Gospodine Veselinoviću, malopre sam opomenuta od strane predstavnice vaše poslaničke grupe, da smo otišli šire od teme, pa vas molim da se vratimo na temu i da ispoštujemo to što je ona rekla. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, gospođa Malović je obrnuto govorila o poštovanju Poslovnika, u smislu da ne izlazimo iz teme, jer su navedeni članovi apsolutno srž ovog zakona i ne možemo izaći iz teme kada su ova četiri člana srž zakona.
Tako da, verovatno se niste dobro razumeli, mislim da sam u pravu gospođo Malović.
Dakle, samo navodim primer, kako će biti tretirana druga lica koja obavljaju važne državne funkcije, kada je jedan ministar obrazovanja, koji se bavi jednom delatnošću koja nema nikakve veze sa javnom bezbednošću, mirom, policijom itd, bio prisluškivan.
Demantovao je gospodina Arsića, možda delo protiv vas nije bilo procesurirano i možda taj čovek nije među osuđenima, ali to krivično delo je postojalo u prethodnom periodu. Dešavala su se prisluškivanja, tako da u tom smislu nije tačno da se ta aktivnost nije sprovodila.
S druge strane, još jednom ću u skladu sa ovim amandmanom, pokušati da objasnim po ko zna koji put, da je ovaj zakon gori u odnosu što se na prvo čitanje vidi. Dakle, neke stvari smo mi tek danas uvideli. Jedinstvena kazna koja je posledica odluke suda da na osnovu pojedinačnih kazni, recimo, radi lakšeg računanja uzeću primer da je lice izvršilo deset krivičnih dela, da mu se za tih deset krivičnih dela izrekla kazna od deset godina zatvora. Pojedinačno za svako krivično delo po jedna godina. Da je kao ukupnu kaznu, umesto deset godina dobio sedam godina. Njemu se ne računa amnestija na ukupno izrečenu kaznu, dakle na sedam godina, nego mu se računa amnestija na deset godina. To znači da će on dobiti umanjenje za 25% izrečene kazne na deset godina pojedinačno, što je dve i po godine kada se to primeni na kaznu od sedam godina koja mu je izrečena. Njemu će kazna ostati od četiri i po godine.
Dakle, to je suština skrivena u ovom zakonu. Ne znam kako bi gospodin Jovanović ovo objasnio. Pitam vas da li primena matematike na jedan ovakav slučaj, da li sam u pravu ili sam u zabludi? Ako sam u zabludi, recite, neka kaže predstavnik predlagača, predstavnik Vlade da sam u zabludi i reći ću hvala, ali to će ući u zapisnik sa ove sednice. Ako kažete da sam u pravu, to znači da ovaj zakon krije u sebi neke elemente koji povećavaju smanjenje kazne ne sa 25% za najteža krivična dela, nego i za više od 25%, pa će se neka lica naći na slobodi.
U tom smislu, predlažem predlagaču da još jednom razmisli, da povuče ovaj zakon, ne da ga ne vrati u proceduru, nego da ga doradi, da u jednoj zajedničkoj raspravi, u kojoj će učestvovati ovlašćeni predstavnici svih zainteresovanih strana i oni koji se zalažu da se srpski zatvori rasterete, da se u njima uvedu humani uslovi i oni koji su možda pogođeni posledicama ovih krivičnih dela, pa da nađemo neki kompromis kako ovaj zakon ne bi bio… Gospodine Arsiću, moram reći, niste bili u sali kada sam rekao da sam ja protiv zakona…
(Predsedavajuća: Nemojte se direktno obraćati narodnom poslaniku.)
Dobro, izvinjavam se.
Dakle, kada sam rekao da sam lično i protiv Zakona o amnestiji koji je 2001. godine, za koji je gospodin Obradović rekao da je i on protiv tog zakona iz 2001. godine i rekao sam da ne zna zbog čega je sada za ovaj zakon. Dakle, mislim da je taj zakon iz 2001. godine loš. Lično mislim da ga nije trebalo doneti, kao što mislim da ni ovaj zakon u ovom obliku nije trebalo doneti.
U tom smislu, nije ovo politička rasprava, verujte mi, sa mog stanovišta. Više govorim kao pravnik koji je učio osnovne postulate zaštite prava i pravne države, a to su: prevencija, sankcija, resocijalizacija. Dakle, te mere moraju biti kompatibilne, a po nekima iz vladajuće koalicije one su inkompatibilne. Nisu, one moraju biti zajedno donesene. Da ste vi usvojili program resocijalizacije, da ste na neki način određena krivična dela izuzeli iz ovog oprosta, da kažemo, odnosno Zakona o amnestiji, mogli bi da razgovaramo o stepenu te amnestije. Međutim, pošto se radi o opštoj amnestiji, pošto se od 281 krivičnog dela samo 20 izuzima, odnosno stavlja po strani, mislim da to nije u redu. Ovo jesu dobre namere predstavnika DS koji su danas učestvovali u raspravi i spremni smo da dalje razgovaramo ukoliko ovaj zakon vratite i ukoliko odustanete od ovog, po nama, veoma lošeg zakona. Hvala.

