kada je EU postavila pitanje ukidanja bezviznog režima.
To je unelo nemir među građane Srbije, tako da smo mogli da čujemo često pitanja da li su te pretnje zaista ozbiljne i da li je novoformirana Vlada Republike Srbije napravila neke greške, što je dovelo do aktiviranja ovog problema, koji bi se odrazio nepovoljno na sve građane Republike Srbije.
Mislim da je skupštinska govornica pravo mesto gde možemo da informišemo građane i da ukažemo da je problem lažnih azilanata problem sa kojim se Srbija susreće dugi niz godina. To nije nešto što je aktivirano u poslednjih nekoliko meseci. Naprotiv, broj azilanata se u zemljama EU iz Srbije smanjivao vremenom, da bi se sada u septembru ponovo aktivirao taj problem. Najviše u Nemačkoj usled povećanih socijalnih davanja koje je Nemačka usvojila i počela da daje tražiocima azila, čime su za vreme dok je trajao proces odlučivanja o tome da li nekome da se odobri ostanak u zemlji, drugi su imali pravo na ekonomsku pomoć sve vreme dok traje procedura. To je bio način da i mnogi siromašni građani prežive zimu.
Kada je reč o lažnim azilantima, bitno je napomenuti da je siromaštvo u korenu te pojave. Najveći broj građana koji traže azil u zemljama EU su pripadnici romske populacije, koji su nedovoljno edukovani šta azil u stvari predstavlja i njihov motiv je jedino ekonomske prirode. Belgija, Nemačka, Luksemburg i Švedska su i dalje glavne destinacije migranata. Delom zbog trajanja procedure za odobravanje azila, a samim tim i dužine dozvoljenog boravka. Što je duži period rešavanja azila, to je zemlja atraktivnija. Većina zna da im neće biti odobren ostanak, ali oni time dobijaju u vremenu.
Ako napravimo poređenje sa Austrijom, zemljom koja je geografski mnogo bliža Srbiji, a nema problem sa lažnim azilantima, to je zato što je Austrija stavila Srbiju u kategoriju sigurnih zemalja. Svake nedelje se odlučuje o zahtevima za azil. Samim tim, građani nemaju interes da idu tamo i da rizikuju da odmah budu deportovani nazad u zemlju.
Time smo došli do rešenja za ovaj problem, a to je da Evropa može mnogo Srbiji da pomogne u ovom smeru, ukoliko bi ove zemlje Srbiju stavile u zemlju sigurnog porekla, što znači da zemlja iz koje je došla osoba koja traži azil poštuje međunarodna načela i standarde u pogledu zaštite prava. Time bi se značajno ubrzale procedure rešavanja zahteva za azil građanima Srbije i time bi se izgubio interes određenih kategorija stanovništva da krenu ovim putem.
Nužno je da Srbija pitanje emigracije Roma čvrsto poveže sa različitim afirmativnim merama koje će doprineti njihovu inkluziju u srpsko društvo. Nedavno smo imali izmene Zakona o vanparničnom postupku, čime smo građanima omogućili da oni koji nemaju adresu, što su najčešće Romi, da dobiju lična dokumenta, što će im pomoći u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu, obrazovanja i druga prava.
Evropska komisija je od Srbije zatražila da pokrene kampanju, u cilju boljeg informisanja stanovništva i da pojača kontrolu granica. Smatram da to ne bi rešilo problem, zato što mnogi građani koji traže azil već unapred znaju da će biti odbijeni, ali se oni upuštaju u to samo zato da bi određeni vremenski period mogli da koriste ekonomske beneficije.
Takođe, zahtev za pojačanom kontrolom granica je diskutabilan, budući da su skoro svi podnosioci zahteva za azil Romi, a onda se postavlja pitanje njihove diskriminacije. Podsećam da je jedan od važnih zahteva za dobijanje vizne liberalizacije državama na Balkanu bio taj da se svim građanima omogući da putuju i da imaju putne isprave, posebno uključujući tu Rome i druge manjine.
Predlog zakona predviđa utvrđivanje novih nadležnosti Komesarijata za izbeglice, koje se odnose na oblast upravljanja migracijama i predviđa da Komesarijat za izbeglice nastavi rad pod nazivom – komesarijat za izbeglice i migracije. Time će se problemu migracija ozbiljnije pristupiti, što je pozitivan pomak u odnosu na dosadašnji pristup.
Predlogom zakona se uređuje jedinstven sistem prikupljanja, organizovanja i razmene podataka koji su od značaja za upravljanje migracijama i obezbeđuje razmena podataka između organa državne uprave koji su nadležni za pojedine segmente migracije. Do sada je u Srbiji već identifikovan problem koji je ometao ozbiljan rad države po ovom pitanju, a to je da su nadležnosti podeljene između više organa državne uprave između kojih nedostaje koordinacija. Ovaj predlog zakona otklanja ovaj problem i uspostavlja jedinstven sistem sa tačnim i potpunim podacima, statistikom vezanom za migraciona kretanja, kao i redovna ažuriranja migracionog profila Republike Srbije.
Podsećam da je izrada migracionog profila zemalja jugoistočne Evrope počela već 2008. godine, a da je Srbija samostalno izradila migracioni profil 2010. godine. Redovno ažuriranje migracionog profila je potrebno ne samo zbog upravljanja migracionim tokovima, već i zbog približavanja standardima EU.
Predlogom zakona uređuje se i obrazovanje saveta za migraciju na teritoriji AP i lokalne samouprave, kao i obuka i osposobljavanje lica koja obavljaju poslove od značaja za upravljanje migracijama.
Srbija se nalazi na glavnom putu kretanja migranata iz azijskih i afričkih zemalja, ka zapadnoj Evropi koje vode preko Turske, Grčke, Makedonije. Poslednjih godina je povećan zahtev za azil iz tih zemalja, usled dugotrajnih oružanih sukoba koji rezultiraju velikim brojem ljudi koji prolaze, ne sa ciljem da se zadrže u Srbiji, već da dođu do krajnje destinacije, a to su zemlje EU.
Imajući sve ovo u vidu, treba jačati kapacitete državnih organa koji se bave tom temom, izraditi infrastrukturu potrebnu za smeštaj azilanata, kao i zajedničku strategiju svih nivoa vlasti šta je sve potrebno učiniti na području njihovog prihvatanja, kako bi se izbegle negativne reakcije u lokalnoj sredini, što se već dešavalo u primeru banje Koviljače.
Ovaj predlog zakona je jedan od koraka ka ozbiljnoj državnoj strategiji, vezano za probleme migracije stanovništva i zato vas pozivam da glasate za ovaj zakon.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, po povredi Poslovnika.