Hvala.
Gospodin Arsić, pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se svom kolegi što mi je napomenuo šta je govorio dok nisam bio u sali. Ali, dok je on to pričao, ovako to izgleda. Zakonom o amnestiji nisu obuhvaćena 23 člana Zakona o krivičnom postupku, koja su vezana za krivična dela protiv čovečnosti, osam članova Zakona protiv polne slobode, 16 članova protiv ustavnog uređenja i bezbednosti, pa sva dela po pitanju organizovanog kriminala, sva dela po pitanju nasilja u porodici. To jeste problem u ovim diskusijama.
Ne bih se javljao da se iznose tačni podaci. I kada neko kaže – ovim zakonom, kada bude usvojen, većina lica koja su na izdržavanju zatvorske kazne naći će se na slobodi, nije ni to tačno. Oslobađaju se jedne četvrtine kazne. Ako je neko osuđen na 20 godina, koliko će umanjenje biti? Koliko mu je ta jedna četvrtina?
Da li ima neko predstavu koliko je to 15 godina? Koliki je to protok vremena? Saučestvujem i sa porodicama koje su pretrpele određenu štetu ili žrtvu, ali postoje krivična dela koja su iz nehata. Tad su obavezno uništene dve porodice, i ona koja je pretrpela štetu i lice, odnosno porodica lica koje je izazvalo određeno krivično delo i učinilo iz nehata. Tako da, to jeste po meni bio cilj ovog zakona.
Isto tako, kada su u pitanju advokati poslanici, nemojte o tome da govorite. Imali smo ovde u Skupštini Srbije advokata Boška Ristića, koji je ispred ove skupštine bio delegiran u Visoki savet sudstva, a ne može odbornik da bude član školskog odbora, a on bira sudije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Pošto me je više puta spomenuo, da završim.

Pravo na repliku je dva minuta. Molim vas da poštujete Poslovnik.

Neću da kršim Poslovnik. Hvala.

Hvala.
Gospodin Veselinović, replika. Izvolite.

Ovo je sad već konstruktivna rasprava. Gospodine Arsiću, i vi ste u pravu, a i ja sam u pravu. Jedno krivično delo može biti sadržano od više pravnih normi. Vi to kao pravnik znate. Govorio sam o krivičnim delima pojedinačno. Kada bi na taj način računao, onda imamo više od 281 krivičnog dela, jer u jednoj pravnoj normi može biti sankcionisano više krivičnih dela, odnosno kazne mogu biti različite.
Sa druge strane, ovaj deo što se tiče advokata, u pravu ste. Smatram da smo mi pravili greške. Smatram da smo za to platili cenu na izborima. Moguće je da su neka lica možda nekad bila u sukobu interesa, ne realno, pravno izraženo, već moralnom sukobu interesa. Ne govorim o konkretnom slučaju, ali ste vi zaista u pravu. Smatram da lica kojih se tiče konkretno situacija i koja im može doneti korist ili ugled u društvu ne treba da odlučuju o pitanjima o kojima se raspravlja. Smatram da to jeste na pravi način primena odredbi o sukobu interesa, a ne na način da se nekome ko je u republičkom parlamentu onemogućava da bude u lokalnom parlamentu. Pa, gde je tu sukob interesa, kako je svojevremeno to tumačeno?
U tom smislu bih se u najvećem delu složio, osim činjenice da i dalje ostajemo kod toga da je ovaj zakon preširok okvir za amnestiju, da on obuhvata praktično većinu krivičnih dela, najopasnijih krivičnih dela i u tom delu se ne slažem. Hvala.

Hvala.
Gospodine Arsiću, imate pravo na repliku. Izvolite.

Dame i gospodo poslanici, ipak mislim da ne možemo narodne poslanike da sprečimo u vršenju poslaničke funkcije. Svaki od poslanika ima pravo da učestvuje u radu parlamenta. Problem je što su pojedini poslanici zloupotrebljavali pravo narodnog poslanika i delegirali sebe van parlamenta. Tu i jeste nastao sukob mišljenja oko toga da li advokat ima pravo da uzme učešće u ovoj diskusiji. Po meni je i poželjno. Nemojte da sprečavate naše kolege poslanike da govore. Oni su nosioci svog mandata i suvereniteta koji im je poveren od strane građana.
Samo sam jednom rekao ovde, sa ovog mesta – nemate moralno pravo da nam govorite o tome. Citiram neku svoju diskusiju od pre par meseci, gde su vaše kolege skočile ovde i rekle – nemate pravo, ne smete da nam zabranjujete da govorimo. Nisam ni govorio o tome. Apsolutno nisam to spominjao da nekom zabranjujem da govori, a da je moj kolega narodni poslanik. Bio sam svedok da su mnogi zakoni baš iz oblasti pravosuđa, pogotovo kada su Zakon o krivičnom postupku i Zakon o parničnom postupku bili pisani u interesu jednog lobija u državi i sada zato imamo problem sa Ustavnim sudom koji preispituje i Zakon o krivičnom postupku i Zakon o parničnom postupku, zato što su zakoni tako koncipirani i tako napisani da nanose štetu strankama u postupku.
Nije isto kada je tužilac bliski rođak sa licem koje je oštećeno i kada je branilac u krvnom srodstvu sa licem koje je oštećeno.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To ste čak i tim zakonima sprečavali.